Pixabay

Pored toga što je čarobnog ukusa, paradajz je moćan čuvar vašeg zdravlja. Iako je prva asocijacija na paradajz, salata, ovo povrće je mnogo više od toga.

Paradajz je prepun vlakana, vitamina, minerala i zbog toga je nezamenljiv na svakoj trpezi.

Bogat je vitaminima B6, C i K, sadrži beta karoten, biotin, niacin, kalijum, fosfor, kalcijum, gvožđe, cink i selen, kao i mnoge organske kiseline poput limunske i jabučne koje određuju karakterističan ukus paradajza.

Zbog visokog sadržaja antioksidanata paradajz je pravi eliksir zdravlja.

Kombinovano delovanje gvožđa i vitamina C, koje sadrži paradajz, pomaže u sintezi hemoglobina i stvaranju novih crvenih krvnih zrnaca, čime pomaže u sprečavanju ili lečenju različitih vrsta anemije.

Zbog toga što sadrži vitamin C, kalcijum i fosfor, paradajz je veoma dobar za zdravlje kostiju i zuba.

Paradajz poboljšava rad srca pomažući u snižavanju pritiska zbog visokog sadržaja kalijuma. Takođe sprečava oksidaciju holesterola, što je jedan od prvih koraka u stvaranju aterosklerotičnih plakova.

Likopen, koji se nalazi u paradajzu, poboljšava sposobnost kože da se zaštiti od štetnih UV zraka. Pošto je bogat vitaminima A i C, to ga čini korisnim smanjujući starenje kože i uklanjajući nedostatke na koži.

Visok sadržaj kalijuma i fosfora u crvenom soku paradajza pomaže u ublažavanju simptoma stresa i umora, kao i u ublažavanju grčeva mišića.

Da biste iskoristili lekovita svojstva paradajza, možete ga jesti sirovog ili skuvanog u različitim jelima.

Pixabay.com

Maslinovo ulje često se pominje kao najbolji izbor koji štiti naše zdravlje i svako jelo čini ukusnijim. Postoje situacije u kojima ga ipak ne treba koristiti.

Sama maslina sadrži brojne aktivne fitonutrijente, poput polifenola i flavonoida, koji takođe imaju protivupalna svojstva. Njihovim delovanjem smanjuju se simptomi astme, artritisa i reume, tri oboljenja za čiji su nastanak najveći krivci slobodni radikali, piše N1. Ali, kada ulje ovog ploda ne bi trebalo da se koristi?

Ako niste sigurni da je kvalitetno

Pre nego što maslinovo ulje koristite za kuvanje ili kao sredstvo za negu kože, važno je biti siguran da se radi o ekstra devičanskom ulju. Neka istraživanja tvrde da je čak 80 odsto italijanskih maslinovih ulja “zagađeno” nekim drugim uljima. Možda su ga pravili od manje kvalitetnih maslina, u njega dodali prošlogodišnje ulje ili ga mešali sa nekim biljnim uljem kako bi se dobilo na količini.

Za prženje

Određeni broj stručnjaka u kulinarstvu tvrdi da maslinovo ulje prestaje da bude zdravo za naše srce ako se zagreva na jako visokoj temperaturi, iako neki tvrde da ono neće otpustiti štetne toksine tokom zagrevanja. Nutricionistkinja Brižit Benet kaže da se maslinovo ulje, baš kao i sva ulja, tokom zagrevanja “raspada” i veliki broj važnih materija poput omega-3 masnih kiselina i antioksidansa, propada u procesu.

Za roštilj

Mnogi kuvari preporučuju mariniranje povrća i mesa namenjenog za pečenje na roštilju u maslinovom ulju. Ovaj postupak vam neće naštetiti, ali isto tako neće doneti puno koristi jer će verovatno ulje goreti, uzrokovati plamen i učiniti da hrana ima ukus izgorelog drveta. Kako hrana na roštilju ne zahteva ulje, dobro namažite rešetke, ali uljem koje podnosi tako visoke temperature. Kada je hrana gotova, tada je možete lagano premazati maslinovim uljem.

Za pripremu kolača

Prema preporukama proizvođača Olivers & Co, u određene prehrambene proizvode se može dodavati maslinovo ulje umesto margarina i maslaca. Ono što morate zapamtiti je da maslinovo ulje ima jaku aromu, pa možete narušiti ukus npr. kolača.

Kao preparat za negu kože sklone aknama

Verovatno ste čuli kako mnogi hvale maslinovo ulje kada je u pitanju zdravlje i lepota kože, a često ga možete pronaći u proizvodima kao što su sapuni, pilinzi ili losioni. Ništa loše nema u tome, ali ovo ulje može pogoršati probleme onih čija je koža sklona pucanju i aknama jer maslinovo ulje može da zatvori pore.

pixabay.com

Poslednjih godina dokazano je da terapije koje se oslanjaju na prirodu mogu da podstaknu oporavak od mnogih psihijatrijskih poremećaja.

Kako navodi psihijatar, dr Kler Vilkoks, boravak u prirodi je značajan za osobe sa depresijom i ADHD. On skoro trenutno pomaže i kod problema sa spavanjem, smanjuje žudnju za hranom, osećaj neodlučnosti i brige.

– Mi, kada je u pitanju emocionalno obnavljanje, zavisimo od isceliteljskih moći prirode, a u poslednje vreme ljudi više trče i voze bicikl, planinare, beže u prirodu, pokušavajući da obrade sve što im se događa – kaže dr Vilkoks.

