Foto: Iz lične arhive

Da bi izbegli brzi tempo Džakarte, koja danju ima preko 12 miliona stanovnika, žitelji indonežanske metropole se često voze na jug, u bujni grad Bogor koji pruža predah od zamki velegradskog života.

Sa prostranim zelenim površinama i ostacima kolonijalne arhitekture, život u Bogoru je nekoliko brzina sporiji. Ljubitelji kulture i prirode mogu da urone u istoriju, tradiciju i kuhinju Zapadne Jave i brdovitog letovališta Bogor.

Do Bogora postoji više puteva, a sporedni su često najzanimljiviji. No, Ministarstvo turizma Indonezije i ambasada te države u Beogradu, domaćini grupi novinara iz Srbije, odlučili su radi efikasnosti da koristimo autoput kojim je sredinom radnog dana dovoljno između 40 i 60 minuta od Džakarte do Bogora.

U vreme najgušćeg saobraćaja treba od 80 do 120 minuta. Vikendom i praznicima to putovanje može trajati tri sata.

Većim delom puta uživali smo u pogledu na moćnu vulkansku planinu Salak, sa najvišim vrhom od 2.211 metara. Salak ili „Srebrna planina“ je poslednju erupciju imao 1938.

Bogor je „bo“ u ogromnoj konurbaciji Džabodatabek (gradovi Džakarta-Bogor-Depok-Tangerang-Bekasi), regionu nastalom spajanjem više gradskih oblasti. To područje Velike Džakarte je dom za preko 29 miliona žitelja, jedan od 28 svetskih megagradova. Očekuje se da će u Velikoj Džakarti kroz 30 godina biti 50 miliona stanovnika.

Po broju stanovnika Bogor je 14. najveći grad u Indoneziji, državi koja ima preko 270 miliona stanovnika i koja je 17. avgusta proslavila 76. Dan nezavisnosti. Grad je, prema poslednjoj zvaničnoj proceni iz 2018. imao 1.096.828 žitelja. Sa prosečno 8.698 ljudi po kvadratnom kilometru, jedan je od najgušće nastanjenih na svetu.

Bogorska regija se smatra „spavaonicom“ Džakarte. Džakartani kažu kako je za razliku od metropole u kojoj prašina, dim i druge suve čestice zatamnjuju nebo, u Bogoru vazduh čistiji, svežiji, hladniji, ulice su zelenije. Grad i okolina su okruženi bujnim brežuljcima i planinama, kompleksu vulkana čiji vrhovi kao da su uvek u magli.

Bogor nosi nadimak „Kišni grad“ (Kota Huđan), zbog čestih padavina. U njemu skoro uvek pada kiša, čak i usred sušne sezone. Uopšte, grad i okolina imaju klimu tropske prašume.

Godišnje u proseku u Bogoru padne 4.086 milimetara kiše po kvadratnom metru. Rekorder je i po broju dana sa grmljavinama, preko 320 tokom godine. Najviše kiše pada između decembra i februara.

Meštani šaljivo savetuju da turistička odredišta treba obilaziti ujutro, jer će popodne padati kiša. No, po ljubiteljima Bogora, on je većim delom dana suv; kiša pada samo u velikim provalama oblaka kasnije u toku dana. Po njima, čak je prijatnije šetati dok kiša rominja. Imali smo sreću da tokom nepuna 24 časa provedena u Bogoru i okolini ne padne kap kiše.

U Bogoru, smeštenom na 290 metara nadmorske visine, prosek maksimalnih temperatura je 25,9 stepeni Celzijusovih, a u Džakarti 32,2 stepena. Otuda mnogi Indonežani koji to mogu da priušte, imaju vile u okolini Bogora. Nekada mesto lepote, centralni Bogor je brzi razvoj pretvorio u zagušeni nered. No, još uvek je moguć pogled na reke, kanale, kuće sa crvenim krovom, džamije, crkve, drveće, cveće i na obližnji Salak.

Original Article

Foto: Pixabay/ athree23

Sigurno ste čuli za Tinder, Badoo, Chatroulette, online sobe i razne druge sajtove za online dopisivanje i upoznavanje. Ako i niste, mnogi od ovih sajtova nude opciju da pronađete ljubav svog života.

