pixabay.com

Kokos je biljka koja ima neverovatna lekovita svojstva. Ceo plod se može iskoristiti, a mnogi nisu ni svesni za šta je sve dobar.

Kokosova voda je prepuna zdravstvenih blagodati zahvaljujući elektrolitima, antioksidantima i vitaminu C. Ali plod kokosa je nešto posebno: služi kao kremasta veganska zamena za biljne deserte i mlečne proizvode poput sladoleda i jogurta.

Iz ova četiri razloga trebalo bi da razmislite o češćoj upotrebi kokosa:

Borac protiv upala

Kao deo zdrave ishrane, kokos pokazuje antioksidativnu aktivnost zbog sadržaja polifenola. Devičansko kokosovo ulje bogat je izvor fenolnih jedinjenja, kao što su kofeinska kiselina, ferulinska kiselina i još mnogo toga. Budući da ovi polifenoli imaju antioksidativna svojstva, oni mogu pomoći u nadoknađivanju oksidativnih slobodnih radikala koji mogu dovesti do upale.

Preporučujemo da potražite svež, neprerađen, sirov kokos i/ili kokosovo ulje kako biste dobili najviše antioksidativnih, antiinflamatornih blagodeti.

Odličan je za zdravlje creva

Jedenje kokosa je odlično za zdravlje creva, jer sadrži značajnu količinu vlakana, koja pomažu vašem mikrobiomu da napreduje pružajući hranu za vaše dobre crevne bakterije. Kokosov orah takođe ima relativno puno masti, što pomaže vašem telu da apsorbuje vitamine D, E, A i K rastvorljive u masti. Ovo je važno jer vitamini D i K mogu biti povezani sa raznovrsnijim, a samim tim i otpornijim mikrobiomom u crevima. Jači mikrobiom creva znači bolju probavu, imunitet i celokupno zdravlje.

Pokušajte ujutru da dodate nekoliko kašika iseckanog kokosa u vašu ovsenu kašu ili jogurt da biste iskoristili ove blagodeti.

Obnavlja oštećenu kožu

Kokosov orah može biti veoma koristan za kožu, posebno u obliku kokosovog ulja. Devičansko kokosovo ulje pomaže da se smiri upala i crvenilo na koži, nadoknadi nivo vlage, pa čak pomaže i kod bržeg zarastanje rana.

S obzirom na to da kokosovo ulje ima značajnu količinu masti, ono će takođe pomoći vašem telu da apsorbuje vitamine E i A, koji su istovremeno antioksidanti koji štite i obnavljaju kožu.

Povoljno deluje na rad mozga

Jedna od primarnih karakteristika Alchaimerove bolesti je smanjena sposobnost mozga da koristi glukozu kao gorivo, što može početi oko 10-15 godina pre dijagnoze. Kada mozak ne može da koristi glukozu (primarni izvor goriva), može da koristi ketonska tela kao alternativni izvor goriva.

Kokosovo ulje bogato je prekursorima za ketonska tela. Stoga se smatra da kokosovo ulje kao deo sveukupne zdrave ishrane koristi kognitivnom zdravlju pružajući alternativni izvor energije mozgu.

Pixabay

Čaj od kore ploda lešnika ima veoma puno benefita, poznat je i u narodnoj medicini kao obloga za rane, ali pomaže i kosi i koži.

Jesen je u znaku orašastih plodova, koji upravo sazrevaju tokom ovog vremena. Tako je i sa lešnikom, plodom koji daje ogromnu energiju organizmu, poboljšava koncentraciju i pozitivno utiče na celokupni nervni sistem.

Obilje ulja koje sadrži lešnik, pozitivno deluje na zdravlje srca i krvnih sudova, a dobro je i za negu kose i kože. “Prema rečima mnogih nutricionista, poželjno je umereno unošenje lešnika, do 30 grama na dnevnom nivou.”

Pored ploda, koji ima mnogo benefita, kora u kojoj se nalazi lešnik je takođe zdrava.

