Hajde malo da ćaskamo, ovog puta ne uz kafu, već o kafi. Da li postoji neko ko nikada nije, bar, probao kafu? Možda i postoji, ali to su zaista retke osobe, koje bi statistika zavela u nekom neznatnom postotku. Svima su poznata imena : crna kafa (koju još nazivaju i turskom, domaćom, srpskom, grčkom), espresso kafa, filter kafa, moka, ice-coffe, cappuccino, coffe coretto, caffe Mexicana, caffe marnier, Jamaican coffy, Irish coffy, latte coffy… i još mnoge druge. Stvar je ukusa. Po samim nazivima, kafa je, očigledno poznata svim narodima i kulturama.
Njena široka rasprostranjenost i upotreba, duguje njenom ukusu, kome malo ko može da odoli. Postoji zvaničan podatak, nastao usled istraživanja Svetske zdravstvene organizacije, koji ostavlja bez daha; dnevno se popije na celoj zemaljskoj kugli 1,5 miliona šoljica kafe! Zamislite koliko je to na godišnjem nivou? Ali, kako nismo ovde da bi smo očajavali, što eto baš mi nismo uzgajivači kafe ili distributeri, pa samim tim nemamo nikakav profit, koji bi nam nesumnjivo obezbedio bar jednom godišnje letovanje na ekskluzivnim destinacijama, sve uz tu istu kafu, mi ćemo se ovde edukovati o tome; koja je to biljka, od čega je sačinjena, i ono što je najbitinije, da li je ona dobra za naš organizam ili ne?
Pre nego što srknete svoj prvi gutljaj kafe, zatvorite oči i osetite kako vam vaš omiljeni ukus preplavljuje telo, treba da se zahvalite biljci koja se zove Kafa (lat.Coffea) i oko čijeg uzgajanja ima lepog posla. Kafa spada u rod niskih biljaka iz porodice broćeva (lat.Rubiaceae). Da se razumemo, postoji mnoštvo biljaka koje spadaju u rod kafe, od toga je veliki broj vrsta i podvrsta biljaka koje razlikuje sastav ploda kafe.
Da li možete da zamislite, da kada bi biljka kafe bila puštena da raste koliko joj volja dostigla visinu i do 10 metara. Prava kafena puzavica. Medjutim, uzgajivači kafe, su je kultivisali na rast do 3 metra iz vrlo praktičnih razloga. Radi lakšeg razumenja, zamislite kada bi jednoj ruži dozvoli da raste koliko joj volja, tebale bi vam vatrogasne merdevine da je uzberete i stavite u vazu. Isto je i sa kafom. Biljka kafe, dok je stablo još mlado, se savija i orezuje, kako bi berba bila uopste dostupna i moguća.
Biljku kafe uzgaja preko 70 zemalja sveta. Na žalost Srbija ne spada u njih iz prostog razloga što kontinentalna klima uopšte nije pogodna za njen rast i razvoj. Ako baš strahovito želite da budete jedan od uzgajivača kafe, moraćete da promenite ne samo državu, već i kontinent. Budite blizu ekvatora i šanse su vam velike. Naime, zemlje Južne Amerike, Južne Azije,Indije i Afrike su idealne za uzgajivanje kafe. Taj podatak nimalo ne čudi, obzirom da biljka kafe voli toplotu i vlagu. Ona prosto uživa i daje najbolje plodove na temperaturi između 12o i 27o celzijusa koja donosi i veliku količinu kiša. Znači, prija joj prava tropska klima. Naravno, da kao i svakoj biljci, prija što kavalitetniji sastav tla na kojem se uzgaja, kao i nadmorska visina. Što su idealniji uslovi, koji utiču na razvoj stabla biljke kafe, time je njen plod kvalitetniji.
Dve vrste kafe
Postoje dve vrste kafe koje su najviše uzgajaju, jer su najtraženije na tržištu. Najtraženija je arabica, a odmah posle nje je robusta. Zasto baš ove dve vrste kafe? Odgovor je, zbog ukusa.
