EPA-EFE/BIONTECH SE

Vakcine proizvođača Fajzer i Moderna daju najbolji rezultat kao dodatne, buster doze, pokazalo je istraživanje u Velikoj Britaniji u kom je testirano sedam različitih vakcina, piše BBC.

Radi se o prvom testiranju u Ujedinjenom kraljevstvu koje pokušava da da odgovor na pitanje koliko dobro rade buster doze, javlja BBC.

Ova država je ranije odlučila da će kao treću dozu davati Fajzer i Modernu, a rezultati naizgled opravdavaju tu odluku. Svih sedam vakcina koje su testirane podigle su do nekog stepena imunitet na Covid-19.

Istraživači kažu da postoje obećavajući znaci da treća doza štiti od bolesti i smrtnih ishoda u slučaju zaraze omikron varijantom. Kažu da bi čak i polovina doze mogla da se daje stanovništvu, pa bi zalihe vakcina zaštitile više ljudi.

Smatra se da su rezultati ovog istraživanja naveli Ujedinjeno kraljevstvo da poruči dodatnih 114 miliona doza vakcina Fajzer i Moderna u naredne dve godine, piše BBC.

Ranije ove nedelje čelnik Fajzera izjavio je da bi buster doze protiv Covid-19 trebalo da se daju na godišnjem nivou.

pixabay.com

Britansko-američki tim naučnika tvrdi da je pronašao “okidač” za stvaranje ugrušaka kod određenih pacijenata koji su primili vakcinu “Astra Zeneka” protiv koronavirusa.

Istraživači su otkrili da je protein uključen u trombozu “sposoban da formira stabilne komplekse sa klinički relevantnim adenovirusima”.

Imuni sistem može pomešati protein u krvi, faktor trombocita 4, sa virusom i osloboditi antitela da ga napadne. Antitela i trombocitni faktor 4 mogu se zatim skupiti zajedno, izazivajući krvne ugruške.

Studija je objavljena u časopisu “Sajens advanses”.

Autori su naveli da nalaz predstavlja “važan korak u otkrivanju mehanizama” koji leže u osnovi tromboze sa sindromom trombocitopenije koji se ponekad razvija nakon upotrebe vakcine zasnovane na adenovirusu.

Studija je rađena sa ciljem da se pronađe razlog za retke slučajeve krvnog ugruška kod ljudi vakcinisanih protiv kovida.

Istraživači su istakli da su slučajevi krvnih ugrušaka retki jer se mnogi komplikovani faktori moraju poklopiti da bi se oni pojavili.

– Iako istraživanje nije definitivno, ono nudi zanimljive uvide i “Astra Zeneka” istražuje načine da iskoristi ove nalaze kao deo naših napora da uklonimo ovaj izuzetno retki neželjeni efekat – rekla je portparolka kompanije.

Prema podacima britanske Vlade, objavljenim ovog leta, procenjena ukupna incidencija krvnih ugrušaka je oko 14,9 na milion doza vakcine.

Izveštaji o retkim, ali ozbiljnim neželjenim efektima naveli su nekoliko zemalja da obustave upotrebu vakcine kompanije “Astra Zeneka”. Primena ove vakcine nastavljena je kasnije, ali uz različita starosna ograničenja.

Britanske vlasti preporučile su da se ponude alternativne vakcine osobama mlađim od 40 godina.

pixabay.com

Imati brz metabolizam znači da ste u mogućnosti da brzo pristupite energiji iz hrane i efikasno se rešite otpada. Usporen metabolizam, s druge strane, ima potpuno suprotan efekat.

Postoji mnogo različitih procesa, signala i složenih puteva koji kontrolišu naš metabolizam koji uključuju mozak, mišiće, ćelije i organe. Jedna od najčešćih zabluda u koje ljudi veruju jeste ona da određena vrsta hrane može da ubrza metabolizam.

