Pexels

Bilo koja kafa da je vaš favorit, sigurno vas zanima koji izbor je zdraviji?

Postoji mnogo istraživanja na temu – da li mleko u kafi ima negativne ili pozitivne efekte po naše zdravlje.

Kafa utiče na poboljšanje memorije. Jedno istraživanje pokazalo je da ispijanje crne kafe utiče na lučenje polifenola (antioksidanata) u našem telu, a dodavanje mleka ne utiče na smanjenje nivoa ovih polifenola.

Ipak, mleko dodaje mansoću u kafi. Stoga, ukoliko želite da izgubite višak kilograma izbegavajte da dodajete mleko u svoj omiljeni jutarnji napitak.

Šoljica crne kafe ima samo 4,7 kalorija, a s mlekom se taj broj povećava na 57, što je zaista velika razlika.

Kafa s mlekom utiče na smanjenje kiseline u želucu, pa se preporučuje osobama koje pate od refleksa kiseline ili gorušice.

S druge strane, istraživanja su pokazala da crna kafa povećava energiju i budi um, za razliku od one s mlekom. Ipak izbegavajte da pijete crnu kafu pred spavanje.

Takođe, ograničite unos na tri šoljice kafe dnevno, piše Magazin novosti.

Pexels

Pravi je trenutak da stvorite nove navike u ishrani za srećniju Novu godinu. Pametna ishrana obezbediće sve osnovne hranljive materije koje su vam potrebne za dobro zdravlje, a pomoći će i u prevenciji hroničnih bolesti.

Prvo proverite koliko je vaša rezolucija “realna”. Da li je:

Specifična, merljiva, ostvariva i vremenski dobro organizovana? Ako jeste, znaćete tačno na čemu radite, koliko često to treba da radite i kako da znate da li ste to postigli.

Zasnovana na dokazima? Smernice o ishrani za Amerikance su, na primer, zasnovane na najboljim naučnim dokazima za optimalnu ishranu.

Razbijena na male korake koji se vremenom sabiraju? Dok neki ljudi mogu da ostvare drastične promene u načinu života, mnogi ljudi bivaju preopterećeni (i demotivisani) kada se prebrzo menjaju. Kada odaberete svoj cilj, provedite neko vreme u pravljenju plana za promenu.

Napunite pola svog tanjira voćem i povrćem

Voće i povrće je puno važnih hranljivih materija i ima malo kalorija. Svakako, pre toga, napravite plan obroka da biste uštedeli novac i jeli pametno. Planiranje obroka je najbolji način da dobijete zdravo jelo na stolu. Može vam pomoći da uštedite novac pametnom kupovinom. Takođe vam može pomoći da napravite bolji izbor hrane tako što ćete je izabrati unapred, umesto da donosite odluke dok ste umorni, zauzeti, gladni ili u žurbi.

Spremite žitarice od celog zrna

Cela zrna imaju dosta vlakana, vitamina i minerala. To ih čini hranljivijim i pomaže vam da duže ostanete siti. Jedite više nemasnih proteina ili proteinske hrane biljnog porekla. Mršavi proteini obezbeđuju važne hranljive materije sa manje masti, što ih čini boljim za vaše srce i opšte zdravlje. Biljni proteini imaju malo zasićenih masti, više vlakana i generalno su jeftiniji od životinjskih proizvoda.

Kuvajte više obroka kod kuće

Kada sami kuvate obroke, umesto da jedete van kuće ili kupujete pripremljenu hranu, vi tačno kontrolišete šta ulazi u vašu hranu – so, dodatni šećeri, dodatne masti, integralne žitarice, itd. Kuvanje zdravih obroka ne mora da bude teško ili da oduzima previše vremena. Naravno, nemojte se preopterećivati, već i kupite ono što volite da pojedete kada to poželite, bez obzira na to da li je reč o slatkoj ili slanoj hrani.

