Foto: Promo/Konzulat Waterfront

Kao i svake godine, Beograđane za doček Nove godine očekuju brojni interesantni sadržaji na gradskim trgovima i platoima. Očekuje se da će i ove godine Beograđane uveseljavati popularni pevači zabavne i narodne muzike ispred zgrade Narodne skupštine.

Kao i svake godine može da se očekuje program za najmlađe, ali i za nešto starije sugrađane na dan dočeka Nove godine i sutradan, prvog januara.

Doček Nove godine na trgu izazove svaki put veliko interesovanje, bez obzira na vremenske prilike jer je provod zagarantovan uz najmanje troškove.

Građani će moći da uživaju u besplatnom programu, a jedini trošak mogu imati za kupovinu pića koja se prodaju na posebnim punktovima unutar prostora ograđenog za doček.

Doček Nove godine kod kuće

Neki broj građana će se odlučiti da dočeka Novu godinu u kući sa svojim najbližima ili sa prijateljima i rođacima. Domaća atmosfera ima svoje prednosti, a gotovo je neizbežna u porodicama sa malom decom koja ne mogu da prisustvuju organizovanim dočecima.

Doček Nove godine u kućnim uslovima obično znači da se dan – dva unapred sprema bogata praznična trpeza, ukrašava dom i kupuju pokloni. Tome u prilog idu brojna praznična sniženja i akcije, što kupcima sklonim planiranju omogućava da uštede značajna sredstva.

Doček Nove godine u prestoničkim lokalima

Za sve kojima znači Nova godina – Beograd je prava destinacija. Prestonički lokali spremaju brojna iznenađenja za svoje goste, u vidu muzike, specijalnih gostiju i zanimljivih animacija.

U zavisnosti od tipa lokala može se očekivati različit program. Najviše restorana i kafića će u Novu godinu ući uz poznate melodije narodne muzike i tradicionalnu trpezu. Popularnost “kafanskih” narodnjaka je uobičajena i nenadmašna kada su u pitanju sve proslave, pa i doček Nove godine.

Ovaj vid novogodišnje proslave privuče jako veliki broj ljudi svih generacija. Neretko se jedni do drugih vesele adolescenti i sredovečni ljudi koji imaju poveći kafanski staž.

Jedna od najvećih prestoničkih atrakcija su splavovi koji imaju raznovrsnu muzičku ponudu. Jedan od najlepših splavova je Konzulat Waterfront koji privlači osobe koje žele da prisustvuju nešto kulturnijim sadržajima za doček.

Splav Konzulat Waterfront poseduje sedeća mesta sa izuzetnom ponudom hrane i pića, što redovno izaziva oduševljenje svih gostiju. Ovaj splav pruža jedinstven pogled na Kalemegdan, na mesto gde je skulptura Pobednika, i Stari grad. To omogućava odličan pogled i na vatromet koji se održava u gradu u ponoć svake godine.

Pored splavova veliko interesovanje za doček Nove godine bude i prestonički klubovi. Godinama unazad beogradska klubska scena je više nego bogata i privlači posetioce iz regiona.

Klubovi su uglavnom dupke puni svake godine i ako želite da u jednom od njih dočekate Novu godinu potrebno je da svoje mesto rezervišete nekoliko nedelja unapred. Pojedini klubovi će imati nastupe dj-eva, dok će na onim, obično posećenijim, biti žive svirke lokalnih autorskih i cover bendova.

Manji klubovi su obično zatvoreni za dolazak novih gostiju iza ponoći, dok oni veći zbog većeg kapaciteta puštaju goste koji se pojave tokom novogodišnje noći. To su obično gosti koji su Novu godinu dočekali na Trgu ili na kućnim žurkama, što jeste jedna od najčešćih kombinacija kod mlađih sugrađana.

Takođe, nije retkost da društvo koje je stacionirano u određenom lokalu prošeta do Trga ili nekog drugog otvorenog mesta. Sve to doprinosi raznovrsnosti doživljaja i velikoj fluktuaciji ljudi u novogodišnjoj noći.