Naučnici odbacuju tu ideju kao “lažnu”, a teorija da namirnice kao što su kajenski biber i zeleni čaj ubrzavaju naš metabolizam zasniva se na onome što stručnjaci nazivaju “veoma labavim naučnim tvrdnjama”.

Ono što supstance poput kofeina mogu jeste da učine dostupnim više masnih kiselina u mišićima koje će se koristiti za energiju, ali to je potpuno drugačije od konkretnog sagorevanja masti.

Metabolizam je u osnovi samo način na koji naše telo odlučuje da stvori energiju, a radi se o pretvaranju kalorija koje unosimo u energiju.

Prirodni “pojačivači” kao što su kofein i začini u suštini ne ubrzavaju metabolizam, već pomažu korišćenju supstanci potrebnih za energiju. A krajnji cilj jačanja metabolizma zapravo nije korišćenje više energije, već efikasnost i očuvanje energije, piše Healthline.

Važno je pomenuti da je nekim namirnicama potrebno više energije za razgradnju i varenje, poput proteina i hrane bogate vlaknima.

Mala studija iz 2021. godine pokazala je da ishrana sa visokim sadržajem proteina povećava dnevnu potrošnju energije u poređenju sa ishranom sa niskim sadržajem proteina. Ali to ne znači da je vaše telo suštinski promenjeno ili da je vaše celokupno metaboličko zdravlje poboljšano.

Pexels

Počinje Božićni post, između ostalog i vreme godine kada češće jedemo ribu. Retki su oni koji slušaju savete nutricionista i imaju ribu na trpezi bar dva puta nedeljno.

Postoje dva podatka o tome koliko građani Srbije u proseku pojedu ribe godišnje, navodi dr Zoran Marković, profesor ribarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu. Zvanični podaci kažu da se u proseku pojede po pet kilogrma, a po nezvaničnim podacima, negde oko sedam kilograma po glavi stanovnika.

– Koliko bi trebalo? Mnogo puta više. Bar puta četiri, što znači, nekih tridesetak kilograma godišnje. Ili ako ne toliko, onda na nivou evropskog proseka, koji se kreće negde između 23 i 24 kilograma po glavi stanovnika – objašnjava profesor Marković.

Zašto i pored svih prednosti koje ima toliko malo koristimo ribu u ishrani, profesor misli da postoje tri osnovna razloga. Pre svega, odsustvo navike, jer nam je ishrana uglavnom bazirana na mesu toplokrvnih životinja.

– Drugi razlog je možda nešto viša cena od neopravdano očekivane. Da bi na primer odgajili jednu konzumnu pastrmku u Srbiji, u proseku je potrebno da prođe godinu i po dana. Da bismo odgajili konzumnog šarana, tri godine. Dok za konzumno pile, dovoljno je 40 do 45 dana – ističe profesor.

Treći razlog je, smatra profestor, to što se nedovoljno populariše i preporučuje upotreba ribe u ishrani.

Kako da prepoznamo kvalitetnu ribu?

Riblje meso je bogat izvor proteina, sadrži malo masti, ima mineralnih sastojaka i vitamina A i D koji su neophodni za rast, razvoj i intelektualni rad.

Kvalitet ribe uglavnom prati i visoka cena, ali ne mora da znači da su jeftinije ribe i manje kvalitetne. Skuša je, recimo izuzetan obrok, a uglavnom je dostupna svakome.

Kada treba da odlučimo koju ribu ćemo kupiti profesor savetuje da je uvek je bolja živa od sveže ribe, sveža od zamrznute i zamrznuta od konzervisane.

Ako biramo svežu ribu meso mora biti konzistentno, oči moraju biti bistre da bismo bili sigurni da je sveža. Ukoliko možemo da je dodirnemo, ako se prst odmah vrati, znači da je tonus dobar i da je sveža, ukoliko ostane udubljenje, znači da nije. Ukoliko se po škrgama razvlače neke bele niti, to je znak da nije sveža jer škrge bi trebalo da budu jasno crvene, kao krv.

