Foto: Pixabay/Pexels

Naime, mediji svako malo najavljuju da nas u narednih desetak godina čeka period zahlađenja sa jakim zimama i drastičnim padom temperatura, što bi omogućilo i klizanje Dunavom. Ne bi bilo neobično ni da naiđete na tekstove koji tvrde da je globalno zagrevanje samo još jedna zavera, budući da je nedavno oko 500 visoko obrazovanih ljudi, od kojih većina nema iskustva u proučavanju klime i njenih promena, potpisalo tzv. Evropsku deklaraciju o klimi (There is no climate emergency) u kojoj negira ljudski uticaj na klimatske promene i tvrdi da one nisu urgentan problem.

Konferencije povodom promovisanja deklaracije održane su 15. oktobra u Briselu, Rimu i Oslu, a kao jedan od dokaza navodi se da je planeta Zemlja skoro izašla iz stanja Malog ledenog doba, te da se sada prirodno zagreva, pa se zbog toga registruje porast srednje globalne temperature.

Vreme kada je Temza bila zaleđena

Malo ledeno doba je termin kojim se označava period zahlađenja, koji je usledio nakon srednjovekovnog toplog perioda, piše portal Klima101.rs. Naučnici se ne slažu jednoglasno oko godina početka i kraja ovog razdoblja, jedni smatraju da je trajao između 16. i 19. veka, dok drugi kažu da je ovaj period počeo oko 1300. i trajao do oko 1850.

Iako postoje istorijski zapisi o zimskim sajmovima koji su se tokom ovog razdoblja održavali na zaleđenoj Temzi, preko čijeg leda su prolazili i konji sa vučnim kolima, istraživači su ipak saglasni da ovo nije bilo pravo ledeno doba i smatraju da bi naziv ovog perioda trebalo da se promeni da ne bi sugerisao netačne zaključke.Ovaj događaj nije bio globalnog, već regionalnog karaktera, a kako ukazuju novija istraživanja, srednja temperatura severne hemisfere bila je na vrhuncu zahlađenja tek za 0,5 °C niža u odnosu na sredinu dvadesetog veka. Inače tokom vrhunca poslednjeg ledenog doba, pre 12.000 godina, srednja globalna temperatura je bila manja za 4 °C.

Šta je dovelo do Malog ledenog doba?

Istraživanja ukazuju da nije postojao jedinstven uzrok, ali ono što se dovodi u vezu sa padom temperature jeste verovatno sinergijsko delovanje sledećih faktora:

• Smanjeno zračenje Sunca
• Povećana vulkanska aktivnost, čije su čestice u atmosferi blokirale Sunčevu svetlost
• Promene u pristupu obrade zemljišta, zamena tamnih šuma obradivim zemljištem doprinela je do porasta ukupnog odbijanja Sunčevih zraka

Kako ukazuje skoro sprovedena studija geografa sa Londonskog univerzitetskog koledža, promeni klime doprinela je i kolonizacija Amerike. Krajem 15. veka, pre prvog kontakta sa Evropljanima, procenjuje se da je broj ukupnih stanovnika na ovom kontinentu bio oko 60 miliona.

U narednih stotinak godina taj broj se smanjio na pet do šest miliona, usled epidemija bolesti izazvanih mikoorganizmima koje su Evropljani doneli sa sobom, a na koje imuni sistem američkih starosedelaca nije bio pripremljen, ratovanja, robovlasništva i društvenog kolapsa. Posledično, usled pada broja populacije, proračunato je da je oko 56 miliona hektara zemljišta koje je do tada bilo obrađivano, što je slično površini Francuske, nastanila šumska vegetacija.

Za tih stotinak godina došlo je do pada koncetracije ugljen-dioksida u atmosferi za sedam do 10 ppm (7 do 10 molekula ugljen-dioksida na milion molekula u vazduhu), što potvrđuje i detektovana smanjena koncetracija ugljen-dioksida u ledu Antarktika povezana sa ovim periodom i ukazuje da je ljudska aktivnost imala uticaja na klimatske promene i pre početka industrijske revolucije.

Da bismo bolje sagledali današnji uticaj ljudi na klimu, ovde valja napomenuti da trenutno sagorevanje fosilnih goriva doprinosi da se na godišnjem nivou, u atmosferi koncentracija povećava za po 3 ppm.

Da li nas zaista uskoro očekuje novo malo ledeno doba?

U septembru 2018. vebsajt Space Weather Archive intervjuisao je Martina Mlinkzaka, Nasinog istraživača, koji je govorio da je usled relativne smanjene Sunčeve aktivnosti, temperatura Zemljine termosfere (jednog od najviših slojeva atmosfere) dostigla najniže vrednosti od četrdesetih godina dvadesetog veka, od kada se ova merenja i sprovode.