Arabica
Arabica je vrlo kavalitetna kafa, a pri tome je dosta zahtevna za uzgajanje. Tako podatak da75-80% proizvodnje kafe se usmerava na ovu vrstu, ne čudi. Mladici ove vrste kafe treba tri godine da da prvi rod. Ako vas se čini da je od sadnje do prvih plodova vreme dugačko, varate se. Za tri godine uloženog truda, od jednog drveta biljke kafe, dobićete od 1 do 3 kilograma ploda, u klimatskim uslovima gde se berba može vršiti jednom godišnje. Znači minimum. Pri tome dobija se zrno vrlo sofisticiranog ukusa. Sigurno su vam poznata imena arabike: Minas, Santos, Sigi, Naragogip, Kostarika, Moka harar.
Robusta
Robusta je jedna vrlo izdržljiva vrsta kafe, i mnogo zahvalnija za uzgajanje. Otporna je na mnoge bolesti koje napadaju biljke kafe, ali zato daje dosta sitniji plod, manje kvalitetan. Porprilicno je oporog ukusa, bez arome. Zato je njeno uzgajanje na svetskom tržištu zastupljeno rapidno manje u odnosu na arabiku, svega 20-25%. Glavne zemlje predstavnice robuste su locirane u Africi i Aziji. Sada se nameće, logično pitanje, ako je već tako neadekvatnog ukusa i lošeg kvaliteta, zašto se uopšte uzgaja? Nećete verovati, robusta je vrlo bitak sastojak u mešavinama kafa. Zahvaljujući njoj dobija se punoće ukusa. Tako da je nikako nećemo potceniti. Za ovu vrlo moćnu stavku kada je ukus u pitanju, možemo se zahvaliti proizvođačima kafe u Vijetnamu, Indoneziji, Ugandi, Indiji, Obali slonovače.
Zrno kafe
Ono što nas najviše zanima je šta se krije u zrnu kafe. Odgovor je dala nauka.
Prvo i najkarakterističnije je kofein. Jedna šoljica kafe sadrži 100-150mg kofeina
Odmah zatim, šećer (polisaharidi i glikoza).
A tu su i trigonelin, aminokiseline, proteini, minerali (kalijum, kalcijum, magnezijum, fosfor i sumpor)
Kafa je blago kisela (pH 5.0–5.1)
Kafa zdrava ili ne?
Sada kada smo saznali mnogo zanimljivih podataka o biljci kafe i njenom sastavu ploda, možemo ozbiljnije razmotriti koliko je kafa dobra, odnosno loša za naš organizam.
Na ovu temu se vode mnoge debate od stane naučnika, prvenstveno lekara i hemičara. Mišljenja su oprečna na temu glavnog sastojku kafe, kofeina. Ono što je dokazano je da se kofein apsorbuje, tačnije, prelazi u krv i zadržava se, otrilike, 4 sata.
Šta za to vreme kofein radi u našem organizmu?
Stimuliše centralni nervni sistem, odnosno mozak, samim tim povećava budnost i pažnju. Da se podsetimo, pričamo o jednoj prosećnoj šoljici kafe gde ga ima oko 100 do 150 miligrama.
Dobra strana kofeina, trvde naučnici, je i u podizanju opšte psiho-fizičke spremnosti
organizma, sprečava pad koncentracije, smanjuje depresiju i anksioznost. U kozmetologiji kofein se koristi u borbi protiv celulita. Tako da nimalo ne čudi podatak da su mnogi studenti spremali ispite bas uz ovaj napitak, kao ni podatak da sportisti pre treninga popiju jednu šoljicu kafe, ne bi li bili izvukli maksimum iz isplaniranog treninga.
Loša strana medalje, odnosno kofeina je da smanjuje apsorciju vitamina i minerala,da otežava varenje, izaziva nesanicu, ponekad gorušicu. Može biti uzročnik palpitacije, ubrzanog rada srca i glavobolje. Kofein je na osnovu svega predočenog svrstan u grupu psiho-aktivnih supstaci, pa kao takav može izazvati blagu zavisnost. Svi smo čuli priče ili osetili na sopstvenoj koži da ujutru ne možemo da funkcionišemo ako ne popijemo šolju svoje omiljne kafe, ili žalbe ljudi kako imaju glavobolju zato što nisu stigli da popiju kafu. Da li je za to zaista kriv kofein ili je to samo još jedna od ljudskih navika, moglo bi se polemisati. Postoje i vrlo retke osobe koje imaju netoleranciju prema kofeinu. Na njih kofein deluje kao na mnoge antialkoholičare alkohol. Pa tako možete sresti omamljenog čoveka koji se „napio“ od koka-kole. Jedan od sastojaka koka kole je i kofein. Ali to su zaista retki slučajevi.