Od nje se pravi čaj koji pomaže kod mnogih tegoba.

Čaj od kore ploda lešnika ima istaknuto mesto u narodnoj medicini, jer se od njega prave obloge za otvorene rane koje nastaju usled proširenih vena, a pored toga, ovaj čaj je dobar i kod lečenja hemoroida, kao i urinarnih infekcija.

pixabay.com

Ulje belog luka može da održi zglobove u dobrom stanju, smanji bolove i istovremeno otklonite mnoge probleme koje prate ove tegobe.

Otklanja spazam (grčenje) krvnih sudova, bolesti srca, otežano disanje, propisuje se i kod skleroze. Odlično je sredstvo za širenje krvnih sudova.

Poznato je da beli luk sadrži eterično ulje s alinom, sastojkom koji se rezanjem razgrađuje u alicin koji mu i daje specifičan miris. Takođe razgrađuje masnoće i ima antibiotičko delovanje. Među sastojke belog luka ubrajaju se i vitamini A, B1, B2 i C, čitav niz minerala, kalijum, kalcijum, magnezijum i fosfor. Elementi u tragovima, bakar, kobalt i mangan i ostale materije, među kojima su saponini, flavonoidi, glukosinolati i fenolske kiseline.

Recept za ulje od belog luka

Očišćenu glavicu belog luka stavite u staklenu teglu i prelite čistom čašom nerafiniranog maslinovog ili suncokretovog ulja, a zatim staviti u frižider da prenoći. Ujutru iscediti i malo limuna u teglu i promešajte.

Kašičicu ovog ulja uzmite jednom dnevno pre obroka. Kura traje 1-3 meseca, a posle jednomesečne pauze može se ponoviti.

Pexels

Kikiriki sadrži više od 30 esencijalnih vitamina i minerala, ima više proteina od bilo kog drugog orašastog ploda, a dobar je izvor vlakana i masti.

Istraživači su otkrili da svakodnevno konzumiranje kikirikija može da pomogne u očuvanju zdravlja srca.

Kikiriki i srce

Naučne indicije ukazuju, ali ne dokazuju da bi konzumiranje 400 grama orašastih plodova, uključujući i kikiriki, kao deo ishrane siromašne zasićenim mastima i holesterolom moglo da smanji rizik od srčanih bolesti.

Ako jedete kikiriki svakog dana, dobićete proteine, vitamine, minerale i još mnogo toga.

Kikiriki ima više proteina od bilo kojeg drugog orašastog ploda čak sedam grama po obroku. Takođe je bogat esencijalnim vitamina i minerala, ali i vlaknima i mastima.

Vitamini i minerali

Vitamin E je prehrambeni antioksidans koji štiti ćelije od oksidativnog stresa, normalnog, ali štetnog, fiziološkog procesa.

Magnezijum je važan za rad mišića uključujući srce, funkciju enzima i proizvodnju energije.

Folati su potrebni za deobu ćelija, što znači da je odgovarajući unos folata posebno važan tokom trudnoće i tokom odrastanja kad deca brzo rastu.

Bakar je neophodan za stvaranje crvenih krvnih ćelija i za zdrave krvne sudove, nerve, imunološki sistem i kosti.

Fosfor je važan za izradnju zuba i kostiju, rast ćelija i rad mišića. Takođe, pomaže telu da pretvori vitamine u energiju neophodnu ćelijama.

Vlakna utiču na osećaj gladi, odnosno produžavaju osećaj sitosti. Pomažu i u probavi.

Kikiriki je i izvrstan izvor niacina i mangana

Niacin je važan vitamin B koji pomaže u pretvaranju hrane u energiju, pomaže probavnom i nervnom sistemu i ima pozitivan uticaj na kožu.

Mangan je važan za preradu holesterola i hranjivih supstanci poput ugljenih hidrata i proteina.

Dakle, da li je bezbedno jesti kikiriki svaki dan? Odgovor je kratak – da, piše “National Peanut Board”.

