pixabay.com

Аkо ѕе tо dоgоdіlо јеdnоm іlі dvа рutа, mоgućе је dа је rub vаšіh čаrара vrlо čvrѕt tаkо dа pritiska nоgu.

Međutim, аkо vаm ѕе tо ѕtаlnо dоgаđа, tаdа је tо znаk dа vаm vаšе tеlо роkušаvа nеštо rеćі.Lekari upozoravaju da nadute i teške noge vrlo često ukazuju na neke probleme u organizmu. Redovne kontrole su prva i najbitnija stvar koju treba da uradite.

Вrіghtѕіdе ukаzuје nа рrоblеmе ѕа zdrаvlјеm kоје trаgоvі оd čаrара mоždа mоgu оtkrіtі:

Тrаgоvі оd čаrара mоgu bіtі znаk vіѕоkоg krvnоg pritiska

Аkо іmаtе оѕеćај dа ѕu vаm nоgе јаkо nаtеklе, rаzlоg mоžе bіtі vіšаk tečnosti kојі ѕе nаkuрlја u dоnјіm dеlоvіmа vаšіh nоgu. Vеćіnоm tо nіје bоlnо, аlі nоšеnје čаrара ѕе mоžе čіnіtі nеugоdnо.

Vіѕоk krvnі pritisak uzrоkоvаn је zаdržаvаnјеm tečnosti pa је ѕrсu tеžе рrеnоѕіtі krv tеlоm. Теlо оdgоvаrа zаdržаvаnјеm tečnosti kоја ѕе vеćіnоm ѕlеgnе u nоgаmа і ѕtораlіmа.

Vаrіkоznе vеnе

Каdа vеnе u vаšіm nоgаmа роѕtаnu ѕlаbе, оnе nе mоgu dоvоlјnо brzо vrаtіtі krv u vаšе ѕrсе. Кrv ѕе tаdа nаkuрі u vеnаmа u nоgаmа tе оnе bоlnо оtеknu. То рrіdоnоѕі nаѕtаnku vаrіkоznіh vеnа.

Аkо rеdоvnо іmаtе trаgоvе оd čаrара, оndа vаšе tеlо mоždа роkušаvа rеćі dа vаšе vеnе nе рrорuštајu krv nаtrаg dо vаšеg ѕrса.

Тrаgоvі оd čаrара mоgu bіtі znаk dеhіdrасіје

Аkо vаšе tеlо nе dоbіjа dоvоlјnо vоdе, оndа mоžе dоćі dо štеtе nа krvnіm sudovima. Оštеćеnе vеnе mоgu роčеtі сurіtі pa ѕе tečnost nаkuрlја u оkоlnоm tkіvu – nајčеšćе оkо zglоbоvа і u ѕtораlіmа. Тrаgоvі оd čаrара kојі ѕе ројаvlјuјu оkо vаšіh zglоbоvа mоždа gоvоrе dа vаm је tеlо dеhіdrіrаlо.

Роѕlеdісе lеkоvа

Оdrеđеnі lеkоvі mоgu dоvеѕtі dо оtісаnја nоgu. Nеkе vrѕtе аntіdерrеѕіvа і lеkоvа zа krvnі pritisak mоgu dоvеѕtі dо nеugоdnоg оѕеćаја оtеklіh nоgu. Оdrеđеnе vrѕtе kоntrасерсіјѕkіh ріlulа (nароѕе оnе kоје ѕаdržе еѕtrоgеn) mоgu рrоmеnіtі kоlіčіnu hоrmоnа u tеlu žеnе i dоvеѕtі dо zаdržаvаnја vоdе і оtісаnја nоgu.

Šta učіnіtі аkо vаm nа nоgаmа nерrеѕtаnо оѕtајu trаgоvі оd čаrара?

Аkо ѕu trаgоvі оd čаrара nа nоgаmа čеѕtі, nајbоlје је konsultovati ѕе ѕ lekarom. Nо, mоžеtе роbоlјšаtі tо ѕtаnје рrіmеnоm јеdnоѕtаvnіh рrероrukа:

• Ѕmаnјіtе kоlіčіnu ѕоlі u ishrani
• Оdržаvајtе zdrаvu tеlеѕnu tеžіnu
• Nоѕіtе kompresne čаrаре
• Čеѕtо menјајtе роlоžај i nеmојtе рrеdugо ѕеdіtі nіtі ѕtајаtі
• Noѕіtе udоbnu оbuću ѕ nіѕkоm реtоm.

Slana obloga za otečene noge

Ova obloga za otečene noge je jednostavna, a moža vam pomoći da smanjite naduvenost nogu. Potrebno vam je 1 kilograma soli i 5 litara hladne vode. Rastvorite so u vodi. Sada umočite peškir u ovu rastopinu i stavite na donji deo kičme. Držite 20 minuta. Ponavljate 10 dana, najbolje uveče pred spavanje. Otečene noge trebalo bi značajno da splasnu.

Uzimajte magnezijum

Nedostatak magnezijuma ima brojne simptome, a otekle noge mogu biti jedan od njih. Preporučena dnevna količina magnezijuma je 350 mg dnevno i možete ga unositi oralno, kao suplement ili kroz namirnice bogate magnezijumom. Druga opcija je topikalni tretman koji podrazumeva primenu losiona, ulja ili krema sa magenzijumom jer je telu tako lakše da ga apsorbuje.

pixabay.com

Visok krvni pritisak vodeći je uzrok moždanog udara. Procenjuje se da gotovo polovica odraslih ima povišeni krvni pritisak.

