Pixabay.com

Neke visoko rizične grupe, uključujući zdravstvene radnike i one mlađe od 30 godina, bile su u još većem riziku od razvoja anksioznosti ili depresije zbog pandemije, prema drugoj studiji objavljenoj u Journal of Psichiatric Research.

Redovno vežbanje – uključujući plivanje, trčanje, jogu, trening sa tegovima, pa čak i tai či – ostaje jedno od najmoćnijih sredstava koje imamo za poboljšanje raspoloženja i ukupnog mentalnog zdravlja.

Meta-analiza iz 2016. godine koja je kombinovala podatke iz 23 kontrolisana ispitivanja pokazala je da je vežbanje uporedivo i sa antidepresivima i sa psihoterapijom u lečenju depresije.

Iako je deo ovoga rezultat proizvodnje endorfina, vežbanje takođe rezultira važnim strukturnim promenama u mozgu, posebno u primitivnoj strukturi mozga zvanoj hipokampus.

Zajedno sa drugom moždanom strukturom koja se naziva amigdala, hipokampus je u velikoj meri uključen u formiranje memorije i regulaciju emocija.

Vremenom, redovno aerobno vežbanje – poput trčanja i plivanja – smanjuje upale i pospešuje rast nerva u hipokampusu, sa pozitivnim efektima i na raspoloženje i na pamćenje, pokazale su studije. Suprotno tome, atrofija ili smanjenje hipokampusa povezano je sa razvojem poremećaja raspoloženja kao što su depresija i bipolarni poremećaj.

Kao i kod svih oblika aerobnih vežbi, i plivanje je odličan način za jačanje mišića i sagorevanje masti. Ali plivanje dolazi sa jednom dodatnom pogodnošću: Ljud plivajući troše oko sedam puta više energije da bi prešli određenu udaljenost nego kada trče.

– To je zato što ljudi nisu nužno evoluirali kao stručni plivači – rekao je Daniel Liberman, profesor na odeljenju za evolucionu biologiju čoveka na Univerzitetu Harvard. Najbrži ljudski plivači mogu postići brzinu od oko 4,5 milje na sat – brzinu kojom većina ljudi prelazi sa brzog hoda na sporo trčanje.

Iako ovaj aspekt plivanja može biti frustrirajući za nove plivače, što se tiče gubitka kilograma, to možda i nije loše.

Postoje mnogi drugi aspekti plivanja koji ga čine jedinstveno korisnim oblikom vežbanja. Na primer, kada plivamo, potpuno smo horizontalni, što povećava povratak krvi iz venskog sistema u srce.

Ovaj prepoznatljiv aspekt plivanja dolazi i sa dodatnim srčanim blagodatima. Na primer, maksimalni puls je za oko 10-15 otkucaja sporiji tokom plivanja u poređenju sa trčanjem, povećavajući količinu vremena kada se srce može opustiti i napuniti krvlju, poznato kao “dijastolna funkcija”.

Kao rezultat, udarni volumen srca – ili količina krvi koju srce pumpa tokom svakog otkucaja – povećava se za 30-60 odsto tokom plivanja, prema studiji iz 2013. godine objavljenoj u International “Journal of Cardiology”.

Plivanje se takođe razlikuje od ostalih oblika aerobnih vežbi jer se oslanja na kontrolisano disanje. Vremenom to može dovesti do povećanja ukupnog plućnog kapaciteta i poboljšanja ukupnog funkcionisanja pluća.

Pixabay.com

Tvrdo kuvana jaja odličan su izvor belančevina koje daju osećaj sitosti, ali nova dijeta bazirana na kuvanim jajima možda je otišla predaleko.

Ova dijata je postala veoma popularna, ali uprkos svemu, stručnjaci su skeptični.

Nakon što je „Women’s Health“ objavio smernice nove dijete, ona se sve više širi.