Da li je zaista tako „lako“ stupiti u emotivan odnos sa nekim, i ako jeste, zašto se u Srbiji i dalje osuđuje takav vid komunikacije i spajanja parova?

Naš zadatak je bio da istražimo kakva su iskustva ljudi koji su koristili ove sajtove, kakav je pogled psihijatra i edukanta na geštalt psihoterapiji na ovu temu, i šta o tome ima da kaže jedan osnivač najpoznatijeg portala za upoznavanje na našim prostorima.

Ukoliko se okrenemo unazad, oduvek su postojale društvene zajednice na Internetu, kao i virtuelne grupe koje spajaju ljude sličnih interesovanja.

Upoznavanje preko Interneta uvek je sa sobom nosilo razne rizike poput pronevera podataka, otmica, prevara, itd., što je jedan od razloga stalnog nepoverenja u online dating. Međutim, vremenom je društvo počelo da se navikava na „parove sa Interneta“ i „fenomene“ društvenih mreža Fejsbuka, Skype-a, Instagrama i drugih.

„Počela sam da koristim Fejsbuk 2009. godine, tada jedan od aktuelnih sajtova za dopisivanje, i preko njega upoznala svog prvog dečka“, kaže Saška (28). Ona nam je otkrila da se prilikom svog prvog online datinga osećala „euforično i vrlo radoznalo“.

Ona je trenutno verena i svog partnera je upoznala preko jedne od najpoznatijih aplikacija za upoznavanje.

„Internet upoznavanje je najzanimljiviji i najlakši način za pronalaženje partnera, druga/drugarice ili životnog saputnika. Svima bih preporučio da koriste sajtove za online dating, sve predrasude dolaze iz neznanja“, ističe Ognjen (35).

„Putem platformi stupio sam u kontakt sa mnogo različitih osoba, što definitivno svrstavam u najveću pogodnost sajtova za upoznavanje. Sajtovi su mi mnogo podigli samopouzdanje i vratili veru u sebe. Pomogli su mi u inostranstvu, što zbog novih ljudi, što zbog usavršavanja jezika. Danas će ljudi radije gledati tuđe „priče“ nego prići nekome uživo u klubu, parku… Svugde ima loših ljudi, ukoliko znate uživo da procenite loše namere, znaćete i preko mreže“- Marko, 22.

“Žena i ja smo se dopisivali preko chat box-a mIRC-a, Internet relay chat-a. U to vreme u Srbiji niko nije imao kompjuter sem inženjera i dobrostojećih ljudi, stoga nije postojala bojazan da se neko lažan krije iza profila. Srećom ja sam posedovao kompjuter i stupio u kontakt sa svojom sadašnjom suprugom. Saznali smo da imamo ista interesovanja i za nepunih šest meseci sklopili brak. Sada smo srećni I imamo dvoje dece“ – Drago, 56.

Sajtovizaupoznavanje.net navodi da ljudi svih starosnih grupa i socijalnih statusa traže ljubav preko mreže.

Ovi web portali nude razne opcije: upoznavanje za starije osobe, upoznavanje radi veze, upoznavanje zauzetih osoba, upoznavanje radi flerta…

S obzirom da su većinom kategorizovani, nude mogućnost nalaženja idealnog partnera po svačijem ukusu. Među korisnicima, u okviru onih napoznatijih sajtova, preko 29 miliona korisnika se deklarišu kao “samci”. Korisnici su uglavnom osobe prosečnih godina 20-30, a takođe su poznati sajtovi za +30.

Sajtovizaupoznavanje.net je prema kriterijumima: chat, brza registracija, opušteno izlaženje, opcija ozbiljne veze, najviši stepen sigurnosti, upoznavanje profesionalno ostvarenih ljudi, mogućnost upoznavanja ljudi širom sveta, mogućnost intimnog druženja uživo, itd., u top listu 10 sajtova za upoznavanje svrstao:

1. Lepotica i Zver
2. Badoo
3. Krstarica
4. Tinder
5. Dijaspora klub
6. Elmaz
7. Erodate
8. Flirtic
9. Iskrica
10. Love Orthodox

Prema Lovinu, najbolji sajt za upoznavanje je Academic Singles i prezentuje se kao sajt za upoznavanje visoko obrazovanih ljudi koji teže da upoznaju ostvarene i obrazovane ljude radi veze ili druženja.

