Može se javiti normalna tuga u vezi sa gubitkom nečega čemu smo težili, odnosno nečega što je u našem sistemu vrednosti bilo od velikog značaja. Težina tuge je proporcionalna percepciji veličine gubitka voljenog ili željenog objekta, statusa ili osobe. Depresija je nažalost patološkog karaktera, koja nije izazvana nekim spoljašnjim povodom u bolesnikovoj okolini, ili je nesrazmerna tom povodu.
Depresiju treba razlikovati od normalne tuge, piše portal Stetoskop.info. Pod uticajem tragičnih događaja i normalni ljudi mogu osećati duboku tugu i bol, dakle, mogu i oni biti intenzivno tužni, ali imaju normalan uzrok. To je normalna depresija, normalna tuga. U depresiji „normalnih“ svet je bezvredan, kod patološke depresije bolesnik sam sebe doživljava bezvrednim. Depresija normalnih postepeno prolazi jer kod normalnih ljudi svaka emocija vremenom gubi na intenzitetu..
Zbog čega su ljudi sada depresivniji?
Pre je seoski život bio dominantniji nad životom u gradu. Porodice su bile transgeneracijske (roditelji, deca i njhove porodice) pa je podrška bila veća i uvek je pomoć bila prisutna. Urbani život je doneo takmičarski duh, zapadni čovek se stalno takmiči, stalno mora da bude najbolji, da bude aktivan i asertivan. Kultura nam je nametnula da vredimo onoliko koliko postignemo (čovek je biće koje vredi bez obzira na sve).
Foto: Pixabay/Free-Photos
Sada se sve boduje – koliko smo poslovni, profesionalni, asertivni, prirodni ili antiprirodni. Promene su brže, trend se brzo menja. Pre je bilo potrebno preko 50 godina da dođe do promene, danas se to konstantno dešava. Dakle, čovek mora stalno da bude u toku sa tim promenama i da se takmiči sa drugima. A u takmičenju neko uvek izgubi i bude gubitnik. Ili se pak osoba oseća kao guitnik zbog svojih sopstvenih očekivanja, previše očekuje od sebe, dolazi do nesklada između sopstvenih sposobnosti/mogućnosti i želja.
Oko pet odsto ljudi je klinički depresivno, što znači da je svakoj dvadesetoj osobi potrebno lečenje. Kod nas su ljudi bili izloženi ratovima, krizi, tranziciji, nezaposlenosti, niski su prihodi, neravnomerna je razvijenost. Depresija ima kumulativni efekat odnosno odloženo dejstvo. Nakon dešavanja devedesetih godina energetski resursi ljudi su iscrpljeni, a i dalje smo izloženi negativnih dešavanjima.
Depresija spada u grupu poremećaja emocija
Sastoji se iz četiri komponente: subjektivna, ponašajna, telesna i kognitivna.
Subjektivna komponenta
Depresivna osoba je svesna neprijatnosti, ona je doživljava, oseća; ima izraženo potišteno raspoloženje, manjak samopouzdanja i oseća se beskorisno.
Ponašajna komponenta
Vidljiva je pasivnost, manjak energije i motivacije za društvene aktivnosti, osoba može pokazivati inhibitovanost (mirna) ili agitovanost – plač, lomljenje prstiju (agitovana depresija)
Telesna komponenta
Poremćaj sna, gubitak apetita, poremećaj u radu unutrašnjih organa, gorušica, stezanje, glavobolje, kod žena ginekološki simptomi, pad imuniteta, smanjen seksualni nagon
Kognitivna komponenta
Za depresiju je karakterističan Bekov trijas – negativna interpretacija ljudi (niko me ne voli, niko ne želi da mi pomogne), negativna interpretacija sebe (jadan sam, nikakav sam, bezvredan) i negativna očekivanja tj. negativna anticipacija budućnosti.