Šta god da planirate za doček Nove godine Beograd vam pruža obilje prilika za provod i upoznavanja novih ljudi. Jedino je bitno imati na umu da mesta morate rezervisati na vreme, ukoliko planirate da to bude neki od prestoničkih ugostiteljskih objekata.

Original Article

Foto: Pixabay/IlonaF

Širom sveta brojni gradovi poslednjih godina ulažu izuzetne napore da ozelene što više površina. U mnogima od njih zatvaraju se ulice da bi se gajili travnjaci i obilato se sadi drveće.

Uticaj takvih promena je već izmeren – poznato je da drveće dramatično pomaže u borbi sa posledicama klimatskih promena jer tokom letnjih žega drveće hladi ulice, a tokom obilnih kiša zadržava vodu i sprečava naglo zagušenje odvoda i poplave.

Zbog velikih površina prekrivenih asfaltom i betonom koji upijaju više toplote, gradovi su mnogo topliji od sela, piše Marija Đurić za portal Klima101.rs.

Međutim, prema istraživanju koje je obavljeno na ulicama Mančestera, tamo gde su kraj trotoara postojale guste krošnje, temperatura je bila čak i po četiri do sedam stepeni Celzijusovih niža u odnosu na ulice bez drveća.

Eksperiment na 195 kvadrata

Jednako važna korist od ozelenjavanje gradova, čak i ako se ne radi o drveću ili velikim zelenim površinama, već sasvim malim poput balkona i bašta, jeste ogroman uticaj na biodiverzitet. Koliko ogroman, istraživači su uspeli da izmere izvodeći jedan interesantan eksperiment.

Naime, u Melburnu, u Australiji, istraživači su odvojili jednu gradsku površinu od 195 kvadratnih metara koja se nalazi uz glavni put, okružena velikim zgradama i ugrađena u gustu urbanu matricu.

Na samom početku istraživanja, 2016. godine, na tom mestu postojale su svega dve biljne vrste – travnjak i dva stabla guma, drveta karakterističnog za Australiju.

Istraživači su transformisali parcelu – dodali su slojeve zemlje, pođubrili ga, dodali malč i 12 autohtonih biljnih vrsta. Nešto kasnije su dodali još jednu vrstu, a u naredne dve godine četiri vrste su nestale. Nakon toga, sastav biljne zajednice ostao je stabilan.

Kakva se promena dogodila?

Tokom četiri godine istraživači su, uz biljne vrste koje su se tu našle, beležili i životinjske vrste koje su počele da se naseljavaju: mrave, pčele, bube, riličare, muve i ose.

Hteli su da otkriju kako jedna mala urbana akcija ozelenjavanja može da utiče na bogatstvo vrsta insekata, verovatnoću da se insekti pojave i prežive na tom mestu i kako živi svet na tom prostoru varira i menja se.

Rezultat je bio zapanjujući: tokom perioda istraživanja, na maloj površini kraj puta i među betonskim zgradama, zabeleženo je čak 94 vrste insekata koji su inače odomaćeni u tom delu Australije.

Samo tokom prve godine pojavilo se gotovo pet puta više insekata nego što ih je bilo dok su na tom mestu bili samo travnjak i dva stabla guma. U četvrtoj godini, bilo je sedam puta više vrsta nego na početku.

Male zelene akcije

Istraživači su naveli kako je ovaj eksperiment pokazao da je sasvim mala akcija ozelenjavanja sprovedena u gusto urbanizovanom području dovela do velikih pozitivnih promena u bogatstvu zajednice insekata.

„Povećanje raznolikosti i složenosti biljne zajednice dovelo je do, nakon samo tri godine, velikog povećanja bogatstva vrsta insekata, veće verovatnoće pojavljivanja insekata unutar zelenog prostora, te većeg broja i raznolikosti interakcija između insekata i biljaka vrsta. Naši nalazi stoga pokazuju da velike ekološke koristi mogu biti izvedene ulaganjem u male akcije ozelenjavanja gradova i da one mogu vratiti autohtone vrste insekata u urbana područja gde su postale retke ili lokalno izumrle. Ovo je ključni dokaz za podršku lokalnoj, regionalnoj i globalnoj politici čiji je cilj ublažavanje negativnih uticaja urbanizacije u korist ljudi i drugih vrsta“, naveli su istraživači u zaključku.