Uprkos tome što u intervjuu nije bilo reči o vrednostima temperature na Zemljinoj površini, čije su zabeležene visoke vrednosti tokom leta ove godine oborile 396 rekorda u 29 zemalja, strani i neki mediji iz regiona prenosili su vest da bi smanjena aktivnost Sunca mogla da dovede do novog malog ledenog doba, iako je u prethodnom scenariju bilo još faktora koji su doveli do zahlađenja.

Ovim natpisima doprinele su i informacije iz modela koji je konstruisala Valentina Žarkova, profesorka matematike na Univerzitetu Nortambrija, koji predviđa da će Sunce biti u fazi minimalne aktivnosti u periodu između 2020. i 2055. Međutim, neki naučnici kritikuju ovaj model, budući da je konstruisan na bazi podataka sakupljanih samo tokom 35 godina i da nije u mogućnosti da precizno rekonstruiše solarnu aktivnost u prošlosti, te da nije realno očekivati da bi dao precizne podatke o budućoj aktivnosti.

Model indijskih naučnika Prantike Bovmik i Dibjendu Nandija, objavljen u naučnom časopisu Nature, može da rekonstruiše Sunčevu aktivnost do 1930. Prema ovom modelu predviđa se da će Sunčeva aktivnost biti relativno stabilna u narednih 11 godina, odnosno slična današnjoj, a svakako dosta veća nego u periodu Malog ledenog doba, kada je zabeležena minimalna Sunčeva aktivnost, takozvani Maunderov minimum koji je trajao od 1645. do 1715.

Šta bi se dogodilo kada bi Sunčeva aktivnost zaista dostigla minimum?

S obzirom na to da je Sunce samo delom uticalo na period takozvanog Malog ledenog doba, a da se veći efekat pripisuje antropogenoj i vulkanskoj aktivnosti, naučnici ne očekuju tako drastičan pad temperatura, pogotovo uzimajući u obzir klimatske promene koje se trenutno dešavaju i koje zagrevaju planetu.

Verodostojni modeli ne predviđaju veliki solarni minimum, a istraživači kažu da čak iako bi do njega došlo, srednja globalna temperatura bi se privremeno smanjila za 0,3 °C, dok trenutni ljudski uticaj na klimu u proseku dovodi do rasta od 0,2 °C na svakih deset godina.

Pet stotina ljudi ipak nije u pravu

Nova studija naučnog istraživača sa Kolumbijskog univerziteta, Nejtana Štajgera, objavljena u Nature časopisu, ukazuje da Malo ledeno doba svakako nije bilo globalnog karaktera i da je do pada temperature došlo uglavnom u predelima zapadne Evrope i delovima Severne Amerike, za razliku od klimatskih promena kojima svedočimo, za koje kaže da ne mogu da se uporede ni sa jednom promenom poslednjih 2000 godina.

Naime, od industrijske revolucije promene se dešavaju svuda na svetu u istom smeru i u isto vreme, a takva koherentnost se ne može objasniti prirodnom varijabilnošću klime.

Original Article

Foto: Vojkan Ristić

Pokrivaju se voda, sunce, požutelo lišće na Severu Bačke. Od Sombora vijugavi asfalt vas dovodi do centra „pivarske varoši“. Rano popodne tiho da se i zvuk muve može čuti usred miholjskog leta.

Varoš išpartana pravougaono kao što je to svuda gde je ravnica. Puno zelenila koje još uvek diše dok jesen u žuto moleriše lišće i smanjuje njegov kapacitet. Komarci kao rode „odleteli“ nekud da sačekaju novo vrelo leto.

Šetnja centralnom varoškom ulicom pošto prethodno nađosmo mesto da uparkiramo auto. Bezuspešno tragam za znakom koji će mi dati instrukcije kako se plaća parking. Iz gradske biblioteke izlazi gospođa koja mi saopštava (ne)očekivano vest: “ U Apatinu se nigde ne plaća parkiranje.“ Vest, bogami vest za novine !

Retki su gradovi gde se lokalna vlast nije dosetila da kroz obeležavanje svakog parčeta prostora ne dobije za sebe još jedan dinar više. Nema „pauka“ osim onih prirodnih. Nema ni ljudi u plavim uniformama koji idu i tipkajući po spravi proveravaju revnost onih koji su se dokopali tog dragocenog parčeta prostora za svoje „motorne ljubimce“.

Naravno u gradu piva pivo. „Staropramen“ na točenje. Biva, dobar, klizi ta gorčina, dok tiho u ritmu Dunava promiču ljudi ulicom. Nema amora sve kao pred ordinacijom stomatologa, kad si pomalo uplašen ili s nestrpljenjem čekaš da se otarasiš dosadnog bola. Da, nisam navikao na ovoliku tišinu, čak ni u biblioteci, a kamoli u kafiću gde oko mene na nekoliko stolova ljudi čitaju „Danas“. Da, baš naš „Danas“, kao što će verujem i iščitati ove redove kad do njih stigne naš list.