Na koji način možemo da povedemo računa i smanjimo rizik od moždanog udara?

Postoji sedam stvari na koje treba da obratite pažnju.

Pazite na težinu

Prekomerna težina povezana je sa svim vrstama zdravstvenih problema, pa i dijabetesom i visokim krvnim pritiskom, koji značajno povećavaju rizik od moždanog udara.

Dobra vest je da čak i gubitak od 10 kilograma, ako imate višak, može značajno smanjiti rizik od moždanog udara.

Redovno vežbajte

Biti aktivan i redovno vežbati može imati brojne prednosti za fizičko i mentalno zdravlje. Budući da redovne vežbe mogu pomoći u mršavljenju, snižavanju krvnog pritiska i održavanju zdravog nivoa holesterola, takođe direktno mogu smanjiti rizik od moždanog udara.

Ciljajte na 30 minuta dnevno, pet dana u nedelji. Čak 10 minuta vežbanja pozitivno utiče na zdravlje, objašnjava doktor Tomi Ng.

Ako pijete, činite to umereno

Ako ste neko koja uživa u povremenoj čaši vina ili piva, to nije nešto što treba da izbacite iz svoje rutine. Zapravo, često citirano istraživanje iz 2005. godine objavljeno u časopisu Stroke pokazalo je da je jedna do šest porcija alkohola nedeljno – poput vina, piva ili žestokih pića – povezana s manjim rizikom od moždanog udara u poređenju s osobama koje su se potpuno uzdržavali od alkohola.

Prestanite da pušite

Za razliku od konzumacije alkohola, nikakva upotreba duvana – umerena ili drugačija – nije korisna za vaše zdravlje. Upravo suprotno.

„Pušenje ubrzava stvaranje ugrušaka na nekoliko različitih načina. Zgrušava krv i povećava količinu nakupljanja plaka u arterijama. Uz zdravu ishranu i redovnu fizičku aktivnost, prestanak pušenja jedna je od najvećih promena koje čovek može da uradi da značajno smanji rizik od moždanog udara“, piše Harvard Helt.

Snizite pritisak

Redovna kontrola krvnog pritiska – i poduzimanje koraka za njegovo snižavanje ako je visok – ključni su za smanjenje rizika od moždanog udara, kažu stručnjaci.

„Visoki krvni pritisak vodeći je uzrok moždanog udara. Ako imate povišen krvni pritisak, naučite da ga merite kod kuće. Uvek se setite da izmerite dok se odmarate ili sedite“, kaže dr Pinakin Jetva, neurohirurg s medicinskog centra Džersi.

Zdravo se hranite

Kao što je već spomenuto, zdrava ishrana s visokim udjelom voća i povrća i niskim udelom zasićenih masti može pomoći u snižavanju pritiska, kao i u smanjenju rizika od dijabetesa, bolesti povezane s povećanim rizikom od moždanog udara, piše MSN.

Praćenje holesterola ključno je za zdrav način života i ograničava rizik od ozbiljnih zdravstvenih problema.

„Visoki nivoi LDL-a ili lošeg holesterola i niskog nivoa HDL-a ili dobrog holesterola začepljuju arterije. Nivo vašeg holesterola važan je deo vašeg celokupnog zdravlja srca“, rekla je kardiolog Šejla Sahni iz medicinskog centra JFK.

Pexels

Koronavirus izaziva sistemsku bolest Covid-19 i, u zavisnosti od toga koji organski sistem je zahvaćen, neophodna je određena nutritivna podrška, kako u lečenju tako i u oporavku.

Ključna uloga

Najviše je ugrožen respiratorni sistem te, osim medicinskog lečenja, treba uključiti i nutritivno, u cilju boljeg i lakšeg oporavka, kazala je nutricionista Inga Marković.

– Ishrana igra ključnu ulogu u prevenciji i lečenju svih respiratornih poremećaja. Naravno, odgovarajuća ishrana mora biti individualizovana i bazirana prvenstveno na biohemijskoj strukturi individue. Međutim, postoje i neka uopšena pravila koja mogu da ublaže i olakšaju stanja pri respiratornim problemima – govori Marković.

Akcent postkovid ishrane, dodaje ona, treba biti na složenim ugljenim hidratima, s dosta biljnih vlakana iz integralnih žitarica, graška, voća i povrća. Pojačan unos omega-3 masnih kiselina iz ribe, kao što su tuna i losos, neophodan je.

– Prateći je i obavezan povećan unos hlorofila kroz unos blitve, spanaća, rukole, kelja, peršuna, mlade zelene pšenice. Ceđena šargarepa, u kombinaciji s malo peršuna ili celera, idealan je napitak koji treba svakodnevno uvrstiti u nutritivni plan prehrane. Ceđeni prirodni sokovi od narandže i limuna su, takođe, neizostavan deo – savetuje Marković.

Vežba disanja

Ona ističe kako povrće i voće treba da bude kratko bareno, ali može i sirovo da se jede.

Od začina koristiti beli luk, đumbir, kim, beli biber.

– Pacijentima se preporučuje i kašičica hladnoceđenog maslinovog ulja ujutro na prazan stomak. To pomaže izbacivanju toksina iz pluća, jetre i creva. I, naravno, kod respiratornih smetnji vežbe disanja su obavezne, kao i boravak na čistom vazduhu bez teže fizičke aktivnosti – napominje Marković.

Isključiti konzerviranu hranu

Pčelinji polen i med, u kombinaciji s prirodnim vitaminom C iz voća i povrća, kaže Inga Marković, takođe, treba da se svakodnevno konzumira.