Poznate ličnosti koje su koristile sajtove za upoznavanje su Adele, Zac Efron, Hilary Duff, navodi Lovino.

„Sajtovi za upoznavanje su mi dali jednu vrstu slobode, mogla sam da biram da ne razgovaram sa nekim ukoliko to ne želim, što u realnom životu nisam mogla, kao i to da vodim slobodniju konverzaciju bez pritiska da istu osobu moram da upoznam “- Valentina, 20.

“Svog sadašnjeg partnera upoznao sam pre osam meseci putem jedne od najpoznatijih platformi za upoznavanje. To je definitivno olakšan vid komunikacije i upoznavanja ljudi” -Miloš, 19.

S obzirom da se broj korisnika sajtova povećao usled pandemije korona virusa, zanimalo nas je šta o ovoj temi imaju da kažu stručna lica. Za Danas su govorile dr Milena Marjanović, psihijatar, i Ivana Miletić, student završne godine studija Psihologije i edukant na geštalt psihoterapiji.

Dr Milena Marjanović, psihijatar, je sajtove za upoznavanje okarakterisala kao virtuelne, a ne stvarne zajednice, jer svako ima sopstvenu predstavu o drugoj ličnosti koja se nalazi sa druge strane mreže, pa samim tim smatra da predstava nije stvarna, već imaginarna.

„Sajtovi za upoznavanje jesu fenomen današnjice jer pre pojave Interneta nismo imali sličnu pojavu“, objašnjava Marjanović.

Ukoliko bi morala, napravila bi oštru granicu između dva tipa ljudi koji koriste sajtove za upoznavanje: nesigurniji i zatvoreniji, ljudi koji skrivaju svoj identitet ili imaju neki poremećaj i oni koji su previše otvoreni, mladi, radoznali i zauzeti obavezama.

„Osobe koje imaju poremećaje imaju potrebu da sebe prikažu u drugačijem svetlu i zbog toga njihove emotivne veze ne uspevaju kasnije, dok smo sa druge strane svedoci toliko uspešnih veza između osoba bez poremećaja, ali se ne može generalizovati“, navodi ona.

Marjanović je objasnila: „Tačno je da se na Internetu mogu naći ljudi koji imaju slabije socijalne kontakte, ali isto tako i oni koji su veoma otvoreni i druželjubivi i nemaju vremena za gubljenje. Kao i svaka opasnost vezana za Internet, postoji mogućnost da se ljudi predstave onakvi kakvi zapravo žele da budu; socijalno prihvatljivi. Takav vid komunikacije nije u ljudskoj prirodi, već je naučen usled razvoja tehnologija. Pandemija Korona virusa dosta je uticala na navikavanje ljudi na novi vid komunikacije. Ljudi su vremenom usvojili obrazac socijalnog funkcionisanja i ponašanja, a to je svakako lakši način izražavanja osećanja i mišljenja nego uživo“.

Kao najveću prednost sajtova za upoznavanje izdvaja mogućnost da nađemo sebi slične, s obzirom na raznu kategorizaciju i mogućnost izbora, kao i to što su mnoge stvari pojednostavljene.

„Grupe koje su stigmatizovane, pogotovo u Srbiji, preko Interneta imaju slobodu i sigurno širi izbor nego kada je to reč o upoznavanju uživo. Uživo je mnogo teže naći osobu po našoj meri, a na Internetu je to mnogo olakšano“, objasnila je dr Milena Marjanović, psihijatar.

Ivana Miletić, student završne godine studija psihologije i edukant na geštalt psihoterapiji navodi: „U socijalnoj psihologiji postoji pojam efekat blizine koji se odnosi na pojavu da učestaliji susreti i interakcije sa ljudima povećavaju verovatnoću da će nam oni postati prijatelji ili partneri. To se recimo odnosi na bliska prijateljstva koja nastaju za vreme studija, prijateljstva sa komšijama i sl. Komunikacija preko raznih društvenih mreža je preokret u efektu blizine jer lako možemo komunicirati sa nekim ko je hiljadama kilometara daleko.