Kažu Apatinci da je njihova plaža najlepša na Dunavu. Uveravaju me, iako nisam fan kupanja u Dunavu pogotovu tamo gde on u svojim virovima pevuši svoju vrtložnu pesmu.

„Kada nema mora dobar je i veliki Dunav“, siguran sam da bi mi rekli Apatinci, koji prave sačekušu za jesen, nadajući se da će biti turista. Onih što vole lov, jer ovde na putu od Sombora ka Apatinu i obratno zec jeste domaća životinja, a srna domaćica lepote života. Kada se dohvatiš druge strane tiganja tu je onda šaran, smuđ, kečiga, domaća testenina, i sve ukrčkano u kotliću, manje ili više crveno obojenom od ljute paprike.

Kuće na lakat, baš da se setiš Laze Kostića ili Rastka Petrovića. Ti kukuruzi žuti, po razvalinama ravnice što ih je Milan Konjović obojio za sva vremena slikarskim darom planetarnim. Jesen na Dunavu u Apatinu jeste tiha, i ona čeka tu simfoniju vetra, kolaž magle, miris hladnoće što iz Beča Dunav nosi.

„Kad već nisam platio parking, ajd momče natoči još jedan „Staropramen“, pa kud puklo da puklo po ovoj ravnici čuti se neće !“, prozborih u sebi usred apatinske tihe štrafte. „Do novog besplatnog parkiranja i viđenja, živeli mi dragi Apatinci“, otpisujem kroz sećanje na oktobar leta gospodnjeg 2019.

Original Article

Foto: Pixabay/Nottmpictures

I pored pametnih algoritama i vojske ljudi koja vredno radi, veliki je posao odgovoriti na sva ova pitanja, zato je portal Stetoskop.info pozvao u pomoć nutricionistu dr Đorđa Pejića.

Gde se nalazi gluten?

Osnovna znanja o bezglutenskom načinu ishrane osobama alergičnim na gluten su dobro poznata. Pre svega, treba isključiti pšenicu, speltu, ječam, raž, ovas i ove žitarice zameniti heljdom, kukuruzom, prosom, kinoom, amarantom ili pirinčem.

Način skladištenja ovih namirnica je jako bitan jer je kontaminacija glutenom moguća i vazduhom ili nemarnošću prilikom pripreme ostalih namirnica u kuhinji. Savetujem da bezglutenski proizvodi budu smešteni u posebnom ormariću, u kome će biti samo ova vrsta proizvoda.

Takođe pripremu bezglutenskih namirnica ne treba sprovoditi paralelno sa pripremom nekog drugog obroka koji može sadržati gluten.

Zašto je gluten štetan?

Često se govori o štetnosti glutena, a favorizuju se bezglutenski proizvodi. Ne smemo da zaboravimo da, ukoliko zaista za to nema razloga (celijakija ili loš genetski status crevne flore) nije neophodno redukovati gluten iz ishrane.

Bezglutenski proizvodi često sadrže zamene za brašno poput pirinča, kukuruza, kukuruznog skroba i krompira. Ovakvi dodaci su visokog glikemijskog indeksa, pa mogu praviti problem pacijentima sa dijabetesom, insulinskom rezistencijom i onima koji žele da redukuju telesnu masu.

Možemo izvesti zaključak da bezglutenski proizvodi nisu zdravi za svakoga. U žitaricama imamo veliku količinu vlakana, koja će obezbediti hranu za naše dobre bakterije u crevnoj flori, a sa druge strane, sprečiti apsorpciju masti, uticati na održavanje idealne telesne mase i na regulaciju lipidnog statusa.

Kako izgleda alergija na gluten?

Istraživanja su pokazala da samo 10 odsto onih koji imaju problem sa alergijom na gluten imaju tipične simptome malapsorpcije, a da čak 33 odsto nema simptome uopšte. Najčešći su problemi tipa bol u stomaku, anemija, krv u stolici, dijareja, umor, pad imuniteta, ranice u ustima, slabost i gubitak težine.

Kako utvrditi alergiju na gluten?

Najpre je potrebno napraviti razliku uzmeđu alergije i intolerancije na gluten. Alergija je proces posredovan IgE antitelima protiv proteina hrane i prikazuje se kao brza uzročno-posledična reakcija, dok je intolerancija tiha reakcija koja može eventualno napraviti neke digestivne promene, može da bude promenljiva i stečena kao posledica preteranog unosa.

Dok sa intolerancijom ima problema oko 35 odsto populacije, sa alergijama je to tek 2 odsto. Takva alergijska stanja, prvenstveno na gluten, mogu da se odrede analizom transglutaminskih antitela iz krvi (IgA, IgG) i antiglijadinskim antitelima. Ukoliko postoji sumnja na glutensku enteropatiju (celijakiju) tj alergiju na gluten, do konačnog postavljanja dijagnoze dolazi se uzimanjem biopsije sluznice tankog creva.

Koja su brašna bez glutena?