– Pojedini konzervansi i konzervirana hrana mogu pojačati simptome respiratornih poremećaja, pa je najbolje da se isključe na period od tri meseca, za koji se smatra da je neophodan za potpuni oporavak. Kod osoba koje imaju i hipertenziju so i industrijski začini se potpuno isključuju na isti period – dodaje Marković.

pixabay.com

Bol u grlu je čest i neprijatan zdravstveni problem u hladnijim danima. Najčešći uzroci su virusi ili bakterije, ali iritacije grla mogu biti uzrokovane i pušenjem, suvim vazduhom ili alergijama.

Vrlo je bitno znati da je u većini slučajeva uzrok verovatno virus, kao i da pri takvim infekcijama antibiotici nisu od koristi. Upale popraćene peckanjem kod gutanja, crvenilom i suvim grlom možete izlečiti i sami.

Vratimo se na hranu koja vam možda nije na pameti ali je veoma važna u slučaju infekcije i morate da pazite da unosite kvalitetne namirnice ali koje vam neće zadavati bol pri svakom gutanju.

– Hrana bogata nutrijentima je najbolja pomoć – savetuje dr Sintija Li.

Ako ikako možete da probudite apetit, pokušajte u meni da uvrstite što više namirnica bogatih nutrijentima. Naravno ako je u pitanju virus, ne možete puno učiniti osim pričekati da prođe i piti puno vode. Sad kad je to rečeno, hrana koju jedete definitivno može ubrzati ozdravljenje.

Supa

Pileća supa nudi antiupalna svojstva koja olakšavaju simptome prehlade, tvrde naučnici. Dodatna istraživanja potvrdila su da aroma, začini i temperatura supe mogu da pročiste disajne puteve koji zadaju najviše problema.

Dr Gajl van Dipen kaže da je važno povećati unos tečnosti u organizam ako ste prehlađeni. Kada ste bolesni telo treba da nadoknadi izgubljenu tečnost, a topla supa radi baš to.

Iako nauka ne može da indetifikuje koji sastojci iz supe pomažu u borbi protiv prehlada, verovatno se radi o njihovoj kombinaciji. Većina supa sadrži namirnice koje su pune nutrijenata – vlakana, vitamina C i antioksidanata koji jačaju imunitet kako bi se on lakše borio protiv simptoma prehlade.

Med

Med je glavni lek od davnina i to iz jako dobrog razloga.

– Moderna nauka je pokazala da je med jako dobar kada nas napadnu razne infekcije, bakterijske i virusne, pa kao i kod upale grla – kaže dr. Li.

Važno je samo ne preterivati jer prevelike količine šećera mogu oslabiti delovanje imuniteta.

Jogurt

Prema objavama naučnika u časopisu European Journal of Nutrition, dnevna konzumacija jogurta može da ojača imunitet zbog toga što sadrži bakterijske kulture Lactobacillus bulgaricus i Streptococcus thermophilus.

Uz to nudi dobre količine kalcijuma, vitamina B i D kao i drugih nutrijenata koji deluju na imunološki sisitem. Proteini i zdrave masnoće takođe pomažu u borbi protiv virusa i bakterija. Uz to, hladna i nežna tekstura jogurta će se puno lakše progutati ako vas boli grlo.

Jaja

Jaja imaju vrlo neutralnu teksturu, a ako ih pripremite kao kajganu, neće vam smetati pri gutanju. Dr Li smatra da zbog minerala poput cinka, gvožđa, selena i vitamina D i B pomažu u borbi protiv infekcija koja i uzrokuje bol u grlu.

Pire

Ostavite koru kada kuvate krompir jer je ona izvor magnezijuma, vitamina C i antioksidanata, koji su odlični za jak imunitet. Nemojte pire da jedete kada je vruć jer može dodatno iritirati grlo.

Smuti

Odličan napitak ako želite da unesete puno zdravih sastojaka u par gutljaja, a naravno neće vam pojačati bol pri gutanju. Koristite kelj, celer, bobičasto voće koje ne sadrži šećer a prepuni su antioksidanata.

Umesto soka od pomorandže, koristite celu jer je puna vitamina C i vlakana. Lekari osobama koje imaju grlobolju savetuju oko 3000 miligrama vitamina C u danu kako bi se imunitet što pre oporavio.

Žele

Dr Li kaže da se radi o dobroj opciji kada vas boli grlo, a želite nešto slatko. Međutim, pošto sadrži dosta šećera, pripazite jer šećer opstruira delovanje imunog sistema koji učestvuje i u oporavljanu tkiva.

Đumbir

Zahvaljujući antiupalnim svojstvima đumbir može pomoći kod bola u zglobovima i mišićima jer deluje kao analgetik. Neke novije studije čak tvrde da može ublažiti simptome artritisa.

Kod problema disajnog sistema, alergija, prehlada ili kašlja đumbir može biti koristan za poboljšanje prohodnosti, ublaživanjem simptoma stimulacijom sluznice.

Napravite čaj od đumbira za inhalaciju. Odlično ga je kombinovati s medom kako bi se antiupalni efekat udvostručio. Ako vam je zbog prevelikog lučenja sluzi iritiran želudac i osećate mučninu, đumbir i je i u ovoj situaciji najbolji lek.

Ovsena kaša

Ovo je jedna od najboljih namirnica koje možete jesti ako imate bolno grlo, a kako se radi o namirnici nežne teksture, to je samo dodatna pogodnost. Bogata je magnezijumom, cinkom i antioksidantima koji će pokrenuti proces detoksikacije i rešiti se štetnih materija iz tela.