Glavna namirnica na kojoj se bazira ova dijeta su kuvana jaja, ali uključuje i belančevine iz ribe i mesa, povrće bez skroba (zeleno lisnato povrće, brokoli, paprika i šargarepa), mali deo voća (bobičasto voće, limun, grejpfrut i lubenica) i minimalan unos masti.

Ova dijeta ne podrazumeva da živite samo na jajima, već da u obroku kombinujete jaja sa nekom od navedenih namirnica. Na primer, dva jaja sa voćem za doručak ili povrće sa jajima za ručak ili večeru.

Malo ugljenih hidrata, malo kalorija

Potpuno izbacivanje ugljenih hidrata iz ishrane pomoći će vam da izgubite kilograme, ali ne na zdrav način.

Nutricionisti smatraju da dijeta bazirana na kuvanim jajima ne pruža sve hranljive supstance potrebne telu. Na primer, predlaže se izbegavanje procesuirane hrane i povrća poput krompira, kukuruza, graška, kao i voća poput banana, ananasa i suvog voća.

Na kraju, stručnjaci ističu da su kuvana jaja odlična namirnica, ali ne treba zaboraviti da, koliko god da su jaja zdrava, takođe su izvor holesterola i zasićenih masti.

Pexels.com

Mozak žena se menja tokom menopauze i promene su uglavnom privremene. Ali zašto se te promene uopšte događaju i kakve osećaje mogu da izazovu?

Menopauza je prirodni deo starenja, a obično se događa kada je žena strarosti između 45 i 55 godina. Do nje dolazi kada nivo estrogena u telu počne da opada, piše “The Sun”.

Menstruacije postaju ređe ili mogu naglo da prestanu, a nakon što nastupi menopauza, žene neće moći da zatrudni prirodnim putem.

Simptomi uključuju valunge, neredovne menstruacije, poteškoće u spavanju, teskobu i gubitak samopouzdanja, loše raspoloženje, razdražljivost i depresiju, noćno znojenje, smanjen libido, probleme sa koncentracijom ili pamćenjem, dobijanje kilograma i slabu kontrolu bešike.

Kako menopauza menja vaš mozak?

Prelaz u menopauzu i pad nivoa hormona menjaju strukturu mozga i potrošnju energije. Volumen sive mase u mozgu, koju čine nervne ćelije, smanjuje se, zajedno sa belom masom, kako nivo estrogena postaje sve niži.

Utvrđeno je i da područja mozga povezana sa pamćenjem i percepcijom gube nivo glukoze, što objašnjava zašto mnoge žene u menopauzi pate od problema sa pamćenjem.

Što se događa kada dođe do tih promena?

Iako ovo zvuči pomalo zastrašujuće, sve ove promene su sasvim normalne i mozak žena ih uglavnom kompenzuje. U novom istraživanju utvrđeno je da su pojačan protok krvi i stvaranje molekula zvanih ATP glavni izvori energije ćelija.

Koliko menopauza utiče na zdravlje žene kasnije u životu?

Nema mnogo podataka o uticaju prolaska kroz menopauzu na žene kasnije u životu.

Tokom menopauze i perimenopauze nivo estrogena oscilira i na kraju opada. Estrogen štiti ženski mozak od starenja i podstiče neuralnu aktivnost.

Naučnici misle da su hormonalne promene koje se događaju na prelazu, koje prouzrokuju promene na mozgu, takođe ono što pokreće klasične simptome menopauze. Tada mogu nastupiti valunzi, noćno znojenje, poteškoće s pamćenjem i poremećaji sna uz anksioznost, depresiju i umor.

pixabay.com

Poznato je da alkohol i prazan želudac nisu dobar spoj, ali sada su stručnjaci objasnili i zašto je to tako.

Iako vam se, dok ste bili mlađi, verovatno činilo da konzumiranje alkohola na prazan želudac nije neki veliki problem, to zaista može da ostavi posledice.