Svakodnevno kozumiranje kikirikija može da ima velike zdravstvene prednosti.

Pexels

Nema čarobnog broja kad je vežbanje u pitanju, ali to ne znači da brojevi nisu važni. Nije ih teško zapamtiti, a pošto su vežbe lako merljive, oni mogu da imaju važnu ulogu u javnom zdravlju kao pokazatelj koliko nam je vežbanja potrebno.

Kad je u pitanju hodanje mnogima će odmah pasti na pamet broj 10.000, dugo idealizovan kao svakodnevno potreban broj koraka za unapređenje zdravlja, piše “Science Alert”.

Dokaza o pozitivnom efektu hodanja na zdravlje ima mnogo, a studije o dužini i intenzitetu često se sprovode.

U poslednjoj takvoj studiji, objavljenoj u američkom medicinskom časopisu “JAMA”, naučnici predvođeni Amandom Paluč sa Univerziteta Masačusets pratili su godinama dve hiljade muškaraca iz četiri američka grada.

Grupa muškaraca prosečne starosti oko 45 godina, nosila je akcelerometre koji su svakodnevno beležili broj i intenzitet njihovih koraka.

Eksperiment je počeo 2005. i trajao je do 2018. godine, do kada je 72 odsto članova izvorne grupe umrlo.

Rezultati su pokazali da postoji manji rizik od prerane smrti osoba koje su dnevno napravile 7.000 koraka u poređenju s onima koji su koračali manje. Intenzitet hodanja nije imao efekat na mortalitet.

Naučnici smatraju da će povećanje broja koraka u najmanje aktivnoj populaciji znatno doprineti njihovom zdravlju, ali nakon određenog praga dodatni koraci više nemaju efekta.

– Više od 10.000 koraka dnevno nismo povezali sa dodatnim smanjenjem rizika od preuranjene smrti – napisali su.

Premda rezultati uveliko potvrđuju ono što smo već znali o dobrobiti hodanja iz prethodnih studija, novi prag od 7.000 koraka bez sumnje je lakše ostvariv nego 10.000 i mogao bi motivisati na hodanje i one koji mu nisu skloni.

– Broj koraka u danu jednostavan je i lako merljiv cilj i odličan je način promocije zdravlja – rekla je Paluč i dodala:

– Sedam hiljada koraka dnevno moglo bi da bude realan cilj i za najmanje aktivne pojedince.

Pexels

Paradajz je prava letnja namirnica, a puni tanjire sve do oktobra. Naravno, može da se konzumira tokom cele godine, ali ipak je najbolje jesti ga tokom sezone.

Paradajz je veoma jednostavno uvrstiti u svaki jelovnik. Možete ga dodati sendvičima, jesti kao salatu, pripremiti od njega čorbu.

Mnogima je omiljena vrsta paradajza ona manja i simpatičnija – čeri paradajz.

Ako još niste, vreme je da počnete da konzumirate i ovu vrstu, za to postoji dovoljno razloga.

Popravlja izgled kože

Čeri paradajz sadrži dosta vitamina C. U samo jednoj šolji čeri paradajza nalazi se čak 19 miligrama ovog važnog vitamina.

Poznato je da vitamin C popravlja zdravlje kože, a štiti i od oštećenja prouzrokovanih UV zracima.

Reguliše krvni pritisak

Osim vitaminom C, čeri paradajz obiluje i kalijumom. U jednoj šoljici čeri paradajza pronaći ćete više od 350 miligrama kalijuma, skoro kao u bananai srednje veličine.

Iako kalijum ima brojne prednosti za zdravlje, daleko najpoznatija je ta da može da pomogne u i regulisanju krvnog pritiska.

Može da smanji rizik od moždanog udara

Paradajz sadrži likopen, a njegove dobrobiti su ogromne. Istraživanja su povezala likopen sa manjim rizikom od karcinoma prostate.

U novije vreme se primećuje da je likopen povezan i sa manjim rizikom od moždanog udara kod muškaraca.