Pexels

Paracetamol predstavlja generičko ime za jedan od najkorišćenijih lekova za temperaturu i bolove. Možete ga naći kao pojedinačni lek pod različitim fabričkim imenima, ali se sve češće pojavljuju i kombinacije paracetamola sa ibuprofenom i drugim lekovima. Ovaj lek se ponekad uzima zdravo za gotovo, a ne treba tako.

Paracetamol je prvi put sintetisan davne 1877. godine, ali je u široku upotrebu ušao oko 1950. godine kada je potvrđena njegova sigurnost. Od tada je postao jedan od najčešće korišćenih lekova za obaranje visoke temperature i smanjivanje bolova.

Nalazi se čak i na listi osnovnih medicinskih lekova Svetske zdravstvene organizacije. Razlog je što je to jedan od lekova koji može da se koristi i u trudnoći i dojenju i što ima malo neželjenih dejstava i ograničenja.

Čemu služi paracetamol?

Paracetamol predstavlja lek za smanjivanje simptoma bola i obaranje temperature. Ako ga upoređujemo sa drugim lekovima iz ove branše, on predstavlja slabiju varijantu. Njime može da se umiri bol manjeg i srednjeg intenziteta i neznatno snizi temperatura. Slabiji je od ibuprofena, ali u prednosti je u odnosu na njega jer može da se koristi više puta u toku dana, pišu na sajtu Saveti lekara.

Njegovo dejstvo počinje oko 60 minuta posle uzimanja i traje oko četiri sata.

Kako se koristi paracetamol?

Pacijenti treba da znaju da se ovaj lek pije oprezno. Dozu od 500 miligrama, koliko obično ima jedna tableta, možete uzimati četiri puta dnevno, odnosno na šest sati.

Ukoliko postoje jači bolovi, može se piti i na četiri sata po 500 mg ili 1.000 miligrama na četiri sata. Važno je naznačiti da je maksimalna dnevna doza 4.000 miligrama, dakle osam tableta na dan. Nikako i nikada se ne sme prekoračiti ova doza.

Ukoliko se piju još neki lekovi za prehladu, obavezno treba pogledati uputstvo na tom leku i videti da slučajno i on nema u sebi paracetamol ili se konsultovati s lekarom. Toksične reakcije od paracetamola su retke, ali mogu da budu opasne po život.

Postavlja se pitanje – koliko paracetamola možete da uzmete kod kuće na svoju ruku.

U teoriji, maksimalna dnevna doza je osam tableta dnevno do tri dana, ali u realnosti ta doza je mnogo manja. Nema svrhe da pijete maksimalne doze paracetamola tri dana. Tegobe koje traju toliko dugo i ne “pokrivaju” se lekovima zahtevaju pregled i detaljne analize.

Realnije je da počnete sa po jednom tabletom paracetamola na četiri do šest sati. Ukoliko se tegobe ne smire ili se pogoršaju posle jedne do dve tablete, javite se lekaru kako bi se videlo zašto se tegobe ne smiruju.

Koja su neželjena dejstva paracetamola?

Paracetamol retko kad daje neželjena dejstva i najčešće su to alergijske reakcije i stomačni problemi. Ali ukoliko se prekorači doza od osam tableta dnevno, neželjena dejstva mogu da budu opasna po život. Razlog za to je proces razgradnje paracetamola koji ide preko jetre.

Velike količine ovog leka mogu da dovedu do akutnog oštećenja jetre koje može da se ogleda u pojavi žutice, mučnine, povraćanja, bolova u stomaku i malaksalošti, kao i povećanja vrednosti enzima jetre AST, ALT i markera oštećenja GGT.

Ukoliko se ovo stanje ne reši, može doći do otkazivanja jetre, odnosno stanja opasnog po život. Iz tog razloga, zdrava jetra predstavlja nešto na šta treba da obrate pažnju svi koji piju ovaj lek. Osobe koje imaju oštećenje jetre, recimo, oni koji mnogo konzumiraju alkohol, morali bi da uzimaju manje doze paracetamola ili da ga izbegavaju.

U pojedinim istraživanjima je primećeno da uzimanje paracetamola podiže pritisak za četiri milimetara živinog stuba, što se čini malim, ali ipak značajnim brojem. Takođe, zabeleženi su slučajevi da je paracetamol izazvao krvarenje u želucu.

Sve ovo dovodi u pitanje mogućnost upotrebe paracetamola u hroničnoj terapiji i naglašava da, ukoliko se tegobe ne smire nakon tri dana uzimanja paracetamola, neophodno je javljanje lekaru.

Paracetamol i trudnoća i dojenje?

Paracetamol se smatra jednim od retkih lekova koji je dozvoljen kako u trudnoći tako i u dojenju. Savetuje se, naravno, oprez i uzimanje ovog leka samo onda kada je to neophodno i ne na duži vremenski period.

Na kraju, zaključak bi bio da paracetamol, kao i svi drugi lekovi, ima svoje dobre i loše strane. Predstavlja jedan od sigurnijih lekova, ali iapk budite oprezni kada ovaj lek koristite i javite se lekaru ukoliko vam tegobe ne prolaze.

Pexels

Ne postoji jednostavni način za izlečenje astme, a naročito ne preko izbora jedne magične namirnice, ali ishrana može da ima efekat olakšavanja simptoma ove bolesti.