Nedavno je istraživanje tako pokazalo da se osobe koje su više izložene zelenilu uopšteno bolje osećaju, i imaju niži puls i krvni pritisak, a i kortizol se manje luči.

Dr Vilkoks kaže da je zbog svega toga terapija divljinom intervencija koja širom sveta postaje sve popularnija, a koristi se u lečenju anksioznosti, depresije, ali i kod bolesti zavisnosti.

Ljudi koji su prošli programe sa takvim terapijama imaju od njih višestruke koristi, uključujući smanjenu anksioznost, bolje snalaženje, poboljšanje odnosa sa drugima i promenu loših ponašanja.

Boravak u prirodi nam može pomoći na više načina.

Kretanje

Kada izađemo više se krećemo, a povećanje kretanja je ključno za naše mentalno zdravlje. Brojne studije tako pokazuju da telesna aktivnost podstiče pozitivno raspoloženje, poboljšanu pažnju, smanjenu teskobu, oporavak od zavisnosti i bolji san.

– Fascinantna studija je pokazala da se isto događa i na neurohemijskom nivou, pa tako zavisnici koji su prošli program intenzivnog vežbanja dožive i veću normalizaciju funkcije dopamina u delu mozga koji je uključen u kontrolu impulsa, što znači da kretanje sigurno može da pomogne i da duže ostanu “čisti”, a verovatno će postati i važan deo lečenja zavisnosti – rekla je doktorka.

Popravljanje kognitivnih funkcija i pažnje

Osim vežbanja, studije pokazuju da vreme u prirodi poboljšava i naše mentalne sposobnosti, što pomaže da donosimo mudrije odluke i lakše menjamo svoje loše navike.

Preliminarna studija pokazala je da je smanjenje impulsivnosti posledica izlaganja spoljnim slikama, a sve je više dokaza da priroda pomaže i u sprečavanju razvoja Alchajmerove bolesti.

Psihosocijalne dobrobiti

Aktivnosti na otvorenom, poput penjanja po stenama, timskih sportova ili planinarenja, često zahtevaju da radimo sa drugima i na njih se oslanjamo, posebno kad se pojave razni izazovi, pa u prirodi gradimo i važne socijalne veštine.

– U terapiji divljinom izgradnja zajednice je ključna komponenta, a polaznici kažu da tokom lečenja osećaju više empatije i imaju više poverenja u druge, kao i da ti efekti traju još dugo i nakon povratka kući – rekla je dr Vilkoks za “Psychology Today” i naglasila da prevazilaženje fizičkih i psiholoških prepreka s kojima se susrećemo u prirodi povećava samoefikasnost, mentalnu otpornost, fizičku kondiciju, i poboljšava sliku o sopstvenom telu.

Vreme u tišini, odmaranje mozga i duhovni rast

Priroda nam daje i preko potrebno odvajanje od previše tehnologije, urbane sredine, nereda i stresa.

– U programima terapije divljinom adolescenti, na primer, kažu da brzo osete poboljšanje jednostavnih fizičkih pokreta, onih koje radimo bez intenzivne ili usmerene pažnje, što im omogućava “lutanje misli” i “preispitivanje”, pa mnogi u prirodi imaju i osećaj da “postoji nešto veće od njih samih”, a mogu da dobiju i veći osećaj svrhe – ispričala je doktorka.

pixabay.com

Iako nas od malih nogu uče da treba oprati svu hranu pre jela ili kuvanja, to baš i nije tako. Neke namirnice neophodno je dobro oprati, a za neke to i nije preporuka. Kod nekih postoji dilema.

Ove tri namirnice ne treba prati baš nikad:

1. Jaja

Ljuska jajeta često sadrži poseban premaz kako bi se jaje zaštitilo od bakterija. Voda uništava tu zaštitu pa jaja nije dobro prati, a nema ni potrebe.

2. Testenina

Vrhunski kuvari kažu da bi pranje testenine trebalo da bude protivzakonito jer se na taj način uklanja skrob koji je kasnije potreban da bi se umak dobro spojio s testeninom. Kuvana testenina može se staviti pod vodu jedino ako je predviđena za salate ili za vok.

3. Pečurke

Pečurke dobro apsorbuju vodu i zato nije dobra ideja prati ih pod vodom, ili još gore, namakati ih – izgubiće elastičnost i postati podložnije kvarenju.

Ako su baš prljave, brzinski ih provucite kroz vodu i brzo obrišite papirnatim ubrusom. Inače, zemlja s pečuraka uklanja se četkicom.

Ovih pet namirnica treba uvek oprati:

1. Voće i povrće s jestivom korom

Ako je takvo voće i povrće naizgled čisto i sjajno, to ne znači da ga ne treba dobro oprati pod hladnom vodom. Ne koristite sapun za to i dobro ih prebrišite papirnatim ubrusom nakon pranja.

2. Voće i povrće s korom koja se ljušti

Iako voće i povrće ljuštite, tokom tog procesa ga držite u rukama i bakterije dolaze na vašu kožu s koje prelaze na oguljeni deo koji jedete. Zato bi ga pre ljuštenja trebalo dobro oprati, npr. banane, mandarine, dinje…

3. Konzerve

Iako zvuči pomalo čudno, stručnjaci preporučuju pranje konzervi pre otvaranja i istresanja hrane iz nje. Kažu da na konzervama može biti puno bakterija koje nakon otvaranja mogu doći na hranu koju jedemo.

