Foto: Blog Jekin Kapric

Na svoj blog gledam kao na jednu vrstu javnog kulinarskog dnevnika pa je i meni zabavno da se posle par godina prisetim šta sam to pripremala za neke prethodne Božiće, Nove godine ili rođendane, kaže za Danas Jeka Marić, autorka food bloga „Jekin Kapric“.

Postoji već četiri godine i Jeka tu objavljuje recepte, kako kaže, za, uglavnom, jednostavna jela i poslastice. Pored bloga veoma je aktivna i na Instagram nalogu Žjekajekago, gde svakodnevno objavljuje fotografije sa receptima a kroz Insta Story se mogu pratiti i video-uputstva u formatu „korak po korak“, što je veoma gledano i pomaže mnogima da se upuste u pripremu i komplikovanijih jela.

Jeka Marić je po zanimanju pravnica, ali se trenutno bavi blogom i kreiranjem recepata i fotografija za klijente.

– Ideja o vođenju sopstvenog bloga, kao zbirke recepta na internetu, došla je spontano. Odranije sam već bila aktivna na nekim kulinarskim sajtovima pa sam poželela da sve svoje recepte i fotografije čuvam na jednom mestu, kaže o svojim počecima Marić.

Za kreativni proces stvaranja finalnog proizvoda, a to je objava recepta na blogu ili Instagramu, potrebno je vreme.

– Ponekad u šali kažem kako je najbrže i najlakše pripremiti jelo i to često nije daleko od istine. Najpre je potrebno kreirati i testirati recept, naročito ako se nešto priprema prvi put. Mnogo vremena oduzima i fotografisanje, potom obrada fotografija, a onda i sređivanje teksta. Na kraju sledi objava i kontakt sa čitaocima bloga, što je najlepši deo. Za svakog blogera je najveće zadovoljstvo kada dobije povratnu reakciju, odnosno utiske onih koji su recept isprobali i javili da su zadovoljni.

Jeka ističe da je reakcija ljudi iz njene okoline na to čime se bavi oduvek bila pozitivna. Hvale njene recepte, vole da gledaju kulinarske emisije u kojima gostuje i ta vrsta podrške joj veoma prija i predstavlja vetar u leđa za neke nove poduhvate.

– LJudi vole da jedu, mnogi obožavaju i da pripremaju hranu i da pričaju o njoj, a vole i da dobiju predloge šta bi to mogli kuvati jer svi ponekad ostanemo bez ideja. S druge strane, ja se trudim da to sve prezentujem na pristupačan, neposredan i zabavan način i ljude to privlači. Ne volim da od kuvanja pravim veliku nauku, iako mislim da kuvanje jeste umetnost i mislim da se onima koji me prate upravo to najviše dopada.

Kada je reč o prednostima i manama vođenja food bloga u Srbiji, rekla je da, po njenom mišljenju, ima mnogo više prednosti, čak ni ne znam šta bi navela kao manu. Pretpostavlja da se i u ovaj, kao i u bilo koji drugi posao ulazi iz ljubavi, jer je to preduslov kako za osećaj zadovoljstva tako i za uspeh.

– Za ovih nekoliko godina otkako vodim blog stekla sam iskustvo koje mi pomaže da relativno lako osmislim nova jela i potom ih predstavim na društvenim mrežama. Inspiraciju dobijam iz svakodnevnog života i svog okruženja. Volim da tradicionalnim, sezonskim jelima dam svoj pečat.

Budućim kolegama i koleginicama koji su još uvek na početku svoje food blog karijere Jeka Marić je posavetovala da pre svega zadrže i neguju svoj stil po kojem će biti prepoznati od strane svoje publike.

– Kada je hrana u pitanju, moj stav je da je uvek dobro krenuti od svoje kuće i svog nasleđa, a onda to oplemeniti uticajima iz raznih delova sveta.

POSNA TORTA SA VINOM I ORASIMA

Ova torta je još jedan dokaz da posni slatkiš može biti vrhunskog ukusa a da ne sadrži margarin i biljno mleko. Uz to, vrlo brzo i jednostavno se priprema pa čak ni mikser nije potreban. Sastojci su oni starinski i obični a belo vino mu daje posebnu aromu.