Rezultati ovog eksperimenta mogu biti veliko ohrabrenje pojedincima da ozelene svoje bašte i balkone. Nekoliko saksija ili dvorišnih biljaka mogu, ispostavlja se, dramatično da obogate zajednicu živih bića.

Tekst u celosti čitajte na portalu Klima101.rs.

Original Article

Wikipedia

Već pet sati putujemo iz grada Konje. Predeo je brdovit, ogoleo, pasivan. Međutim, kako se približavamo cilju postepeno se menja, postaje pitomiji.
Između poleglih stena ugnjezdila se varošica Urgup.

„Stigli smo u Kapadokiju! Budite spremni da vidite čuda neviđena!“, saopštava vodič. Prvo što putnik primeti je jedinstven pejzaž kroz koji krivuda asfaltni put. Nigde sela, zaseoka ni kuće – samo gola brda, gromade nepravilnih oblika i visoke glatke stene neobičnih oblika.

Pojedine su ‘istačkane’ bezbrojnim šupljinama – ulazima u pećine izdubljenim u lavi. U onim, nižim, smeštene su crkve i kapele. Ispod litica žive monasi i askete.

Manji otvori su golubarnici. Ptice, jedino društvo usamljenika, imaju ulogu pismonoše i hraniteljke pošto kaluđeri jedu njihova jaja. Monah koji se odluči za život u samoći sebi izdubi ćeliju i plete merdevine. Hranu (zrnevlja, med i hleb) dobija jednom nedeljno.

Ukoliko ga zadesi smrt – ulaz u ćeliju bude zazidan.
Pre destak godina u turističku posetu Kapadokiji stigao je jedan američki turista.

Ouševljen lepotom cele oblasti Gereme – odlučio je da u tu ostane doživotno. Jednog dana je poželeo da Kapadokiju vidi ‘iz ptičije perspektive’. BALON, zaključio je i vratio se u Ameriku po prvi, a kad je interesovanje turista poraslo – nabavio je još. i uveo pravilo da se za sve hrabre koji se podignu na određenu visinu – otvori boca šampanjca! Da li od vina ili lepote – jedinstvena vožnja iznad okamenjene doline je doživljaj koji se pamti.
U pećinama Gereme nalazi se 570 hrišćanskih crkvi.

U utrobi stena i svodom ukrašenim freskama, razgledamo crkvu po imenu Zmija. Legenda kaže da je u to vreme živela prelepa devojka koja je svojim izgledom privlačila sve muškarce. Udvarača je bilo mnogo, dolazili su svakodnevno i lepotica je izgubila strpljenje. Svakodnevno je upućivala molitve Bogu: „Pretvori me u muškarca!“.Tvorac joj je izašao u susret . Devojka se jednog jutra probudila sa – bradom, brkovima i licem ružnog čoveka.
Crkve Jabuka, Kopča i Kapali, su visoko u stenama. Najbolje freske su u Skrivenoj crkv otkrivenoj 1956. Pamtim je po jednom incidentu.
„No foto!“ oštro izovori brkati čuvar čim uđosmo.Neko se ogluši i – sevnu blic! Čuvar isključi svetlo i pozva policiju. Ajša, naš vodič, mu se usprotivi – usledi žestoka raspravka. Kad zavlada mir Ajša nam objasni da je sve to obična – ‘sokak-kavga’!Foto: Wikipedia.org

Original Article

Foto: Tango Natural

Nesvakidašnja scena, u kojoj muškarac i žena plešu tango ispred policijskog kordona, pozvala je pretprošle subote građane na pomirenje i stavljanje razlika po strani, te bacila senku na napetosti koje su tada vladale beogradskim ulicama tokom Prajda i antiglobalističkog protesta.