Bezglutenska brašna su heljdino, pirinčano, kukuruzno, proseno. Neophodno je detaljno pratiti deklaracije, jer često proizvodi od pomenutih brašana imaju i dodatke sa glutenom. Ukoliko želimo da nam proizvod bude bez glutena, na pakovanju obavezno mora biti naglašeno da taj proizvod ne sadrži gluten ni u tragovima.

Koje su koristi od bezglutenske dijete?

Ukoliko ste se odlučili da uradite neki od genetskih testova, kojim ćete imati uvid u stanje svoje crevne flore, i ako je rezultat pokazao da bi trebalo ograničiti unos glutena, takvom ishranom ćete zasigurno uticati na jačanje crevnog zida, a samim tim i na jači imunitet, bolji mineralni sastav i veću energiju.

Takođe, kod pojedinih autoimunih bolesti, kao što je Hašimoto, bi bilo poželjno smanjiti glutenske namirnice, jer kao posledica polupropustljivosti crevnog zida, gluten kao strano telo odlazi u krvotok, gde ceo imunološki sistem kreće u odbranu i napad na čestice glutena, ali nažalost, i na samu štitnu žlezdu, pa dolazi do tzv. samouništenja sopstvenog tkiva i slabljenja funkcije štitne žlezde.

Koliko organizmu treba da se očisti od glutena?

Dovoljno je određen period od par dana biti na bezglutenskoj ishrani, kako bi problemi koje je gluten prouzrokovao nestali (dijareja, mučnina, bolovi u stomaku). Ponovnim unosom namirnica sa glutenom, simptomi će se odmah javiti.

Plan ishrane kod pacijenata sa alergijom mora biti dobro organizovan, kako bi se zadovoljile sve energetske i nutritivne norme u cilju održavanja idealne telesne mase i dobrog zdravstvenog statusa.

Kako uvesti gluten bebi?

Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije, bebama je do šestog meseca dovoljno samo majčino mleko koje ne sadrži gluten, jer iako ga majka konzumira, ono ne dospeva do njenog mleka.

Uvođenjem bezmlečne ishrane nije neophodno bebama isključiti gluten iz žitarica, sem ako već ne postoji sumnja na celijakiju, koja ne može da se dijagnostifikuje pre 9-18. meseca, i često se postavljanje dijagnoze alergije na gluten meša sa ostalim digestivnim problemima.

Savetujem da prilikom uvođenja žitarica prvo krenete sa pirinčem i palentom, a da zatim polagano krenete sa uvođenjem jedne po jedne glutenske namirnice, i to ne pre šestog ili sedmog meseca.

Original Article

Ilustracija Foto: Pixabay/ID 5712495

Kako se to postaje nasilnik a kako žrtva? Svako pojedinačno mora da razmisli o svom ponašanju, a sistem koji će prepoznati i pružiti pomoć žrtvama nasilja, sudeći prema dosadašnjim rezultatima, mora da se popravi.

Miloš Đošić sa portala Stetoskop.info razgovarao je sa Mašom, majkom osmogodišnjeg dečaka sa posebnim oblikom autizma, Aspergerovim sindromom. Zašto Maša sledeće školske godine želi da prebaci Stefana u novu školu? Ovo je životna priča majke deteta sa autizmom, koja je odlučila da javno progovori.

Deca sa Aspergerovim sindromom ne dobijaju dijagnozu lako, posebno ako su simptomi blaže izraženi. Šta je to u ponašanju deteta, što Vas je navelo da se obratite lekaru za mišljenje? Koji su dalji koraci posle saznanja o Stefanovoj bolesti?

Neka deca sa AS sindromom dobiju dijagnozu, a neka ne. Moje dete je nije napismeno dobilo. Privatni lekar je između redova rekao da moj sin Stefan ima neki oblik AS sindroma, posle pregleda neuropsihijatra, psihologa i drugih stručnjaka. To se primeti po Stefanovom rezonovanju stvari, socijalnom ponašanju, nevoljnim pokretima (koji spadaju u pokazatelje AS sindroma i visokofunkcionalnog autizma).

Lečenje AS sindroma ne postoji. Stefan odlazi kod doktorke koja radi sa decom sa sličnim problemima, na socijalne radionice gde svi sede kružno i međusobno razgovaraju. Takođe sam svom detetu uvela homeopatsko lečenje, u nadi da će mu to pomoći.

Napredak je svakako vidljiv. Što se konkretno tiče radionica na koje ide, on se odlično snalazi i komunicira sa decom koja imaju slične probleme, koja su veoma brižna i pažljiva prema Stefanu.

Ključna karakteristika AS sindroma je problem u socijalnoj interakciji. Vaš sin se već nekoliko godina nalazi u školskoj klupi. Kako biste opisali njegovo snalaženje u školi, gde su ove veštine neophodne? Koliko učitelji i drugi đaci imaju razumevanja za Stefana?