Vodite dnevnik ishrane

Praćenje onoga što jedete je koristan alat za unošenje promena u ono što jedete. Čak vam može pomoći da donesete pametnije izbore bez dodatnog rada, jer je veća verovatnoća da ćete preskočiti da pojedete drugi kolačić, tako da ne morate i njega da “upisujete”.

pixabay.com

Kažu da je najbolji lek za mamurluk imati manje od 25 godina. Međutim, postoje i drugi načini da se mamurluk spreči ili barem ublaži. Sa vama ćemo podeliti 10 korisnih saveta za pobedu nad mamurlukom koji vam mogu pomoći bez obzira koliko godina imate.

Najefikasniji načini da se mamurluk spreči ili što brže prođe su sledeći:

1. Pijte puno vode

Unos tečnosti je preporučljiv pre, tokom i nakon konzumacije alkoholnih pića. Unos vode uz alkohol će obezbediti da ne dehidrirate i ne budite se da pijete vodu tokom noći.

2. Jedite pre nego što pijete

Ako znate da je ispred vas luda noć u kojoj ćete popiti mnogo, pokušajte da dobro i obilno večerate. Piti alkohol na prazan stomak dovodi do bržeg i jačeg efekta alkohola, kao i goreg mamurluka.

3. Ne mešajte različita alkoholna pića

Ukoliko već znate da ćete popiti puno alkohola tokom neke proslave ili druge slične prilike, najbolje bi bilo da se odlučite za jednu vrstu pića. Mešanje više pića može dovesti do mučnine i kada unesete manje količine.

4. Pojedite tanjir supe

Ukoliko je sutradan nastupila mučnina i teško vam je da jedete čvrstu hranu, tanjir tople supe je najbolje rešenje. Supa deluje na organizam poput infuzije, unoseći dodatnu tečnost i energiju.

5. Pojedite bananu ili neko drugo voće

Banane su najbolji prirodni lek protiv mamurluka, mada možete pojesti i neko drugo voće kako biste povratili nutrijente i vitamine u svoj organizam. Voće možete i izmiksati u blenderu ako vam je tako lakše. Ako nemate voća u kući, pokušajte sa voćnim sokom ili šumećim tabletama multivitamina.

6. Odspavajte

Ukoliko ste u mogućnosti, pokušajte da odmorite i odspavate što duže, nakon što ste doručkovali i uneli dodatnu tečnost.

7. Uzmite lek protiv bolova

U slučaju jake glavobolje koja ne prolazi, konsultujte se sa vašim farmaceutom i uzmite lek protiv bolova koji vam najviše odgovara.

8. Vežbajte

Možda vam vežbanje nije ni na kraj pameti kad ste mamurni, ali vežbanje je jedan od najefikasnijih načina da se izleči mamurluk. To ne mora biti odlazak u teretanu – duža šetnja na svežem vazduhu, istezanje ili joga vam mogu više prijati, ubrzati cirkulaciju i vratiti vašem organizmu energiju.

9. Popijte čaj od đumbira

Čaj od đumbira je prava prva pomoć kod mučnine i povraćanja koji su izazvani mamurlukom. Đumbir smiruje nemiran stomak i smanjuje nagon za povraćanjem.

10. Nikako nemojte nastavljati sa konzumacijom alkohola

Klin se klinom, u ovom slučaju, ne izbija. Nemojte unositi dodatan alkohol kada ste mamurni jer vam neće poboljšati stanje i otkloniti tegobe.

Pexels

Praznična jela, baš kao i sami praznici, treba da budu zabavna i opuštena, jer vreme je uživanja sa prijateljima i porodicom. Ali šta se dešava kada brinete kako da izbalansirate svoju uobičajenu ishranu i omiljena praznična jela?

Unekom savršenom svetu, unos hrane nikad ne bi bio povezan a krivicom a praznici bi se doživljavali samo kao period godine u kom se uživa. Međutim, mi živimo u svetu strogih ideala i kulturoloških očekivanja u pogledu tela, kao i tone poruka o tome kako smršati ili održati željenu telesnu težinu.

Svake godine za praznike ljudi se bore sa zabrinutošću i krivicom zbog hrane.