Svako tužno raspoloženje nije depresija
Tuga se u mnogim slučajevima ne leči i normalna je (smrt bliske osobe – normalna tuga). Postoji neklinička depresija, između tuge i depresije za lečenje, minimalni emocionalni poremećaj; situaciona depresija, depresija izazvana dešavanjima.
Foto; Pixabay / StockSnap
Na nivou opšte populacije pet odsto ljudi pati od kliničke depresije. U četvrtini slučajeva ona traje manje od mesec dana, a u polovini, manje od tri meseca. Problem kod depresije je što u 75 odsto slučajeva recidivira (bolest se vraća). Prva epizoda (incidenca) pogađa jednako i muškarce i žene, 49,9 prema 50,1 odsto, ali muškarci imaju veće šanse da izađu iz depresije i da ne budu povratnici.
Simptomi kliničke depresije
Perzistentno depresivno raspoloženje u trajanju od najmanje dve sedmice i najmanje pet od navedenih simptoma:
Loš apetit i gubljenje na težini ili pojačan apetit, dobijanje na težini od 2-2,5 kg u toku nekoliko sedmica.
Nesanica (insomnia) ili preterano spavanje (hipersomnia)
Gubljenje energije, iscrpljenost, zamorenost
Psihomotrna usporenost ili agitarnost ( uznemirenost) – ne radi se samo o subjektivnom doživljaju, već o promeni koju mogu da zapaze i drugi
Gubitak interesovanja, zadovoljstava u uobičajenim aktivnostima, uključujući i društvene aktivnosti i seksualne kontakte.
Osećanje samoprebacivanja ili preterana i neodgovarajuća krivica
Teškoče u mišljenju i koncentraciji, poput usporenosti u mišljenju i neodlučnosti
Ponavljanje misli o samoubistvu, kao i suicidalno ponašanje
Postoje dva osnovna tipa depresivne bolesti
Egzogena – reaktivna depresija
Uzrokuje je vrlo snažna reakcija na određeni emotivni udarac, npr. gubitak voljene osobe, kraj ljubavnog odnosa ili finansijski gubitak.
Endogena depresija (“endogeni” znači “koji se razvija iznutra”)
Obično se javlja bez očiglednog uzroka i predstavlja skup simptoma, koji označavaju težu formu depresije.
Intenzitet simptoma često varira prema delu dana. Osoba koja pati od endogene depresije obično se budi rano i tužno raspoložena; u toku dana raspoloženje se popravlja. S druge strane, reaktivne depresije su često najteže noću.
Razlikovanje endogene i reaktivne depresije se vrši preko kriterijuma dve grupe.
Grupa A
Različit kvalitet depresivnog raspoloženja, dublje i kvalitativno drugačije raspoloženje, jače.
Gubitak reaktivnosti na promene u okruženju, endogeno depresivna osoba se čak ni privremeno ne oseća bolje ukoliko se njoj i dragoj osobi nešto lepo desi.
Raspoloženje je po pravilu gore izjutra.
Gubitak interesovanja i zadovoljstva u svim sferama života.
Grupa B
Osećanje prebacivanja ili preterane neodgovarajuće krivice.
Rano jutarnje buđenje ili nesanica u sredini noći.
Psihomotorna usporenost ili agitiranost.
Loš apetit.
Izražen gubitak telesne težine.
Gubitak interesovanja ili zadovoljstva u uobičajenim socijalnim aktivnostima, kao i znatno umanjen seksualni nagon.
U toplom mleku rastvoriti kvasac sa kašičicom šećera dodati ulje, koricu limuna i brašno i zamesiti mekše i glatko testo. Ostaviti da odmori 20 min. Na pobrašnjiven sto istresti testo i odvojiti jednu manju lopticu. Orahe samleti dodati muskatni oračić i šećer po želji.
Testo na pek papiru razviti veličine okruglog pleha vel. 24 cm. Nožem testo iseći na 8 trouglova tako da se ne seče do kraja ivica. Na kraju trougla staviti kašiku oraha i prebaciti trougao i pritisnuti sa svih strana.