Ključni problem kod AS sindroma su socijalni odnosi i komunikacija sa drugom decom. Stefan isključivo želi da priča o temama koje njega interesuju, a to su teme koje uglavnom ne zanimaju njegove vršnjake. Takođe, ista pitanja ponavlja više puta u toku dana, što odbija drugu decu u školi, jer im je kako kažu – dosadan.

Nažalost, nismo naišli ni na kakvo razumevanje. On je često sam na odmoru, deca ga odbacuju i vrlo su surova prema njemu. Kao pojedinac, Stefan u školi funkcioniše solidno. On je odličan đak, i obrazuje se prema normalnom programu kao i ostala deca.

Stefan je nadaren za engleski jezik, likovnu umetnost i voli muziku. Pentranje, penjački klub, je nešto što on jako voli, trčanje isto jer je vrlo brz. Samostalno ide u prodavnicu, pakuje knjige za školu, ponekad ostaje sam kod kuće. Oblačenje mu ide, ali, treba mu malo vremena dok obuje čarapice. Savladaćemo i to!

Mom Stefanu pričam da ćemo otići iz ove zemlje, da bih mu dala nadu. Da ćemo otići u neku bolju zemlju gde će biti prihvaćen, i gde to što leprša rukama nije bauk kao u Srbiji.

Društvena stigmatizacija je veoma izražena kod dece sa autizmom. Kažete da Stefana okolina i vršnjaci odbacuju. Kakvi su to komentari i koliko ga oni pogađaju?

Vršnjaci ga odbacuju, govore da je lud i glup, ne dozvoljavaju mu da učestvuje u grupnim igrama i izbegavaju ga. On koliko je željan igre i druženja, kada god im priđe dobije otpor, udarac i ružnu reč. U tome i jeste problem, koliko god napredovao u socijalnim radionicama, vraća se u školu gde su deca brutalno surova.

Komentari koje deca dobacuju utiču više na mene, nego na Stefana. Ali, nažalost, i on ih razume i pamti. Dešava se da više puta u toku dana ponovi šta mu je neki dečak rekao, i ja onda znam da ga je zabolelo. Odlučila sam da ga, kad završi ovaj razred, prebacim u drugu školu. Pitanje je samo u koju školu da ga prebacim, a da se vršnjačko nasilje i diskriminacija ne ponove.

Deca sa AS sindromom su jako usamljena, nemaju drugare koji će im dolaziti posle škole. Sreća je, ako imaju nekog drugara iz ulice, koji nije povezan sa školom.

Pomenuli ste nasilje koje je Vaš sin pretrpeo, na šta konkretno mislite?

Moje dete je trpelo fizičko nasilje još od prvog razreda, na samom početku školovanja. Fizički je slabiji i nije umeo da se odbrani od nasilnih dečaka iz razreda. Odlazila sam u školu svaki drugi dan, jer je dolazio kući uplakan. Udarali su ga pesnicama u stomak, noge… U drugom razredu, dečak mu je skinuo donji veš pred drugim đacima i ismevao ga. Moje dete to nije prijavljivalo, već se to saznalo zahvaljujući drugoj, da kažem dobroj deci.

Ni tada nisam naišla na podršku škole, pogotovu učiteljice. Govorili su mi da nije sve baš tako, kako Stefan ima bujnu maštu, kako je veoma inteligentan i provocira decu da ga udaraju. Obećala sam sebi da neću dozvoliti da moje dete neko maltretira zato što je drugačiji.

Jednom prilikom sam snimila telefonom šta se dešavalo posle časa fizičkog i to odnela direktoru škole i pedagogu. Kako je učiteljica ušla u školu, dečak je počeo da kinji Stefana. Posle dve godine maltretiranja, nasilnik je prebačen u drugi razred. Nažalost, Stefan ga i dalje viđa na odmorima, i još ga se plaši.

Zbog čega ste odlučili da o dijagnozi vašeg sina ne upozorite odgovorna lica u školi? Šta biste poručili drugim roditeljima koji imaju decu sa AS sindromom?

Učiteljicu nisam upozorila da Stefan ima karakteristike AS sindroma iz razloga što on to nema napismeno. Iskreno, kao majka verujem da će on napredovati, jer osim socijalnog dela i nevoljnih pokreta kada je srećan i uzbuđen, ostale stvari su potpuno normalne, kao i kod drugih ljudi. Neka deca sa dijagnozom AS sindroma nemaju empatiju, on je ima i veoma je emotivan, da ne kažem, emotivno preosetljiv.

Roditeljima bih poručila da manje plaču i pitaju se, zašto se to baš mom detetu desilo. Da budu što više nasmejani, jer ste svom detetu jedini prijatelj i podrška. Grlite dete što više, podižite mu samopouzdanje. Dobro je da dete sa AS sindormom stalno ima neke zadatke i obaveze, jer tako ima manje vremena za nevoljne pokrete.