Ona je takođe objasnila da brza razmena informacija neretko stvara visok nivo emocionalne vezanosti između dvoje ljudi, često previše brzo i da to može biti jedan od problema Internet datinga.

„Bez informacija o osobi koje dobijamo jedino neposrednom komunikacijom licem u lice, može se stvoriti idealizovana slika o nekoj osobi, koja naravno nestaje upoznavanjem uživo. Onda dolazi do razočaranja sa obe strane. Kod upoznavanja uživo imamo još neke važne elemente na osnovu kojih formiramo mišljenje o drugoj osobi, a to je pre svega neverbalna komunikacija. Na Internetu niko ne zna da li smo introvert, ekstrovert, neurotičar… Mi možemo sebe da predstavimo onakvim kakvi zaista jesmo ili onakvim kakvi bismo želeli da budemo. Takođe biti introvert ili ekstrover nije nepromenljiva kategorija. Nekoliko ljudi mi je reklo da su bili introverti, čak i socijalno anksiozni i da im je upravo Internet pomogao da nauče da komuniciraju i van mreže i da su tako postali ekstroverti“ navodi naša sagovornica.

Razgovarali smo sa i osnivačem sajta Lepotica i zver, prema Sajtovizaupoznavanje.net, najboljim sajtom za upoznavanje na našim prostorima.

Sajt je specifičan po mnogim stvarima, i kako oni navode: “Lepotica i Zver je ekskluzivan sajt za upoznavanje namenjen uspešnim, ambicioznim i finansijski stabilnim muškarcima – takozvanim Zverkama, i atraktivim, inteligentnim i ambicioznim devojkama – Lepoticama”.

Lepotica i zver je 100 odsto besplatan za žene, “jer znamo da nijedan pravi džentlmen ne bi dozvolio da dama plati članarinu”, navodi se na sajtu.

Osnivač je Đorđe Sokanović, i sam korisnik sajtova za upoznavanje, koji je sa 16 godina u Norveškoj prvi put napravio svoj nalog na jednom tada poznatom portalu za upoznavanje.

Vođen svojim iskustvom, sa namerom da ljudima u Srbiji olakša ulazak u veze, preko pet godina radi na svom sajtu i dnevno ima 2.000 aktivnih korisnika.

“Nakon analize preko 10.000 profila, dopisivanja sa više od 1.000 žena, i nakon nekoliko stotina sastanaka sa ženama tokom poslednjih godina, pokrenuo sam sajt za upoznavanje Lepotica i Zver, jer sam i sam video da, na ovim prostorima, ne postoji nijedan veoma ozbiljan sajt za upoznavanje za ljude koji tačno znaju šta žele. Takođe, na našem sajtu se mogu naći razni blogovi na temu muško-ženskih odnosa”, prenosi osnivač.

Kroz razgovor o prednostima i manama Internet upoznavanja, on izdvaja mogućnost velikog izbora, kao i slobodu da ne nastavljamo druženje sa osobama koje nam ne odgovaraju: “Ako na primer, počnete dopisivanje sa devojkom preko Interneta i shvatite da Vam razgovor sa njom ne odgovara, mnogo je jednostavnije završiti komunikaciju i nastaviti dalje, što je, složićete se, mnogo jednostavnije uraditi nego na prvom sastanku”, piše Sokanović.

“Iz iskustva znam da su neki muškarci, koji imaju devojke, otišli na sastanak sa devojkom koju su upoznali preko nekog sajta za upoznavanje i saznali da sa tom ženom, imaju mnogo više zajedničkog, nego sa devojkom kojom se viđaju/zabavljaju trenutno”, piše on.

Za kraj, sagovornik nam prenosi: “Pet godina radim na sajtu, svakodnevno ga unapređujem i smatram da pomažem ljudima da se ljubavno i životno ostvare. Vi treba da znate šta tražite, želite ili šta ne želite. Ukoliko je konverzacija putem weba dobra, biće dobra i uživo, sve je na Vama. Ukoliko niste sigurni u neke informacije, zatražite profil na drugim mrežama. Lično sam nekada zahtevao video poziv da bih znao da profil nije lažan i slično. Mi želimo da upoznate isključivo ljude koji znaju šta žele. U slučaju da profil ili slika nisu u skladu sa politikom sajta, profil, odnosno slika biće odbijeni. Čak 70 odsto muških profila ne prođe verifikaciju zbog neadekvatnog profila i informacija. Mnogo ljudi mi se javljalo da mi se zahvali, neke od njih sam upoznao uživo. Ne oklevajte da probate nešto novo i tako u potpunosti promenite svoj život na bolje”.