Postoji nekoliko dobrih razloga zašto bi tu praksu trebalo ostaviti u prošlosti i početi jesti pre nego što popijete koju čašicu.

Brže ćete se napiti

Ako vam je cilj da se malo opustite, to je jedna stvar, ali ako pijete na prazan želudac, mnogo brže ćete se ozbiljnije napiti. To znači i da sutradan, verovatno, nećete izbeći mamurluk.

Podićićete nivo šećera u krvi

Konzumiranje alkohola na prazan želudac moglo bi da prouzrokuje nagli porast šećera u krvi i čak i mali zalogaj pre dovoljan je da to stabilizuje.

Često ljudi nisu svesni koliko šećera telo metaboliše kada piju alkohol. Kada vam se šećer podigne do nezdravog nivoa to može da dovede do povećanog rizika od bolesti srca i drugih kardiovaskularnih bolesti.

Mogli biste da prekršite dijetu

Ako ste mislili da ćete izbeći unos dodatnih kalorija tako što ćete preskočiti večeru i samo popiti nekoliko pića, to bi vam se moglo obiti o glavu. Već posle nekoliko čašica mnogi će ogladneti, a kasno uveče većinom su dostupne prilično nezdrave opcije.

Verovatno ćete se osećati loše

Glavobolja, mamurluk, loša procena – sve vam je to poznato ako ste ikada preterali s alkoholom. To biste mogli da izbegnete ako nešto pojedete pre nego što počnete da pijete.

Unsplash

Jedan od prvih simptoma Parkinsonove bolesti je drhtanje, koje se pojačava kod emocionalne uzbuđenosti, u pokretu se smanjuje, dok u snu nestaje.

Među prvim simptomima Parkinsonove bolesti je i promena u izgledu rukopisa koji postaje sve sitniji i stisnutiji.

– Rukopis koji postaje sitan, poznat je i kao mikrografija, često je jedan od ranih simptoma bolesti – kaže dr Džejms Bek.

Od dodaje da ova bolest utiče na mozak na način koji može da dovede do toga da su pokreti sporiji i manji od normalnih, prenosi msn.com.

– Postoji mnoštvo vežbi koje pomažu da učinite pisanje jasnijim za čitanje. Predlog je vežbanje krupnijeg rukopisa na jednom listu papira svaki dan, korišćenje papira sa iscrtanim linija, pravljenje češćih pauza i uspravno sedenje za stolom. Sve su to male stvari koje bi mogle da pomognu kod mikrografije – dodao je doktor.

Pexels

Primetili ste neobičan bol u stomaku posle ručka iako niste jeli ništa neobično? Razlog može biti ovaj zabranjeni spoj, vrlo popularan u našoj kuhinji…

Krompir je jedna je od najpopularnijih namirnica ne samo kod nas, već svuda u svetu. Izuzetno je ukusan, jeftin, savršen je kao prilog, samostalno jelo, pa čak i salata.

Bogat je kalijumom, što ga čini izuzetno korisnom namirnicom kad je reč o prevenciji hipertenzije. Takođe, sadrži puno skroba i proteina, što doprinosi dobrom funkcionisanju slezine. Pored toga, sadrži dijetetska vlakna koja poboljšavaju funkcionisanje digestivnog sistema.

Kad je reč o kombinovanju ove namirnice sa drugima, nutricionisti napominju da treba izbegavati spoj sa mesom, a sada su otkrili da se ne “slaže” sa još jednom namirnicom.

Prženi krompir i pomfrit nikako ne treba kombinovati s paradajzom, a ne preporučuje se ni da se ove dve namirnice kuvaju zajedno.

Ova kombinacija ometa apsorpciju hranljivih sastojaka, a takođe može da prouzrokuje smetnje u probavi.

Ova omiljena povrćka je na “lošem glasu” zbog velike količine ugljenih hidrata, pa se retko savetuje u dijetalnoj ishrani. Međutim, ukoliko se konzumira umereno, veoma je koristan za zdravlje.