Zdravlje kostiju

Dobrobiti likopena uključuju i bolje zdravlje kostiju i smanjeni rizik od razvoja osteoporoze.

Noć je vreme za opuštanje, ali i uživanje u razmeni nežnosti i malim vragolijama u krevetu. Kada veza zapadne u monotoniju, potrebno je uložiti malo truda kako bismo je učinili svežijom i zanimljivijom.

Mnogi parovi pokušavaju da otkriju kako da poboljšaju svoju efikasnost u krevetu, a za to svakako postoje brojni načini. Jedan od njih je korišćenje afrodizijaka, koji čine čuda u našem organizmu.

Upotreba afrodizijaka može biti polazna tačka, jer oni deluju na dva načina. Jedan je stvaranje seksualne želje tako što deluju na um, a drugi je da stvaranje želje slanjem impulsa u pojedine delove tela. Kada ih uzimamo dolazi do povećanja protoka krvi u polnim organima čime se stimuliše seksualni nagon.

Začinjena hrana dobro deluje na muški libido

Obožavaoci začinjene hrane najčešće imaju viši nivo testosterona, potvrdila je jedna francuska studija.

Bademi za žene i muškarce

Badem je dobar za zdravlje, jer sadrži 35 odsto dnevne doze vitamina E, koji poboljšava funkciju polnih organa. Takođe, sadrže visok nivo magnezijuma, fosfora i cinka, koji stimuliše libido kod muškarca.

Čaša piva za intezivnu erekciju

Najnovije studije pokazuje da pola litre piva produžava trajanje seksa, čime se odbacuje tradicionalno verovanje da alkohol loše utiče na seksualne moći muškarca. Pivo oslobađa velike količine fitoestrogena, koji odlaže orgazam. Reč je o biljnim materijama u pivu koje deluju slično kao estrogen, što omogućava muškarcima da “izdrže duže”.

Sibirski ženšen kao prirodni stimulator

Ova biljka se od davnina koristi kao prirodni lek za umor i manjak energije. Pored toga, ženšen jača sposobnost tela da se odupre stresu, a dokazano je da povećava i seksualnu izdržljivost, te libido kod žena i muškaraca.

Med

U drevnoj Persiji parovi su nakon venčanja pili med za uspešan brak. Med je bogat vitaminom B, koji je potreban za proizvodnju testosterona. Takođe, bogat je i mineralima, koji pomažu metabolizmu u iskorišćavanju estrogena. Neke studije su pokazale da med može povećati i nivo testosterona u krvi.

Maka prah budi žensku želju

Maka koren jedan je od najpopularnijih predstavnika superhrane među ženama, jer doprinosi povećanju energije. Povećava cirkulaciju do genitalija, što za rezultat ima veću plodnost i poboljšanje polne želje kod žena.

Kordiceps gljiva protiv umora

Ovaj kineski afrodizijak stimuliše cirkulaciju i pomaže kod simptoma hroničnog umora. Ova gljiva, pored toga što se koristi za podizanje energije i oslabljenog imuniteta, svoju funkciju ima i u povećanju seksualne izdržljivosti.

Anis u klimaksu

Stari Grci su verovali da će žvakanjem semenke anisa povećati sopstveni libido i želju za seksom. Anis se koristio i kao estrogeni dodatak koji povećava proizvodnju mleka, podstiče menstruaciju, olakšava porođaj i smanjuje simptome muškog klimaksa i poboljšava libido.

Pexels

Raspremanjem i čišćenjem stana ili kuće možete da sagorite velik broj kalorija, i to može da se uporedi s manjim treningom, možda čak i boljim, u svakom slučaju korisnijim, kažu nemački zdravstveni stručnjaci.

– Prosečnim čišćenjem stana možete lako da sagorite više kalorija nego tokom kraćeg vežbanja – kaže fitnes trener Henri Ciplajevs, koji svim skepticima poručuje da ne podcenjuju korist koju bi mogli da imaju od ovih, ne tako omiljenih, kućnih poslova.