Generalna preporuka lekara je raznovrsna ishrana, a kao konkretan primer navodi se mediteranska varijacija. To znači puno zdravih masti, ribe, integralnih žitarica, voća i povrća. Treba voditi računa o tome da višak kilograma može pogoršati ovu bolest, te je svakako u interesu ljudi održavanje zdravog načina ishrane i stasa. O svemu ovome treba se savetovati sa lekarom i ne treba preduzimati drastične korake i promene, ali po pojedinim istraživanjima, namirnice o kojima ćete pročitati u nastavku mogu da olakšaju simptome astme.

Jabuke i pomorandže

Voće je zdravo iz više razloga, a kada je u pitanju olakšavanje simptoma astme, to je zbog toga što sadrži beta karoten i vitamine C i E koji pomažu u smanjivanju upale i otoka u plućima. Jabuka i citrusno voće posebno su bogati ovim sastojcima i preporučuje se njihovo svakodnevno konzumiranje.

Losos

Nisu sve masti jednake i nemaju isti efekat na organizam, a mononezasićene masne kiseline i polinezasićene masne kiseline mogu biti veoma dobre za organizam, baš kao i omega-3 masne kiseline. One su i inače zdrave za ljude, a naročito za one obolele od astme. Pronalaze se u lososu, ribi koja je veoma moćan saveznik u borbi protiv mnogih bolesti. Losos je bogat i vitaminom D, koji se u poslednje vreme spominje iz više značajnih razloga.

Đumbir

Ne samo da je dobar za smirivanje stomaka, već je i koristan u olakšavanju simptoma astme. Istraživanja su pokazala da đumbir u sebi sadrži sastojke koji mogu da opuste disajne puteve. Njegov koren se može dodati u pirinač, povrće i druga jela, a pored toga naravno, i piti kao čaj.

Spanać

Pored često pominjanih vitamina i minerala, spanać sadrži i folnu kiselinu (vitamin B9), vrlo važnu za borbu protiv astme. Pokazalo se da deca koja nisu unosila dovoljno folne kiseline i vitamina D imaju čak 8 puta veću šansu da imaju simptome astmatičnog napada u odnosu na onu decu koja su unele dovoljno ovih sastojaka.

Nar

Treba malo strpljenja da se dođe do upotrebljivog dela nara, ali vredan je truda zbog svojih sastojaka. Bogat je antioksidansima koji mogu da smanje upale disajnih organa, a pored toga, može da smanji i nivo oštećenja na plućnom tkivu. Može se konzumirati svež ili u vidu soka, oba oblika donose iste benefite.

Pexels

Mnogo je razloga da jedemo kesten, podsećaju nutricionisti. Aromatični plodovi sa čvrstom opnom tamnosmeđe boje odličan su izvor minerala, vitamina i vlakana, a uz to imaju manje kalorija i masnoća nego drugo orašasto voće.

Prva asocijacija na pomen orašastih plodova umesto oraha, lešnika ili badema, malobrojnoj brupi iskrenih ljubitelja je kesten. Pečen, kuvan, kao pire, u tortama, kolačima i egzotičnim prelivima za jela sa mesom samo su neki od “oblika” koje to aromatično voće može imati.

Iako se miris pečenog kestena koji se širi kućom najčešće dovodi u vezu sa zimskim praznicima, u prelepom ukusu može se uživati tokom cele godine.

Odličan ukus prate podjednako dobra svojstva koja su se pokazala kao veoma korisna za zdravlje. Od ostalih orašastih plodova razlikuje se nižim nivoom masti, i jedini sadrži vitamin C.

Dijetolozi naglašavaju da je, za razliku od plodova oraha, leske i bukve, kojima je osnovni sastojak masno ulje, glavni sastavni deo kestena skrob, kojeg u sirovom semenu ima oko 44 odsto.

Zbog visokog sadržaja skroba, od kestena se može dobiti brašno koje se, samo ili pomešano sa brašnom žitarica, koristi i za pravljenje hleba i peciva.

Brašno od kestena, zbog osobine da se lako vari, pogodno je za ishranu starijih i dece. Sa šest do deset miligrama nerastvorljivih vlakana u 100 grama aromatični plodovi kore tamnosmeđe boje svrstani su među namirnice sa višim sadržajem tih materija.

Sadrže vitamine A i C, ali i B grupe, ali i važne minerale poput kalijuma i fosfora, i u manjim količinama kalcijum, magnezijum, sumpor, hlor, gvožđe, bakar i mangan.

Budući da je kesten bogat kalijumom, a ne sadrži baš mnogo natrijuma, preporučuje se u dijeti bolesnika sa bubrežnim i krvnim oboljenjima.

Pečeni kesten ima veću energetsku vrednost, veću količinu belančevina, masti, vitamina i dvostruko veću količinu ugljenih hidrata nego pripremljen na druge načine. Sadrži vitamin E i fitohemikalije koje nisu zastupljene u kuvanom kestenu.

Sa druge strane, kuvani kesten sadrži veću količinu mineralnih sastojaka.

U poređenju sa orasima koji su izuzetno kalorični i u 100 grama imaju čak 691 kaloriju, kesten je prilično dijetalan sa tek 170 kalorija u porciji iste težine, što će obradovati one koji strahuju od viška kilograma.

Za razliku od pitomog, divlji kesten nije jestiv zbog izrazito gorkog ukusa, ali se zahvaljujući lekovitom dejstvu koristi u proizvodnji farmaceutskih preparata, prvenstveno za lečenje oboljenja vena.

Pexels.com

Kada je u pitanju oralna higijena, vi ste odgovorni, redovno perete zube, koristite dentalni konac i interdentalne četkice. Međutim, kada se pojavi karijes, budete zatečeni i pitate se gde ste pogrešili.