4. Orašasti plodovi

Treba ih prati i kada su očišćeni od ljuske jer ne možete se znati gde su sve tokom proizvodnje i transporta bili skladišteni. Osim toga, pranje pomaže da se ukloni i fitinsku kiselinu koja ih održava svežima i štiti ih od parazita, a može škoditi ljudskom telu.

5. Suvo voće

Ova vrsta voća smatra se jednom od najprljavijih, posebno ako nije pakirano već se prodaje u rinfuzu. Sušeno voće bi trebalo dobro oprati pod mlazom vode ili čak potopiti pod vodu na nekoliko sati, otkriva Bright Side.

Ove namirnice možete prati, ali i ne morate:

1. Piletina

Bakterije na svežem pilećem mesu mogu biti opasne za zdravlje, a najčešća je salmonela. Mnogi ljudi zbog toga piletinu operu pod vodom. Međutim, drugi to ne rade nikada zbog teorije da se pranjem rizikuje razmnožavanje bakterija i njihovo širenje na ruke, sudoperu, kuhinjsku ploču…

Stručnjaci ne mogu da se slože koja od teorija sasvim tačna – treba li piletinu prati ili ne. Pa tako, jedni savetuju da se ne pere, dok drugi kažu kako to nema nikakve veze i da pranje ne može škoditi. Stoga, odlučite sami! Inače, kuvanjem se bakterije uništavaju.

2. Ostalo meso

Kao i kod piletine, i kod ostalih vrsta mesa (svinjetine, govedine, teletine, jagnjetine…) jedni stručnjaci kažu kako ga nije dobro prati, dok drugi u tome ne vide problem.

Ako ste u dilemi, a želite da se rešite viška krvi na mesu, umesto da ga operete vodom, prebrišite ga papirnim ubrusom. Nakon toga ruke dobro operite sapunom i vrućom vodom.

EPA/Sergey Dolzhenko

Sve više ljudi u svetu dobija priliku da se vakciniše. Zbog toga se postavljaju i brojna pitanja: koliko su vakcine efikasne, a koliko bezbedne? I na šta bi sve trebalo obratiti pažnju?

Nije prošlo ni osam meseci otkako je odobrena prva vakcina protiv korone, a već je skoro četvrtina ukupne svetske populacije potpuno vakcinisana. Nikada u istoriji nije bilo veće i brže kampanje vakcinacije.

Proizvođači neprestano povećavaju proizvodne kapacitete i zbog toga je vakcina sve više dostupna čak i u zemljama koje su u početku dobijale male količine, npr. mnoge zemlje u Africi, na Bliskom istoku, u centralnoj i jugoistočnoj Aziji. Pri tom se primenom različitih vakcina sticalo i sve više iskustva.

I upravo zato što sve više ljudi sada ima priliku da se vakciniše, postavljaju se i brojna pitanja: koliko su vakcine efikasne i sigurne, i na šta sve treba obratiti pažnju.

1. Ko bi prvi trebalo da se vakciniše?

Prioriteti zdravstvenih vlasti u različitim zemljama veoma su različiti, kaže Derik Vilijams, urednik u redakciji DW za nauku koji od početka pandemije odgovara na pitanja gledalaca u specijalnoj emisiji posvećenoj.

„Prilikom raspodele vakcina, vlasti moraju da prave kompromise. Na primer, da li je važnije prvo vakcinisati najugroženije ili prvo one koji su u najvećoj opasnosti od infekcije, jer oni mogu da zaraze i druge?“

Dakle: vakcinisati prvo starije ljude ili one s prethodnim oboljenjima, koji će najverovatnije da završe na odeljenjima intenzivne nege često sa smrtnim posledicama, ili prvo vakcinisati ljude koji rade, poput učitelja, vozača autobusa, trgovaca ili policajaca, odnosno one koji svakodnevno dolaze u kontakt sa stotinama pa čak i hiljadama drugih ljudi?

„Zemlje sa starijim stanovništvom odabrale su prvu opciju. I taj izbor je pomogao u smanjenju smrti i patnje“, kaže Vilijams.

Tako je postupila i Njemačka. Prvo su vakcinisane osobe starije od 80 godina i one sa hroničnim oboljenjima, potom stariji od 60 godina, pa tek onda svi ostali. Postojao je izuzetak za ljude u medicinskim strukama koji su takođe vakcinisani nešto ranije.

2. Da li su sve vakcine podjednako sigurne?

Vakcine koje su odobrene u EU samo se neznatno razlikuju u pogledu sigurnosti i efikasnosti. Postoje vektorske vakcine, poput AstraZeneke ili Džonson i Džonson, i mRNA-vakcine, poput Bajontek/Fajzer i Moderne.

Ponekad se nakon vakcinisanja pojave nuspojave slične gripu – glavobolje i groznica. Ali, one obično brzo prođu i samo su signal da je imuni sistem reagovao na vakcinu.

Teže komplikacije izuzetno su retke: na primer, kod vektorskih vakcina javili su se veoma retki slučajevi tromboze, kao i pojedinačni slučajevi miokarditisa kod mRNA-vakcina.