Najbolji način da se prisilite na raspremanje je da pustite muziku koja vam odgovara i usput pomalo zaplešete, pa ćete jedva i primetiti da zapravo čistite stan. On tvrdi da je to izvrsna alternativa ako niste skloni bavljenju nekim sportom.

Uostalom, bolje je kretati se onako kako vama odgovara nego se prisiljavati na vežbanje koja vam je odbojno.

Trener, takođe, otkriva da bi, ukoliko želite imate ravan stomak, možda bilo bolje da prošetate nego da radite trbušnjake.

Predlaže i da nakon završetka radnog dana pešačite na svežem vazduhu umesto da se odmah po dolasku u stan smestite u fotelju.

Naravno, u međuvremenu vam neće škoditi da napravite nekoliko čučnjeva ili sklekova.

Ciplajevs tvrdi da je tokom dana mnogo kratkih perioda “praznog hoda” tokom kojih možete da uradite nekoliko jednostavnih vežbi, na primer dok čekate da vam prokuva voda za za kafu.

Kada je u pitanju raspremanje stana, količina kalorija koju sagorite radeći kućne poslove iznenađujuće je velika.

Tako se, primer dok perete prozore možete da sagorite i 320 kalorija na sat ako posao obavljate intenzivno.

Ukoliko koristite merdevina, baš kao i u slučaju stepenica pojačavate izdržljivost, a pokreti koje činite dok nastojite da dohvatite gornji deo prozora da biste ga očistili, deluje kao svojevrsno istezanje.

Da biste očistili donji deo prozora ponekad ćete morati da se sagnete, a zatim ponovo ustanete da biste ih do kraja “izglancali“, što ima efekat poput čučnjeva u teretani.

Imajte na umu da 15 minuta čišćenja sagoreva oko 200 kalorija, dok ribanje pločica za isto vreme može da sagori 75 kalorija, pri čemu jačate i bicepse.

Navedeni podaci odnose se na osobu tešku oko 70 kilograma.

Pexels

U ranu jesen kreće sezona gripa i drugih virusa, respiratornih infekcija, a jak imunitet od ključnog je značaja da biste se od svega toga odbranili. Iako je važno da znamo kako da ojačamo imuni sistem, važno je da znamo da ga pojedine namirnice oslabljuju.

Jedete previše šećera

Bez obzira na to koliko vam je lepo dok ih jedete, znajte da ne čine uslugu vašem imunom sistemu.

– Preteran unos šećera i prostih ugljenih hidrata može da oslabi ćelije imunog sistema i imunitet – kaže dijetetičarka i nutricionistkinja Lindzi De Soto.

Pijete alkohol

Ako želite da vam imuni sistem efikasno radi i štiti vas od virusa i drugih bolesti, smanjite konzumaciju alkohola na minimum.

– Preteran unos alkohola ili više od 14 pića nedeljno može da oslabi imuni sistem i čak dovede do toga da simptomi budu ozbiljniji kada se razbolite – upozorava De Soto.

Jedete grickalice

Grickanje gotovih, kupovnih grickalica, možda vam štedi vreme, ali je veoma loše za imuni sistem.

– Visoko obrađena hrana sadrži velike količine soli, zasićenih masti, a potencijalno i trans masti, kao i šećera. Svi ovi sastojci mogu da doprinesu razvoju srčanih bolesti i bolesti bubrega, a doprinose i hroničnom zapaljenju u organizmu i kompromituju imuni sistem – kaže dijetetičarka Leonila Kampos.

Jedete brzu hranu

Ništa zgodnije nego poručiti picu, svratiti u restoran brze hrane… Uživate u ukusima, izađete siti, a niste se pomučili da nešto spremite. Ali, vašem imunom sistemu se to nimalo ne dopada.

– Brza hrana je veoma bogata zasićenim mastima, dok sadrži veoma malo nezasićenih masti. Visok sadržaj zasićenih masti može da dovede do zapaljenja u telu, istovremeno slabeći imuni sistem – objašnjava dijetetičarka i nutricionistkinja Hana Birn.

