ŽIVOT – SPOJ SVESTI I ENERGIJE

Svest, um, moć razumevanja, razum, razmišljanja, umeće shvatanja su biološke granice između ljudi i životinja. Mi smo jedina bića na planeti koja to poseduju. Tu privilegiju nismo iskoristili na pravi način. Obuzeti dokazivanjem, naučnim činjenicama, mi smo osuđeni da verujemo jedino u stvarnost koju naša čula mogu da dokažu, a mozak da doživi. Svest uvek bira stvarnost, ili je ona ta koja kreira našu stvarnost? Odgovor nije jednostavan, a naš saradnik dr sc. Miloš Mihajlović,  pokušaće da nam to obrazloži.

Koncept holograma objašnjava na koji način je univerzum jedno. To se može ilustrovati sledećim primerom: ako je u akvarijumu mirna ribica koju snimaju dve kamere, jedna spreda, a druga sa strane i te dve kamere imaju svaka svoj monitor u susednoj prostoriji na kojima se vide dva snimka te ribice, posmatraču koji ne zna da se radi o istoj ribici izgledaće kao da su to dve različite ribice i ako se ona pomeri izgledaće kao da se obe pomeraju sinhronizovano, kao da trenutno komuniciraju. Trenutna i nelokalna (na razdaljinu) komunikacija između subatomskih čestica, kao i između DNK, već je poznata nauci i dokazana je. Ona je dovela do koncepta univerzalnog ili kvantnog polja. Tako i mi postojimo u čistom jedinstvu i kao jedinstvo sa celinom, ali svet opažamo kao objektivan i kao dvojstvo, zato jer je naš organizam sredstvo za takvo opažanje.

SVEST U OSNOVI HOLOGRAFSKOG UNIVERZUMA

Imamo dve moždane hemisfere (koje, kao one dve kamere), daju privid da je svet mnoštvo, iako u njemu postoje sinhronizacije, sinhroniciteti i druge pojave koje um ne može da objasni. Dve moždane hemisfere su razlog dualističnog rada uma na osnovu logike i dijalektike suprotnosti. Zahvaljujući tim dvema kamerama u našoj glavi, mi živimo u trodimenzionalnom materijalnom svetu i doživljavamo vreme kao linearno. Zato, kada se um transcendira  takav objektivni svet nestaje i doživljava se svest jedinstva. To je moguće samo kada su svi energetski centri u čoveku usklađeni, kao i obe moždane hemisfere. Ako su neusklađeni, onda oni proizvode opažanje sveta kao objektivnog mnoštva suprotnosti. Takvo opažanje je uvek samo odraz sopstvene neusredsređenosti, neravnoteže i nesvesnosti.

Svest jedinstva je čovekovo sopstvo ili duša. Čovekova suština je mnogo veća od njegovog tela i uma. Njegova suština je sama celina koja omogućava telo i um. Dotle nauka ne dopire, ona je postavljena tako da sprečava čoveka da dotle dopre. Nauka je strogo kontrolisana institucija dezinformisanja ljudi da su oni samo telo i um, da je univerzum izvan njih, ili u sukobu sa njima. Zbog toga nastaje sukob čoveka sa samim sobom i sa prirodom. Jedina prava nauka jeste nauka o čoveku i njegovom jedinstvu sa celinom. Ona je davno detaljno izneta u nauci joge, sve drugo je pseudonauka. Svest je u osnovi holografskog univerzuma i sam čin osvešćenja stvara ono što se osvešćava, od božanskog do našeg čina kao svesnog subjekta. Konačno su otkrili sebe. Naravno, samo teoretski, jer nisu praktičari meditacije.

Da jesu, uvideli bi da božanska svest stvara svet kroz um svesnog subjekta. Izvan uma božansko je sam apsolut kao jedno u kome ne postoji ništa po sebi i za sebe (izdvojeno). Izvan uma kosmos je ono ništa, o kome govori apofatička teologija, ili šunjata u budizmu. Svaki oblik, vreme i prostor, postoje isključivo kroz um svesnog subjekta u onoj meri u kojoj čovek nije svestan sebe. Koliko je nesvestan, toliko se fizički svemir projektuje izvan njega. Ne samo kao njegovo tumačenje, ne samo na subatomskom nivou u eksperimentima, u kojima je primećeno da samo prisustvo posmatrača, ljudi, izaziva pojavu čestica, koje su inače bez njihovog prisustva talasi energije, nego i kao božanska moć stvaranja uvek i svuda oko nas. Sve materijalne i stvorene stvari koje vidimo oko nas postoje zbog nas, zbog svesnog subjekta, kako to tvrdi jači antropički princip. Zapravo, kada smo neodgovorni i nesvesni sopstvenih misli, one se trenutno projektuju izvan nas kao fizički univerzum da bismo ga na taj način postali svesni. Kako bi Đaini rekli: „Fizički svemir je izlučevina (bolje reći: projekcija) naše karme.”

PRIVILEGIJA ,,OGRANIČENOG” UMA

Fizičari znaju da je sve informacija, ali ne znaju kako se informacija pretvara u materiju. Odgovor je ovde izrečen: svesni subjekt je onaj činilac zbog koga se informacija pretvara u materiju. Zapravo ne pretvara, već prikazuje samom subjektu kao materija. Zato stanje svesti subjekta odlučuje kakav će svet videti, da li materijalan na javi, ili nematerijalan u snu, ili neće videti ništa ako je nesvestan. Pre ljudi, svesni subjekti su bile zvezde. One su na kosmičkom planu uticale da se stvori materija u obliku planeta. Planete su zatim kao svesni subjekti uticale da se materija još finije oblikuje u životnu energiju u sav živi svet, zavisno od svog položaja i odnosa sa drugim planetama. Povezanost tog mikro i makrokosmičkog uticaja pokazuje nauka astrologije. Ljudi kao individualne duše su najfiniji privlačitelji koji izazivaju sve događaje koje vidimo kao ljudski svet iskustava. Pre zvezda, sama božanska energija je bila svestan subjekt kao Puruša. Ona je to i sada, samo što je preuzela najfinije individualno oličenje kao čovekovo sopstvo, iskustvo ja jesam. Zato se energija samo u prisustvu uma, pod njegovim uticajem, ponaša kao materija i poseban oblik. Pod tim uticajem postoji sve što vidimo. Zato um može da deluje na materiju tako deluje i zakon privlačenja.