Pranje zuba i čišćenje koncem i interdentalnim četkicama samo su deo bitke u borbi protiv karijesa. Da, čak i uz solidan režim oralnog zdravlja, i dalje je moguće razviti stomatološke probleme poput karijesa. Pravilna oralna higijena neophodna je za zdrave zube i desni. A posebno je važna za osobe koj su sklone karijesu, piše Livestrong.

Stomatolog, dr Dejvid Mitola, portparol Državnog stomatološkog udruženja u Njujorku, naveo je nekoliko razloga nastanka karijesa i pored dobre oralne higijene, kao i šta biste mogli da učinite da smanjite rizik za nastanak karijesa.

Genetika

Ako su vaši članovi porodice skloni karijesu, možda ćete se zapitati da li vaša DNK ima veze sa vašim zubnim problemima. Postavlja se pitanje da li neko može da se rodi sa takvom predispozicijom? Odgovor je u određenoj meri potvrdan.

Dok stvari poput oralne higijene i ishrane mogu značajno da doprinesu nastanku karijesa, istraživanje pokazuje da genetika takođe može da ima ulogu u riziku od razvoja karijesa, kaže dr Mitola i dodaje:

– Geni povezani sa karijesom najčešće su uključeni u stvaranje gleđi, stvaranje pljuvačke ili imunološki odgovor. Genetika takođe može delimično da odredi vrstu bakterija koje žive u vašim ustima, što vas može učiniti, u manjoj ili većoj meri, podložnim karijesu i bolestima desni – kaže dr Mitola.

– Uloga genetike kada su u pitanju bolesti zuba nije u potpunosti shvaćena, nadamo se da će dalja istraživanja omogućiti bolju prevenciju, ali i lečenje – navodi on.

Povlačenje desni

Da li ste primetili da vam se desni u poslednje vreme povlače? Verovatno imate recesiju gingive, odnosno došlo je do povlačenja desni, stanja kod kojeg postaje vidljiv deo korena zuba koji je osetljiv na nadražaje jer nije prekriven zaštitnim, najtanjim i najtvrđim slojem zuba koji se zove gleđ.

Povlačenje desni može naneti štetu zubima i oralnom zdravlju uopšte.

– Faktori poput parodontopatije, neprikladnih proteza i upotrebe duvana, između ostalih, mogu da povećaju vaše šanse za povlačenje desni – kaže stomatolog.

Škrgutanje zubima

Škrgutanje zubima, poznato i kao bruksizam, uobičajena je navika koja može da naruši oralno zdravlje.

– Pritisak koji se primenjuje na zube kod ove pojave može da izazove prelome u postojećim ispunama, odnosno plombama i samim zubima, čineći ih podložnijim stvaranju karijesa – ističe dr Mitola.

Bruksizam je takođe povezan i sa povlačenjem desni, što, kao što već znamo, može da poveća rizik od razvoja karijesa. Štitnici, takozvani splintovi za zube koji se nose dok spavate, mogu da budu efikasan način da se smanje negativni efekti bruksizma.

Ishrana

– Uprkos dobrim oralnim zdravstvenim navikama, loša ishrana često će dovesti do razvoja karijesa – kaže dr Mitola.

Verovatno već znate da sokovi, sportski napici, soda i slatkiši mogu da doprinesu nastanku karijesa. Ali dr Mitola kaže da postoje i druge vrste hrane koje su loše za zube jer mogu da povećaju šanse za razvoj karijesa.

Ako često jedete hranu ili konzumirate pića sa visokim sadržajem kiseline (gazirana pića ili paradajz sos) to može da izazove propadanje zuba, izazivajući razgradnju gleđi. Lepljiva hrana, poput putera od kikirikija ili sušenog voća, može da se zalepi za griznu površinu zuba čime se povećava vreme izlaganja i verovatnoća razvoja karijesa.

Rafinisani ugljeni hidrati poput testenina, belog hleba i krompira razlažu se u šećer kada su izloženi bakterijama u ustima što takođe može da nanese štetu zubima.

Ne morate u potpunosti da izbegavate ovu hranu, ali razmislite o tome da ograničite konzumiranje ako ste skloni karijesu. Nakon kozumiranja ovakve hrane bilo bi dobro da operete i očistite sve površine zuba.

Smanjeno lučenje pljuvačke

– Ljudi sa hroničnim suvim ustima mogu da budu u većem riziku od karijesa jer ne proizvode dovoljno pljuvačke koja prirodno ispira zube – objašnjava dr Mitola.

Kako su suva usta često nuspojava drugog zdravstvenog problema, poput dijabetesa, ali i lekova, važno je da razgovarate sa svojim lekarom ili stomatologom koji može da vam pomogne da identifikujete osnovni uzrok.

– Da biste ublažili neprijatnosti koje prouzrokuju suva usta, možete da koristite tečnosti za ispiranje usta i pastile koje ne sadrže alkohol, a koje pomažu da usta budu vlažna – kaže dr Mitola.

Pexels

Psiholozi smatraju da neki ljudi ne traže pomoć najviše zbog stigmatizacije i mitova koji su uključeni u proces traženja pomoći psihologa ili psihijatra.

Stručnjaci tvrde da oni kojima je zbog psihičkih problema najpotrebnija profesionalna pomoć, najmanje posežu za njom.

I dok je u psihijatrijskog zajednici prioritet identifikacija i lečenje psihičkih bolesti, psihološka pomoć onima koji ne znaju u kom su tačno stanju i u čemu je problem, jednako je važna.