Darko Dožić, tango umetnik koji je sa svojom plesnom partnerkom zaslužan za ovaj čin, u razgovoru za Danas naglašava da se ples ispred kordona desio spontano zbog teške atmosfere u gradu tog dana.

– Nismo imali u planu da plešemo, ali smo nakon izlaska iz sale primetili neku tenziju i odlučili u tom trenutku da odgovorimo plesom na sve što se dešava. Nismo hteli da zauzmemo jednu ili drugu stranu, već da ponudimo neko treće rešenje i blago šokiramo ljude oko nas. U tango zajednici, jedan konzervativac i liberalno orijentisana devojka mogu da se zagrle i imaju vrhunski tango, uprkos tome što bi se u verbalnoj komunikaciji možda sukobili. Dakle, naša poruka bila je da pokažemo da tango predstavlja mesto gde suprotnosti mogu da se sretnu, zagrle i komuniciraju uprkos razlikama, ukazuje Dožić.

Kako kaže, danas u Beogradu ima više hiljada plesača svih starosnih dobi, ali je pandemija negativno uticala na tango zajednicu u Srbiji.

U proteklih godinu i po dana, naša tango scena je „zaspala“ na neki način, jer veliki broj starijih ne želi trenutno da se bavi plesom zbog straha od širenja korona virusa.

Pandemija se nije samo negativno odrazila na broj aktivnih plesača, već i na plesne večeri (milonge), kako na lokalnom tako i na međunarodnom nivou.

– Pre korone, svake večeri se negde u Beogradu plesalo, a vikendom je bilo oko deset većih događaja i pregršt manjih. Trenutno se mnogo slabije organizuju – ocenjuje Dožić.

Međutim, Darko ističe da je pozitivna strana ove situacije to što je scena podmlađena, budući da se mladi mnogo manje plaše virusa i češće dolaze na časove od starije populacije.

– U otuđenosti velikog grada, plesne večeri omogućavaju mladim ljudima da se sretnu i da dožive nešto što je interesantnije i humanije od npr. klabinga. U tangu je početna pozicija upoznavanje zagrljajem, što je superiornije u odnosu na mejnstrim gde treba da se probijaš kroz masu da bi se upoznao sa nekim uz buku i glasnu muziku. Tango zapravo nudi rešenje za mnoge probleme savremenog društva, jer se čovek povezuje sa sobom na jedan meditativan način. Tokom plesa mora da bude svestan sebe i svojih pokreta, ali i da se svesno poveže sa drugom osobom prilikom susreta. Tango je kombinacija zabave i jednog dubokog odnosa, budući da objedinjuje izlazak, zezanje, optimalnu fizičku aktivnost i povezivanje sa ljudima na intimnom nivou, ističe sagovornik Danasa.

Tango je originalno bio ples improvizacije koji je kombinovao ritam i pokrete nekoliko ranijih muzičkih i plesnih tradicija.

Međutim, za njega su vezani mnogi stereotipi, mahom zbog holivudskih filmova, koji ga oslikavaju kao uštogljen ples koji zahteva neku posebnu formalnu garderobu. Ipak, stvarnost je dosta drugačija.

– Tango može da se pleše uz bilo koju muziku i zbog toga on osvaja svet. Predstavlja veštinu koja objedinjuje više plesova u jedan i može da se pleše bilo gde…u kafiću, na ulici ili bilo kom događaju. Osoba koja pleše tango može lepo da se sredi i obuče elegantno, ali može i neformalno obučena da pleše uz ulične svirače, ili u restoranu kad je pogodi sevdalinka, ili čak u klubu uz omiljenu pesmu, objašnjava on.

Još jedna važna karakteristika ovog plesa jeste činjenica da takmičenja i nisu toliko zastupljena kao u drugim plesnim disciplinama.

Kako Darko kaže, tango u suštini nije toliko takmičarski ples koliko je umetnički izraz.