KRUŽENJE MATERIJE I PROTOK ENERGIJE

Svi prosvetljeni govore da je kosmos u nama, da nismo odvojeni od Boga. Prosvetljen čovek je sam Bog kao ličnost. Prosvetljenje ima svoju fiziku, jer u kvantnom polju sve je povezano i sve se holografski odražava u svemu, pa tako i duhovno prosvetljenje ima svoj odraz u stanju i kretanju energije, koja je suština ovoga što vidimo kao materijalni svet. Osnovni oblik kretanja energije jeste torus. Torus je osnovni obrazac koji priroda koristi za stvaranje života na svim nivoima. Svaka energetska celina i svako živo biće je torusni vrtlog energije. Ceo univerzum je samostvarajući torus koji replikuje samoga sebe na svim razmerama. U središtu torusa je čist prostor ili akaša. To je u astrofizici poznato kao crna rupa. Iz čistog prostora, akaše ili etra, nastaju svi oblici onoga što vidimo kao materija. Zato se u središtu svake galaksije nalazi crna rupa kao njen izvor i ishod svih zvezda, činilac koji ih drži na okupu, to je oduvek bilo poznato drevnoj baštini, da mi nismo potekli ni od majmuna ni od jevrejskog boga, nego od zvezda. Drevna baština je takvu stvarnost izražavala kroz objektivno znanje i umetnost. Svetom geometrijom je prikazivana vektorska ravnoteža torusne strukture svega. To je svuda poznati cvet života uklesan na staroegipatskim, kineskim, indijskim, evropskim i drugim najstarijim hramovima.

U ČEMU SE KRIJE TAJNA?

Čovek je mikrokosmos, holografski odraz kosmosa u malom. Njegovo energetsko telo je torusnog oblika. Središte vektorske ravnoteže energetskog vrtloga koji sačinjava čovekovo biće dok je uspravno i dok dela spolja u svetu je u gravitacionom centru tela, malo ispod pupka. Središte vektorske ravnoteže energetskog vrtloga koji sačinjava čovekovo biće kada on sedne u položaj za meditaciju, prekrštenih nogu i sklopljenih ruku, kada se okrene ka sebi i svojoj duši, je u njegovom srcu. Njegova srčana čakra, anahata, je središnja čakra, tri su ispod nje, a tri iznad, znači da sve ostale čakre izviru iz nje: tri više i tri niže. Uspostavljanjem njihove ravnoteže ostvari se u čoveku potpuno svesno, što znači sa razumevanjem njihovog smisla, kaže se da je čovek ostvario svoje sopstvo, atman, da je transcendirao relativni um koji je izraz neravnoteže energetskih centara. Čovek tada postaje celovit ili autentičan. Vektorska ravnoteža u srcu, ili prosvetljenje, zaista deluje kao crna rupa, vreme i prostor nestaju za tako probuđenog čoveka. Sav prostor postaje on sam, a vreme bezvremena stvarnost koja je uvek ovde i sada. On je budan i na javi i u snu, jer se njegova sopstvena čista svest ne razlikuje od samog postojanja koje omogućava i javu i san. On se ne kreće dok je njegovo telo u pokretu i radu. On je u tišini dok njegov um govori i misli. Zato su mu misli, reči i dela uvek usklađeni i spontano ispravni. On je nepokretni ishod sveg kretanja. Nepokretna bit sveg zbivanja. Jednostavno, zato jer je sve zbivanje ostvarilo svoju svrhu kroz njega. Nije čovek tada postigao svoje ostvarenje, univerzum je tada postigao svoje ostvarenje kroz čoveka. Dokle god ima i najmanjeg traga iluzije vremena i nečeg drugog u prostoru osim čovekove sopstvenosti, on nije probuđen, nije u srcu.

Tekst napisan na osnovu knjige ,,Fizika svesti” autora Ivana Antića.

Iskren osmeh na licu stranca u prolazu u trenutku može da mi popravi raspoloženje. Međutim, danas retko viđam slučajne osmehe na ulici, većina ljudi hoda pognute glave, preokupirani sopstvenim mislima sa zabrinutim izrazom na licu. Zaboravili smo na osmeh, a nismo svesni koliko blagodeti on pruža i nama i onima kojima ga poklanjamo.

Novo jutro, nova prilika za velike i male pobede. Krećem na posao, svakog jutra, istim putem,  srećem oko sebe namrštena lica. Da li su ljudi oko mene, svesni toga da su srećni što su se jutros probudili zdravi, što imaju priliku da nekome ulepšaju dan, da se osmehnu? U kolima pevušim svoju omiljenu pesmu, stajem na raskrsnici, pažnju mi skreće devojka koja me posmatra kao da nešto nije u redu sa mnom, dok se iz mojih kola čuju glasni zvuci muzike. Hvala joj na tupom pogledu koji mi je uputila, jer mi je kroz glavu prošlo pitanje: Da li je moguće da smo zaboravili na osmeh? Bez razmišljanja zovem prijatelja sa kojim na najlepši mogući način započinjem jutro, razmenom pozitivnih misli. Sa pozitivnim stavom i osmehom na licu započinjem novi radni dan, jer dan proveden bez osmeha je za mene izgubljen dan.