Budimo iskreni: praznici su simbol hrane i pića isto koliko su simbol darivanja i novogodišnjih jelki. Veći unosa hrane i pića je u redu. Ali nije dobro da se osećamo zabrinuto ili loše zbog toga. Nije produktivno i vi to ne zaslužujete. Treba vam plan. Ne plan ishrane, već plan mentalnog zdravlja u kom hrana ima važnu ulogu.

U nastavku dajemo četiri saveta koje možete primeniti za praznike, ali i život tokom cele godine – uz minimalnu zabrinutost oko hrane. Ako ne možete da prevaziđete zabrinutost ili se ona neprestano vraća i ometa vam normalan život, konsultujte se sa dijetetičarem ili profesionalcem za mentalno zdravlje jer oni znaju kako da pomognu osobama sa poremećajem u ishrani.

1. Pokušajte da se oslobodite pravila o ishrani

Suština ovakvog načina razmišljanja je da ste ili na dijeti ili niste, da ste „dobri” ili „loši”, a jednom kad „pokleknete”, svi vaši napori da upražnjavate umerenost i uživanje su propali. Možete i da kaznite sami sebe tako što ćete ili još više ograničiti unos kalorija ili jesti i piti više nego prekomerno. Nemojte to da radite.

Oslobodite se razmišljanja – sve ili ništa – tako što ćete prihvatiti da ćete tokom praznika jesti hranu u kojoj uživate – hranu koju verovatno nemate prilike da jedete tokom godine – i da ćete se nakon praznika vratiti svom svakodnevnom načinu ishrane. Nismo stvoreni da jedemo na isti način iz dana u dan; namirnice koje unosimo i njihova količina se menjaju sa godišnjim dobima, potrebama našeg tela, željama, emocijama i nivoom stresa, kao i praznicima.

Osobe koje imaju stav sve ili ništa ulaze u praznike sa strogim planovima da ne popuste pred iskušenjem (strana jednačine koja se zove „ništa”), a kada ta strogost i izbegavanje onoga što stvarno žele da jedu neizbežno propadnu, idu na „sve” (na kraju krajeva, uskraćivanje vas samo dovodi do toga da se prejedate) i jedu i piju mnogo više nego što im to prija, a tako se pojačava osećanje krivice zbog hrane i mnogo im je teže da se vrate svakodnevnom životu i ishrani. Niko ne zaslužuje da bude izložen lišavanju i krivici. Ako možete da se oslobodite stava sve ili ništa, možete da izbegnete svu tu muku.

2. Distancirajte se od osoba koje dovode do toga da se osećate loše zbog svog tela

Najbolji način postupanja prema nekome ko vam izaziva stres ili nervozu je da izbegavate takvu toksičnu situaciju. Međutim, naravno da to nije uvek moguće tokom praznika. Desi se da celo popodne i veče treba da provedete u društvu tetke koja ne može da se suzdrži od komentarisanja vaše telesne težine. Ako morate da budete u blizini osobe koja misli da je u redu da vam upućuje neumesne komentare, razmislite o postavljanju granica tako što ćete im direktno reći da nećete da razgovarate o svom telu ili ishrani (ili o bilo čemu što oni žele da komentarišu).

Direktan pristup ֦to se vas ne tiče” čini čuda, ali naravno da brutalna iskrenost ne pada svima lako i nije uvek umesna. Takođe možete da pokušate da promenite temu razgovora tako da se ne priča o vama.

Ne možemo uvek da biramo s kim ćemo biti za praznike ali možemo da izaberemo da primenimo korake u cilju samozaštite koji će nam pomoći da se snađemo u nezgodnim situacijama. Isplanirajte da duboko udahnete par puta, izvinite se i ustanete od stola da biste na trenutak bili sami, ili prošetajte da biste mogli da pošaljete SMS poruku prijatelju koji vas razume. I opet, ako možete, izbegavajte situacije koje dovode do emocionalne nestabilnosti – ponekad je najbolje da se preventivno sklonite iz takve situacije. To se zove samozaštita i vi ste toga vredni.