Istovremeno, rizik od sličnih bolesti a da ih uzrokuje kovid mnogo je veći bez vakcine, naglašava Kavsar Talat, epidemiološkinja sa Univerziteta Džons Hopkins. I navodi primer:

„Vakcina AstraZeneka spasla je milione života. Dakle, potencijalne koristi od vakcinisanja nadmašuju potencijalne rizike. I zaista, ti rizici postoje u veoma retkim okolnostima. Svaka država i svaka osoba moraće sami da odmeri te koristi i rizike, ali ako je vakcina dostupno, a vi je ne koristite, ljudi mogu umreti i svaka vlada i svaki pojedinac moraju i to da odvagaju.“

I njen kolega Čarls Visong iz Južnoafričkog veća za medicinska istraživanja u Kejptaunu slaže se s njom: „Vakcine su veliki poklon i one spasavaju živote. Ali one spasavaju živote samo ako ih ljudi dobiju.“

3. Mogu li da se kombinuju dve različite vakcine?

Ljudi mogu da se vakcinišu i sa različitim tipovima vakcina, ukazuje nemački ministar zdravlja Jens Špan: „Kombinacija AstraZeneke i Bajonteka štiti podjednako dobro kao i kombinacija Bajonte-Bajontek. U nekim slučajevima čak i bolje. Drugim rečima, kada kombinujemo AstraZeneku s mRNA-vakcinom (Bajontek ili Moderna), onda imamo dodatnu kombinaciju, što dovodi do veoma, veoma visoke zaštite“, tvrdi Špan.

Važno je revakcinisati se: u razmaku od oko šest sedmica. Ipak, postoji i izuzetak: „Samo dvostruka vakcinacija štiti od delta-varijante. Izuzetak je vakcina Džonson i Džonson čija jedna doza je još uvek dovoljna“, ističe nemački ministar zdravlja.

4. Ako sam bio zaražen, šta će mi vakcina?

Čak i oni koji su već preboleli Covid-19 trebalo bi da se vakcinišu, savetuje Derik Vilijams:

„Svetska zdravstvena organizacija i Američka agencija za zaštitu od zaraznih bolesti preporučuju vakcinisanje, jer se i nakon preležanog kovida ljudi mogu ponovo zaraziti. Ipak, preporuke o tome koliko dugo bi nakon infekcije trebalo čekati veoma su neodređene. U svakom slučaju to bi moralo da bude nekoliko nedelja.“

Lekari u Nemačkoj preporučuju da se na vakcinu sačeka najmanje tri meseca ili, još bolje, šest meseci nakon što nestanu simptomi bolesti.

5. Da li vakcine pomažu i kod delta soja?

Virusi mutiraju veoma brzo i stalno se pojavljuju nove varijante koje se šire svetom. Delta varijanta trenutno se širi izuzetno brzo – mnogo brže od ranijih tipova, kaže Ron Balicer. On je savetnik za zdravstvo izraelske vlade i pažljivo je pratio tamošnju kampanju vakcinisanja koja je u početku bila veoma uspešna.

„Delta varijanta je svuda promenila dinamiku zaražavanja. Znamo da se mnogo brže prenosi sa čoveka na čoveka. Takođe znamo da je u stanju, za razliku od alfa varijante, da zaobiđe imuni sistem.“

Uprkos tome, mutacije nisu razlog za paniku, kao ni razlog da se ljudi ne vakcinišu, kaže Ejal Lešem, direktor Medicinskog centra Šeba u Tel Hašomeru u Izraelu. Njegova zemlja je, zahvaljujući potpuno digitalizovanom zdravstvenom sistemu, sprovela najtemeljitije i najranije svetske studije u vezi primene mRNA vakcine Bajontek/Fajzer.

„Vakcina je u više od 90 odsto slučajeva efikasna i sprečava težak tok bolesti. Iako je trenutno veći broj ljudi zaraženih, vidimo samo blagi porast onih koji se teže razboljevaju.“

Dakle, i oni koji su vakcinisani mogu da se zaraze delta sojem, ali će tok bolesti biti blag i verovatno neće morati u bolnicu.

„Glavni cilj vakcinisanja jeste da se obezbedi da se pacijenti ne razbole teže i da ne moraju da se leče u bolnici. Zato je vakcinisanje veoma, veoma efikasno“, kaže Ejal Lešem.

Dakle, čak i ako smo vakcinisani, moramo da pokušamo da se ne zarazimo. To znači: nastaviti s nošenjem maske, prati ruke i izbegavati veće gužve.

6. Treba li vakcinisati i decu?

Vakcine kao što su Bajontek/Fajzer ili Moderna, u Evropi su odobrene i za decu, odnosno adolescente od 12 godina. U Nemačkoj je, inače tek nedavno počela vakcinacija dece.

Iako se to retko događa, postoje i deca koja teško obolevaju od kovida 19, kaže Dominik Vilkinson, profesor medicinske etike na oksfordskom Centru za praktičnu etiku. „Studije pokazuju da postoji mali broj dece koja nedeljama, pa i mesecima nakon infekcije i dalje imaju simptome bolesti – iako je to po pravilu ređe nego kod odraslih i simptomi obično brzo nestaju.“

Oko dva odsto dece patilo je od kasnijih simptoma, kaže Vilkinson. Ali to nije jedini razlog za vakcinisanje dece.