Svakodnevna dešavanja i stres sa kojim se susrećemo bili bi podnošljiviji kada bi se više smejali. Smeh ima terapeutsko dejstvo koje nema zamenu, to je prirodni besplatan lek koji je svima dostupan, a koji je u nedovoljnoj meri korišćen. Njegovi benefiti po organizam čoveka su bolja snabdevenost kiseonikom, zbog boljeg rada pluća dolazi do prokrvljenosti organizma, omogućuje lučenje endorfina, hormona sreće, kao i drugih hormona koji nam pružaju osećaj blagostanja. Osećamo se znatno bolje, opuštenije i na svet gledamo sa više volje i ljubavi. Osmeh nas rasterećuje briga i olakšava depresivna stanja. Naučna istraživanja koja su rađena, govore da su se u ranijem periodu ljudi smejali oko 17 minuta dnevno, a danas to vreme je svega 6 minuta, postavljaju se pitanja: Gde sada grešimo? Šta nas je dovelo do ovakvih podataka? Prema savetu lekara trebalo bi da se smejemo svakoga dana. Previše često potcenjujemo moć dodira, osmeha, lepe reči, iskrenog komplimenta, a sve te sitnice su sastavni deo našeg postojanja, to smo mi. Mi imamo moć da preokrenemo svoj život u pozitivnom smeru, a sve je to moguće uz iskren osmeh na licu.

Osmeh je besplatan, on obogaćuje one koji ga primaju, a ne siromaši one koji ga daju, čini ljude srećnim, olakšava im rad, znak je prijateljstva. Daje odmor umornima, obeshrabljenima vraća hrabrost.

Osmeh ne može da se kupi, izmoli, pozajmi ili ukrade, on nema vrednost sve dok se ne pokloni. Niko nije toliko bogat ili moćan da može bez njega, i niko nije toliko siromašan da se ne može obogatiti od njega.
Ukoliko ste neraspoloženi, negativne misli vam se vrzmaju po glavi, ili ste nezadovoljni životom, ne odustajte, okrenite se oko sebe osmehnite se životu, nasmejte se svemu što vam se dešava, izvucite pouku iz novonastale situacije, vidite čemu vas je ta situacija naučila. Nasmejanog lica krenite u nove pobede, u nove izazove, koje život sa sobom nosi. Život je lepši i jednostavniji sa osmehom na licu.

LEPOTA LJUDSKE NESAVRŠENOSTI

Kada bi me pitali šta bih poručio svim ljudima na svetu, bez razmišljanja bih rekao: „Otvorite se i prihvatite svoju ranjivost. Svi smo uplašeni, nesavršeni, isto koliko smo svi vredni poštovanja,  ljubavi kao i osnovne potrebe da pripadamo jedni drugima. Umesto da prihvatimo svoje slabosti, mi se pretvaramo, zatvaramo, bežimo od sebe. Rušimo mostove, gradimo zidove, misleći da je naša snaga – naša neranjivost. Naša snaga nije u našoj neranjivosti, ne, ona leži u našoj apsolutnoj ranjivosti, a naša nesavršenost nije naš nedostatak, ona je samo podsetnik da smo u svemu ovome zajedno.“

Ljudi smo i u suštini svi smo isti. Ranjivi i lomljivi. Naši smo, a tako tuđi smo. Neraskidivo povezani, a ipak na distanci. Vezani, a sve dalji. Retko kada sami, a tako često usamljeni, orođeni i udaljeni, na jedan klik od bliskosti. Vaspitavali su nas da je ranjivost najveća slabost. Naučeni smo da je ne priznajemo, bežimo od nje, ali bežeći od nje, bežimo od sebe, jer svi smo ranjivi. Upravo u ranjivosti leži naša moć, ona je centar, srž i srce svih naših osećanja. Mi ipak bežimo. Zašto? Zato što nije prijatno, zato što nije sigurno, zato što ume da zaboli.

Kako to znam? Znam po sebi, jer ja sam nekada bežao. Ranjivost sam doživljavao kao mračnu emociju. Povezivao je sa teškim i bolnim osećanjima poput stida, straha, razočaranja i tuge. Doživljavao sam je kao rizik i nesigurnost, kao emotivnu izloženost. Video sam je kao svoju najveću slabost, a ovaj surovi svet slabosti ne prašta, jel’ tako?
Kako sam mogao drugačije, pa ja sam dupla muškarčina – i muškarac i Balkanac? Uz to imam mali milion objektivnih mana. Više puta ranjen, kako da ne pomislim da je moja ranjivost moja slabost? To su mi govorili i ja sam ih slušao. Verovao sam onome čemu su me učili, poverovao i predugo verovao. Predugo se plašio svoje ljudske nesavršenosti, toga da nisam dovoljno dobar. Plašio sam se da odem na posao, sluteći da je danas taj dan – dan kada će me konačno prozreti.

Dan kada će mi skinuti masku nasilne ćutljivosti i čuti moje mucanje. Dan kada će shvatiti da je car go i misleći da mi time čine uslugu, surovo srušiti moje snove. Pronaćiće moje ranjivo mesto i reći: ,,Ti – takav, sanjaš da budeš govornik, maštaš da budeš profesor, za tebe nema mesta ovde, prestani da lažeš sebe!” Takve stvari desile bi se baš kada bih se otvorio, baš kada bih bio ranjiv. Zato sam je prezreo, ranjivost, zato i nisam želeo da je više osećam. Zato sam ćutao iako je svaki atom moga bića želeo da vrisne. Bežao sam od bliskosti, od bilo kakve šanse da budem ismejan ili povređen, jer  bliskost je za mene predstavljala samo još jednu priliku da vide moju faličnost i nesavršenost. Da iskoriste moju ranjivost da me povrede, zato sam terao ljude od sebe. Zato sam postao nesposoban da ostvarim emotivnu vezu, nesposoban da osetim bliskost, nesposoban da iskreno volim. Zato sam utrnuo i prestao da osećam. Bio sam siguran, bedan, ali siguran. Siguran, ali poluživ. Čovek kada utrne, istina je da više ne oseća bol, ne oseća ni strah, tugu, stid ni razočaranje. Jednostavno otupi, umrtvi sva osećanja i prestane da oseća. Postane šupalj, krut, prazan i leden, ali ne čvrst i jak. Razlika postoji i ogromna je. Kruto se pod pritiskom lako polomi, dok ga čvrsto dobro podnosi. Želeo sam ovo drugo, a postao ovo prvo. Mislio sam da ću postati snažan i čvrst. Pogrešio sam, baš kao što vidim da danas mnogi greše, dok se kriju iza zidina cinizma.