Lopticu koju smo ostaviti malo razviti pa u sredinu ubaciti 2 kašike oraha. Saviti ivice okrenutu naopako pa ubaciti u sredinu. Pokriti da odmori i premazati žumancetom .
Za to vreme uključiti rernu na 200 stepeniC i peći pogaču okoC 40 min. Pečenu prekriti krpom da se ohladi.
Grad unutar zidina – Ičan Kala – skromno se otvara uskim uličicama sa niskim zgradama bez prozora i rezbarenim drvenim kapijama, ispred kojih se sedi u hladovini ili uveče, za duga vremena, koje ovde sporo protiče. Hiva živi u svojoj prošlosti.
Sve do prvih decenija dvadesetog veka, Hivom je vladao han i ona je bila jedna od zadnjih orijentalnih despotija.
Sve do tada on je držao i robove; i danas se mogu videti lagumi u kojima se nalazila pijaca robova. Istorijat grada i ovog dela Centralne Azije, koji se naziva Horezm, međutim, ima i slavniju stranu.
Horezm je u ranom srednjem veku bio značajan centar islama, razvitka filozofije i prirodnih nauka. U njemu su delovali velikani, kao što su Ibn Sina (Avicena), Biruni i Al Horezmi. Svaki od njih zadužio je po desetak naučnih oblasti. Prvi je jedan od osnivača medicine; drugi astronomije a treći – tvorac algebre i algoritama. Hiva se odužila Al Horezmiju spomenikom ispred kapije grada.
DŽingis Han je sredinom srednjeg veka zaustavio razvitak Horezma. Ono što je vreme rušilo, obnavljano je istim materijalom, nepečenom ciglom, ali je zadržan vekovni izgled Ičan Kale. Krajem devetnaestog veka u njoj je bilo 7 dvoraca, 20 džamija, 38 medresa, nekoliko karavan saraja i pokrivenih bazara.
Dosta toga je preostalo, da danas posvedoči o vremenu poslednjih hanova. Dva mauzoleja, jedan skromniji iz četrnaestog veka, sufi mislioca Sajidza Alaudina i drugi raskošniji, sa tirkiznom kupolom, Mahmuda Pahlavija, pesnika. DŽuma džamija, sa kraja osamnaestog veka, sa pokrivenim dvorištem koje nose rezbareni brestovi stubovi (neki kažu da ih ima 212, drugi 219) i minaretom visokim 52 metara.
Zidovi Taš Hovil palate prekriveni su u potpunosti plavim i belim pločicama, koje daju izgled beskrajnih ćilimova. Islam Hodža kompleks, sagrađen početkom dvadesetog veka, sa medresom i minaretom od 56 metara, dominira okolinom. I najzad, „kratko“ minare, Kalta Minor, zamišljeno da bude visoko – i tu se vodiči ne slažu – 70 ili 110 metara.
Zbog hanove smrti, gradnja je zastala na 29. metru, ali je zato osnova impresivna, kako po dimenzijama, tako i po zidu obloženom redovima plavih pločica i majolike.
LJudi ovde žive jednostavno, u skladu sa prošlim vremenima. Glavno prevozno sredstvo i danas su magarci. I ovde se gaji kult jednog mudraca, mada mu je spomenik s magarcem podignut u Buhari – Nasredina Hodže. Posle dugog rada na polju, on se po strašnoj vrućini vraćao kući.
Sustigao ga je poznanik na magarcu i ponudio mu prevoz. Pošto se udobno smestio, Nasredin je uzdahnuo: „Ponekad je raj tako blizu, da ga možeš naći i na leđima magarca“.
Već duže vremena agresivno se reklamiraju rupičaste naočale sa senzacionalnim naslovima kako vraćaju 100% vida. Iako se mnogima čini kao nešto što bi vrijedilo pokušati, upozoravamo vas kako to nije istina, ne nasjedajte na senzacionalne naslove i ne bacajte svoj novac.
Odlučili smo razotkriti prijevaru, koristeći za primjer jednu stranicu na koju smo naišli te smo kontaktirali i jednog od vodećih oftalmologa iz očne poliklinike Optical Express, dr. Deana Šarića.