Sastojci:
* 250 g mlevenih oraha
* 250 g brašna
* 200 g šećera
* 10 g vanilin šećera
* 1 puna kašičica sode bikarbone
* 1 kašičica cimeta
* 250 ml belog vina
+
* 300 g džema od kajsije

Priprema:
U činiju staviti suve sastojke: prosejano brašno, sodu bikarbonu, mleveni cimet, mlevene orahe, šećer i vanilin šećer. Promešati špatulom da se sastojci lepo pomešaju pa napraviti udubljenje i u njega polako sipati vino. Dobro mešati par minuta da se vino sjedini sa suvim sastojcima i dobije gušća žitka smesa.

Pripremljenu smesu uliti u okrugli kalup za pečenje (24 cm) koji je prethodno podmazan i posut brašnom ili ga obložiti pek-papirom.

Kolač peći u prethodno zagrejanoj rerni, oko 40 minuta na 170 stepeni. Na polovini pečenja, ukoliko gornja strana počne naglo da rumeni, prekriti alu folijom i dovršiti pečenje.

Pečen kolač ostaviti da se u potpunosti ohladi (ja sam ga pekla uveče i ostavila na sobnoj temperaturi do sutradan). Nakon tog vremena, izvaditi kolač iz kalupa i horizontalno ga oštrim dugačkim nožem preseći na dva dela, da se dobiju dve kore.

Staviti donju koru na tanjir za serviranje pa je premazati polovinom pripremljenog džema od kajsije. Zatim preko džema staviti drugu koru pa i nju premazati.

Ostaviti kolač sat vremena na sobnoj temperaturi da upije džem, a onda ukrasiti polutkama oraha i šećerom u prahu pa servirati.

Ukoliko je to moguće, tortu čuvajte na hladnom mestu ili na sobnoj temperaturi, nikako u frižideru. Po mom iskustvu, posni kolači ovakve strukture se u frižideru brzo osuše i mnogo su boljeg ukusa kada se čuvaju na sobnoj temperaturi. Kolač nije veliki (brzo će se pojesti) a ne sadrži sastojke životinjskog porekla pa nema bojazni da bi se tako lako mogao pokvariti.

POGAČA OD KIFLICA

Postupak oblikovanja podseća na sistem kakvim se uvijaju kiflice, pa otuda ovaj naziv. Meni se posebno dopada to što za ovakvu pogaču nož nije potreban jer se ona ne seče. Budući da se sastoji iz mnogo malih kifli, dovoljno je da se jedna po jedna otkida. Što je opet čini vrlo praktičnom u situacijama kada se negde nosi.

Sastojci:
* 600 (+50) g brašna
* 20 g svežeg kvasca
* 150 ml mleka
* 100 ml tople vode
* 50 ml jogurta
* 50 ml ulja
* 1 celo jaje+1 belance
* 2 kašičice šećera
* 3 kašičice soli
* 100 g maslaca
* 100 g svežeg sira
* 50 g kobasice (ili suvog vrata)

Za premazivanje:
* 1 žumance+kašika ulja i semenke
Potrebno je još:
* parče pek-papira
* šerpa pogodna za pečenje u rerni

Priprema:
U toplo mleko staviti kašičicu šećera, kašičicu brašna i izmrvljen kvasac, promešati i ostaviti da se kvasac aktivira i zapeni.

Za to vreme u činiji za mešenje varjačom izmešati ostale sastojke, so, šećer, vodu, jogurt, ulje i jaja. Dodati aktivirani kvasac i postepeno dodajući brašno, zamesiti glatko testo.

Činiju sa umešenim testom prekriti i ostaviti na toplom mestu oko 45 minuta da testo naraste.

Maslac, koji je potreban za premazivanje, otopiti pa ohladiti.

Naraslo testo podeliti na tri dela: manji, malo veći i najveći. Svaki oklagijom razvući u krug debljine oko pola centimetra.

Najveći deo testa razvući na pek-papiru. Premazati ga maslacem. Staviti preko njega krug srednje veličine i takođe premazati. Zatim staviti najmanji krug od testa i premazati.

Podeliti krugove nožem tj. zaseći ih prvo na 4 dela a onda svaki od tih delova na pola, tako da se dobije ukupno 8 delova. Pazite da na sredini ostanu spojeni.