Volite svoje dete, borite se za njegov srećan život, da bude prihvaćeno takvo kakvo je.

NAPOMENA* U najboljem interesu deteta, redakcija Stetoskopa je sa majkom odlučila da sakrije njihov identitet. Imena korišćena u tekstu (Maša, Stefan), nemaju nikakve veze sa stvarnim likovima.

Original Article

Foto: EPA-EFE/SEBASTIEN NOGIER

Šest decenija duga tradicija priča o junacima iz 50. godine pre nove ere, u nepokornom galskom selu u Rimskom carstvu, nastavlja se i dalje, samo što sada epizode stvaraju scenarista Žan-Iv Feri i crtač Didier Konrad. Kroz strip “Asteriks” je obrađeno mnogo društveno-političkih tema i aktuelnih zbivanja, piše portal Stripblog.in.rs.

Prema rečima strip autora Dragana Lazarevića koji je svoje strip uspehe doživeo u Francuskoj, Asteriks je nesumnjivo jedna od najupečatljivijih pojava u evropskoj, a sigurno i svetskoj devetoj umetnosti. To je jedan od stripova koji bi trebalo da bude uvršten u obaveznu literaturu svakog čoveka koji sebe smatra intelektualcem našeg vremena.

– Nakon 60 godina, međutim, i Asteriks je poprilično drugačiji… neki će reći, “a zar godine ne utiču na sve nas?” Ali, radi se o jednoj suštinskijoj promeni. Podelio bih, i ne samo ja, sagu o Asteriksu na dva ključna perioda: Gošinijevski i post-Gošinijevski. Prvi je veličanstven, večan i neponovljiv, što dokazuje upravo: post-Gošinijevski period. Rene Gošini, neprevaziđeni scenarista Asteriksa, ali i autor i pisac mnogih drugih remek-dela stripa, kao što su Talični Tom, Iznogud, Umpah Pah, da samo njih pomenem, je toliko snažnim pečatom obeležio serijal o Asteriksu, da je sve nakon njegove iznenadne smrti, 1977. godine, samo bleda senka i pokušaj ”surfovanja” na staroj slavi, na razrađenim upečatljivim i karakternim likovima, na jasno uspostavljenim odnosima, kako među samim Galima u njihovom selu, tako i odnosu tih nepobedivih Gala prema Rimljanima, morskim gusarima ili svim ostalim sa kojima se susreću u toj pedesetoj godini pre Hrista, kada je cela Galija bila okupirana – “Cela”, govori za Strip Blog autor Dragan Lazarević.

Ono što Lazarević smatra za prokletsvo prevelikog uspeha je što neminovno podleže komercijalizaciji. Današnji teror novca i tržišta su nemilosrdni, i ne mare za umetnost, lepotu, vrednosti… ništa nije bitno osim profita, treba isisati svaki dinar, odnosno evro, iz uspešnog ”projekta”, pa dokle god to trajalo. Nije to ništa novo u svetu stripa, pa i drugih umetnosti, i on to negde razume, ali mu je žao što novonastala dela, nisu ni prineti onima koja su ga oduševljavala, inspirisala i učinila da i sam, još od ranog detinjstva, čitajući Asteriksa, poželi da se bavi ovom predivnom profesijom.

– Zbog svega rečenog, kad govorim o Asteriksu, uglavnom govorim o tom prvom, Gošinijevskom periodu, ovog nesumnjivo veličanstvenog dela u svetskoj umetnosti. Pored inteligentnog, ponekad prefinjenog, ali veoma često direktnog humora, mnoštva alegorija, u stripu o Asteriksu je sveprisutna i satira koja ni u jednom trenutku ne narušava osnovni tok priče, već naprotiv često doprinosi produbljivanju same teme scenarija, i naravno kritika je pre svega ovog našeg, savremenog društva kroz nadahnuto i suptilno transponovanje u situacije, okolnosti i odnose tadašnjeg Rimskog carstva. Asteriks nije slučajno postigao uspeh kod svih uzrasta, kod dece, omladine, ali i njihovih roditelja. Ta višeslojnost svake priče, u kojoj svako može da pronađe humor ”za sebe” u zavisnosti od svog ličnog životnog iskustva, je upravo tajni recept, ne druidovog čarobnog napitka već neverovatnog uspeha ovog stripa, kaže Lazarević.

Asteriks je preveden na preko 100 svetskih jezika i prodat u 370.000.000 primeraka. U svakom od tih prevoda Asteriks, iako galski junak, zasijao je u punom sjaju svojom univerzalnom porukom, privrženosti vrednostima slobode, samosvojnosti, hrabrosti i nepokornosti jačem – pogotovo ako je taj jači, nepravedan.

