Halštat-Austrijska bajka

Ukoliko vas put navede blizu Salczburga, obavezno posetite divnu Alpsku variošicu-Halštat, sa oko 900 stanovnika koji zaista u ovom bajkovitom mestu i žive, pa stoga zaista vodite računa o ponašanju i  čuvanju ne samo prirode nego da se ne bahatite u ovom bajkovitom okruženju i poštujete svačiji mir.

Halštat je gradić koji se nalazi na obali istoimenog jezera i okružen je Alpima, a smatra se i za najstarije naseljeno mesto u Evropi, iz razloga što se u njemu nalazio prvi svetski poznat rudnik soli a upravo tako je ovaj grad i dobio ime od starog keltskog naziva za so što znači „HAL“. 

Veruje se da je ovaj gradić sačuvao svoju bajkovitu lepotu baš iz razloga što mu je veoma teško bilo prići, ranije samo čamcem ili uzanim stazicama, da bi se tek u novijem dobu  probijanjem tunela  uspostavila korektna veza sa ovom varošicom.

Kada stignete u Halštat prvi utisak j zaista oduševljenje ne samo panoramom nego i spokojem koji se oseća pa čak i u samom vazduhu, koji je meni lično izuzetno prijao, prosto sam osetila koliko je prijatan i zdrav.

Zgrade tačnije kućice Halštata su većim delom drvene i specifičnog planinskog oblika, te mnoge koje se nalaze tik do jezera verujem da -zlata vrede.

Što se tiče nekakvih posebnih znamenitosti u Halštatu nema nešto što bi ste posebno mogli da izdvojite da bi ste videli, doduše pored rudnika soli-koji je kao što sam navela smatran prvim evropskim rudnikom, meni je najdraže bilo da budem na divnom vazduhu kraj jezera.

Takođe nekako  uključujući i prodavnice i restorane sve se nalazi u jednoj velikoj ulici-pretpostavljam glavnoj.

Takođe, u glavnoj ulici se nalazi i divna protestantska crkva koja zauzima glavno mesto na svim starim razglednicama Halštata a bogami i na  većini naših fotografija.

Kao što sam već pisala u delu-Halštat za dubok džep, cene u zaista više u odnosu na sela i varošice Austrije, tako da se cena prenoćišta kreće od EUR 90,00 pa do EUR 200,00 za noć.

Svakako ovom prilikom bih izdvojila ručak u Restoranu… gde sam jela Cezar Salatu, koja je pored osnovnih sastojaka imala baš delove u celini pileta-batak, belo meso file, i to sve sa kožuricom.

Iskreno kada su mi je doneli, obzirom da je ista bila preko EUR 20,00, pomislila sam da su se za te novce mogli malo bolje potruditi, ali nakon što sam probala meso, koje je bilo tako fino pečeno a kožurica ne tvrda ne lepljiva nego meka ali nekako sve čudno softan, zaista sam oduševljena.

Bečka šnicla sa prilogom je iznosila oko EUR 25,00, a iskreno ponuda za ručak je ograničena po malo i oskudna jer pored pasta, bečke šnicle i par salata ništa posebno niti drugačije ne možete ni probati.

No, na stranu ova kukanja o cenama, opšti utisak a u koji ubrajam samu lokaciju, arhitekturu mesta, položaj, divan ali zaista neverovatan vazduh, Halštat jeste bajka, i nadam se da je ovo mnoštvo turista koji navaljuju masovno sve više i više neće oskrnaviti.

Read More

Davnih dana svaka poslastičarnica je imala krempitu, šampitu, tufahiju i baklavu, najčešće se u poslastičarnice išlo radi krempite koje su bile božanstvene, kremaste, sveže i ja sam kao dete isključivo jela krempite u poslastičarnicama grada bez sumnje da ću rizikovati.

Ovde sam izdvojila pet krempita koje sam isprobala a koje možete da pojedete u samom jezgru centra Novog Sada +Petrovaradinska tvrđava, nekako sam se vodila logikom da je to ponuda gde turisti možda i najviše imaju priliku eto da probaju nešto naše.