3. Hrana i nervoza zbog hrane preuzimaju glavnu ulogu tokom praznika, zato pojačajte samozaštitu u skladu s tim

Nervoza zbog hrane je kao i svaka druga vrsta nervoze – što više vodite računa o sebi uopšte, lakše ćete se izboriti sa nervozom, bez obzira u kom obliku se pojavljuje. Odvojite vreme samo za sebe pre nego što vam raspored postane previše gust. Ako vam je vežbanje sastavni deo brige o mentalnom zdravlju, držite se uobičajene rutine. Ako ste preplavljeni pozivima za razne događaje, zabave i proslave, pregledajte ih i odlučite na koje ne morate da idete.

Zapamtite, ne morate da idete na svako dešavanje na koje ste pozvani. Naravno da ne želimo da izneverimo ljude, ali će osoba koja priređuje zabavu sigurno preboleti vaš nedolazak, naročito ako ste jedna od mnogih osoba koje su pozvane. Previše obaveza u životu može da dovede do poremećaja raspoloženja i veće nervoze, zato održavajte ravnotežu tako što ćete na svaki mogući način kontrolisati svoj raspored.

4. Dozvolite sebi da ne brojite kalorije ili makro hranljive materije

Praznici su stvoreni za uživanje, zato se oslobodite obrazaca i pravila dijete (kad smo već kod toga, razmotrite mogućnost da ih se u potpunosti oslobodite). Što više osećate da ste ֦na dijeti”, to su veće šanse da se pobunite a potom osećate krivicu i stid kad pojedete nešto za šta mislite da ֦nije dozvoljeno”.

Brojanje kalorija nije naročito dobro, posebno tokom praznika, i sabiranje količine kalorija i ugljenih hidrata može da bude frustrirajuće i da vas liši uživanja u hrani. Kad se više koncentrišete na znake gladi i uživanje u hrani koju jedete i praznicima, bićete srećniji i manje nervozni.

Praznici su stresan period godine, naročito ako ste zabrinuti u vezi sa vašom ishranom. Međutim, uz par jednostavnih koraka, možemo barem da smanjimo nervozu i uživamo u svakom trenutku.

Pixabay

Kako se još jedna godina bliži kraju, tako je vreme za rekapitulaciju. U nadi da će 2022. doneti takozvano “bolje sutra”, predlažemo vam razmišljanja koja vam mogu pomoći da se osetite bolje.

Budite zahvalni

Nekada se previše fokusiramo na negativne aspekte u životu, pa zaboravimo koliko zapravo imamo sreće. Mislite na sve što ste postigli, i na sve važne ljude iz važeg okruženja. Prvo kažite hvala, kako biste nešto dobili od života.

Dajte sebi oduška

Imanje visokih očekivanja od sebe sasvim je u redu, sve dok ne počnete da se kinjite. Priznajte poraze, ali priznajte i pobede. Čuvajte i volite sebe, jer ćete tako biti najproduktivniji i za sebe i za svoju okolinu.

Vežbajte strpljenje

Ne kaže se džabe da je strpljenje vrlina. To posebno važi u ovim vremenima kada stvari želimo sada i odmah. Ali često ne ide sve po planu, što se najčešće ispostavi kao dobro. Udahnite duboko, i brojte do deset.

Promenite perspektivu

Stvari zaista jesu onakve kakvim ih mi vidimo. Dovoljno je da promenite vizuru, i da neka situacija postane manje crna a više bela. Postaćete pozitivniji ukoliko date okolnosti protumačite na više načina.

Posvetite se i telu i umu

Treba da se hranite zdravo i odvojite vreme za fizičke aktivnosti, ne samo zbog spoljašnje lepote i zdravlja, već i zbog unutrašnjeg mira. Nalaženje balansa nije jednostavno, ali nije ni nemoguće.

Neka slabosti postanu snaga

Zvuči komplikovano, ali zapravo nije. Sve što treba jeste da nedostatke učinite korisnim. Na primer, ako niste pričljiva osoba to je dobro jer onda možete da budete odličan slušalac.