„Trebalo bi to da uradimo kako bismo izbegli dugotrajan kovid ili druge bolesti. Trebalo bi to uraditi da bismo bili sigurni da njihovo obrazovanje neće biti prekinuto. Trebalo bi to učiniti kako bismo zaštitili druge osobe. Dakle, postoji mnogo dobrih razloga da se deca vakcinišu“, tvrdi Vilkinson.

7. Na šta bi trudnice trebalo da paze?

Svako ko očekuje dete pita se: da li je vakcina sigurna za mene i moju bebu? Asma Kalil umiruje sve buduće majke. Ona je profesorka prenatalne medicine u bolnici Sent Džordž u Londonu. Trudnice u početku nisu bile vakcinisane u okviru istraživačkih studija, zbog čega početkom godine za njih nisu bile odobrene vakcine. Ali stvar je sada jasna:

„Nema razloga da se trudnice ne vakcinišu. Sada imamo podatke za više od 100.000 trudnica koje su primile vakcine protiv kovida i nema dokaza da ima negativnih efekata – ni za trudnice, ni za novorođenčad“, kaže Asma Kalil.

Trudnice na vakcine reaguju na vrlo sličan način kao i ostale žene. I u njihovom organizmu stvara se sličan broj antitela, a ona, putem placente ili majčinog mleka, mogu da dođu i do nerođenog deteta ili dojenčeta. Tako su i majka i dete zaštićeni.

„Obično preporučujemo čekanje na vakcinaciju do ultrazvučnog pregleda nakon 12. nedelja trudnoće kako bi bili sigurni da ne postoje ozbiljniji problemi s trudnoćom. Trudnice bi trebalo da budu vakcinisane pre poslednjeg tromesečja trudnoće“, kaže profesorka prenatalne medicine Asma Kalil.

Razlog je, objašnjava, to što se lekari pribojavaju da bi trudnice, ako se zaraze koronom, mogle da imaju teži tok bolesti.

Unsplash

Ukoliko ponekad ili često, imate problema sa želucem i probavom, pokušajte da izbegavate četiri vrste namirnica na prazan želudac.

1. Sirovo povrće

Sirovo povrće je zdravo i bogato vitaminima i mineralima. Ipak, ne preporučuje se za doručak jer sirovo povrće je pravi izazov za vašu probavu, posebno kad ga konzumirate na prazan želudac.

2. Jogurt

Ako imate osetljiv želudac, doručak koji uključuje jogurt, mogao bi teško da vam “padne”. Naime, jogurt sadrži zdrave mlečne bakterije koje, nažalost, ne stižu do creva jer ih prazan želudac ubije svojom kiselinom. Šta pomaže? Dovoljno je konzumirati pokoji orašasti plod, komad avokada ili kašiku pahuljica, kako vam želudac ne bi bio prazan.

3. Banana

Banana na prazan želudac naglo podiže nivo šećera u krvi, ali isto tako taj nivo veoma brzo pada. Posledica toga može biti nagli napad gladi tokom dana.

4. Citrusi

Čaša sveže ceđenog soka od pomorandže? Zvuči zdravo, ali na prazan želudac može da izazove gorušicu. Jedini izuzetak je voda pomešana s limunom jer je limunov sok dosta razređen.

Pixabay

Kako bismo bili sigurni da u organizam unosimo dovoljno minerala, najvažnije je jesti puno lisnatog tamno-zelenog povrća. Razne žitarice takođe su bogate važnim mineralima, kao i jaja.

Ako ne uspevate ishranom da unesete dovoljno određenih minerala, možete da pokušate da ih nadoknadite suplementima.

Unošenje dovoljnih količina minerala povezano je sa količinom energije koju imamo, a koja nam pomaže da funkcionišemo i budemo aktivni, sa zdravim kostima i pravilnom funkcijom štitaste žlezde.

Ako svakog dana jedete različito sveže povrće, velika je verovatnoća da dobijate dovoljne količine minerala, ali leti ga je potrebno jesti još više jer se minerali gube znojenjem. Zbog toga je dobro znati koji su to najvažniji minerali koje bi trebalo da unosimo svakog dana.

1. Gvožđe

Telu je potrebno gvožđe da bi prenosilo kiseonik kroz organizam. Kada ne unosite dovoljno gvožđa, umorni ste i slabi, a taj osećaj može da vam pređe u naviku ako ne povećate unos tog izuzetno važnog minerala.

Gvožđe uvek uzimajte uz vitamin C, koji pospešuje njegovu apsorpciju, pa ako jedete namirnice koje sadrže oba nutrijenta, možete biti sigurni da činite pravu stvar.

2. Kalcijum

Znamo da je kalcijum neophodan za jake kosti, a naročito je važan za decu. Istraživanja su pokazala da unošenje dovoljnih količina kalcijuma u detinjstvu pomaže da se do 18. godine postigne maksimum koštane mase, što smanjuje verovatnoću da se kasnije u životu pojavi osteoporoza. Mlečni proizvodi obiluju ovim važnim mineralom, kao i biljna hrana poput spanaća.

3. Magnezijum

Mineral neophodan za zdravlje kostiju i energiju. Nedovoljne količine magnezijuma mogu da dovedu do ozbiljnog zamora. Suprotno tome, postoje dokazi da magnezijum pomaže i da bolje spavamo, a dovoljno sna omogućava nam da tokom dana imamo dovoljno energije.

Osim toga, istraživanje je pokazalo da je magnezijum povezan sa smanjenim simptomima PMS-a. Pronaći ćete ga u semenkama bundeve, sa kojima ćete dobiti i dozu cinka, koji takođe sprečava grčeve.