Od kada sam počeo da savetujem i pomažem ljudima da pronađu blago u svojoj duši, otkrio sam jedan sasvim novi svet. Upoznao sam toliko divnih, vrednih i ranjivih ljudskih bića, koja baš kao nekada ja, imaju sve preduslove za sjajan život, a kod mene dolaze zato što su bolno usamljeni, duboko nesrećni i ozbiljno neispunjeni. Vidim ih kako se, kao i ja nekada, tvrdoglavo opiru i beže od svoje ranjivosti. Guše je, jer ne žele da budu povređeni, prevareni, izigrani i ismejani. Oni zato navlače oklop otupljenosti i kriju se iza štita perfekcionizma. Žele povezanost, žude za bliskošću, a preziru ranjivost. Stide je se, jer su ubeđeni da je slabost, ali ranjivost nije slabost, ne. Ranjivost je najveće merilo nečije hrabrosti. U apsolutnoj ranjivosti je naša nepresušna snaga.

Da bi postao jak, prvo moraš da priznaš koliko si slab

Samom sebi i svima oko sebe.Tek kada sam priglio svoju ranjivost, tek kada sam smogao snage i prihvatio svoje slabosti, stekao sam moć i postao jak. Tek kada sam ranjivost video pravim očima, otupeo sam oštricu mača. Sopstvenog mača koji sam prema sebi upirao. Nakon toga, došao je red na druge. Okrenuo sam se prema svetu i i rekao: „Vidi me, ja mucam – pa šta? Pogledaj me, ja se plašim – pa šta? Pogledaj me, vidi, nisam savršen – pa šta? Pokaži mi ko jeste, reci mi da li si ti taj? Znam da nisi, ali ne brini, to mi ne smeta. To mi se dopada, jer si isti kao ja. Ne treba mi tvoja maska, treba mi to što jesi, treba mi tvoja savršena nesavršenost, tvoja haotična skladnost, treba mi tvoja snažna ranjivost.” Rekao sam to, i gle čuda, oživeo sam, počeo sam da osećam. Počeo sam da volim. Samog sebe i sve oko sebe. Shvati da ne možeš selektivno umrtviti i otupeti one emocije koje ti se ne dopadaju, samo one koje te plaše i bole. Ne, jer kad utrneš za jednu, utrnuo si za sve. Kada otupiš jednu, otupeo si sve. Shvati da ranjivost jeste u korenu straha, stida i tuge. Jeste, neću te lagati da je lagano, jer nije. Molim te razumi da je ista ta ranjivost kolevka nade, sreće, bliskosti i ljubavi. Ona je tajni sastojak svakog iskrenog odnosa, ona je lepak svake emotivne veze, bez nje nema autentičnosti, kreativnosti a ni saosećanja. Ranjivost ume da zaboli, ima tamnu stranu, ali ta tama svetlost ne uništava, ona je definiše. Naš strah od tame baca senku na našu sreću.

Zapitaj se šta sve žrtvuješ zbog tog straha od tame? Šta sve žrtvuješ zarad svoje samoodbrane i sigurnosti? Zamisli koliko bi ti život bio bogatiji kada bi prestao da gušiš svoju volju da voliš, svoju potrebu da osećaš, želju da se iskreno i intimno povežeš sa drugim ljudskim bićem. Zapitaj se koliko bi ti život bio ispunjeniji kada bi se samo otvorio i prihvatio to što jesi, nesavršen i ranjiv.

Šta znači biti ranjiv?

Biti ranjiv ne znači podeliti svoje polugole slike na društvenoj mreži, niti pijan nasumično prilaziti devojkama na plaži. Biti ranjiv znači reći Pogrešio sam onda kada jesi kriv, znači reći Volim te, onda kada nisi siguran da će uslediti I ja tebe. Biti ranjiv znači pozvati prijatelja čiji je otac umro i reći Tu sam za tebe, biti iskren u vezi svojih osećanja, strahova i potreba, i tražiti da se one ispune. Biti ranjiv ne znači uklopiti se, biti ranjiv znači istinski pripadati, dozvoliti da te zaista vide. Biti ranjiv znači spustiti štit, izložiti se svemu što može da se desi, znači zavoleti bez garancije. Biti ranjiv znači reći: „Ovde sam, i voleću te potpuno i iskreno. Prevariš li me, slomićeš mi srce, povredićeš me, ali se neću suzdržavati samo zato što mi se to nekada davno desilo, ili zato što može ponovo da mi se desi.”

Zapamti da ranjivost ima ukus istine i miris hrabrosti, ne uvek prijatne. „Hrabrost i istina, nikada nisu slabost“, kaže Brene Braun, žena koja je svoj život posvetila proučavanju ranjivosti i stida. Zapamti da iako zna da nas slabim učini, ranjivost nikada nije slabost. Ranjivost je temelj nad kojim se nadvija toranj bliskosti, povezanosti i saosećanja. Danas se taj toranj ozbiljno nakrivio pod pretnjom da se sruši. Šta nam onda preostaje? Društvo ciničnih otuđenika koji umesto jedni ka drugima, hipnotisano jure nekakve pokemone. Da, istina je da nas pokemoni neće povrediti i izdati, ali nas sigurno neće saslušati, zagliti, i iskreno voleti.

Prihvatanje naše ranjivosti jeste rizično, ali ni upola opasno kao odustajanje od bliskosti, radosti i ljubavi –  to su osećanja i iskustva koje nas čine najranjivijim. Samo onda kada smo dovoljno neustrašivi da istražimo svoju tamu, otkrićemo beskrajnu moć svoje svetlosti. Biti ranjiv znači pristati na to da ne budeš kul, jer danas je kul biti hladan kao stena, biti bezosećajan. Biti i ostati ranjiv znači biti spreman na rizik koji bliskost sa sobom nosi. Biti ranjiv znači biti čovek. Biti ranjiv znači biti živ!