– Kada je u pitanju zamrznuta riba, onda moramo da verujemo onome ko nam tu ribu prodaje. Tu postoji mogućnost da pogrešimo, jer vizuelno ne možemo da ocenimo svežinu – napominje dr Marković.

U svakom slučaju, sve što se uvozi, pa i namirnice ribljeg porekla, moraju da prođu kontrolu nadležnih institucija, poput Instituta za higijenu i tehnologiju mesa u Beogradu.

Riba iz ribnjaka ili otvorenih voda?

Kvalitet ribe najviše zavisi od vode u kojoj živi i čime se riba hrani.

– U šaranskim ribnjacima koji su najrasprostranjeniji kod nas, šaran se hrani žitaricama koje nisu za drugu upotrebu ili se hrani kvalitetnom ekstrudiranom hranom. Takva riba koja se hrani ekstrudiranom hranom je mnogo kvalitetnija – dodaje profesor.

Što se tiče ribe izlovljene iz otvorenih voda njen kvalitet isključivo zavisi od toga da li je živela u čistoj ili zagađenoj vodi. Tako da, ako je iz čiste vode, ima prednost nad ribom iz akvakulture.

Kao i za ostale namirnice, i za ribu se preporučuje ili kuvanje ili pečenje. Prženje je bolje izbeći.

pixabay.com

Jaja su zdrava namirnica i sadrže lako svarljive proteine i korisne aminokiseline. Međutim, koristi se mogu razlikovati u zavisnosti od načina pripreme, kaže nutricionista Nurija Dijanova za radio “Sputnjik”.

– Ovo je najbolji protein u rangu proteina, lako se vari i ima idealan sastav aminokiselina, čak i bolji od mesa. Žumance sadrži i lecitin, koji utiče na vid, i vitamin A u idealnom obliku – kaže Dijanova.

Međutim, jaja se različito apsorbuju u telu u zavisnosti od načina kuvanja. Dakle, kaže stručnjak, telo najbolje percipira omlet. Na drugom mestu je poširano jaje. Zatim slede kuvana, pržena jaja i sirovo jaje.

Dijanova je primetila da je omlet univerzalno jelo i lider u smislu svarljivosti za telo. Savetovala je da se napravi omlet od jednog celog jajeta i nekoliko proteina.

Ranije je nutricionista Irina Stepnaja rekla da bi uključivanje dva žumanca u dnevnu ishranu blagotvorno uticalo na rad gastrointestinalnog trakta i ublažilo nedostatak vitamina. Pored toga, svakodnevna konzumacija ovog proizvoda takođe jača kosti.

Pixabay.com

Buđenje noću povezano je sa duševnim i fizičkim stanjem čoveka, a vreme otkriva o kakvim problemima se radi. Pogledajte na sat i saznaćete šta u vašem telu i sa emocijama nije u redu.

Ako se svaku noć probudite u određeno vreme to može da otkrije šta u vašem telu ne radi kako treba, odnosno da je protok energije u određenom delu blokiran ili pogrešno usmeren.

Tradicionalna kineska medicina obraća pažnju na takve stvari.Tokom 24 sata energija se usmerava u različite organe kako bi se oni regenerisali i tako obavljali svoj posao kako treba. Ipak, ako nešto sa tom energijom nije u redu, dolazi do problema.

Otkrijte šta znači doba noći u koje se budite:

21:00 do 23:00

Ovo je vreme kada se balansira endokrini sistem zadužen za hormone i metabolizam. Ako imate problema sa spavanjem u tom delu noći, tada ste možda pod stresom i muče vas događaji koje ste preživeli tog dana ili ono što vas čeka sutradan. To remeti protok energije. Do blokade energije endokrinim sistemom može doći i ako se ne hranite ispravno ili jedete prekasno.