Na svaki deo testa staviti malo sira i kolutić kobasice ili suvog vrata (kao kada se stavlja nadev u kiflice). Uvijati kiflice, počevši od sredine tj. od najmanjeg kruga, tako da se najpre uviju kiflice koje su na suprotnim stranama da se „sretnu“ na sredini. Krajeve kiflica savijati blago u krug. I tako dok se ne uviju kiflice na sva tri kruga.

Pogaču zajedno sa papirom prebaciti u šerpu prečnika 28cm ili na najveći pleh iz rerne. Premazati je žumancetom umućenim sa malo ulja, posuti semenkama i prekriti alu folijom pa uključiti rernu da se greje.
Peći oko 35 minuta na 180 stepeni a pred kraj otkriti da porumeni.

STAKLENI MEDENJACI

Ovo je u stvari kombinacija dva recepta, mog omiljenog recepta za medenjake i uputstvo kako da u sredini medenjaka napravite stakleni ukras.

Vi možete koristiti testo koje hoćete, bitno je da može duže da stoji (ako planirate da ih pravite ranije i koristite kao ukras) i da se ne peče dugo (što opet možete postići time što ćete ih što tanje razviti oklagijom).

Meni je ovo testo najbolje jer je odmah meko a keksići ne služe samo za ukras već su i veoma ukusni i mi ih pojedemo u roku od par dana 🙂 Volim taj dodatak oraha, jer keksići budu nekako masniji i mnogo ukusniji nego kada se prave samo od brašna.

Sastojci:
* 40 g maslaca
* 80 g meda (2 pune kašike)
* 1 jaje
* 100 ml soka od pomorandže
* 1 kesica vanilin šećera
* 70 g šećera
* 360 g belog brašna
* 100 g integralnog spelt brašna
* 150 g mlevenih oraha
* 1 ravna kašičica sode bikarbone
* po pola kašičice mlevenog cimeta, kardamona i đumbira
* na vrh noža muskatnog oraščića
* ili stavite jednu punu kašičicu gotove mešavine začina za medenjake

I još:
* 7-8 staklenih tvrdih providnih bombona bez punjenja

Priprema:
Maslac i med staviti u činijicu pa na paru ili u mikrotalasnu da se otope i omekšaju. Ukoliko to radite u mikrotalasnoj, moraćete povremeno da prekidate topljenje i vadite činijicu kako biste promešali, da smesa ne bi počela da gori. Ostaviti da se prohladi.

U većoj činiji za mešenje, mikserom umutiti jaje, šećer, vanilin šećer i sok isceđen iz jedne pomorandže. Miksirati dok se šećer ne otopi.

U to dodati otopljeni maslac i med pa suve sastojke koje ste prethodno pomešali (brašna, orahe, sodu bikarbonu i začine). Prvo mešati lopaticom ili varjačom a onda nastaviti rukom i dobićete testo koje će biti pomalo lepljivo. Posuti ga brašnom sa svih strana, obložiti ga streč folijom ili ga staviti u kesu za zamrzavanje i rastanjiti pa ostaviti u frižideru na najmanje dva sata a može i da prenoći.

Nakon tog vremena, izvaditi testo na sobnu temperaturu da blago omekša i bude zgodnije za rad. Podlogu posuti brašnom, testo razvući oklagijom i ako se lepi i njega blago posuti brašnom pa modlicama vaditi keksiće. Ređati ih na pleh obložen pek-papirom i peći na 180 stepeni, maksimalno 10 minuta. Najbolje je da proveravate kako ne bi zagoreli što se i meni par puta desilo.

Još vesti iz ovog gradaOriginal Article

Foto: Branko Vasiljević

Kad se iz stare prestonice Gvatemale, Antigve, izađe na prostranu visoravan planinskog venca Sijera Madre, pejsaž preuzimaju vulkani i jezero između njih, Lago Atitlan.

Jezero je jedno od najlepših na svetu, slažu se u mišljenju i obični putnici i oni, kojima je laskavo opisivanje bilo profesija, kao što je Oldos Haksli.

Na nadmorskoj visini od hiljadu i po metara, nije najveće, ali je najdublje jezero u Centralnoj Americi.