OTVORENOST ZA ŽIVOTNE PROMENE

Stalne promene, koje se neprekidno dešavaju, često prete da ugroze sistem vrednosti koji smo godinama negovali, da nas odvedu na put razočaranja i bola. Vreme u kome živimo nas definiše, zahteva od nas da mu se prilagodimo. Kako to postići, a da pritom ne ugrozimo sopstveni integritet, objašnjava naš saradnik Desimir Ivanović – trener za ljudske resurse i učitelj kliringa.

Punih petnaest godina, povremeno sam odlazio i radio individualne sesije i grupne treninge iz kliringa u Minhen, u njihov poznati psihoterapijski centar ,,Lavirint“. Jedne godine zadesio sam se tamo u septembru, u vreme kada se održava Oktobarfest,  jedan od najpoznatijih i verovatno najvećih evropskih vašara, koji traje dve nedelje. Tokom perioda vašara prisutan je veći broj ljudi u čitavom gradu. Gužve, šarenilo, kamp prikolice u okolini i lako uočljiva promena opšte atmosfere može se zapaziti u celom gradu kao i okolini. Sve me je to neodoljivo podsećalo na negotinski vašar, koji se održava u isto vreme, traje upola kraće i izuzev toga što su ringišpili manji i nema toliko moderne zabavne skalamerije, sve ostalo je gotovo identično. Vašarsku sličnost, koja verovatno postoji vekovima unazad, doživeo sam kao najbolji dokaz naše evropske pripadnosti. Osim većih ringišpila, šireg izbora drugih mašina za zabavu, lako je uočljiv broj i veličina kafanskih šatora.

Naime, Minhen sa okolinom ima dvadesetak fabrika piva, svaka od njih, koristi ovu priliku za dodatnu zaradu i reklamu. Šatori su za naše pojmove ogromni, sa nekoliko nivoa i mogu da prime po više stotina,  pa i hiljada gostiju, u sredini se nalazi prostor za muziku, čije pesme glasno prate gosti i pri tom nazdravljaju litarskim kriglama. Konobarice su u narodnim nošnjama i međusobno se takmiče po tome koliko krigli piva mogu da donesu veselim gostima, držeći ih u rukama i naslanjajući krigle na svoja isturena i naglašena prsa. U blizini su uvek spremna ručna kolica za prvu pomoć, kojima dva bolničara i policajac odvoze onesvešćene goste. Pitao sam nemačkog kolegu, s kojim sam došao na vašar, o čemu govore te pesme, koje izazivaju takvo veselje i razdraganost kod publike. Odgovorio mi je da pesme govore o nekadašnjim prohujalim vremenima, o rodnom selu, zelenoj livadi, rečici, stadu ovaca, o konjima, porodičnoj idili, o velikim ljubavima i slično. O onome čega više nemaju, ali što postoji i još aktivno živi, kao ideali u ljudskim mislima.

Od očekivanja do jasno definisanih ciljeva

Svako od nas u svojoj glavi i srcu gaji neku vrstu idealizma, želje, nadu i očekivanja o nečemu što će nas do kraja ispuniti osećajem mira, zadovoljstva i sreće, što će kao takvo dugo i postojano trajati. Često je to u vezi sa zanimanjem, poslom, partnerom, životnim prostorom i sredinom, sopstvenim zdravljem, izgledom i slično. Vidljivo i lako prepoznatljivo i na širem društvenom planu, idealizam po pitanju funkcionisanja porodice, firme i čitavog društva. Očekivanje da sve bude savršeno i nemirenje s tekućim stanjem stvari. Naravno da u tome nema ničeg lošeg, ako je to u praksi i svakodnevnom životu praćeno istrajnim, individualnim i grupnim aktivnostima, na poboljšanju tekućeg stanja stvari, što bi podrazumevalo postojanje određenih ciljeva, strategije, kao i istrajnost i fleksibilnost na putu njihovog ostvarivanja. Na prvom mestu znači da ciljevi moraju da ispunjavaju određene kriterijume, trebalo bi da budu jasno definisani, merljivi, ostvarljivi, dostižni i vremenski određeni. Ciljevi bi trebalo da motivišu čoveka da ih ostvaruje, kao i da stalno radi na razvoju i unapređenju svojih ličnih sposobnosti, koje su neophodne da bi izlazio na kraj s problemima i preprekama, koje će se neizostavno pojaviti na putu njihovog ostvarivanja.

Takođe, trebalo bi da pokrivaju različite domene čovekovog života, kako bi se pojedinac uspešno ostvarivao u svim svojim segmentima, umesto da budu fokusirani samo na pojedine aspekte života kao što su karijera, novac. U praktičnom radu s ljudima, kada je u pitanju primena kliringa i koučinga u sesijama, najčešće nailazimo na situacije kada su ciljevi nejasno definisani, po pravilu nerealni i neostvarivi, kao neka vrsta idealizma, poput onog u pomenutim pesmama. Neki od pojedinačnih ciljeva do te mere preokupiraju čovekovu pažnju, vreme a ponekad i novac, tako da on ili ona ne stižu da se u dovoljnoj meri bave ostalim aspektima svog života, to se onda pretvara u neku vrstu fanatizma. Na primer, posle razvoda, žena ulazi u sudski spor sa suprugom o deobi imovine, duboko verujući u ideale pravde. Sudski spor se otegao na punih devet godina, predstavlja značajan novčani izdatak, još više je poremetio i onako oštećen odnos s bivšim suprugom i već odraslom zajedničkom decom. Na kraju, iscrpljena i obeshrabljena, želi da prekine sudski proces, ali bivši suprug zahteva da se isplate svi troškovi suda, raznih veštaka, njegovog advokata i drugo u devetogodišnjem periodu. Iznos višestruko premašuje godišnji iznos njene penzije. I šta sada da radi? Sve te godine je duboko verovala da pravda mora konačno da pobedi. Taj sudski proces  bio je njena glavna preokupacija, svih tih godina nije stizala da se bavi ničim drugim. Sanjala je o tome da dobije svoj deo kuće i velikog placa, koji će onda podeliti s decom i unucima, i onda će svi ponovo živeti tako zajedno, međusobno se pomagati, voleti.