23:00 do 1:00

Buđenje u ovo doba ukazuje da vas nešto muči, odnosno da sebi nešto zamerate (grizete se zbog nečega) – možda nečega što ste rekli, uradili ili ste možda trebali da uradite, a niste. To je vreme kada se jin energija pretvara u jang. Prema drevnom kineskom verovanju, jin simbolizuje ženski aspekt (negativno, tamu, blagost, vlagu, noć i dobre strane svega), a jang muški (pozitivnost, vedrinu, čvrstoću, suvoću, dan i dominantne aspekte).

U ovo vreme je žučna kesa aktivan, odnosno razgrađuje masnoće u telu pa buđenje u to doba može ukazivati da konzumirate previše nezdravih masnoća.

1:00 do 3:00

Ako se najčešće budite u ovo vreme, tada ste verovatno ljuti i frustrirani, odnosno, prepuni ste negativne energije tokom dana pa se to odražava i na spavanje. Svakako bi morali da se opustite jer to šteti procesima koji se odvijaju u vašem telu.

Ovo doba noći je vrlo važno za telo jer tada najaktivnije izbacuje otrove, odnosno detoksikuje se i obnavlja. Jetra ispušta toksine, stvara molekule važne za probavu, doprinosi stvaranju nove krvi itd. Ako s njom nešto nije u redu, budićete se u ovo doba.

3:00 do 5:00

Tuga i bol mogući su razlozi buđenja u ovo vreme, ako gledamo duhovni aspekt života. Od fizičkih razloga, moguće je da vam je hladno dok spavate i procesi u telu se ne mogu odvijati pravilno. Takođe, buđenje u ovo vreme može ukazivati na probleme s plućima i nedovoljan ulazak kiseonika u organizam.

5:00 do 7:00

U ovo vreme debelo crevo je aktivno, a toksini koji su tokom noći profiltrirani i razgrađeni polako odlaze iz tela. Buđenje u ovo doba može značiti da ste jeli prekasno ili da imate naviku da jedete lošu i nezdravu hranu prepunu raznih štetnih materija.

pixabay.com

Zdravstvene prednosti banana uveriće vas da pojedete barem jednu dnevno i tako oterati lekara. Banana je najukusnija i najbogatija hrana, koja se vrlo često koristi u indijskoj kuhinji. Možete u njima uživati ​u raznim oblicima – sirovim, u voćnim napicima ili kao čips…

Mnogi nisu svesni da su banane izvor esencijalnih vitamina i minerala poput vitamina A i B, kalijuma i magnezijuma. To znači da povoljno utiču na nivo krvnog pritiska, regulišu telesnu težinu, poboljšavaju varenje i rad srca. Štaviše, banana trenutno podiže energiju i sadrži samo 90 kalorija po komadu.

Dok razmišljate o receptima u kojima možete koristiti banane, evo pet razloga zašto bi ovaj dar prirode trebalo da uvrstite u svoju ishranu.

1. Bolji rad srca

Banana je bogata vlaknima, magnezijumom i kalijumom, koji mogu da poboljšaju zdravlje srca kao nijedna druga hrana. Prema istraživanju koje je objavila Harvard School of Public Health, jedenje banana može pomoći u ublažavanju napetosti u zidovima krvnih sudova, čime se smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti i koronarne bolesti srca.

Kalijum u bananama pomaže u regulaciji otkucaja srca, krvnog pritiska i održava mozak budnim.

2. Brže mršavljenje

Banane imaju relativno malo kalorija, što je dobra vest za one koji žele da smršaju. Banana prosečne veličine ima nešto više od 90 kalorija i bogata je vlaknima, što utiče na usporavanje varenja i dugotrajan osećaj sitosti.

3. Poboljšano varenje

Banane su bogate vodom i vlaknima, što je izvrsno za varenje. Topiva vlakna apsorbuju vodu, što pomaže u održavanju meke stolice. Takođe, pomažu u obnavljanju elektrolita, poput kalijuma, koji se često gube zbog dijareje ili povraćanja. Sadrži i otporni skrob (posebno ako koristite kuvane, manje zrele banane), koji pospešuje zaceljivanje creva.