4. Cink

Ovaj mineral ima nekoliko ključnih uloga. Mozgu je potreban za kognitivne funkcije i pamćenje, a i pomaže telu da proizvodi važan hormon štitaste žlezde, T3. Ima ga u pasulju, mesu, mlečnim proizvodima, kao i u orašastim plodovima.

5. Kalijum

Pomaže u regulisanju krvnog pritiska, zbog toga je izuzetno važan za zdravlje srca, a takođe igra važnu ulogu u radu nervnog sistema. Banane su izvrstan izvor kalijuma, ali nisu jedini. Zeleno povrće, slatki krompir i losos sadrže i više kalijuma od banana.

pixabay.com

Trzaj koji se javlja neposredno pre nego što zaspimo se u stručnoj literaturi naziva hipnotički trzaj, a radi o reakciji tela na ulazak u san. Ono se trzne i razbudi nas pre nego što čvrsto zaspimo.

Hipnotički trzaj je kratak i iznenadni trzaj koji se često javlja u prvoj fazi sna, u fazi između budnosti i dubljeg sna.

– Tokom uspavljivanja mišići u telu se opuštaju, a to opuštanje mozak ponekad tumači kao pad, pa pokreće kontrakciju mišića – objasnila je Elen Vermter, medicinska sestra i portparol organizacije “Better Sleep Council”.

Ona kaže da to može da bude slučajno i da se događa bez razloga, a ponekad se radi o nekim faktorima koji povećavaju verovatnoću od pojave tog trzaja, poput stresa, napornih vežbi i kod uzimanja određenih lekova.

– Ti trzaji su uobičajeni kod zdravih ljudi, ali mogu da se pogoršaju zbog umora, nedostatka sna ili upotrebe stimulansa poput unosa kofeina i slično – pojasnio je Aleks Dimitri, stručnjak za psihijatriju i medicinu spavanja.

On je dodao da razloga za brigu nema, ali ako se prečesto ponavljaju i remete vam san, tada možda nije loše da se posavetujete se doktorom.

Ponekad je za pojavu hipnotičkih trzaja kriva apneja, poremećaj kod koga dolazi do kratkotrajnog prestanka disanja tokom sna.

– Kada su disajni putevi blokirani i nivo kiseonika u krvi padne, mozak šalje signal upozorenja telu i budi ga trzanjem – kaže Vermter.

Ona napominje da ne postoji način da se trzanje ne događa, ali pomaže redovan odlazak na spavanje u tihom i prijatnom okruženju. Takođe, pomoći će i opuštanje od stresa pre spavanja, kao i izbegavanje hrane i pića koji stimulišu budnost, poput kafe ili čokolade, prenosi “HuffPost”.

Postoje i teorije da je hipnotički trzaj ostatak evolucije kada je naše telo moralo da bude sigurno da je u okruženju sve u redu i da nema opasnosti.

– To bi mogao da bude trzaj koji je poslužio i našim precima da se razbude i ponovo pre spavanja provere da li je sve sigurno i da bi osigurali stabilan položaj tela pre spavanja, posebno ako su spavali na drvetu – smatra Džejson Elis, profesor sa Northumbria University-a.

pixabay.com

Trzaj koji se javlja neposredno pre nego što zaspimo se u stručnoj literaturi naziva hipnotički trzaj, a radi o reakciji tela na ulazak u san. Ono se trzne i razbudi nas pre nego što čvrsto zaspimo.

Hipnotički trzaj je kratak i iznenadni trzaj koji se često javlja u prvoj fazi sna, u fazi između budnosti i dubljeg sna.

– Tokom uspavljivanja mišići u telu se opuštaju, a to opuštanje mozak ponekad tumači kao pad, pa pokreće kontrakciju mišića – objasnila je Elen Vermter, medicinska sestra i portparol organizacije “Better Sleep Council”.

Ona kaže da to može da bude slučajno i da se događa bez razloga, a ponekad se radi o nekim faktorima koji povećavaju verovatnoću od pojave tog trzaja, poput stresa, napornih vežbi i kod uzimanja određenih lekova.

– Ti trzaji su uobičajeni kod zdravih ljudi, ali mogu da se pogoršaju zbog umora, nedostatka sna ili upotrebe stimulansa poput unosa kofeina i slično – pojasnio je Aleks Dimitri, stručnjak za psihijatriju i medicinu spavanja.

On je dodao da razloga za brigu nema, ali ako se prečesto ponavljaju i remete vam san, tada možda nije loše da se posavetujete se doktorom.

Ponekad je za pojavu hipnotičkih trzaja kriva apneja, poremećaj kod koga dolazi do kratkotrajnog prestanka disanja tokom sna.

– Kada su disajni putevi blokirani i nivo kiseonika u krvi padne, mozak šalje signal upozorenja telu i budi ga trzanjem – kaže Vermter.

Ona napominje da ne postoji način da se trzanje ne događa, ali pomaže redovan odlazak na spavanje u tihom i prijatnom okruženju. Takođe, pomoći će i opuštanje od stresa pre spavanja, kao i izbegavanje hrane i pića koji stimulišu budnost, poput kafe ili čokolade, prenosi “HuffPost”.

Postoje i teorije da je hipnotički trzaj ostatak evolucije kada je naše telo moralo da bude sigurno da je u okruženju sve u redu i da nema opasnosti.