Pixabay

Izgubiti oko pet kilograma za tri kratka dana jedući sladoled zvuči pomalo kao ostvarenje sna. To je ono što Vojnička dijeta obećava i zbog toga je popularna širom sveta.

Zagovornici ovog režima ishrane tvrde da ćete ući u omiljeni džins ili neki drugi komad odeće, za samo tri dana, bez velikog odricanja kada je hrana u pitanju. Iskustva korisnika više su nego pozitivna, šta više mnogi upravo vojničku dijetu smatraju najbržom i najefikasnijom dijetom na svetu.

Zvuči previše dobro da bi bilo istinito, zar ne? Kao i kod drugih brzih režima ishrane i ovde su moguće razne nuspojave, zbog čega je naš savet da se bliže upoznate sa rizicima koje Vojnička dijeta donosi.

Kako zapravo deluje Vojnička dijeta

Naziv “vojnička” sledi upravo iz diciplinovanosti koju korisnici ove dijete moraju imati. Dakle, morate se pridržavati apsolutno svih pravila koja su navedena kako bi bilo efekta. I malo odstupanje od pravila može negativno uticati na gubitak kilograma.

Namirnice sadržane u jelovniku će najpre uticati na ubrzanje metabolizma i izbacivanje viška vode iz organizma, a potom će podstaći i proces sagorevanja masti.

Ovde nema pripreme zahtevnih recepata, kupovine skupih namirnica, niti brojanje dosadnih kalorija. Sve što je potrebno to je vojnička disciplina i slepo pridržavanje pravila.

Voda je dozvoljena u što većim količinama, a preporuka je da par minuta pre svakog obroka popijete čašu mlake vode.

Tokom ova tri dana potrebno je da svaki dan ustajete u priblilžno isto vreme, te da obroci budu ravnomerno raspoređeni kako ne bi ste osećali glad. U slučaju da se to ipak dogodi, ne smete konzumirati ništa sem vode i čaja.

Fizičke aktivnisti su dozvoljene i to u što većoj meri. Trudite se da budete što aktivniji. Pored odlazaka u teretaru i različiith kardio vežbi, preporučuju se i duže šetnje, vožnja biciklom, plivanje, trčanje i tome slično. Intezitet vežbanja prilagodite svojoj težini i kondiciji, za što bolje rezultate.

Po isteku ova tri neophodno je da korigujete ishranu kako ne bi ste doživeli bumerang efekat. Nemojte odjednom uvesti sve namirnice, već se trudite da vam ishrana bude što bogatija svežim voćem i povrćem, naročito ako planirate da nastavite sa gubitkom kilograma.

Zapamtite i to da se Vojnička dijeta ne sme držati duže od predviđena tri dana, kako bi ste sačuvali zdravlje vašeg organizma.

Prilično jednostavan jelovnik

Kao što je već rečeno, jelovnik je striktno određen za vreme držanja dijete i smeju se konzumirati samo namirnice koje on obuhvata. To znači da nema potrebe da učite šta smete, a šta ne jesti.

Namirnice morate uzimati po unapred predviđenom redosledu, a svako menjanje, izostavljanje ili dodavanje određenih namirnica može se odraziti na sam proces mršavljanja. Zato se trudite da obroke konzumirate na predviđeni način, bez izuzetaka ili dodataka.

Vaš jelovnik za tri dana držanja Vojničke dijete izgleda ovako:

DAN 1.

Doručak: Šolja toplog napitka – kafe ili čaja bez šećera, parče prepečenog integralnog tost hleba, pola grejpfruta i dve manje kašičiće kikiriki putera (može i običan) ili sirnog namaza.

Ručak: Kafa ili čaj, komad tosta i pola šolje tunjevine.

Večera: 100 g nemasnog mesa prženog na foliji sa malo maslinovog ulja, šolja boranije obarene u vreloj vodi, jabuka, pola banane i šolja sladoleda od vanile.