4. Pomažu kod anemije

Banane imaju visok udeo gvožđa, pa mogu da pomognu u lečenju anemije (znatno smanjen broj crvenih krvnih zrnaca). Prema studiji koju su objavili američki nacionalni instituti za zdravlje, visok sadržaj gvožđa u bananama može da podstakne proizvodnju hemoglobina u krvi i pomoći u borbi protiv anemije. Osim toga, vitamin B6 u bananama reguliše nivo glukoze u krvi, što može da pomogne osobama s anemijom.

5. Poboljšava san i raspoloženje

Banane su bogate kalijumom, što pomaže opuštanju mišića posle napornog dana. Vitamin C u bananama podržava zdravu funkciju mozga tako što proizvodi serotonin, hormon koji utiče na naš ciklus spavanja, kao i na raspoloženje i sposobnost upravljanja stresom i/ili boli.

Osim toga, banane sadrže triptofan, aminokiselinu koja može pomoći u održavanju pamćenja i regulisanju raspoloženja.

I kad pomislite da ste već pojeli dovoljno povrća i voća, imajte na umu brojne dobrobiti banana i dodajte ih u svoju svakodnevnu ishranu.

pixabay.com

Zdravstvene prednosti banana uveriće vas da pojedete barem jednu dnevno i tako oterati lekara. Banana je najukusnija i najbogatija hrana, koja se vrlo često koristi u indijskoj kuhinji. Možete u njima uživati ​u raznim oblicima – sirovim, u voćnim napicima ili kao čips…

Mnogi nisu svesni da su banane izvor esencijalnih vitamina i minerala poput vitamina A i B, kalijuma i magnezijuma. To znači da povoljno utiču na nivo krvnog pritiska, regulišu telesnu težinu, poboljšavaju varenje i rad srca. Štaviše, banana trenutno podiže energiju i sadrži samo 90 kalorija po komadu.

Dok razmišljate o receptima u kojima možete koristiti banane, evo pet razloga zašto bi ovaj dar prirode trebalo da uvrstite u svoju ishranu.

1. Bolji rad srca

Banana je bogata vlaknima, magnezijumom i kalijumom, koji mogu da poboljšaju zdravlje srca kao nijedna druga hrana. Prema istraživanju koje je objavila Harvard School of Public Health, jedenje banana može pomoći u ublažavanju napetosti u zidovima krvnih sudova, čime se smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti i koronarne bolesti srca.

Kalijum u bananama pomaže u regulaciji otkucaja srca, krvnog pritiska i održava mozak budnim.

2. Brže mršavljenje

Banane imaju relativno malo kalorija, što je dobra vest za one koji žele da smršaju. Banana prosečne veličine ima nešto više od 90 kalorija i bogata je vlaknima, što utiče na usporavanje varenja i dugotrajan osećaj sitosti.

3. Poboljšano varenje

Banane su bogate vodom i vlaknima, što je izvrsno za varenje. Topiva vlakna apsorbuju vodu, što pomaže u održavanju meke stolice. Takođe, pomažu u obnavljanju elektrolita, poput kalijuma, koji se često gube zbog dijareje ili povraćanja. Sadrži i otporni skrob (posebno ako koristite kuvane, manje zrele banane), koji pospešuje zaceljivanje creva.

4. Pomažu kod anemije

Banane imaju visok udeo gvožđa, pa mogu da pomognu u lečenju anemije (znatno smanjen broj crvenih krvnih zrnaca). Prema studiji koju su objavili američki nacionalni instituti za zdravlje, visok sadržaj gvožđa u bananama može da podstakne proizvodnju hemoglobina u krvi i pomoći u borbi protiv anemije. Osim toga, vitamin B6 u bananama reguliše nivo glukoze u krvi, što može da pomogne osobama s anemijom.

5. Poboljšava san i raspoloženje

Banane su bogate kalijumom, što pomaže opuštanju mišića posle napornog dana. Vitamin C u bananama podržava zdravu funkciju mozga tako što proizvodi serotonin, hormon koji utiče na naš ciklus spavanja, kao i na raspoloženje i sposobnost upravljanja stresom i/ili boli.