Uživajte u malim stvarima

Možda jeste opšte mesto, međutim te naizgled male stvari i sitnice zaista puno znače. Važno je da ste svesni šta je to što vas lično čini srećnim, makar to bila i šetnja parkom sa kafom u ruci.

Izbegavajte negativno okruženje

Teško da možete biti pozitivni ako ljudi oko vas stalno ističu negativne aspekte u prvi plan. Naravno da niko nije non-stop srećan i zadovoljan, što ipak ne znači da ima pravo da vas mentalno truje.

Počnite da učite nešto novo

Završite ovu godinu i započnite sledeću tako što ćete odabrati neki hobi. Bilo da je to učenje novog jezika, sviranje instrumenta ilu kurs šivenja suština je da uvek napredujete i stičete veštine.

Učinite da se drugi osećaju dobro

Humanost i empatija treba da budu imperativi. Zato obratite pažnju na sve one koji vas okružuju. Nasmejte nekog, pomozite, pitajte, zagrlite; jednostavno budite tu kad treba.

EPA-EFE

Pojava omikron soja odložila je kraj pandemije, pa iako je novi soj, prema brojnim svetskim studijama, manje opasan od delta soja, broj infekcija će biti verovatno veći i rezultovaće povećanjem smrtnih slučajeva, izjavio je Majkl Osterholm, direktor Centra za istraživanje infektivnih bolesti pri Univerzitetu Minesota.

– Omikron polako postaje rival najzaraznijem virusu ikada: malim boginjama – rekao je ekspert za vakcine pri američkom Bejlor koledžu medicine Piter Hotez, koji predviđa da će Amerika do marta imati milion preminulih od kovida, preneo je “Politiko”.

Predviđajući dalji tok pandemije, Hotez je rekao da RNK vakcine ne daju dovoljnu zaštitu kakva je očekivana. Ima naučnika koji kažu da će doći i do poslednjeg slova grčkog alfabeta, odnosno, da će se pojaviti i omega soj.

– Proći ćemo grčki alfabet – rekla je doktorka Sira Madad, istaknuti epidemiolog iz Njujorka i dodala da svet možda neće doći do omege u 2022. godine, ali da to nije tako daleka mogućnost.

Hotez ocenjuje da dokle god postoje “veliki džepovi” nevakcinisanih u svetu, novi sojevi će se pojavljivati, a do sada je manje od 50 odsto svetske populacije vakcinisano. “Majka priroda nam je rekla šta je spremila za nas. Ako ne vakcinišemo južnu hemisferu, stići će nas to što nam je spremila”, smatra Hotez.

“Politko” dodaje da nas je 2020. godina uhvatila nespremne, a 2021. nas je uvela u očaj ili zaborav, jer su neki ljudi ignorisali virus potpuno.

– Ipak, nismo se vratili na početak. Pandemije se završavaju – naglasila je Madad.

To znači, dodala je, da treba pronaći načine i uputstva koja su više održiva. Neki od tih načina su jasni – potrebno je dati buster doze osetljivijem delu populacije što pre i uraditi što više testova.

Ostale stvari, kao što su antikovid pravila u kancelarijama i školama, ili planiranje putovanja i žurki, biće komplikovanija, ali su od vitalne značnosti, jer kovid talasi dolaze i odlaze.

– Kovid nas je spustio na zemlju kao društvo. Moja nova normala je da planiram stvari, ali da imam na umu i fleksibilnost kada planiram – naveo je Foks.

Postoji opasnost da ni tri doze antikovid vakcine neće biti dovoljne.

– Nismo još otkrili koliko je potrebno da uradimo da dobijemo imuni odgovor – kazala je istraživač za vakcine na Univerzitetu Merilend, koja radi na kovid dozama.

Neke zemlje već razmišljaju o četvrtoj dozi, SAD još ne, ali se ne zna da li će nove doze, ako ih bude, biti modifikovane da odgovore na nove sojeve ili će biti iste kao prethodne.