– To bi mogao da bude trzaj koji je poslužio i našim precima da se razbude i ponovo pre spavanja provere da li je sve sigurno i da bi osigurali stabilan položaj tela pre spavanja, posebno ako su spavali na drvetu – smatra Džejson Elis, profesor sa Northumbria University-a.

Pexels

Ako nikako ne možete da pređete na zdravu hranu, postoji razlog za to i nije u pitanju samo snaga volje.

Svako ima neku nezdravu hranu na koju je slab. Bilo da se radi o tome da automatski uz kafu uzimate i neko pecivo ili da nijedna vaša kupovina ne može da prođe bez grickalica, piše “Eat This, Not That”.

Ipak, novo istraživanje pokazuje da se tu ne radi samo o snazi volje i samokontroli. Naučnici su otkrili da nam više vremena treba da shvatimo da li je nešto zdravo, nego da odlučimo da li će nam nešto biti ukusno i zato često biramo fine, ali nezdrave opcije.

U studiji je zatraženo od 79 odraslih osoba da biraju između različite hrane, uključene su bile zdrave i nezdrave opcije. Morali su da biraju 300 puta. Istraživači su zaključili da je ljudima trebalo upola manje vremena da zaključe koja će im hrana biti ukusna nego što im je trebalo da odluče koja je hrana zdrava.

– Zaključili smo da često nije naša krivica kada se odlučimo za nezdravu hranu. Naš mozak jednostavno sporije obrađuje informacije o tome koliko je hrana zdrava, a brže procesuira informacije o tome koliko će ona biti ukusna – objasnila je dr Nikoleta Salivan i dodaje da bi to moglo da objasni zašto neki ljudi biraju nezdrave opcije iako znaju da one nisu dobre za njih.

– To ne znači da uzimamo keks jer je želja za uskusnim slatkišem jača od naše snage volje, nego zato što informacija o budućim zdravstvenim posledicma zbog tog keksa nije dovoljno rano obrađena da bismo je uključili u proces odlučivanja o tome što ćemo pojesti. Mi smo se već možda odlučili za keks, a mozak još nije obradio da se radi o nečem nezdravom. Biramo nezdrave opcije jer mozgu predugo treba za procesuira informaciju da nešto nije zdravo – dodaje Salivan.

Pexels

Ako nikako ne možete da pređete na zdravu hranu, postoji razlog za to i nije u pitanju samo snaga volje.

Svako ima neku nezdravu hranu na koju je slab. Bilo da se radi o tome da automatski uz kafu uzimate i neko pecivo ili da nijedna vaša kupovina ne može da prođe bez grickalica, piše “Eat This, Not That”.

Ipak, novo istraživanje pokazuje da se tu ne radi samo o snazi volje i samokontroli. Naučnici su otkrili da nam više vremena treba da shvatimo da li je nešto zdravo, nego da odlučimo da li će nam nešto biti ukusno i zato često biramo fine, ali nezdrave opcije.

U studiji je zatraženo od 79 odraslih osoba da biraju između različite hrane, uključene su bile zdrave i nezdrave opcije. Morali su da biraju 300 puta. Istraživači su zaključili da je ljudima trebalo upola manje vremena da zaključe koja će im hrana biti ukusna nego što im je trebalo da odluče koja je hrana zdrava.

– Zaključili smo da često nije naša krivica kada se odlučimo za nezdravu hranu. Naš mozak jednostavno sporije obrađuje informacije o tome koliko je hrana zdrava, a brže procesuira informacije o tome koliko će ona biti ukusna – objasnila je dr Nikoleta Salivan i dodaje da bi to moglo da objasni zašto neki ljudi biraju nezdrave opcije iako znaju da one nisu dobre za njih.

– To ne znači da uzimamo keks jer je želja za uskusnim slatkišem jača od naše snage volje, nego zato što informacija o budućim zdravstvenim posledicma zbog tog keksa nije dovoljno rano obrađena da bismo je uključili u proces odlučivanja o tome što ćemo pojesti. Mi smo se već možda odlučili za keks, a mozak još nije obradio da se radi o nečem nezdravom. Biramo nezdrave opcije jer mozgu predugo treba za procesuira informaciju da nešto nije zdravo – dodaje Salivan.

DAH I ZNOJ OTKRIVAJU I OPAKE BOLESTI: SAZNAJTE KOJI MIRISI TIJELA SU NAJOPASNIJI…

Posted by: Aura Redakcija

in SIGNALI TIJELA

Ljekari kažu da miris može pomoći kod dijagnosticiranja bolesti. Različiti mirisi upućuju na različite bolesti, a ljekari se nadaju da će dijagnosticiranje bolesti pomoću mirisa uznapredovati, pa će se tako ne samo spasiti mnogi životi, nego i zdravi ljudi manje izlagati štetnom zračenju.

Kako kažu, dah osoba s dijabetesom podsjeća na aceton, a ako miris podsjeća na sirovu ribu, to upućuje na oboljenje jetre. Čak i ako je miris previše suptilan da biste ga osjetili, uskoro bi miris daha mogao otkrivati “električni nos”.

Istraživači, koji su rezultate objavili u časopisu Sensors, objašnjavaju da infekcija mjehura uzrokuje da urin miriše na amonijak.