Osim toga, banane sadrže triptofan, aminokiselinu koja može pomoći u održavanju pamćenja i regulisanju raspoloženja.

I kad pomislite da ste već pojeli dovoljno povrća i voća, imajte na umu brojne dobrobiti banana i dodajte ih u svoju svakodnevnu ishranu.

pixabay.com

Simptomi krize srednjih godina najčešće se očituju kroz bujicu osećanja, uspomena, pa čak i ciljeva. Ali, da li su baš svi stereotipi potkrepljeni činjenicama?

Kriza srednjih godina predstavlja period života kada ljudi doživljavaju egzistencijalne strahove. Tada postaju svesni sopstvene smrtnosti i reflektuju dosadašnja postignuća. Krizu uglavnom svrstavamo u period između 40. i 60. godine života. Međutim, nekima se desi i u 35. a nekima tek u 65.

U tom periodu, većina ljudi pravi drastične promene u svom životu. A šta dovodi do krize srednjih godina?

Kriza srednjih godina – uzroci i simptomi

Krizu najčešće izaziva dostizanje određenog doba, kada postajemo svesni smrtnosti i toga šta jesmo, a šta nismo postigli. Kada se ljudi osvrnu na prošlost, najčešće doživljavaju miks emocija poput teskobe, stresa, tuge ili čak kajanja.

Takođe, ovu krizu mogu izazivati i fizičke promene poput pojave sedih vlasi, izostanak menstruacije (menopauza) i drugi zdravstveni problemi. Zapravo, triger mogu biti promene na telu koje nam ukazuju na to da starimo.

Veruje se da samo muškarci imaju krizu srednjih godina (kada kupe sportski auto, motor, prevare partnerku, oblače se kao mladići…). Ali, ovo je daleko od istine.

Krize srednjih godina proživljavaju i muškarci i žene, ali na drugačije načine. Ipak, neki simptomi su isti za oba pola.

Svest o starenju

Ovo je glavna karakteristika krize – postajemo svesni da starimo i imamo negativan stav o tome. Samim tim, prolazimo kroz fizičke, ali i emotivne promene.

Impulsivno ponašanje

Neki ljudi počnu da se ponašaju nesmotreno, smatrajući da je krajnje vreme da počnu “zaista da žive”. U tim trenucima, ostvaruju se stereotipi o kupovini motora, brzog auta, izlascima u diskoteke i sl.

Promene u mentalnom i fizičkom stanju

Kriza srednjih godina uglavnom je praćena teškim osećanja kao što su tuga, frustracija, ljutlja, kajanje…

Zavirivanje u prošlost

Jedan od simptoma ove krize jeste i to što počinjemo da se (isuviše) osvrćemo na prošlost. Razmišljamo o odlukama koje smo doneli ili nismo doneli, a to najčešće bude praćeno kajanjem.

Svrha i cilj

Pored toga što se osvrćemo na prošlost, mislimo i na budućnost. Samim tim, razmišljamo o dubokim temama, kao što su svrha našeg života; koji nam je cilj.

Želja da probamo nove stvari

Svest o tome da smo “na pola puta” može da nas natera da isprobavamo nove stvari. Ponekad, pojedinci u ovim situacijama idu u ekstreme.

Brige o izgledu i statusu

Neko tokom krize srednjih godina postane preokupiran fizičkim izgledom ili statusom. Tada najčešće dolazi do drastičnih fizičkih promena, pa čak i estetskih operacija.

Gubitak interesovanja

Ovaj period života može da dovede do toga da gubimo interesovanje za partnera, prijatelje… Baš tada su i najčešći razvodi, ali i prekidi prijateljstava.

Savet za kraj

Budite strpljivi i imajte razumevanja za sebe i sve promene kroz koje prolazite. I zapamtite: Ni ovaj period neće trajati zauvek.