– Takmičenja se organizuju samo u scenskom i salonskom tangu, koji su malo standardizovaniji. Velika većina profesionalaca zapravo pleše slobodnim stilom i uspešan je onaj ko dobije najveći aplauz, kome najviše ljudi dođe na radionice i ko najviše inspiriše ljude. Pojedini plesači su svetski prvaci, a nisu uspeli da naprave karijeru, jer niko neće od njih da uzima časove. Sa druge strane, tu su oni koji se baš nikada nisu takmičili, a najveće su zvezde. Naravno, postoje izuzeci, ali je suština tango kulture umetnički izraz, a ne nadmetanje, ukazuje Dožić.

Kada je u pitanju vreme koje je potrebno da bi se ova vrsta plesa savladala, već nakon jedne godine telo ima osnovni paket neophodan za ples uz različitu muziku, dok posle dve godine pokreti postaju znatno sigurniji i ozbiljniji. Mada, ovo najviše zavisi od posvećenosti, uloženog truda i stila plesa.

Iako, kao što je već pomenuto, svaka osoba zapravo ima svojstven stil, mogu se izdvojiti neki od popularnijih tipova ovog plesa.

Razlike između njih se vide kroz mehaniku, odnosno u tome koliko su osobe udaljene jedna od druge grudima, gde je centar odakle se pokreću i odakle komuniciraju telima, kao i kroz senzebiltiet pokreta. Neki od poznatijih stilova su milonguero, salonski tango i tango nuevo.

Milonguero karakterišu izrazito zatvoren zagrljaj, snažna interakcija između plesača i obično kraći koraci.

Salonski tango predstavlja jedan od takmičarskih stilova, za koji je takođe karakterističan zatvoren zagrljaj, ali je fizička interakcija između partnera manjeg inteziteta, sa elegantnim i većim pokretima.

Tango nuevo je specifičan stil koji je nastao fuzijom raznih uticaja drugih plesova i fizičkih veština sa tangom.

Iako je tango došao u Beograd relativno skoro, pre nešto više od dvadeset godina, veoma brzo je postao popularan zahvaljujući nekolicini posvećenih instruktora i njihovim plesnim školama.

Nakon generacije pokretača tango scene (Miša Plavšić, Dragan Mikić) veliki entuzijazam i rezultate su pokazali Sonja Živanović i Darko Dožić, osnivači Tango Naturala, danas najveće tango organizacije u Evropi.

Plesnom edukacijom svih generacija, raznovrsnim projektima i organizacijom velikih plesnih, kulturnih i rekreativnih događaja, Tango Natural promoviše i širi kulturu argentinskog tanga kao kulturu zdravog i kreativnog odnosa prema životu ne samo u Srbiji, već i šire.

Pored Beograda, ova grupa sa velikim uspehom radi i u Banjaluci i Kolašinu, a organizuje i događaje u Bratislavi.

Posebnu pažnju posvećuje promovisanju tango kulture među mladima, kroz neprofitni projekat koji se sastoji od besplatnih časova za sve zainteresovane srednjoškolce, a godinama je u sklopu ovog projekta realizovana i besplatna škola za osnovce.

– Mesečna članarina u Tango Naturalu za starije od 26 godina je 3.000 dinara, dok je prvi čas besplatan. Za mlađe do 26 godina članarina je 1.800 dinara, a za srednjoškolce organizujemo besplatne časove, jer na taj način doprinosimo društvu. Lečimo zajednicu od konzumerizma, koji stvara ljude koji nisu sposobni da kritički razmišljaju i drže život u svojim rukama – kaže Dožić.

U današnjem užurbanom svetu, tango predstavlja rupu u vremenu koju ljudi posvećuju sebi i plesnom partneru. Onaj trenutak kada ostanu samo muzika, ritam i pokret. Momenat u kome imaju priliku da se izraze, nauče nešto novo i povežu sa novim ljudima.