– Sve ove vrednosti su srpski čitaoci bez ikakvog problema prepoznali kao svoje od iskoni, utkane u svoje gene, potvrđene svetlim primerima iz naše istorije, i s toga, nije slučajno Asteriks, odmah po prvom objavljivanju na ovim prostorima, postao jedan od najpopularnijih stripova u nas. Setimo se samo koliko je tokom zločinačke agresije NATO-a na Srbiju korišćena upravo hrabrost i nepokornost galskog seoceta u totalnom okruženju rimskih legija, kao direktan pandan situaciji u kojoj smo se mi tada nalazili napadnuti od najmoćnije svetske Imperije i njenih podrepaša. Nepokorni Gali, u prerađenim isečcima iz stripa o Asteriksu, zamenjeni su tom prilikom Srbima, i sličnost je bila prosto frapantna. Strip kao što je Asteriks treba čitati i danas, u stvari ponajviše danas, kada je karikiranost realnih odnosa u društvu u kojem živimo, ali i u celom svetu oko nas, došla do tačke apsurda ravne onoj, maestralno proročki opisanoj u ovom karikaturalno-humorističkom, večnom i nadahnutom remek delu devete umetnosti, smatra Lazarević.

Original Article

Foto: A. Pavlović

Prema procenama zdravstvenih stručnjaka od psorijaze je u Srbiji obolelo oko 140.000 ljudi, od toga oko 10 do 20 odsto njih ima teži oblik te bolesti.

Predstavnici Udruženja pacijenata obolelih od psorijaze „3P“ napominju da su zahvaljujući razumevanju Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje od ove godine dostupni biološki lekovi za pacijente sa teškim oblikom psorijaze, čime su unapređene i proširene mogućnosti lečenja u Srbiji.

Vladimir Kecić, predsednik ovog Udruženja, naglasio je da ljudi koji imaju problema sa psorijazom moraju da se jave dermatologu i da slušaju njegove savete, te da je to jedini ispravan način u tretiranju ove bolesti.

Dr Predrag Majdan, načelnik odeljenja dermatologije u KBC „Zvezdara“, kaže da je prva primena biološke terapije u svetu počela 2004. godine i da ima prednosti u odnosu na konvencionalnu terapiju.

Kako napominje dr Majcan psorijaza je hronična autoimuna bolest, a to znači da je za pacijente u najvećem broju slučaja to doživotna terapija.

– Kada govorimo o ovoj bolesti, mi pre svega govorimo o simptomima koji su vidljivi na koži pacijenata, a neka od najčešćih mesta gde se ona javlja su spoljašnji delovi lakata, kolena, na licu se može javiti bilo gde, a nažalost se može pojaviti i na osetljivim mestima ljudskog tela, poput genitalija, što po pacijente može biti sa psihičke strane veoma osetljivo. Dokazano je da pacijenti koji boluju od psorijaze mogu da boluju od psihičke traume ili depresije, a to je sve samo dokaz koliko ova bolest opterećuje. Naši pacijenti u dobrom broju slučajeva imaju probleme u porodici, na poslu, a na primer odlazak na more ili na bazen ume da im predstavlja veliko psihičko opterećenje – zaključio je dr Majcan.

Profesorka Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i dermatolog Kliničkog centra Srbije dr Mirjana Milinković Srećković kaže da su odluku o primeni biološke terapije na račun RFZO čekali više od 10 godina, ali da sada možemo da idemo u korak sa svetom zadovoljni što pacijentima možemo da preporučimo savremene lekove koji najuspešnije kontrolišu psorijazu.

– Veoma mali broj pacijenata se obraća svom dermatologu kada ima psorijazu. Neki od njih koriste meleme, neki sami koriste lekove koji mogu da oštećuju i druge organe ili jednostavno dignu ruke od tog problema. A važno je da se jave svom doktoru, jer tako mogu i da izbegnu razne probleme u privatnom životu, ali i sa medicinske strane gledišta jer pacijentima umeju da se jave i pridružene bolesti, a onda to može dovesti do daljih komplikacija, navodi Milinković Srećković.

Prednosti biološke terapije

– Bolje se podnosi, lakše se primenjuje, a ima i manje neželjenih efekata i kontraindikacija. Terapija se primenjuje aplikacijom potkožne injekcije, jednom mesečno ili jednom u tri meseca, što je vrlo komforno za bolesnike. Od pre nekoliko meseci i u našoj zemlji je dostupno nekoliko efikasnih bioloških terapija koje pokazuju odlične rezultate, kaže dr Majcan.

Original Article

Foto: Pixabay/Djedj

U Madridu možete jesti i piti na svakom koraku, bilo da volite tradicionalne restorane ili barove, bilo da volite art kafiće ili fast foodove, jednostavno gastronomija je nešto što je važno samim Madriđanima.

Pored različitih jela poput tapasa, gaspaća, čuvene španske paelje, Madrid je poznat i po popularnoj tortilji de patatas. Madrid je evoluirao u jednu od najbogatijih kulinarskih prestonica Evrope. Madriđani su svim srcem prihvatili inovativnost španske gastronomske revolucije.