Zbog shizofrenije čovjekov znoj će mirisati na ocat, a tifus će učiniti da koža miriše poput pečenog hljeba. Zbog žute groznice koža će imati miris mesnice, a infekcija limfnih čvorova će stvoriti miris ustajalog piva.

Posljednjih sedmica istraživači su otkrili da mašine mogu “nanjušiti” rak dojke i da su jednako efikasne kao i mamograf.

Jedna pacijentica čak tvrdi da je sama otkrila miris raka. Joanie je na jednom forumu napisala da kad je njen muž imao rak prostate, a ona rak pluća, mogla je osjetiti miris truljenja. Kaže da je miris nestao kad je rak izliječen.

Po riječima doktora Georga Pretija, Joanie nije sama, mnogi pacijenti su osjetili miris raka kod oboljelih od te bolesti.

Doktor Preti se nada da bi ovo otkriće moglo dovesti do novih načina ranijeg dijagnosticiranja raka. Posebno je zainteresiran za rak jajnika koji se obično otkriva tek u poodmakloj fazi.

On kaže da tijelo proizvodi hemikalije kao rezultat normalnog metabolizma, ali kancerozne ćelije utječu na metabolizam tako da tijelo proizvodi drugačije hemikalije, pa odatle i drugi mirisi.

Ovi mirisi su obično preslabi da bi ih čovjek mogao osjetiti, zato su obučavani psi da dijagnosticiraju dijabetes i karcinom.

Sada dr. Pret u saradnji s jednim Centrom pokušava obučiti pse da otkriju rak jajnika. On kaže da trenirani psi mogu otkriti bolest u 90 posto slučajeva, a nada se da će mu oni pomoći da otkrije jedinstveni “potpis” raka. Tada bi mogao isprogramirati “električni nos” za otkrivanje ove bolesti.

Naučnici tvrde da si nisu jedini koji mogu otkriti, to mogu i mušice.

Jedan drugi uređaj je bliže izlasku na tržište. BretahLinl može otkriti rak dojke u pacijenticinom dahu. Uređaj daje rezultate za 10 minuta, a smanjuje nepotrebno izlaganje rendgenskim zrakama.

Broj pregleda:
1.656

2021-08-17
Aura Redakcija

DAH I ZNOJ OTKRIVAJU I OPAKE BOLESTI: SAZNAJTE KOJI MIRISI TIJELA SU NAJOPASNIJI…

Posted by: Aura Redakcija

in SIGNALI TIJELA

Ljekari kažu da miris može pomoći kod dijagnosticiranja bolesti. Različiti mirisi upućuju na različite bolesti, a ljekari se nadaju da će dijagnosticiranje bolesti pomoću mirisa uznapredovati, pa će se tako ne samo spasiti mnogi životi, nego i zdravi ljudi manje izlagati štetnom zračenju.

Kako kažu, dah osoba s dijabetesom podsjeća na aceton, a ako miris podsjeća na sirovu ribu, to upućuje na oboljenje jetre. Čak i ako je miris previše suptilan da biste ga osjetili, uskoro bi miris daha mogao otkrivati “električni nos”.

Istraživači, koji su rezultate objavili u časopisu Sensors, objašnjavaju da infekcija mjehura uzrokuje da urin miriše na amonijak.

Zbog shizofrenije čovjekov znoj će mirisati na ocat, a tifus će učiniti da koža miriše poput pečenog hljeba. Zbog žute groznice koža će imati miris mesnice, a infekcija limfnih čvorova će stvoriti miris ustajalog piva.

Posljednjih sedmica istraživači su otkrili da mašine mogu “nanjušiti” rak dojke i da su jednako efikasne kao i mamograf.

Jedna pacijentica čak tvrdi da je sama otkrila miris raka. Joanie je na jednom forumu napisala da kad je njen muž imao rak prostate, a ona rak pluća, mogla je osjetiti miris truljenja. Kaže da je miris nestao kad je rak izliječen.

Po riječima doktora Georga Pretija, Joanie nije sama, mnogi pacijenti su osjetili miris raka kod oboljelih od te bolesti.

Doktor Preti se nada da bi ovo otkriće moglo dovesti do novih načina ranijeg dijagnosticiranja raka. Posebno je zainteresiran za rak jajnika koji se obično otkriva tek u poodmakloj fazi.

On kaže da tijelo proizvodi hemikalije kao rezultat normalnog metabolizma, ali kancerozne ćelije utječu na metabolizam tako da tijelo proizvodi drugačije hemikalije, pa odatle i drugi mirisi.

Ovi mirisi su obično preslabi da bi ih čovjek mogao osjetiti, zato su obučavani psi da dijagnosticiraju dijabetes i karcinom.

Sada dr. Pret u saradnji s jednim Centrom pokušava obučiti pse da otkriju rak jajnika. On kaže da trenirani psi mogu otkriti bolest u 90 posto slučajeva, a nada se da će mu oni pomoći da otkrije jedinstveni “potpis” raka. Tada bi mogao isprogramirati “električni nos” za otkrivanje ove bolesti.

Naučnici tvrde da si nisu jedini koji mogu otkriti, to mogu i mušice.

Jedan drugi uređaj je bliže izlasku na tržište. BretahLinl može otkriti rak dojke u pacijenticinom dahu. Uređaj daje rezultate za 10 minuta, a smanjuje nepotrebno izlaganje rendgenskim zrakama.

Broj pregleda:
1.656

2021-08-17
Aura Redakcija