Upravo zato u ovom plesu, koji je od 2009. godine na Uneskovoj listi nematerijalne kulturne baštine sveta, uživaju milioni širom sveta.

Ljudi koji plešu tango u stvari pričaju jedan jezik koji svako može da razume. Tango je svetski jezik tela – zaključuje Darko.

Original Article

Foto: Unsplash/montaža

Da li ste čili za Sergeja Pajića? Da li vam nešto znači ako kažem da ga više od milion ljudi prati na TikToku, skoro koliko i najpoznatijeg fudbalera sveta Kristijana Ronalda?

Prema Guglu, Pajić je muzički izvođač, sa sedam pesama objavljenih u prethodnih nekoliko meseci. Za stručnjake digitalnog marketinga, on je influenser i to regionalni. Svojim klipovima privlači pažnju najviše tinejdžera, a na broju pregleda nekih snimaka bi mu pozavideli najgledaniji televizijski formati.

@sergejpajiccsjecate se ovog plesa?🥺♬ What You Know Bout Love – Pop Smoke

U svojim videima uglavnom lipsinkuje, odnosno otvara usta i pozira, dok u pozadini ide neka pesma. Učestvuje i u nekim TikTok izazovima, koji su najčešće muzičkog i plesnog karaktera.

Zapravo, ono što on radi na svom nalogu @sergejpajicc moglo bi da se karakteriše kao klasičan profil na ovoj društvenoj mreži, ali očigledno poseduje ono što publika želi.

Zapravo, on je predstavnik nove generacije i sasvim je logično da je potekao sa TikToka, kao što su zvezde nekih ranijih generacija nastajale na Instagramu, Jutjubu ili magazinu Bravo i MTV-u.

Ono što razlikuje TikTok od ostalih mreža jeste način na koji plasira sadržaj na početnim stranama svakog korisnika. Ova platforma će vam po pravilu prikazivati “for you”, odnosno stranicu na kojoj algoritam izbacuje sadržaj za koji pretpostavlja da vas zanima. Znači, fokus nije na tome ko snima, nego šta snima.

Ta promena nije onemogućila stvaranje TikTok influensera, štaviše, one sa zanimljivim sadržajem je pogurala da “porastu” mnogo brže nego što bi to na ostalim mrežama. Tako da smo napravili listu onih koje je TikTok učinio poznatima.

@dosije_h

Đorđe Kišić ima glas kao poznati televizijski novinar crne hronike Mašan Lekić i to koristi kako bi pravio brojne skečeve. Kreira komičan sadržaj, što je zanimljiv kontrast. Kako je sam za medije govorio, želeo je samo da vidi kako ova mreža funkcioniše.

@dosije_hProdaja majice ❤️❤️❤️##masanlekic ##imitacija ##fy ##fyp ##foryoupage ##viral♬ The Godfather – Movie Theme – Giampaolo Pasquile

Uz Lekića, imitira još nekoliko stereotipnih likova iz našeg života, ali i nekoliko poznatih ličnosti. Tim sadržajem je stigao do 137.000 pratilaca.

@wolfdoraa

Ukoliko ne znate ko su gaserke, Teodora Popovska će vas upoznati s njima. Kroz klipove u kojima imitira “nafurane” tinejdžerke, koje se prenemažu dok govore i “gasiraju se”, odnosno govore kako su bogate, ludo se zabavljaju i svi momci su opsednuti njima, ukazuje na devojčice koje su se u ranijim generacijama zvale fenserkama i šminkerkama.

@wolfdoraa stuck in shadowban 💕💕 ig: t.popovska🦋 #foryou #fyp #viral #trend #foryoupage #talikusa #pickme ♬ original sound – Teodora Popovska 🦋

Uz to Teodora podiže svest mladih o brojnim stvarima i često demistifikuje priču o influenserima kao ljudima koji imaju savršene i uzbudjive živote. Na taj način pomaže mladima po pitanju mentalnog zdravlja i samopouzdanja.