Kako prihvatiti promene

Na jednom velikom pariskom skupu psihoterapeuta, na kome sam imao prilike da učestvujem, kao počasni gost i neko ko će održati uvodno predavanje, bio je pozvan stariji kolega, ugledni univerzitetski profesor, koje je tada već bio u devetoj deceniji života. Potpuno slep, odavno već nije aktivno radio. Meni se njegovo predavanje i ono što je tada rekao duboko urezalo u pamćenje, pomoglo mi je da mnoga dešavanja i probleme, prvo kod samog sebe, a onda i kod svojih klijenata, jasnije prepoznam i razumem. Svet u kome danas živimo je vreme permanentnih konflikata. Srećemo ih svakodnevno  u svim aspektima sopstvenog života. Stalno su prisutni u nama samima. Po pravilu, nema trajnih i stalnih rešenja. U našim odnosima s drugima, međusobni konflikti  često se mogu pretvoriti u svađe, u kojima se troši životna energija i narušavaju odnosi, koji su možda prethodno godinama građeni. Svakog dana iznova smo izloženi novom stresu i neophodnostima da donosimo nove odluke, a možda ćemo već sutra, neke od tih današnjih odluka morati da preinačimo. Mi živimo u vremenu koje je tada ovaj ugledni profesor nazvao konfliktni konstruktivizam. Biti uspešan danas, biti heroina ili heroj podrazumeva stalno suočavanje sa stvarnošću i aktivan život u realnosti. Umesto idealizma, koji redovno prati određena krutost i fanatizam, potrebno je da negujemo fleksibilnost i kreativnost, spremnost za traženje novih rešenja, za sitna i mala svakodnevna poboljšanja. Unaprediti sebe za stalnu otvorenost prema promenama, kao što kaže jedna izreka u modernoj teoriji menadžmenta: Moramo početi da volimo promene, isto onako kako smo ih nekada mrzeli.

Da li to sada znači da treba da se sasvim podredimo toj surovoj realnosti, da postanemo do kraja pragmatični i praktični, i da sasvim odustanemo od svojih ideala i snova, na koje nas asociraju pesme s minhenskog Oktobarfesta? Ne, svakako! No, ne treba čekati tamo neko buduće vreme, nadati se nekome ili nečemu, samo sanjariti, oklevati i odlagati. Treba živeti u sadašnjosti i disati punim plućima. Umesto biti rastrzan na više strana, te tako konfuzan, obesnažen i permanentno umoran, treba ponovo povratiti snagu i moć u sopstvene grudi. Umesto da čekamo neko novo i drugo bolje vreme, kada ćemo moći da u punoj meri ostvarujemo neku svoju želju ili fantaziju, treba za nju da pronađemo vremena i prostora već u današnjem danu, u meri i opsegu koji je trenutno moguć. Ukratko, potrebno je da očuvamo u sebi duh igre, lakoću življenja i sopstvenu autonomiju, kako bismo mogli da se osećamo slobodnim, iznutra i spolja. U toj i takvoj razigranosti treba da imamo u vidu i ličnu odgovornost, kao i izgrađeni sopstveni sistem etičkih principa. Na takav način možemo da u svakoj situaciji, slično šahovskoj partiji, povlačimo najbolje poteze i da budemo marljivi i istrajni graditelji jednog  stabilnog i bogatog, ličnog, porodičnog i društvenog života.

Drugo stanje je period kada svaka majka posebnu pažnju pridaje zdravoj ishrani kako bi osigurala da se njena beba zdravo razvija i raste. Telo trudnica je posebno osetljivo, te zahteva dodatan unos minerala i vitamina, a tokom perioda trudnoće većina žena nije sigurna da li se pravilno hrani. U našoj kulturi uvaženo je mišljenje da slatko nije zdravo, međutim ako ga pripremate po savetu promoterke ishrane budućnosti Jasmine Bogućanin-Sarvan uz stručnog konsultanta spec. ginekologije i akušerstva, prim. dr med. Bore M. Vujasina, iznenadićete se bogatstvom i lakoćom spremanja zdravih i ukusnih deserta. Predlažemo vam nekoliko recepata na bazi sirove ishrane, koja će svakoj budućoj majci i njenoj bebi omogućiti da se zaslade i zadovolje potrebe za neophodnim hranljivim nutrijentima.    

Sladoled od vanile i čokolade

Sastojci:
•    1 sveži kokos
•    1 šolja indijskih oraha (prethodno potopljeni u vodi bar 2h)
•    1 štapić vanile
•    1 supena kašika rogača u prahu
•    2 supene kašike meda
•    1 šolja vode

Priprema: Kokos otvorite i izvadite mu meso. Stavite kokosovo meso, indijske orahe, med, vodu i vanilu u blender. Blendajte na najjače, dok ne dobijete gustu jednoličnu smesu. Pola smese izvadite u posudu, a u preostalu smesu dodajte rogač u prahu. Izlijte i čokoladni deo u posudu i stavite u zamrzivač na par sati. Servirajte i uživajte u ovoj osvežavajućoj poslastici.

Puding od maka

Mak sadrži  antioksidanse, semenke su posebno bogate linolskom i oleinskom kiselinom. Oleinska kiselina, pomaže u smanjivanju nivoa lošeg holesterola i povećava nivo dobrog holesterola u krvi. Semenke su bogate B-kompleksom vitamina, kao što su: tiamin, pantotenska kiselina, piridoksin, riboflavin, niacin i folna kiselina. Mak sadrži visok nivo minerala kao što su gvožđe, bakar, kalcijum, kalijum, mangan, cink i magnezijum. Cink je kofaktor u mnogim enzimima koji regulišu rast i razvoj, sintezu nukleinskih kiselina i probavu. Kalijum je važan sastavni deo ćelija i telesnih tečnosti koja pomaže u kontroli otkucaja srca i krvnog pritiska.

Sastojci:
•    1-2 šolje maka
•    1/2 šolje badema
•    1 šolja kokosa
•    1/2 šolje semenki kajsije
•    5-10 urmi
•    šaka grožđica
•    2 banane

Priprema: U blenderu sameljite mak, zatim dodajte bademe i semenke kajsije. Nastavite da blendate, pa ubacite kokos, urme, grožđice i banane. Blendajte dok se sve ne sjedini. Ukoliko vam je pregusta smesa dodajte malo vode ili soka limuna. Stavite u čaše/posudice i ostavite u frižider na 1 sat da se malo smesa ohladi.