To što ne znate što vas muči, pa nepotrebno patite, vaši problemi mogu dodatno da se zakomplikuju ako izbegavate da potražite profesionalnu pomoć.

– Što ranije neko potraži pomoć, to će jednostavnije biti rešavanje problema. Manje će problem ostaviti uticaja i biće manja količina stresa uključenog u čitav proces – izjavio je psiholog Danijel J. Rejdenberg.

Psiholozi smatraju da mnogi veruju da samo “ludi” ljudi idu na terapiju, i smatraju da je prihvatanje pomoći znak slabosti ili smatraju da će im terapija oduzeti previše vremena, da će biti preskupa ili da će se “navući” na neke antidepresive. Ali ništa od toga nije istina, tvrdi dr Meri Alvord.

– Vaša terapija može da bude jednom ili dva puta nedeljno. Ljudi strahuju da će jednom kada krenu, ovde zauvek ostati, ali to nije istina – objašnjava dr Alvord.

– Život je danas težak. Na efekte psihoterapije može da se gleda kao na opuštanje od stresa, nalik vežbanju ili pravilnoj ishrani. Smatrajte to strategijom koja će vam olakšati život i koja će umanjiti stres – napominje Rejdenberg.

Postoji nekoliko situacija kada bi trebalo potražiti pomoć psihijatra, socijalnog radnika ili psihologa.

1. Sve što osećate je intenzivno

Svi smo mi ponekad tužni ili ljuti, ali koliko intenzivno i često se to događa? Ako se ponavlja i značajno utiče na vaše funkcionisanje, vreme je da potražite pomoć.

2. Preživeli ste traumu i ne možete da prestanete da razmišljate o njoj

Bol zbog smrtnog slučaja u porodici, prekid veze ili gubitka posla može da bude i više nego dovoljan razlog za savetovanje sa stručnom osobom.

– Obično mislimo da će ti osećaji nestati sami od sebe – kaže Alvord, napominjući da to nije uvek slučaj.

A tuga zbog gubitka može da utiče na naše svakodnevno funkcionisanje i čak da prouzrokuje da se osoba povuče u sebe. Ako primetite da više ne radite stvari u kojima ste ranije uživali i to primete i ljudi oko vas, možda je pravi trenutak da popričate sa stručnjakom.

3. Imate neobjašnjive glavobolje koje se ponavljaju

– Kad smo psihički uzrujani, to utiče i na naše telo – kaže dr Alvord.

Istraživanja su potvrdila da stres može da se manifestuje na čitav niz fizičkih načina, od hroničnih, probavnih tegoba do glavobolja, učestalih prehlada, pa čak i nedostatka libida. Rejdenberg dodaje da su neuobičajeni bolovi poput iznenadnih grčeva mišića, koji su se stvorili odjednom, naizgled ničim izazvani ili bolova u vratu, često znaci dugotrajnog stresa.

4. Na poslu niste produktivni i sve više pravite greške

Promene na poslu učestale su među osobama koje se muče sa emotivnim ili psihološkim problemima. Osim promena u koncentraciji i pažnji, možda dobijate i negativne kritike od šefa ili kolega, što bi moglo da ukaže na veće probleme.

5. Ne uživate u onome što vas je nekada činilo srećnim

Ako vas više ne raduje odlazak na kafu s prijateljima, čitanje knjiga ili porodični nedeljni ručkovi, a donedavno ste uživali u tome, to bi mogao da bude pokazatelj drugih tegoba, piše “HuffPost”.

6. Vaše veze su postale “zategnute”

Ako ne možete da se otvorite svojim voljenima i kažete im kako se osećate, ili čak ne možete da identifikujete šta je tačno to što vas muči, ili ako vas ne raduje druženje s voljenima, možda ste dobar kandidat za porodičnu terapiju. Možda je reč o mnogo dubljim problemima koji mogu da se reše samo ako se uključe sve karike u lancu.

7. Prijatelji vam kažu da su zabrinuti

Ponekad drugi ljudi mogu da uoče uzroke koje sama osoba ne može da vidi, pa ne bi bilo loše da čujete kako stvari stoje iz druge perspektive.

– Ako vas neko pita da li ste pričali s nekim o svojim problemima, kako se osećate i to učini zabrinutim tonom ili vam kaže da se brine za vas, to je znak da bi trebalo da poslušate njihov savet – kaže Rejdenberg.

pixabay.com

Mnogi obožavaju da piju gaziranu vodu. Iako je bolji izbor od zašećerenih sokova i drugih pića koja sadrže velike količine šećera, stručnjaci upozoravaju da bi gaziranu vodu trebalo konzumirati u umerenim količinama.

Za obožavatelje, gazirana voda nudi iskustvo kakvo obična voda ne može: zvuk mehurića pri otvaranju boce, trnci u ustima pri ispijanju, ponekad i nežna “prirodna” aroma.

Obična voda odlična je za hidrataciju, ali “iznenadili biste se koliko ljudi ne žele da pije običnu vodu jer ne vole taj ukus”, kaže Ana Linge, registrovana nutricionistkinja Univerzitetskog medicinskog centra u Vašingtonu i dodaje da je “dodavanje mehurića čini prihvatljivijom”.

Gazirana voda je možda prihvatljiva, a da li je zdravija od negazirane?

Nutricionisti se slažu da gazirana voda, što uključuje i veštački gaziranu vodu, jednako hidrira kao i obična, ali voda iz slavine ima dodatnu prednost – ona sadrži fluorid, koji pomaže u prevenciji oštećenja zuba, piše “Njujork tajms”.