@aleksatodorovicev

Aleksa se bavi digitalnim marketingom i odnosima s javnošću, ali je na društvenim mrežama napravio brend i od sebe. Takođe radi kao maneken i model, o čemu često govori na TikToku, na kojem ga prati 88.000 korisnika.

@aleksatodorovicevSta mislite koji dogadjaj je u pitanju?✨ ##4you♬ original sound – Aleksa Todorovic

Snima svoje vlogove, klipove u kojima pokazuje aktivnosti tokom dana, ali često pratioce “vodi” na brojne turističke destinacije. Takođe se dobar deo njegovog sadržaja odnosi na odgovaranje na pitanja fanova.

@vojaking

Upravo kroz odgovaranje na pitanja postao je poznat Vojislav Lepojević. On ima serijal “živa bila”, u kojem mu pratioci predstavljaju svoje životne probleme, a on im na komičan način nudi rešenja.

@vojakingReply to @tugaizporchea ziva bila ##fyp ##zivabila♬ original sound – voja king

Ti saveti su zanimljivi za skoro 260.000 ljudi. Voja je pre TikToka bio poznat i na Instagramu, ali popularnost je stekao na ovoj mreži.

@bebiicaaa

Bebica snima različiti sadržaj, ali najviše pažnje privlači kad iz svog ugla oslikava na koje su sve načine ugrožena prava žena. Govori o seksualnom napastvovanju i ostalom neprimerenom ponašanju muškaraca prema ženama.

@bebiicaaapisite odgovore u komentarima ##InfluenceAcademy ##fypシ @aleksatodorovicev♬ Originalton – bebiicaa

Tako je još jedna od kreatorki na ovoj društvenoj mreži, koja ruši mit da današnje klince zanima samo lak sadržaj, s obzirom na to da ima više od 73.000 fanova.

@styleofandrew

Student medicine, koji vodi računa o koži i obožava odeću. To bi bio kratak opis Andreje Andrejevića i sadržaja koji on plasira na ovoj društvenoj mreži.

@styleofandrewKoja mi najviše pristaje? 🤔😆🧑🏻‍⚕️ ##fyp ##foryoupage ##viral ##balkan♬ I like you have a cupcakke – reibert 👨🏼‍🍼🧛🏾🏳️‍🌈

Prati ga skoro 100.000 ljudi, koji mogu da saznaju mnogo toga što ih zanima o medicini, kao i studiranju na tom fakultetu.

@nikastankovic

Nika je plesačica, što je zapravo u startu čini nekim ko će praviti privlačan sadržaj za TikTok, jer su plesni izazovi vrlo popularni na ovoj platformi.

@nikastankovickasnim sa trendom 😬🌊♬ Bacam keš – Wajwai

U trenutku kad vi čitate ovaj tekst, verovatno će njen nalog imati više od 200.000 platilaca.

@mihailokocic

Mihailo je Nikin kolega, ali pored toga što kači snimke plesa, prikazuje i kako kuva ili pravi neke transformacije.

@mihailokocicMorao sam još jednom najjači dance na tiktoku 😎 ##serbia ##balkan ##eurovision ##ukraine ##shum♬ Dancing Lasha SHUMbai – Philip

Ima 87.000 korisnika, model je, fotograf i student.

@barbiafrika

Barbi sebe predstavlja kao prvu srpsku TikTokerku, što po broju pratilaca, koji premašuje 3,3 miliona, verovatno i jeste.

@barbiafrika@jecafrika 😂😂😂##fyp ##barbiafrika ##frozen ##disney ##cartoon ##acting ##princess ##viral♬ Let it go x Wildest dreams – Evelyn

Snima uglavnom viralne TikTok trendove, koji najčešće podrazumevaju ponavljanje određenih plesnih pokreta uz muziku. Takođe, ima videe u kojima se šminka i oblači kako bi prikazala neki lik iz bajki, poput Zvončice ili Snežane.

Kroz prikazivanje ovih profila, pokazuje se i raznolokost sadržaja prisutnog na ovoj mreži, te svako može naći nišu koja ga zanima i to pratiti.

Original Article