Nastalo je kao kaldera davno ugašenog vulkana, u kojoj su iznikla dva nova vulkana, svaki od po tri hiljade metara, i jedan po strani, nešto malo viši.

Oni pružaju poetski okvir jezeru, kao i nekoliko gradova sa imenima svetaca, podignutih na nanosima koje su spirale bujice sa obala.

Kolorit okruženju daju stanovnici – jezero i okolina su postojbina Maja; u Gvatemali ih ima u dvadeset i jednom plemenu; oko jezera su plemena Cutuhil i Kaćikel.

Kratka vožnja čamcem vodi do sela San Huan La Laguna, pribijenog između obale i brda koje oblikom podseća na glavu majanskog ratnika, a tako se i zove.

Selo živi od gajenja kukuruza, pravljenja raznobojnih tkanina i naivnog slikarstva.

Nisu potrebni ni modeli ni motivi – rukotvorine se vide na odeći lokalnog stanovništva, a slike su murali na seoskim zgradama.

Iako katoličko, majansko stanovništvo podeljeno je u „bratstva“ (cofradias), od kojih svako ima svog sveca.

U ovom selu, svetac-zaštitnik se zove Mešimon (Maximon) i nije klasičan, nego ima odlike katoličkih svetaca, konkvistadorskog vođe Pedra de Alvarada i majanskih predaka. Još nešto – on je obučen u kaput, ima šešir, naočare i – cigaru u ruci.

Original Article

Foto: Arhipelag

Uredniku „Kulinarstva“: Svi u Doninoj kutlači očarani smo pozivom da pošaljemo recept za vaše naredno izdanje koje će nositi naziv „Po svačijem ukusu“.

Mi, zapravo, nismo restoran; ali će nam svakako dobro doći vaša nadoknada za gostujućeg kuvara od 250 dolara za nabavku kolica za kupovinu i posuđa za naše goste i upaljača za plin kojim ćemo paliti ringle na štednjaku. DŽosine obrve su tek počele ponovo da rastu.

Kada pripremam vegetarijanski čili, pasulj potopim prethodne večeri. Ujutro, nakon što otvorim podrumska vrata crkve, izvičem se na miševe, uključim štednjak i primim naše redovne goste koji su se prethodno cele noći grčili na tremu, počnem da kuvam pasulj.

Potom sledim sledeća uputstva: Razvrstati poklonjeno povrće. Izbaciti ono koje je toliko plesnivo da se ne može identifikovati.
Iseckati ga. Ne dozvoliti Marjani da se dočepa noževa. Zagrejati ulje u šerpama; propržiti povrće. Ubediti Akišinu decu da ne dave lutke u loncima. Posedeti s Bridžet, uplakane zbog bebe koja je umrla. Izmutiti jaja, dodati kukuruzno brašno i mleko u približno istim količinama i staviti testo da se peče. Uraditi nešto povodom Gretelinih izranjavljenih stopala.

Izmešati povrće, pasulj, sok od paradajza, čili u prahu. Praznjikavo? Pojačati jučerašnjom veknom od mesa; u kojoj je pretežno povrće, ako ćemo iskreno. Čili i kukuruzni hleb nahraniće obilno sedamdeset petoro, pedesetoro veoma obilno. Obično poslužimo njih sto, budu manje ili više zadovoljni.

Srdačno,
Dona Krauninšeld, glavna kuvarica

Prevod: Tanja Brkljač

(Iz antologije svetske kratke priče Skrati priču, priredio Srđan V. Tešin, Arhipelag, Beograd, 2015)

Original Article

Foto: Pixabay/Bgmfotografia

Jedna trudnica koja je znala da čeka blizance otišla je na pregled ultrazvukom na kojem je utvrđeno da nosi i treći fetus, samo što je, kako joj je rekao lekar, on začet deset dana kasnije u odnosu na prva dva. Iznenada su u njoj rasle tri bebe

Žena koja je stalno na TikToku je vest podelila sa svojih 1,7 miliona pratilaca, preneo je Džerusalim post. Navela je da se iznenadila kada je prilikom prve posete lekaru saznala da nosi blizance. Na drugom pregledu je, kako je rekla, već bila šokirana kada su joj rekli da je začet i treći fetus i da je počeo da se razvija.