Poslastičarnica City

Čuvena po svojim krempitama, i dan danas nije ama baš ništa, ni trunku izgubila na kvalitetu. Osim svima dobro poznate krempite sa šlagom za koju verujem da svi znaju, u ponudi je i redovna krempita koja ni malo ne zaostaje za ovom prvom.

Zaista sve pohvale i za kvalitet i za higijenu i ambijent kao i uslugu. Što bi mi vojvođani kazli “Prva liga”.

Poslastičarnica Evropa

Poslastičarnica koja je uvek prepuna, verujem zbog svojih divnih preukusnih torti, no krempita je bila sveža, ukusna ali nekako kao da joj daju manji značaj u odnosu na ostale slatkiše iz menija, malo je bila grudvičasta, kao da se žurilo da se napravi, odnosno nije me podsećala na nekadašnje krempite nego kao da je pozajmljen krem iz neke torte,  ali je bila ukusna a i cena je bila poprilično povoljna.

Opšti utisak je što bi rekla moja baba čisto da nešto i pohvali:

-Kora je bila mekana i fina 🙂

Terasa-PetrovaradinskaTvrđava

Doduše Terasa nije samo poslastičarnica nego restoran u kojem možete zaista fino što šta i da pojedete, malo je preskup za moj džep, ali ovde bih izdvojila zaista pravu finu krempitu, koja je bogami pozamašna, ukusna i kremasta-poprilično kremasta, prava, doduše malo podseća po slojevima na francuski Mil fej- ali je u meniju nazvana-Krempita. Sve pohvale i preporuke, zaista vrhunski.

Krem i kora sve ukupno savršeno i svetski.

Nadalje sa vama delim i dve krempite za koje je po mom mišljenju mrtva trka u katastrofi ni sama ne znam kojoj bih dala nijansu da je bolja, čak šta više mislim da je sramota da se ovako nešto prodaje u centru grada

Poslastičarnica Carigrad

Krempita koja je bila zamrznuta, neobično isečena, puna sitnih grudvica, i iako je bilo baš toplo ovih dana nekako zamrznuti kolač mi nikako ne predstavlja zadovoljstvo, i baš mi nije prijalo odnosno bolelo me je nakon toga grlo.

Nadam se da se niko ovde neće naljutiti jer nemam zadnje namere, ali smatram da poslastičarnica poput ove sa dugom tradicijom ovakvu krempitu zaista ne sme i ne treba da dozvoli  obzirom da sam druge kolače probala poput baklava i nisam imala zamerke.

Utisak je da je krempita napravljena-radi reda, pa ko nasedne.

Poslastičarnica Šeherezada

Krempitu u ovoj poslastičarnici ni sama ne znam kako bih nazvala, jer krempita nije bila. Ne znam da li je bio loš dan, ali ovakvu katastrofu od kolača zaista dugo dugo nisam jela. Ne bih puno komentarisala osim da je bila pretvrda, gumena, bezukusna, veštački žuta itd…

*Cene krempita u Novom Sadu su na nivou cena evropskih poslastičarnica, ali kvalitet pojedinih gore navedenih krempita je izuzetno nizak, smatram da bi bilo dobro iz najbolje namere da se krempita zaista podigne na neki malo veći nivo jer ima nas još ovde koji znamo kako krempita izgleda i kakvog treba da bude ukusa pa ovo doživljavam kao omalovažavanje nas kao mušterija.

Osim toga za cenu od EUR 2,00 ni u jednoj poslastičarnici ajde da kažem evropskoj ne bi ste mogli da dobijete ovakvu neukusnu grešku, malo je previše.

Na samom kraju izdvojila bih jednu predobru krempitu u poslastičarnici koja vodi računa o kolačima, cenama i pre svega očuvanja našeg ukusa.

Poslastičarnica Figaro

Voćna krempita koju svako ko je probao, morao je da se vrati ponovo. Predlažem zbog veličine da podelite krempitu sa nekim najbolje sa voljenom osobom, jer je ogromna, ali preukusna.

Krempita koju su ama baš svi probali i rado je preporučuju, pa bih rekla da je za milion plus!