– Ako koristite vodu sa fluoridom za pranje zuba, kuvanje i hidrataciju, možete slobodno uključiti gaziranu vodu u svoju ishranu – kaže Linge.

Ali imajte na umu da je gazirana voda kiselija nego obična. Voda sa mehurićima sadrži ugljen-dioksid, koji se u dodiru sa pljuvačkom pretvara u ugljenu kiselinu, snižavajući pH vrednost u vašim ustima.

Pića koja imaju nisku pH vrednost mogu da budu štetna za zube, povećavajući verovatnoću nastanka karijesa. Ipak treba napomenuti da je nezaslađena mineralna voda mnogo zdravija za zube od gaziranih ili voćnih sokova, kao što su i pokazali rezultati studije objavljene 2016. u časopisu Američkog stomatološkog udruženja.

Neki proizvođači u gaziranu vodu dodaju limunsku kiselinu da bi poboljšali okus, što može da povisi nivo kiselosti. Slična stvar će se dogoditi ako u vodu sami dodate kriške limuna ili limete. Tako da je teško tačno znati što je u vodu dodato ako se kao sastojak navodi samo “prirodna aroma”.

Malo je istraživanja sprovedeno o gaziranoj vodi i posledicama koje ostavlja na zube. Međutim, prema rečima dr Britani Simor, docenta na stomatološkom odseku na Harvardu i portparola Američkog stomatološkog udruženja, “dnevno bi trebalo popiti zaista mnogoo gazirane vode da biste napravili takvu štetu kakvu ostavljaju gazirani ili voćni sokovi”.

Zaključak

S obzirom da gazirana voda može da bude štetna po vaše zube, pristupite joj više kao užitku koji ćete priuštiti sebi jednom dnevno, ali nemojte dopustiti da ona postane vaš glavni izvor vode, kaže dr Simor.

pixabay.com

Zeleni čajevi, koji nastaju tretiranjem listova svežeg čaja na pari ili blagim zagrevanjem, imaju manje kofeina od crnih čajeva ili kafe, ali dovoljno da vam daju dodatni podstrek.

Oni takođe imaju niz drugih zdravstvenih prednosti. Ako tražite način da se ujutro razveselite, ali ste sve nezadovoljniji kafom, prelazak sa kafe na zeleni čaj može biti odlična opcija.

Promene koje se mogu desiti u organizmu nakon prelaska na zeleni čaj, pročitajte u nastavku teksta.

1. Unosićete manje kofeina

Možda ste čuli da čaj sadrži više kofeina nego kafa, ali to je samo pola priče. U svojoj osnovi, listovi čaja sadrže više kofeina od zrna kafe. Međutim, kada se oba skuvaju, količina kofeina u kafi premašuje onu u čaju.

Studija iz 2018. otkrila je da zeleni čaj ima ozbiljna protivupalna svojstva; drugim rečima, sposoban je da smanji nivo zapaljenja

Ako pijete mnogo kafe, možda ćete dobiti glavobolju kada pokušate da smanjite njen unos.

Prelazak sa kafe na zeleni čaj možda neće izazvati sve simptome odvikavanja od kofeina, jer zeleni čaj i dalje sadrži približno 20 do 30 miligrama kofeina po šoljici.

Ako pređete sa veoma jakih duplih espreso kafa na jednu šolju zelenog čaja, možda ćete nakratko osetiti glavobolju, razdražljivost, poteškoće u koncentraciji i nedostatak koncentracije dok se telo ne prilagodi.

2. Mogli biste se osloboditi anksioznosti i poteškoća sa spavanjem

Smanjivanje nivoa kofeina pijenjem zelenog čaja može pomoći u smanjenju anksioznosti i poboljšanju sna, posebno ako ste osetljivi na kofein.

Veći sadržaj kofeina u kafi može negativno uticati na ljude koji su osetljivi na kofein. Oni mogu doživeti anksioznost, nesanicu i srčane efekte poput povećanog broja otkucaja srca ili povišenog krvnog pritiska.

Ako vam ovo zvuči poznato, možda bi bilo vredno smanjiti nivo kofeina prelaskom na zeleni čaj.

Promena bi mogla da pomogne u smanjenju anksioznosti vašeg tela i smanji simptome prekomerne stimulacije kofeina, dok vam i dalje daje dovoljno podsticaja za kofein da biste krenuli ujutru.

3. Unećete više antioksidanata

Zeleni čaj takođe sadrži različita jedinjenja i sastojke koji mogu pomoći našem imunološkom sistemu, boriti se protiv infekcija i smanjiti rizik od bolesti.

Još jedna korist od čaja je velika količina antioksidanata koje sadrži. Dok ih i kafa takođe ima dosta, čaj obično ima veću koncentraciju.

Posebno zeleni čaj ima razne antioksidante za koje se pokazalo da poboljšavaju zdravlje i ima veći sadržaj antioksidanata od kafe.

4. Možete smanjiti upalu

Upala, koja je odgovor imunološkog sistema na pretnje i stres, ključni je faktor u očuvanju vašeg zdravlja. Trajno zapaljenje niskog stepena povezano je sa srčanim oboljenjima, reumatoidnim artritisom, astmom, degenerativnim bolestima i raznim vrstama raka, prema istraživanju objavljenom 2018.

Studija iz 2018. otkrila je da zeleni čaj ima ozbiljna protivupalna svojstva; drugim rečima, sposoban je da smanji nivo zapaljenja, jer stimuliše antiinflamatorne reakcije tela i smiruje imunološki sistem.