Sirova čokolada

Sastojci:
•    pola šolje kakao putera
•    2-4 supene kašike sirovog kakaoa
•    2-3 supene kašike meda
•    kalupi

Priprema:  Otopite kakao puter  u vrućoj vodi. Dodajte kakao/rogač istopljenom puteru i dobro umešajte. Postepeno dodavajte kakao/rogač da smesa ostane tečna. Dodajte med i opet dobro umešajte.  Stavite u frižider na par sati da se stegne. Izvadite iz frižidera i uživajte.

* Napomena: Umesto kakao putera možete koristiti kokosovo ulje, ali tada čokoladu morate držati u frižideru, jer se topi brže. Ovo je osnovni recept za pripremu sirove čokolade. Možete  ga sebi prilagođavati, dodavanjem orašastih plodova, voća, kokosa.

Sirova bajadera

Konzumiranje indijskog oraha u trudnoći je odličan način da se unesu zdrave masti. Takođe pomaže u regulisanju telesne težine, ublažava migrenu, sprečava nastanak dijabetesa, doprinosi jačanju kostiju zbog visokog nivoa kalcijuma, magnezijuma i potasijuma koje sadrži. Pod dejstvom hormona tokom trudnoće česte su pojave akni, bubuljica i osipa kože, konzumiranje ove namirnice pomoći će da se ublaži ili izbegne.

Sastojci:
Kora:
•    1 šolja oraha
•    10 – ak urmi
Beli sloj:
•    2 šolje indijskih oraha
•    1 štapić vanile
•    ½ šolje vode
•    10 – ak kapi eteričnog ulja limuna
Preliv:
•    sirova čokolada
•    mleveni mak

Priprema: Orahe i urme izblendati, utisnuti ih u dno prethodno pripremljenog kalupa (može vatrostalna staklena posuda). Sve sastojke za beli sloj staviti u blender i blendati dok ne dobijete jednoličnu masu. Izliti preko kore u kalup. Staviti u zamrzivač dok pravite čokoladu. Gotovu čokoladu pospite sa mlevenim makom.Vratite kolač u zamrzivač na par sati. Isecite na kockice i nakon toga ga možete držati u frižideru.

Hrskavi musli

Sastojci:
•    1 šolja suncokreta
•    2 šolje sirove heljde
•    1 šolja bundevinih semenki
•    1 šolja grožđica
•    1 šolja goji bobica
•    1 šolja brusnica
•    1/2 šolje badema
•    1/2 šolje urmi
•    1/2 šolje vode

Priprema: Heljdu potopiti u vodu i ostaviti preko noći (10-12 sati). Ujutru isprati par puta i ostaviti na poslužavnik/tepsiju da se osuši i isklija. Potopiti sve druge semenke u vodu na 6-8 sati. Isprati semenke. U dubljoj posudi sjediniti semenke i heljdu ručno, dodati bobičasto voće i naseckane bademe. U blenderu izblendati urme i vodu. Dobijenom smesom zaliti sastojke u posudi i promešati kašikom. Obložiti dehidrator papirom za pečenje i rastanjiti smesu na njega. Dehidrirati 10-12 sati na temperaturi 45◦C. Kada se završi dehidriranje izlomiti na sitne komadiće i ostaviti u staklenoj tegli. Čuvati u frižideru do 3 meseca, a na sobnoj temperaturi do mesec dana. Servirati sa biljnim mlekom.

Testenina na sirovi način (Chow mein)

Sastojci (za dve osobe):
•    2 tikvice
•    2 šargarepe
•    2 krastavca
•    1 paprika
•    2 supena kašika susama
•    1 supena kašika ćurokota
•    1-2 supene kašike organskog soja sosa(tamari)

Priprema: Tikvice izrezati na tanke štapiće, šargarepu i krastavac spiralizirati, papriku iskomadati na sitne komadiće. Zaliti soja sosom, i ostaviti 10-tak minuta da ga povrće upije. Susam i ćurokot samleti u mlinu za kafu i posuti preko povrća. Servirati i uživati u čaroliji ukusa.

Hleb

Spanać je bogat folnom kiselinom, koja je neophodna tokom trudnoće. Kod velikog broja žena tokom trudnoće može da se javi anemija, to je zato što telo zahteva dodatne izvore gvožđa, koji će pomoći vašoj bebi da raste. Spanać u ishrani može osigurati zdravo snabdevanje gvožđem i folnom kiselinom (folna kiselina u spanaću može pomoći i u sprečavanju male porođajne težine kod vašeg novorođenčeta). Spanać sadrži beta-karoten, koji se pretvara u vitamin A i pomaže u razvoju pluća vašeg nerođenog deteta. Opstipacija i hemoroidi su česti kod trudnica. Sadržaj vlakana u spanaću  može da doprinese redovnom pražnjenju creva.

Sastojci:
•    1 šolja spanaća
•    2 šargarepe
•    3 čena belog luka
•    ½ šolja suncokreta
•    1 šolja mlevenog lana
•    ½  šolje susama
•    1-2 kafene kašike himalajske soli

Priprema: Stavite spanać, šargarepu i beli luk u multipraktik i sjedinite. Dodajte pola šolje suncokreta i malo soli, zatim prebacite u jednu posudicu i dodajte ostale sastojke. Mešajte ručno dok ne dobijete smesu skoro istu kao za hleb. Po potrebi dodajte ili mlevenog lana ako vam je retko, ili vode ako vam je pregusto.  Probajte i po želji da dodate soli ili drugih začina. Oblikujte u veknu ili u male hlebčiće. Uvaljajte u susam ili bilo koje druge semenke. Nožem tanko označite kolike kriške želite. Stavite u dehdrator na 45◦C i dehidrirajte 6-8 sati. Povremeno okrenite hleb. Nakon 6-8 sati izvadite hleb i izrežite kriške, probajte hleb i po potrebi vratite kriške u dehidrator na još 1-2 sata.