Pregled na kojem joj je lekar saopštio da ne očekuje dve, već tri bebe snimao je njen suprug.

Međutim, ispostavilo se da nije reč o trojkama, već o trudnoći s blizancima i još jednom bebom. Buduća majka je otkrila da je deset dana nakon što je ostala u drugom stanju zatrudnela ponovo, što znači da je u materici imala blizance i još jedan fetus koji je deset dana mlađi.

U više video-klipova na svojoj stranici @tamingtriplets Šarlot je podelila svoje iskustvo s pratiocima. U jednom kaže: „Lekar nam je rekao da je došlo do još jednog začeća. Prvo sam zatrudnela s blizancima, a onda sam ponovo ostala u drugom stanju sa još jednim fetusom.“

Kako je navela, stomak joj je tokom trudnoće bio prevelik i bebe su stigle tri meseca ranije u odnosu na predviđeni termin. „Narednih 65 dana je bilo naročito teško dok su bebe bile u inkubatoru, sve dok nismo došli kući, što je bio moj najsrećniji dan u životu.“

U jednom drugom videu se vidi trenutak kada joj doktor saopštava da očekuje tri bebe. „Nosite tri bebe“, rekao je lekar. “Šalite se“, čuje se kako kaže njen suprug koji je stajao iza kamere. Lekar je okrenuo monitor prema njemu i pokazao mu tri fetusa, rekavši:“Ovo nije prvoaprilska šala, zar ne?“

Njene objave na TikToku su izazvale niz komentara. „Lekar to saopštava nonšalantno“, glasio je jedan. Šarlot je odgovorila:“Uopšte nas nije pripremio. Nastupio je kao da je to uobičajena stvar.“ „Mogao sam da čujem kako vaš suprug guta knedle“, napisao je još jedan njen pratilac.

Od objave tih video-klipova je prošlo godinu dana, a Šarlot i njen suprug koji su pre ove trudnoće već imali jednu kćerku su postali roditelji još tri devojčice.

Original Article

Foto: Kristijan Eker

I revolucije koje su se dogodile posle raspada SSSR-a doživele su sukobe između klanova sa juga i klanova sa severa.

Samo je bivša, prva demokratska predsednica Roza Otunbajeva pokušala da premosti ovaj jaz i da vodi politiku koja je mogla da ugodi svima.

Alinina porodica ne govori ruski, nego samo kirgiski, što svedoči da nisu imali priliku da se školuju: skoro svi Kirgizi govore jezik Tolstoja, koji je u ovoj zemlji drugi službeni jezik.

Potiču sa planina i prva su generacija koja je napustila planinski i nomadski život da bi se preselila u grad.

Jedva čekaju leto da bi se vratili gore, gde gaje pčele i konje, i to im prija.

Alinina braća se igraju malim mašinama blizu jurte, dok je Alina daleko od svih; govori jezik koji samo ona razume i za nju postoje samo planina i zemlja s kojom se igra: u njenom prelepom svetu nema mesta za podele po klanovima, nema mesta za države, nema mesta ni za kategorije kao što su Sever i Jug.

Uveče, kad je sunce već zašlo ali je i dalje prozračno i vidljivo, plato ispred Alinine jurte je prazan.

Na zemlji leže lopatica, grabulje i mala kanta; čekaju da sunce opet izađe da bi dobili svoje mesto u jedinom svetu koji postoji – Alininom.

Alina sada spava; planina se oslanja na nju i uskoro će zaspati i ona, ravnodušna prema životinjama koje se po njoj kreću.

Ispred jurte, automobili jure jedan za drugim, čuje se samo šuškanje točkova koji trče po mokrom asfaltu.

Alina ih ne čuje, zato što u njenom snu oni ne postoje.

Nema mesta za njih, ali u isto vreme taj njen mali svet ima toliko mesta da može da pokupi i da sačuva celi univerzum sa svim njenim zvezdama, galaksijama, crnim rupama i tajnama koje mi koji putujemo na magistrali Oš-Biškek nikada nećemo spoznati.

Original Article

Foto: Radenko Topalović

Šta je to političar, poslanik, a šta ministar? Kako funkcioniše parlament, a čemu služi političko mnjenje? O svemu tome, na šaljiv način, pisao je list „Mali žurnal“.