Prikazivanje beskonačne raznolikosti hrane iz svih španskih regiona vezano je i za njihovu strast prema tradicionalnoj španskoj kuhinji.

Trg Puerta del Sol (Vrata Sunca) je jedan od najpoznatijih i najužurbanijih mesta za sastanke u samom srcu grada. Do njega se sa lakoćom dolazi iz svih delova Madrida i blizu je mnogih najvažnijih znamenitosti. Okružen je restoranima, barovima i kafićima koji nude i tradicionalnu i modernu špansku kuhinju.

Za ljubitelje dobrog zalogaja u blizini Puerta del Sol smestili su se neki od najčuvenijih restorana i barova poput LaTerraza del Casino, Casa Labra, Bar Lambuzo, a ukoliko želite da uživate u toploj čokoladi i čuvenim ćurosima, tu je Chocolateria San Gines.

U Ginisovoj knjizi svetskih rekorda Sobrino de Botin je proglašen za najstariji restoran na svetu.

Osnovan je 1725. godine, na Calle Cuchilleros. Restoran nije poznat samo po svom dugogodišnjem postojanju, već je mesto koje je osvojilo i mnoge nagrade za spremanje tradicionalnog jela Cocido madrileno. Ovo omiljeno jelo Madriđana sastoji se od leblebija, dinstanog mesa ili kobasica i sezonskog povrća.

Od vode u kojoj se jelo kuvalo pripremaju supu sa rezancima, a meso i varivo se služi posebno. U Madridu se organizuju i turističke ture u okviru kojih se obilaze restorani koji spremaju na razne načine ovo specifično jelo.

Pre više od 100 godina u Madridu je otvorena pijaca Mercado de San Miguel, ova zatvorena pijaca od čelične konstrukcije renovirana je 2009. godine. Interesantna činjenica je da je za njenu rekonstrukciju novac sakupljen od donacija ljudi iz Madrida. Ovo nije klasična pijaca svežih namirnica, ovo je gastronomska destinacija na kojoj ćete pronaći sve najbolje iz Španije.

U okviru pijace nalazi se mnoštvo tapas barova koji služe patatas bravas, gambas al ajillou, a ujedno ovo su i mesta na koje dolaze meštani kada žele da pojedu nešto na brzinu. Ukoliko želite da posetite ovo mesto, izbegavajte vikende jer su tada najveće gužve.

Museo de Jamon je grupa od tri prodavnice delikatesa koje se nalaze u Madridu, ovde možete pronaći sve vrste španskih šunki i sireva. A ukoliko želite da uživate u raznim vrstama sendviča, tapasa ili tradicionalnoj španskoj kuhinji, u okviru svake od njih u prijatnom ambijentu se nalaze i restorani sa odličnom uslugom. Madrid je zaista pravo mesto gde sa lakoćom možete da uživate u jelu.

Turistička agencija Odeon World Travel je pripremila aranžmane za Madrid za predstojeće praznike i Novu godinu sa avionskim prevozom. Uživajte u čarima Madrida i fantastičnoj gastronomiji.

Original Article

Foto: Vesna Laćarak

Nekom prigodom supruga brigadira Eduarda Gomeza napravila je ukusne kolačiće za proslavu koji su veoma brzo nestali, te je moglo da se čuje pitanje gde su brigadirevi slatkiši? Tako su i dobili naziv.

Prave se od kondenzovanog mleka i kakao praha. Ovo su najjednostavnije, ali u isto vreme najukusnije čokoladne kuglice koje ćete sami napraviti u kućnoj izradi i biti veoma ponosni na dobijeni rezultat.

Šta nam je sve potrebno:

• 1 pakovanje kondenzovanog slatkog mleka
• 2 kašike putera
• 3 kašike kakao praha
• čokoladne mrvice

Način pripreme:

Kondenzovano mleko zagrejati dodati puter pa potom kakao. Kuvati na laganoj vatri 15-20 minuta, stalno mešajući.

Smesa za brigadirčiće je gotova kada drvenom kašikom povučete po dnu posude u kojoj kuvate, masa se razdvaja i sporo vraća u prvobitno stanje.

Kada je kuvanje završeno smesu razliti u plitku posudi ili tanjir i staviti u frižder na pola sata.

Kašičicom vaditi smesu valjati dok ne dobijemo pravilnu kuglicu.

Potom kuglice dekorišemo valjajući ih u razne čokoladne mrvice, šarene mrvice, kokosovo brašno, orahe, lešnik, šećer u prahu, badem u listićima, pistaće, kakao prah, pa u papirne korpice.

Od ove količine možete napraviti između 20-30 kuglica u zavisnosti koliko ih velike pravite.

Kako napraviti kondenzovano mleko:

U litar punomasnog mleka dodati 200g šećera. Kuvati satima na niskoj temperaturi, sve dok se količina mleka ne zgusne, blago karamelizuje, redukuje.

Uživajte!

Original Article