Jedete previše soli

Pre nego što uzmete solir i bogato pospete so po svom jelu, razmislite o tome koliko je preteran unos soli loš po vaš imuni sistem.

– Preteran unos soli uzrokuje visok pritisak i zadržavanje vode – kaže Birn.

– Zbog zadržavanja vode zatim bubrezi moraju da rade napornije da bi izbacili so, čime se smanjuje sposobnost organizma da se izbori sa infekcijom.

Ne unosite dovoljno kalorija

Dok konzumiranje svih ovih navedenih namirnica može da ima loše efekte na vaš imuni sistem, isto važi i za unos nedovoljnog broja kalorija.

– Ljudi koji namerno ograničavaju unos hrane ili imaju poremećaj u ishrani time nanose štetu i svom imunom sistemu – kaže nutricionistkinja i dijetetičarka Roksana Esani.

– Da bismo imali jak i zdrav imuni sistem, potrebno je da svakog dana obezbedimo telu dovoljno nutrijenata – poručila je.

Pexels

Toliko su svestrane i hranljive da ih mnogi smatraju obrokom, međutim stručnjaci ne preporučuju da ih konzumirate same.

Banane se slobodno mogu nazvati kraljicom voća, toliko su svestrane i bogate hranljivim materijama da se retko koje voće uopšte može porediti s njima. Možemo ih koristiti u smutijima, kolačima, praviti čak hleb od njih, jesti ih same, a i dugo nas drže sitima. Baš zbog toga ih dosta ljudi doručkuje, ali da li je to zdravo?

Jesu li banane zdrav doručak?

Banane su vrlo hranljiva namirnica i sadrže dobru količinu kalijuma, vlakana i vitamina B6 i C. Međutim, one sadrže mnogo ugljenih hidrata i prirodnih šećera. Iako to može da bude dobra stvar kad vam treba brzi nalet energije da biste započeli dan, isto tako mogu da vam povećaju nivo šećera u krvi, ali i nagli pad energije.

Studije takođe pokazuju da doručak koji se sastoji uglavnom od prerađene hrane s ugljenim hidratima može povećati nivo gladi i dugoročno povećati rizik od gojenja. Umesto toga, vaš doručak bi trebalo da se sastoji od hrane bogate vlaknima i ugljenim hidratima kao što su banane, zdrave masti (avokado) za srce i dobrar izvor proteina (sveži sir) kako biste regulisali nivo šećera u krvi i apetit.

Kako bi trebalo da izgleda doručak s bananama

Kao i svaki obrok, tako i doručak treba da ima glavne grupe namirnice, a to su ugljeni hidrati, belančevine i masti. Stoga, uparivanje banana (ugljenih hidrata) s drugom hranom bogatom belančevinama i zdravim masnoćama može da čini zaokružen obrok. Tako podstičete regulaciju šećera u krvi i poboljšavate sitost.

Evo nekoliko ideja za zdrav doručak koje uključuju banane:

– smrznuti komadići banane s jogurtom i maslacem od kikirikija

– grčki jogurt s bananama i čija semenkama

– proteinski smuti sa spanaćem, bobičastim voćem i smrznutom bananom

– ovsene pahuljice prelivene orasima, semenkama i narezanim bananama

Zaključak

Banane sadrže ugljene hidrate i prirodne šećere koji mogu da povećaju nivo šećera u krvi ako se jedu same, pa takvu konzumaciju treba izbegavati. Međutim, mogu da budu izvrstan dodatak dobro zaokruženom obroku, pogotovo ako su uparene s drugom hranom bogatom mastima ili belančevinama.

Kombinovanje banana s drugim sastojcima s visokim udelom proteina i vlakana za doručak može da poboljša sitost, da smanji glad i podstakne zdravlje probave.

Za jednostavan način uživanja u bananama za doručak pokušajte da ih dodate u smutije, ovsene kaše ili u visokoproteinski doručak.