Pixabay

Srčani udari često imaju klasičan spisak simptoma: bol u grudima, kratak dah i osećaj pritiska u grudima. Ali ne uvek.

Tihi srčani udari, formalno poznatiji kao tihi infarkt miokarda (SMI), su “tihi” jer su simptomi toliko blagi da ljudi često ne shvataju da su se desili.

Ali to ne znači da možete ignorisati tihi srčani udar – medicinski stručnjaci kažu da je jednako opasno kao i klasičan srčani udar.

Šta je tihi srčani udar?

Studija iz 2015. objavljena u časopisu “Circulation” od skoro 10.000 učesnika uporedila je tihe srčane udare i klasične srčane udare i otkrila da tihi srčani udari čine skoro polovinu svih srčanih udara.

Dr Nikol Vajnberg, kardiolog u “Providence Saint John’s Health Center”, kaže da mogu da postoje situacije u kojima ljudi nemaju simptome a dožive tihi srčani udar. Ali često postoji nekoliko blagih simptoma koje je teško prepoznati.

To uključuje umor, gorušicu, neprijatan osećaj u grudima, leđima ili vilici i kratak dah, prema Američkoj akademiji porodičnih lekara (AAFP).

Tradicionalni srčani udar može da ima slične simptome, ali često uključuje osećaj pritiska ili bola u grudima, rukama, vratu, leđima i vilici.

Simptomi tihog srčanog udara se lako mogu zameniti sa nečim drugim, kao što su smetnje sa varenjem, težak trening ili čak zubobolja. I iako simptomi možda nisu jaki, Vajnberg kaže da je tihi srčani udar jednako ozbiljan kao i svaki drugi srčani udar.

Zašto su tihi srčani udari opasni?

Srčani udari, bilo da su u pitanju tihi ili klasični, nastaju kada nedovoljno krvi dotiče do srca. Tihi srčani udar jednako je opasan kao i klasičan srčani udar i povećava verovatnoću za još jedan srčani udar, kao i potencijal za otkazivanje srca.

– Ključno je otvoriti što pre blokiranu srčanu arteriju kako ne bismo bili u situaciji da dođe do smanjenog protoka krvi i na kraju stvaranja ožiljnog tkiva koje bi narušilo nečiju sposobnost da ima normalnu funkciju srca – kaže dr Vajnberg.

Dok je studija objavljena u časopisu “Circulation” otkrila da su tihi srčani udari češći kod muškaraca nego kod žena, takođe je otkriveno da je veća verovatnoća da žene mogu da umru od jednog takvog srčanog udara. Ovo može da bude zbog toga što žene, ali i njihovi lekari, ne shvataju nužno simptome dovoljno ozbiljno.

Takođe, istraživači su otkrili da su tihi srčani udari češći kod starijih osoba sa dijabetesom.

Na primer, u studiji objavljenoj 2012. godine u časopisu Američkog medicinskog udruženja, 14 odsto od 337 učesnika sa dijabetesom doživelo je tihi srčani udar u poređenju sa 9 odsto iste populacije koja je imala klasičan srčani udar.

Kod klasičnog srčanog udara, lekari mogu da preporuče tretmane koji uključuju operaciju, lekove i prilagođavanje načina života. Tihi srčani udari su prilično zabrinjavajući: ako ne znate da ste imali srčani udar, nećete iskoristiti taktike lečenja i prevencije.

Možda ćete shvatiti da ste imali srčani udar tek nakon što počnete da osećate simptome srčane insuficijencije jer je tihi srčani udar oštetio srčane mišiće.

Kako prepoznati znake tihog srčanog udara?

Ako mislite da možda doživljavate simptome srčanog udara, odmah pozovite hitnu pomoć. Ali u većini slučajeva tihog srčanog udara, simptomi su toliko blagi ili nepostojeći da osoba ne bi nužno pomislila da pozove hitnu pomoć.

Često se dijagnoza javlja tokom rutinskog fizičkog pregleda ili tokom posete lekaru podstaknuta dugotrajnim simptomima kao što su umor, kratak dah i loše varenje.