Zablude o kafi
Zabluda vezana za kafu je da povišava krvni pritisak, što je samo delomično tačno, jer je taj efekat povišivanja pritiska kratkotrajan. Posle toga vrednost krvnog pritiska opada više nego što je prvobitno porasla, tako da se može reći i da kafa snižava krvni pritisak
Koliko je piti
Dakle, kafa, baš kao i sve na ovom svetu, ima i dobrih i loših strana. Samim tim su i vrlo individualna dejstava kafe na ljudski organizam. Ono što najviše treba uzeti u obizir da umereno konzumiranje kafe (jedna šoljica kafe do dve) ne mogu naneti nikakvu ozbiljnu štetu našem organizmu. Tako da svi koji je vole, mogu je bez bojazni piti.
Naravno, da je najprecizniji i najozbiljni savet koji se može dati u vezi konzumiranja ovog napitka, je da pratite svoj organizam. Ako osetite ubrzano lupanje srca, bol u zeludcu, gorušicu,nesanicu, omamljenost od samo jedne šoljice kafe, iako su to prolazni simptomi, najbolje je da izbacite ovaj napitak sa vašeg spiska, jer spadate u grupu ljudi preosetljivih na kofein. Danas se može naći, u bolje snabdevenim prodavnicama, i kafa bez kofeina, ili cikorija koja je vrlo sličnog ukusa kafe i nekada su je naši preci i koristili kao napitak, ne znajući za sva njena blagodetna dejsta, i nećete imati nikakvih problema.
Da bi ste bili sigurni do koje mere smete koristiti kafu, a da vam ne škodi, bitno je da znate da je smrtonosna doza kofeina 150mg po kilogramu telesne težine. To znači da čovek težak npr, 80kg može da umre od 12 grama kofeina, prevedeno , od 100 šoljica kafe dnevno. Za one koji vole precizne brojke mogu da se drže podatka da je najviša bezbedna količina kafe 9 šoljica na dan. Ne zaboravite da kofein posle 4-6 sati provedenih u vešem organizmu gubi dejstvo, tako ste bezbedni i nakom više od 9 šoljica kafe dnevno. Ovo je statistički podatak. Ne zaboravite da je umerenost ključ svega dobrog, pa samim tim i zdravlja.
Zaniljivosti vezane za kafu
Ako pijete kafu dok čitate ovaj tekst, možda ćete dok uživate u svom napitku, saznati i nešto novo. Da li ste čuli za sortu kafe po imenu Kopi Luwak? Na indonežanskom Kopi znači kafa. Ova sorta kafe je izuzetno retka, zbog njene specifičnosti i samim tim se i proizvodi u malim količinama. 100g ove kafe se u prodaji može naći za 75 američkih dolara, a u Kaliforniji u kafiću je možete naručiti za 5 dolara. Vlasinici restorana smatraju da je to niska cena za ovu vrstu kafe, ali je ne podižu , žele da što veći broj ljudi isproba ovaj napitak, za koji tvrde ja, čudesnog ukusa.
Kako se dobija ova kafa?
Dobija se na ostrvima Sumatra, Java i Sulavesi, jer tamo žive cibetke (lat.paradoxurus), vrsta torbara koji se hrane plodovima kafe. Dugo su ih doživljavali kao čiste štetočine, a onda je otkriveno da zrno koje prodje kroz digestivi trakt cibetke dobija specifični ukus, koji mu daju enzimi iz želudca. Polusvarena zrna se skupljaju i od njih se pravi najskuplja kafa na svetu bogate i jake arome.
Ne znam da li ste znali , ali Johan Sebastijan Bah je jednu svoju kantatu posvetio kafi, Onore de Balzak je popio 50 000 šoljica kafe dok je pisao „Ljudsku komediju“. A mađarski matematičar, Pol Erdeš je govorio da je matematičar mašima za pravljenje kafe u teoreme. Dok je 1657.godine engleski kralj naredio zatvaranje svih kafana, jer je sumnjao da se u kafanama vode teorije zavere protiv njega.