O INTIMNIM ODNOSIMA – POTREBA, BIZNIS ILI POMODARSTVO

Sredinom 20. veka nastupila je seksualna revolucija u čitavom svetu, a njen cilj je bio da se čovek oslobodi licemerja i lažnih okova, nametnutnih strogim društvenim normama. Danas u 21. veku oslobođeni, otišli smo u drugu krajnost. Iskrivljena slika o seksu, koju nam najčešće plasiraju mediji, doprinela je nastanku nove paradigme. U odnose stupamo lako i nepromišljeno. Kako smo uspeli da potisnemo ljubav kao glavni preduslov kvalitetnog odnosa između partnera i intimni odnos svedemo samo na fiziološku potrebu, objašnjava diplomirani psiholog Aleksandar Šibul.

Čovek je socijalno biće koje traga za bliskošću sa drugom osobom i na tom putu, on često nailazi na mnoge prepreke, koje savremeni svet postavlja pred njega. Govoreći o seksualnosti,  ne mislimo samo na čin polnog odnosa, već na novu kulturu koja seksualnost unosi u sve pore i segmente života. Savremeni film ili serija ne može proći bez eksplicitnog seksualnog čina, to je marketinški lepak za gledanost ili perceptivna navika, koja je stvorena sa određenim ciljem, smislom i strategijom. Mediji kreiraju u našem umu sliku poželjnog ili društveno prihvatljivog modela ponašanja, koji postaje snažan uzor i pokreće mladog čoveka na aktivnost i na uspostavljanje kratkotrajnih seksualnih veza.

Seksualnost je neodvojiva od ljubavi koja spaja dvoje ljudi sa ciljem da zasnuju dugotrajnu partnersku vezu, koja će ispuniti jednu od osnovnih potreba čoveka za bliskošću, pripadanjem, ali i sigurnosti. Seksualno ponašanje kod mladih je poslednjih decenija počelo da se odvija po novoj paradigmi, koja je unela novu dimenziju, a to je seks radi seksa. Takav vid odnosa gubi smisao, koji se sastoji u formi slobodne i nesputane ljubavi, koja čoveka kao biće uzdiže u osveštano jedinstvo koje ima svoj cilj, plan, odgovornost i na kraju kreiranje novog života, koji će nastati kao posledica jedinstva i ljubavi.

EVOLUCIJA SEKSUALNOSTI

Seksualno ponašanje muškaraca i žena se razlikuju po tome što je muška seksualnost jeftina, a ženska skupa, ovo evolutivno stanovište nas uvodi u posledicu seksualnog čina. Kod muškarca to može biti trenutno zadovoljsvo bez plana, a kod žena može doći do začeća, a samim tim i celoživotnog truda da se deca odgoje, zato evolucionisti upotrebljavaju termine skup i jeftin. Poznato je istraživanje koje je rađeno na nekoliko koledža u SAD u kome se govori o seksualnom ponašanju muškaraca i žena. Devojka ili momak je suprotnom polu, slučajnom prolazniku postavljao/la pitanje da li žele da sa njim/njom imaju neobavezan seks tog dana. Većina muškaraca je pristalo sa zadovljstvom na ovaj predlog, dok skoro nijedna žena nije pristala na seks sa nepoznatom osobom. Usputni seks je postao čest kod mlađe populacije, postao je vid zabave i opuštanja od anksioznosti, koje donosi svakodnevni život.

Istovremeno, socijalne uloge i seksualni skripti utiču na nastajanje želje kod  odraslih  u određenom sociokulturnom kontekstu. Na primer, religioznost (verski osećaji i pohađanje verskih obreda) značajno je povezana  sa nižom učestalošću u sporadičnim seksualnim odnosima, što govori o načinu adaptacije na određeni vrednosni okvir.
Pojava društvenih mreža je povećala učestalost za uspostavljanje kratkotrajnih seksualnih odnosa, jer se proširila mogućnost susreta sa nepoznatim osobama. Muškarci i žene žele da se prikažu u najboljem svetlu i često se postavljaju izazovne fotografije, koje predstavljaju jasne draži za uspostavljanje veza.

OPASNOSTI NEOBAVEZNOG  SEKSA  ZA JEDNU NOĆ

Postoji velika povezanost između konzumiranja alkohola i uspostavljanja kratkotrajnih seksualnih odnosa. Oko 60 procenata mladih popije više od dva alkoholna pića u izlasku i smatraju da je to deo dobrog provoda. Kontrola nad našim ponašanjem se pod dejstvom alkohola drastično smanjuje, a time i rizik od neželjenih kratkotrajnih veza. Često je i seksualno nasilje prisutno pod uticajem alkohola ili različitih opijata. Ovde govorimo o problemu širih društvenih vrednosti i normi koje mediji kroz svoj uticaj prenose na mlade.

Posledice koje sporadični seksualni odnosi ostavljaju na naše psihofizičko zdravlje mogu biti različiti, i oni se mogu odnositi na posledice na telesno i psihičko zdravlje. Česte posledice su sve češće polne bolesti, a pre svega sve veće prisustvo  HIV virusa i hlamidije, jedno utiče na povećani rizik za nastanak kancera, a drugo utiče negativno na plodnost kod muškarca. Oko 70 procenata žena je izvestilo da je osećalo krivicu posle sporadičnog seksa, dok je samo 30 procenata muškaraca dalo ovakav iskaz.

Nakon neobaveznog seksa, takođe je bilo više simptoma depresije kod onih koji nisu imali žaljenje. Međutim, u istom uzorku, više žena je pokazivalo simptome depresije, koji su se povećavali s brojem prethodnih seksualnih partnera u poslednjih godinu dana. Što govori da se radi o promašenom ulaganju u sebe i u svoje emocije. Naravno, bilo je i onih, a to je oko 25 procenata, koji su bili veoma zadovoljni usputnim seksualnim odnosima, što verovatno zavisi od mnoštva sociokulturnih i psiholoških činilaca i uzročnika.