DAN 2.

Doručak: Kafa ili čaj, kuvano jaje, pola banane i komad integralnog tosta.

Ručak: 150 g mladog sira, tvrdo kuvano jaje, 5 slanih krekera i paradajz (ili sok od jednog paradajza).

Večera: Dve obarene viršle, 200 g brokolija, komad sveže šargarepe, pola banana i pola šolje sladoleda od vanile.

DAN 3.

Doručak: Kafa ili čaj, pet slanih krekera, dve kašike sira i jedna jabuka.

Ručak: Kriška tosta, tvrdo kuvano jaje i krastavac.

Večera: Šolja tunjevine, pola banane i šolja sladoleda od vanile.

Mahom pozitivna iskustva

Mnogi verovatno očekuju da trodnevu Vojničku dijetu sprovode svetske vojne sile poput Rusije i Izraela. Iako postoje razne spekulacije, to nije zvanično potvrđeno, a upravo ova informacija korisnicama širom sveta daje dodatnu motivaciju da istraju sa dijetom.

Možda je baš to razlog zašto je većina korisnika zadovoljna i rado se odlučuje baš za ovaj kratkotrajan režim ishrane.

Iskustva su pokazala da je tokom trajanja ove dijete moguće izgubiti čak i preko 5 kg, iako su njeni korisnici u proseku gubili oko 2 kg. Ovde je bitno istaći da će krajni ishod zavisiti ne samo od metabolizma i telesne konstitucije, već i vaše upornosti, truda, pridržavanja jelovnika i fizičkih aktivnosti koje sprovodite.

Jednostavno, što se više krećete, više ćete kalorija trošiti, što za posledicu ima i više izgubljenih kilograma.

Ovaj ekstremni način ishrane nije namenjen svima, te su naše preporuke da ga sprovode isključivo zdrave osobe. Naravno, kao i kod svake druge dijete potrebno je da se posavetujete sa lekarom, jer konačni ishod kao i moguće posledice, zavise od stanja u kojem se nalazi vaš organizam.

Pixabay

Studije su pokazale da zevanje pokreće “neurone ogledala” u jednom delu mozga, ali bi trebalo napomenuti da je ova reakcija ograničena samo na potpuno razvijene mozgove, smatra dr Rejen Sakir.

– Zevanje se sastoji od nehotičnog širokog otvaranja usta i maksimalnog širenja vilice praćeno dubokim udisajem i sporim izdisajem – objašnjava dr Sakir iz Velike Britanije i dodaje da je ta svakodnevna pojava još uvek nauci nije u potpunosti razumljiva.

Najčudniji detalj kod zevanja je njegova “zaraznost”.

Postoji mnogo studija na tu temu, pa postoje i neka objašnjenja zašto moramo da zevamo kada vidimo da neko drugi to radi. Objašnjenje leži u psihologiji, ali bi prvo trebalo da razjasnimo razloge zevanja, piše “Real Simple”.

Zašto uopšte zevamo?

Mnogi pretpostavljaju da zevamo da bismo pokušali da unesemo više kiseonika u organizam, u to su i naučnici verovali do pre 30 godina. Međutim, ta teorija je opovrgnuta nizom eksperimenata objavljenih 1987. godine koji nisu dokazali nikakvu korelaciju između nedostatka kiseonika i potrebe za zevanjem.

Danas je jedna od najpopularnijih teorija ona da zevamo zbog uzbuđenja.

– Kako se umaramo, posebno kada gledamo i slušamo nešto nezanimljivo, na primer neka predavanja, zevanje se javlja kao sredstvo za razbuđivanje. Studije su pokazale da je to istina, jer broj otkucaja srca nakon zevanja raste, a vrhunac doseže 10 do 15 sekundi nakon te radnje, slično naletu kofeina – kaže dr Sakir.