Prosto uživam kada vidim da se još uvek u našem centru grada drži do kvaliteta jer mi vojvođani treba da znamo kako izgleda i kojeg je ukusa dobra “rana”.

Read More

Često nam se dešava da se na internetu pojave određeni lagani recepti za kojima “svi poludimo”i nekako svi ih i napravimo, te se recept proširi brzinom svetlosti.

Takva je bila manija pravljenja i sa ovom tortom od maka, koja je zaista mnogo dobra i ukusna torta a bogami veoma se brzo pravi, posebno ako ste strastveni ljubitelj maka onda ovde stvarno nema greške.

Međutim, kako je prošla manija pravljenja torte počele su da se pojavljuju i razne pod varijante te se ova torta kombinuje sa orasima, bademom pečenim lešnicima…

Pišem vam ovde moju varijantu mak-badem.

Potrebno je

750 ml mleka

150g šećera

200g mlevenog maka

3 kašike griza

300g mlevene plazme

100g mlevenog badema

Glazura

200g bele čokolade

0,25 ml slatke pavlake

Priprema

Mleko i šećer ugrejati do vrenja, dodati griz, lepo izmešati da nema grudvica, zatim dodati mak, plazma keks i na kraju bademe.

Obložiti okrugli pleh promera 24cm pek papirom, izliti smesu od maka i badema i  preliti belom čokoladom istopljenom sa slatkom pavlakom.

U principu sve je isto  kao i klasična mak torta samo sam ovde dala svoje mere za kombinaciju sa bademima.

Read More

Rezanci sa višnjama su već godinama rezervisani u mojoj kući na Badnje veče i to kao deo posne trpeze.

Doduše sećam se svog detinjstva kada su se ovakve vrste rezanaca-„na suvo sa nečim“, jela mnogo češće ili barem jednom nedeljno.

Generalno za to možda postoje i neki drugi faktori, pre svega retko ko pravi domaći kompot od višanja ili ih stavlja u zamrzivač, nekako rezanci sa bilo čim jednostavno su „dosadna večera“, i more drugih…

Priznajem i kod mene kući je tako pa ih i mi samo pravimo „jedared“ godišnje.

Priprema ovih rezanaca je izuzetno, što bi moja Mater rekla-prosta.

Obarite rezance, posne ako je Badnje veče, mrsne ako ne postite. Obično pripremimo pola kile rezanaca i podelimo ih te jedne pravimo sa višnjama a druge sa makom.

Višnje očistiti od koštica a što ih ima više to bolje.

U jedan tiganj staviti malo ulja, dodati prezlu i šećera po ukusu pa onako kao kada pravite gomboce malo propržite na laganoj vatri. Potom dodati testo i na kraju same višnje.

Pomešati lagano kako baš ne biste ugnječili ni testo ni višnje.

Kao što gore možete da pročitate pravljenja rezanaca da li sa višnjama ili sa makom ili sa orasima u opšte nije komplikovano čak i previše lako.

Uz ove rezance predlažemo i sledeći meni za Badnje veče:

1. Pečeni šaran iz rerne

2. Riblja čorba

3. Prebranac

4. Rezanci sa makom

5. Rezanci sa višnjama

Read More

 Da li ste primetili kada putujete koliko je tradicija izražena i na ceni kod drugih naroda a kod nas se obično prisvaja tuđa?

Tipičan primer za to su francuski makarons za koji verujem da bi ste svi izdvojili i zadnji dinar kao i za sve one popularne Dubai poslastice sa kadaifom i pistaćima.

Naravno, ne želim da me neko pogrešno razume ali i ja sam sve to probala i veoma mi se svidelo, ali sa druge strane nisam zaboravila ni naše tradicionalne recepte koji verujte po kvalitetu i neobičnosti ni malo ne zaostaju za nekim sada popularnim poslasticama.

Nažalost jedan od izuzetno kvalitetnih a nepravedno zaboravljenih recepata su svakako ovi Oraščići koje smo nekada tako često jeli u detinjstvu  a sada ili smo zaboravili na njih ili nas prosto mrzi da se bakčemo sa njima.