Original Article

Foto: Beta/AP/Nati Harnik

Najviši čovek u SAD, visok 2,35 metra umro je od srčane anomalije sa 38 godina u američkoj državi Minesoti, objavila je njegova majka na Fejsbuku.

Amerikanac ukrajinskog porekla Igor Vovkovinski živeo je u znaku bolesti, pošto mu je tumor izazivao preterano lučenje hormona rasta. Umro je u petak.

Zbog toga se dok je bio dete porodica preselila u Ročester, grad na severu SAD poznat po svom razvijenom zdravstvu.

„Mali“ Igor, koji je već bio visok za svoj uzrast nastavio je da raste uprkos stalnim tretmanima i dostigao rekordnu visinu za SAD što je potvrđeno u Ginisovoj knjizi rekorda kada je imao 27 godina.

Prema Ginisovoj knjizi rekorda najviši čovek na svetu je Turčin Sultan Kesen (2,51 metara).

Ali najviši čovek u savremenoj istoriji je Amerikanac Robert Vadlou, koji je dostigao visinu od 2,72 metara. On je takodje patio od abnormalno visokog lučenja hormona rasta. Umro je 1940. sa samo 22 godine.

Original Article

Foto: wikipedia.org

Na današnji dan moramo se podsetiti čoveka koji je uticao na to da srpska vojska bude dočekana i prihvaćena na Krfu nakon povlačenja preko Albanije, kao i činjenice da je Venizelos do kraja rata ostao veran saveznik našoj zemlji.

Pre 157 godina, na zapadu Krita, rodio se Elefterios Venizelos, jedan od najvećih državnika moderne Grčke.

Vreme u kom je živeo odlikovalo se stalnim nemirima na Kritu, pobunama i konačnim pripajanjem ovog ostrva Grčkoj 1913. godine.

Bio je zagovornik ujedinjenja Grčke i borio se u ustanku na Kritu 1897. godine.

Ustanak je završen tako što je Krit dobio autonomiju.

Usled teškog života koji je pratio ljude ovog doba, odlazi u Atinu i tamo osniva Liberalnu partiju.

Sa 46 godina, postao je predsednik vlade Grčke i bio je jedan od tvoraca Balkanskog sporazuma.

Srbija i Grčka su bile zemlje saveznice i u Prvom i u Drugom balkanskom ratu.

Dakle, iako su ti ratovi završeni i oba saveznika su oslobodila većinu teritorija kojima su težili, Venizelos je imao osećaj odgovornosti prema Srbima i u momentu kada je izbio Prvi svetski rat.

Upravo zbog tog svog stanovišta imao je konflikt sa grčkim prestolonaslednikom, koji je bio više zainteresovan za podršku koju je nudila Nemačka.

Grčki dvor je bio jako sklon teritorijalnim ustupcima koje bi od Nemačke dobio u zamenu za prekršen sporazum o savezništvu sa Srbijom.

Venizelos je taj koji je ovu ponudu odbio rečima koje su uticale na čitav rasplet srpske sudbine i koje i dalje lebde u vazduhu: ‚‚Grčka je suviše mala zemlja da bi učinila tako veliku podlost.“

Kao što je i očekivano, usledili su sukobi između njega i grčkog dvora, a Venizelos se zatim povukao iz Atine.

Međutim, čak ga ni ovo nije sprečilo da do kraja održi svoju reč.

U Solunu je proglasio Vladu narodne odbrane i do samog kraja rata pružao podršku Srbima.

Preminuo je 1936. godine u Parizu u hotelu Ric.

Venizelosov lik nalazi se na grčkom novčiću od 50 centi, a aerodrom u Atini nazvan je upravo po njemu.