Pariski „Maten“ je u drugoj deceniji prošlog veka objavio kratka, duhovita uputstva o savremenom parlamentarizmu, što je list „Mali žurnal“ preneo pre 110 godina.

Šta je to političar?

„Kako kaže, političar je gospodin koji nije ništa, a hteo bi da postane nešto.“

Poslanik?

„Poslanik je gospodin koji bi hteo da postane ministar.“

Šta je to ministar?

„Ministar je gospodin koji ne bi želeo da postane običan poslanik.“

Šta je to političko mnjenje?

„Političko mnjenje je deo odeće koje često treba menjati. Obično se oblači reakcionarno mnjenje kad se polazi na ručak kod bogatih ljudi. Ako želiš da na izboru budeš postavljen za kandidata, obuci radikalno mnjenje. Kao ministar valja redovno oblačiti crno, državno odelo koje prikazuje guvernementalno mnjenje, jer ministar je skoro uvek ministerijala, a naročito ako je ministar – predsednik.“

Šta je politički protivnik?

„Politički su protivnici čestiti ljudi koji se s drugim političarima ne mogu složiti u pitanju na koji će se tanjir postaviti narodni skorup.“

Šta se dešava sa „skorupom“ dok traje rasprava o tanjiru?

„Pojedu ga.“

Ko ga pojede?

„Ceo svet, samo ne poreski obveznik.“

Ko je poreski obveznik?

„To je gospodin koji pravi skorup i plaća tanjir.“

Šta je to ministarstvo?

„Skup senatora i poslanika koji su srušili pređašnje ministarstvo da bi ga nasledili.“

Šta je to ministar predsednik?

„To je čovek koji ne može pripadati sledećem ministarstvu posle pada svog ministarstva.“

Šta rade ministri?

„U nedelju, ministri ne rade ništa, te upotrebljavaju taj svoj slobodan dan da u kom provincijskom mestu podignu kakav spomenik i razdele ordene.“

Šta je to parlament?

„Impozantna zgrada u kojoj neprestano govore ljudi koji nemaju ništa reći, a ćute oni koji bi zbilja mogli pripovedati interesantne stvari i to čine oni da se ne kompromituju. Ta zgrada nalik je na kakvu kuglanu na kojoj se kuglaju advokati iz pokrajina kao prosvećeni punomoćnici ovog ili onog sreza.“

Kakva je igra to parlamentarno kuglanje?

„Ono se sastoji u tome da se pomoću malih sumica, koje se zovu glasačke kuglice, ruše debela i svečano obučena gospoda koja turobno sede na ministarskim klupama. Igrač koji je najviše sručio crnih kaputa dobija predsedništvo ministarstva. Ako je još mlad za ministra, onda mu se daje položaj načelnika.“ ministarstva.

Šta je to interpelacija?

„To je pitanje koje poslanik upućuje na ministra u stvarima koje ni najmanje ne zanimaju ni njega, ni ministra, kad koga poslanika spopadne uzrujanost koja traje bar do kraja sednice.“

Šta je to većina?

„Većinom se naziva skup više manjina. Što ima više manjina, tim je veća većina.“

Šta su to parlamentarni odbori?

„To su mala, tiha groblja na kojima se svečano pokopaju sva ozbiljna pitanja.“

Pokopaju li se tamo samo ozbiljna pitanja?

„Ne, tamo zakopavaju i stare parlamentare.“

Hoćemo li se baviti politikom?

„Ako apsolutno nemamo nikakvog drugog posla, onda slobodno…“

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 110 godina, tačnije 1911. godine. Predmet analize je dnevni list Mali Žurnal, koji danas ne postoji. Novine su izlazile u Beogradu kao informativni dnevni list od 1894-1915, godine i potom 1920 godine. Vlasnik i odgovorni urednik bio je Jovan Živković. Vremenom, list se razvijao i tematski širio: imao je dobru dopisničku mrežu, pratio je kulturni život i političke događaje.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije.

Original Article

Bojana Vunturišević Foto: Instagram

Bojana Vunturišević za naš dodatak otkriva o svojim omiljenim mesta za letovanje, gde voli da provodi slobodno vreme, ali i kako se svakodnevno hrani i da li voli da kuva.