Za orašči

e vam je pored kalupića koje verujem svi imate a danas možete naći i na internetu da kupite vam je potrebno i sledeće:

300g brašna

200g maslaca

100g mlevenih oraha

100g šećera u prahu

1 vanil šećer

Za fil:

150g mlevenih oraha

100g šećera u prahu

100ml mleka

50g maslaca

kašika kakaa

Priprema:

Testo zamesite od navedenih sastojaka, vodite računa da maslac bude sobne temperature tako će te ga bolje umesiti i biće glatko i lako za oblikovanje.

Smesu podelite na dva dela i u jedan deo dodajte kakao i dobro premesite da bude jedinstvene boje.

Kakao ne morate da dodajete ali interesantno je da imate dve boje oraščića.

Od testa oblikujete kugle, nešto veće od klikera i utisnete ih u kalup.

Kalupe pre stavljanja testa namastite i pobrašnjavite.

Testo se peče oko 8 minuta na 150C. Važno je da zadrži svoju boju a vadite ih iz kalupa kada se testo ohladi. Veoma lako ispadaju 🙂

Priprema fila:

Mleko i maslac u manjoj šerpici ugrejte skoro do vrenja a potom dodajte orahe i šećer.

Ovim filom se mažu stranice od testa i oblikuju orasi.

Možda ste primetili ali oraščići nemaju jaja niti prašak za pecivo i pravi su kvalitetni tradicionalni delikates.

Nekada veoma jeftini danas spadaju po sastojcima u skuplje delicije.

Read More

Jedan divni starinski recept koji je još moja baka pripremala davnih dana,kada su  se spremala jela za neke veće praznike i kada je cela porodica na okupu.

Interesantno je da mi vojvođani, iako mnogi danas izbegavaju svinjetinu volimo kremenadle u svim oblicima pa i ja je rado spremam, jer što bi mi rekli u šali, svinja je vojvođanska kućna životinja.

Za ovaj delikates, slobodno mogu reći-vojvođanski delikates je potrebna kremenadla sa kostima, znači ne -otkošćena.

1kg krmenadli sa kostima u komadu

150g tanko narezana sunkarice

listovi kačkavalja

3 čena belog luka

2 kašike pirea od paradajza

2 kašike senfa

300ml bistre supe

so i biber

puter 50 grama

Priprema:

Svaku krmenadlu natrljate sa solju i biberom po ukusu.i izgnječenim belim lukom pa je uzdužno zarežite na nakoliko mesta ali ne do kraja.

U svaki prorez namažite  pire od paradajza i senf a potom u zarez-krmenadle koje su podeljene stavite sir i šunkaricu.

Meso potom uvežite koncem pa premažite od gore ostatkom senfa i paradajza.

Prekrijte alu folijom stavite u pleh sa supom i stavite po koju kašikicu masri i pecite 30 minuta na 150C.

Zatim skinite alu foliju i povećajte temperaturu na 200C i zapecite meso, prelivajući saftom iz tepsije.

ada su krmenadle dobile rumenu boju i sasvim meke izvadite ih i odmah od gore stavite puter da upije i ravnomerno se rastopi.

Read More

 Kuće koje nestaju-putuju im duše

Zašto nam je drvena  taraba pokidana

Zar je nije pradeda žicom zatezao

Zašto nam je korov do kolena bako

Tvojaplodna bašča prekrivena  je bršljanom

Zašto su okrunjeni naši molovani zidovi

Ramovi sa zida iščupani i niko ih  neće

Zašto su nam prozori muzgavi  bez stakla

Vetar ih kida, kiša blato doneće

Zašto kuće nestaju, gde odlaze im duše

Naši sumorni  životi, porodice ruše.

Da su davnih dana naši preci znali da će se ognjišta rušiti, korovi zarastati po baščama, ne bi možda toliko ljubavi utkali u svaku daščicu kuće. 

Koliko nemamo vremena za ognjište toliko ga nećemo nikada ni imati u sopstvenom životu ni za šta, jer na srušenom temelju ptičica ne peva.

Read More