Možda ste ranije čuli za Venizelosovu ulicu u centru Beograda koja to ime nosi od 2003. godine, ali malo ljudi je svesno da se radi o jednom od najodanijih prijatelja Srba svih vremena.

Original Article

Foto: Indira Hadžagić-Duraković/Privatna arhiva

Moram reći da sam samo čekala da „dopuste“. Nije bilo administrativnih prepreka koje nisam bila u stanju da „ispoštujem“ samo da bih se ponovo vratila moru i letovanju onako kako sam to navikla od detinjstva.

A bilo je toga kad je reč o junu i ulasku u Hrvatsku. I obavezni digitalni zeleni sertifikat i potvrda da si uplatio aranžman i… Na granici posle mnogo godina nije bilo gužve, ni čekanja. Samoljubaznost. Turista je još neznatno. Tek se po neko „odkoronio“ pa krenuo.

I nas dvoje vraćamo se ponovo gradu u kome smo provodili brojna leta zbog Dubrovačkih letnjih igara, tog vatrometa pozorišta, muzike, plesa, kada je Hamletana Lovrijencu bilo prestižno igrati čak i za jednog glumca kakav je Danijel Dej Luis…Nismo izabrali slučajno da baš to bude mesto gde ćemo se vratiti sebi i slobodi izbora. Dubrovnik je oduvek bio sinonim za slobodu. Pesnik A. G. Matoš je zapisao: „Dubrovačka finoća, daleko da bi bila protivna duhu slobode, bila je zapravo jedno od izraza njene moći“. Sloboda je bila temelj opstanka i razvoja grada. Ime slobode uklesali su u kamen Lovrijenca:“Non bene pro toto libertasvenditur auro“ („Sloboda se ne prodaje ni za svo blago“). Njeno se ime viorilo na zastavi, bilo je na novcu, pevali su o njoj. Pesnik Ivan Gundulić, u 17. veku je napisao:“O, lijepa, o draga, o slatka slobodo…“.

U toj slobodnoj Republici sve je bilo podređeno dobrobiti države. Zato u Kneževom dvoru, sedištu vlasti, stoji natpis:“Zaboravite na privatne stvari, brinite se za opšte dobro“. Svo vreme kao da je stalo na Stradun. Pesnik Luka Paljetak napisao je:“Čuvaju dva zvonika tu ulicu, ma ulica to nije, nego je Stradun, Placa za rijet naški, đe se pohodi i štrapaca, jer ulica to nije, nego svijet“. I dok ponovo sedimo na terasi meni omiljene Gradske kavane, setimo se kako smo osamdesetih bili deo sveta jer je Dubrovnik bio grad mladih, grad lišen svakog konformizma.

Sviralo se i pevalo na skalinama uz crno vino i doviknulo „Adio, Ibrica“, pesniku Dubrovnika i vagabundu Ibrici Jusiću. Svakoga dana, pak, zastati valja kod Orlandova stuba, simbola nezavisnosti i slobode i zaštitnika dubrovačkih trgovaca.

Naime, ispred ukočenog viteza u oklopu, sa mačem u ruci, čija je dužina lakta bila mera za platno, pa se nazivala „dubrovački lakat“, proglašavale su se vekovima vladine odluke i najavljivale „feste“. Tu se i danas podiže crvena zastava sa rečju „Libertas“ koja je i simbol Dubrovačkih letnjih igara.

Dubrovnik, grad Marina Držića, tog književnog gospara grada u onom zlatnom veku koga, eto, grad nije voleo. Iako je toliko želeo, nikad mu se nije vratio kad ono morade u Mletke. Ali ostavio je Pometa, Skupa i Dunda Maroja, likove koje srećem svuda oko sebe, pa se valja zato tako dobro smejem gledajući ih šta čine.

I završiću ovu priču punu nostalgije i radosti Ivom Andrićem jer je u njegovim pričama Dubrovnik u stvari „san o gradu“: „Zapitamo se da li sve ovo može ostati ovako lako i jednostavno, lepo i slobodno, bez obračuna po nekom kopnenom zavičajnom računu i ključu. To cveta i docvetava ovde ali se ne presađuje. I nikad se nije desilo da je lepota iz onih predela gde je ima u izobilju prešla u one gde je nema i gde je ne može biti.“

Original Article