Faktori rizika su isti za klasičan srčani udar: porodična istorija srčanih udara, godine starosti, izbor načina života kao što je pušenje ili nedovoljno vežbanje, gojaznost i stanja kao što su visok krvni pritisak, visok holesterol i dijabetes.

Pexels

Kada imate osećaj da ste puni gasova ili imate bol u stomaku posle jela, često malo toga možete da učinite osim da sačekate da prođe samo od sebe.

Najgori deo nadutosti je osećaj neprijatnosti u predelu trbuha. Može da prouzrokuje i bolove u želucu i da učini da se generalno osećate loše.

Ako inače imate problema s nadutošću, nemojte preterivati s hranom, posebno za praznike. Džejms Kinros, konsultant kolorektalnog hirurga u “King Edward VII’s Hospital” u Londonu, kaže da masna i prerađena hrana ili previše šećera, mogu da budu pravi okidač za nadutost.

– Pokušajte da konzumirate uravnoteženu ishranu, s opcijama na bazi biljaka, koje će vašim crevima pružiti raznolikost koja je potrebna za pravilno funkcionisanje – rekao je Džejms.

Ako ste ipak preterali, aktivnost takođe može da pomogne u borbi protiv nadutosti, kao i što može da podstakne sistem za varenje. Umesto da sednete i uživate u filmu nakon večere, pokušajte da ustanete i prošetate 45 minuta.

Isto tako, osim hrane treba paziti i na ono što pijete.

– Pobrinite se da pijete više vode ako želite da uživate ​​u alkoholu, koji remeti ravnotežu bakterija u crevima i njihovu sposobnost funkcionisanja – rekao je Džejms.

pixabay.com

Svi već znamo da je beli luk izuzetno zdrava namirnica, a sada stiže još “pohvala” na njegov račun.

Mind Body Green magazin navodi da je beli luk jedna od najcenjenijih namirnica kada je reč o zdravlju srca.

Beli luk je pre svega poznat po dve stvari – čini da kuhinja miriše kao restoran s pet zvezdica i da naš dah miriše potpuno suprotno od kuhinje.

Iako su njegove aromatične osobine prilično poznate, zdravstvene blagodeti koje donosi organizmu su brojne, a preporučuju ga i kardiolozi.

Prema Stivenu Gandriju, kardiologu i instruktoru u Functional Nutrition Coaching, beli luk je jedna od najcenjenijih zdravih namirnica kada je reč o sprečavanju kardiovaskularnih bolesti.

Interesantno je to što su neke od blagodati ukorenjene u “digestivnim” prednostima ovog povrća. Beli luk je bogat probiotičkim vlaknima koja su neophodna za procvat dobrih bakterija u crevima.

Prema istaživanju objavljenom u Journal of Cardiovascular Disease Research, dokazano je da probiotici upravljaju holesterolom u krvi, smanjujući njegovu proizvodnju, razgrađujući žučne kiseline u jetri, pa čak i koristeći višak holesterola kao izvor ishrane.

Druga istraživanja sugerišu da ne samo da je beli luk sjajan probiotik, već ima i antibakterijska svojstva, a jedući beli luk smanjujete i naslage u arterijama.

Teorija bolesti srca navodi da bi izloženost određenim zaraznim agensima, poput virusa, bakterija i parazita, mogla dovesti do nakupljanja plaka u krvnim sudovima i na kraju bolesti koronarnih arterija.

Međutim, budući da beli luk sadrži protivupalna, antibakterijska i antivirusna svojstva, konzumiranjem ove namirnice možete smanjiti rizik od razvoja infekcije, a time i rizik od razvoja srčanih problema.

Istraživanja potkrepljuju teze o povezanosti konzumiranja belog luka i smanjenja rizika od kardiovaskularnih bolesti, a kardiolozi tvrde da snimci pacijenata koji su konzumirali ovu namirnicu, a za koje bi pretpostavili da će imati naslage plaka, pokazuju da uopšte nemaju naslaga u krvnim sudovima.