Knjige, kafa i cigara

Uglavnom u poslednje vreme kada nemam obaveze ležim i čitam, to mi je neka zanimacija u poslednje vreme. Prvo sam dosta čitala o slikarstvu, a sada me je okupirala psihologija. Mislim da je najtačnija rečenica da se u stvari bavim sobom. Inače, trenutno čitam „Kad telo kaže ne“ – Gabor Mate, „Ženski vodič za asertivnost“ i „Tajni život Salvadora Dalija“. A od svakodnevnih rituala u kojima uživam, to su jutarnja kafa i jutarnja cigara – samo zdrav život!

Tradicionalna hrana

Omiljena hrana mi je naša tradicionalna hrana. Ja tako i kuvam. Nisam nešto moderna po tom pitanju, kod mene uvek ima da se jede kašikom – domaća supa ili čorba, grašak, sladak kupus… Volim za sebe da kažem da kuvam kao baba. Sve što deca ne vole – kod mene ima da se jede. Hranim se onako kako su mene moji roditelji učili, onako kako su se oni hranili. Ubacila sam ovsene pahuljice, to sam nedavno naučila da pravim, da ne bih koristila one instant kesice za ovsene kaše. To mi je jedno novo, lepo kulinarsko otkriće. Za omiljeno piće bih rekla da su to voda, čaj i jogurt. Od nekih restorana najviše volim da odem u kafanu „Lovac“ i tu naručim mešano meso. I Titovu krempitu.

Kliker i Šoljica

Ranije sam odlazila u „Kliker“ i od kada se on zatvorio, nemam omiljeno mesto u Beogradu, odnosno nemam mesto gde ću otići a da me tamo čeka neka moja ekipa i gde mogu da odem sama, sa prijateljima ili saradnicima… Jedino mesto koje mi sada pada na pamet da je nekako „moje“ je „Šoljica“ u Domu sindikata zato što mi je na vrhu zgrade i studio, pa mi je tu najprirodnije i najbliže da nekada odem.

Ostrva Hrvatske

Najviše volim da idem u Hrvatsku, na hrvatsko primorje. Kao mala sam bila na Braču, iako se toga uopšte ne sećam. Kasnije sam bila i nekoliko puta na Hvaru i prošle godine sam otkrila Vis, koji mi je mnogo prijatniji od Hvara, pogotovo što sam letovala u septembru. To je bio onaj period prve godine korone kad nije bilo mnogo turista, septembar nije mnogo za turizam, a pritom je Vis i najudaljenije ostrvo. Volela bih da posetim i ostrvo Silba, za koje kažu da je zabranjen saobraćaj za sve sem poštara koji vozi motor. A zimi, moji roditelji nisu išli na zimovanje i zimogrožljivi su kao i ja, pa su tu ne-ljubav prema zimi preneli i na mene. Samo sam jednom bila na zimovanju kao mala, u osnovnoj školi i nešto nisam imala želju da to i ponovim. Možda sada kao starija spoznam nešto novo pa zavolim planinu. Ja ne volim planine ni leti ni zimi, možda bi stvarno trebalo da dam šansu ovoj turističkoj destinaciji, pa ko zna, možda je na kraju i zavolim.

Sevdaliza

Moja omiljena umetnica 2021. godine je Sevdaliza. Volim šta sve ona predstavlja i za šta se zalaže. Volim njen zvuk, kako se igra sa muzikom i žanrovima. Volim kako razmišlja i kako njen scenski nastup izgleda, kako svoju energiju, talenat i maštu ulaže u sve to.

„Scene iz braka“

Poslednja serija koju sam odgledala bila je „Scene iz braka“ na HBO, fantastična je. To je rimejk starije serije, odigrava se na jednoj lokaciji – u njihovoj kući. Sad kad kažem da je jedna lokacija to verovatno zvuči dosadno, ali baš naprotiv, serija je toliko dobro napisana gde priča i dijalozi toliko drže pažnju… Ja sam je odgledala u dva dana i da sam bila odmornija, to bih sigurno odgledala i u jednom danu. Sjajna serija, čak i kada se završila – bilo mi je žao.

Original Article