Zevanje se, takođe, povezuje sa hlađenjem mozga, što bi moglo da bude razlog zašto češće zevamo sa porastom temperature.

– Kada se mišići lica opuste, to omogućava gubitak toplote kroz vene lica i ulazak hladnog vazduha koji pomaže u snižavanju temperature mozga putem konvekcije – objasnio je doktor.

Ljudi često zevaju kada vide da to drugi rade, ali ne svi. Prema istraživačima, najverovatniji razlog za to je empatija.

– Kako ljudi stare, tako poboljšavaju svoj psihosocijalni i neurološki razvoj, pa tuđe zevanje postaje neka vrsta znaka da bi i oni to trebalo da rade. Ta pojava poznata je kao ehofenomen, a javlja se i kod čimpanzi, ali kod pasa – kaže dr Sakir i napominje da nije samo zevanje ono što nesvesno kopiramo jedni od drugih.

– Na primer, svakodnevno automatski oponašamo reči drugih ljudi (eholalija) ili postupke (ehopraksija), a sve to radimo da bi se bolje uklopili – objasnio je doktor.

Takvo ponašanje je sasvim prirodno jer je naš mozak tako programiran – da kopira ljude kojima smo okruženi.

Studije pokazuju da deca, kod kojih se mozak još razvija, zevaju samo kad su umorna, ali ne i kad neko pored njih to radi, kao što je to slučaj sa odraslima, kod kojih je mozak potpuno razvijen.

– Osim toga, studije su pokazale da smo skloniji “kopiranju” zevanja kada to rade ljudi do kojih nam je stalo, sa kojima smo bliski. Na primer, ako član porodice zeva, veća je verovatnoća da ćete i vi zevati, nego da ćete to uraditi kada zeva potpuni neznanac. To se događa upravo zbog empatije, kad nesvesno želimo da ponavljamo postupke dragih ljudi – kaže dr Sakir.

Pexels.com

Kada agresivno perete zube može doći do oštećenja zubne gleđi, zbog čega zubi mogu da postanu osetljivi, a reakcija na toplo i hladno je prvi pokazatelj.

Kao posledica grubog pranja zuba mogu da se jave sledeći problemi:

Desni se povlače

Svaki zub je zaštićen zubnom gleđi, najtanjim i najčvršćim površinskin slojem zuba, koja može ozbiljno da se ošteti preteranim četkanjem. Oštećenje zubne gleđi može da dovede do povlačenja desni, izlažući koren zuba opasnosti.

Prema rečima stomatologa, oko 10 do 20 odsto stanovništva širom sveta oštetilo je desni preteranim pranjem zuba, i to najčešće korišćenjem tvrdih četkica za zube i visoko abrazivnih pasti.

Zubi postaju preosetljivi

Kad se ošteti zubna gleđ zubi mogu da postanu preosetljivi, ali mogu i da promene boju.

Ako se javi bol kada pijete hladna ili topla pića ili grizete tvrđu hranu, tad je vreme da posetite stomatologa.

Deo zuba blizu desni nije sjajan, i nije svetle boje

Razlog zašto je deo zuba uz desni nešto tamniji od ostatka zuba je taj što nisu zaštićeni zubnom gleđi. Kada desni počnu da se povlače, deo zuba koji se vidi je tamnije boje i znatno osetljiviji.

Bez zubne gleđi koja ih štiti, izloženi su svim vrstama bakterija. Dakle, problem ide sve dublje, ugrožavajući celokupno zdravlje usne duplje.

Istrošena četkica

Istrošena četkica za zube je najčešći uzrok abrazije zuba, što znači da mnogi ljudi peru zube na pogrešan način. To se dešava jer se vrši prejak pritisak na zube, najčešće četkicama sa tvrdim vlaknima.

Četkica bi trebalo da ima mekana vlakna, smatraju stomatolozi, a pritisak na zube mora da bude umeren.