S ove stranice vrišti senzacionalan naslov ‘Kraj ere dioptrijskih naočala! Revolucionarno otkriće Hrvata, prirodno vraća 100% funkcionalan vid u 28 dana’ te se na stranici razbacuju brojkama od 14 000 korisnika naočala.
Tko je profesor Marko Peić, stručnjak na području vojne biotehnologije, navodni izumitelj ovih naočala?
Na stranici piše da je profesor Marko Peić, između ostalog stručnjak na području vojne biotehnologije ( haha) odlučio osloboditi svoju majku od progresivne sljepoće te kako je nakon godinu dana istraživanja osmislio metodu rupičastih naočala.
Pa, već na početku našeg istraživanja (a nije trajalo godinu dana) postalo je jasno da profesor Marko Peić nije prevarant, već da uopće NE POSTOJI. Na stranici postoji i njegova fotografija.
Kada smo počeli tražiti ovu fotografiju, pronašli smo jako puno fotografija s ovim čovjekom. Jedini problem je što ovo nije nikakav profesor Peić – već je ovo model na fotografijama, koje su namijenjene korištenju u komercijalne i nekomercijalne svrhe. Ova fotografija nalazi se u servisu baza fotografija Dreamstime i bilo tko je smije skinuti i koristiti. Pogledajte koliko fotografija s ovim gospodinom je samo dostupno za korištenje na ovom servisu.
Također, na ovoj stranici gdje se reklamiraju rupičaste naočale, nalazi se i fotografija ovog istog gospodina i navodne majke:
Pronašli smo i ovu fotografiju na istom servisu fotografija:
Zapravo, pronašli smo ih mnoštvo:
Dakle, profesor Marko Peić je nepostojeća osoba, a ove fotografije može skinuti bilo tko i koristiti ih.
Ova stranica ne samo da ljudima uzima novac, već je i vrlo opasna. Vrlo je opasno govoriti ljudima, koji pate od očnih bolesti, da će im rupičaste naočale vratiti vid. Velika većina očnih bolesti, ukoliko se ne liječe, s vremenom će dovesti do gubitka vida.
Rupičaste naočale za vid
Na istoj stranici navode se neke velike neistine, a za komentar smo pitali dr. Deana Šarića, vodećeg oftalmologa u Hrvatskoj, iz poliklinike Optical Express. Doktor Dean Šarić je vodeći refrakcijski i transplantacijski kirurg s dvadesetgodišnjim iskustvom u području laserske korekcije vida te u području transplantacijske kirurgije s iskustvom od preko 25 000 zahvata.
Naočale slabe oči – Kad stavite naočale, vidite bolje – očito je. Ali što se događa kad ih skinete? Svijet se opet zamagljuje. A okulist i dalje tvrdi da se Vaš defekt povećava i preporučuje Vam da nabavite jače naočale… To je začarani krug. Oko prestaje raditi nakon stavljanja leće jer naočale rade sve za njih. Kao rezultat toga, oko više ne vježba i stanice odgovorne za oštrinu vida postupno umiru. Kao rezultat, iako na trenutak možete vidjeti bolje, postupno gubite vid…
ZAŠTO OVO NIJE ISTINA, odgovara dr. Dean Šarić iz poliklinike Optical Express:
Ovo je potpuno netočno. Kod recimo kratkovidnih ljudi ne postoji nikakav ‘rad’ oka koji bi im olakšao vid. Čovjek koji je kratkovidan ‘škilji’, mršti se i sl., no svakako ne vidi bez naočala i leća. Nenošenje naočala i leća i nekorigiranje vida uzrokovat će nesanicu, glavobolje, nervozu i još štošta drugoga. Ovako nešto može napisati samo netko tko ne razumije osnove optike.’
2. Tablete truju i uništavaju organizam – Pijenje kemijskih tableta potpuno je protiv prirode. Izazivaju beskrajan popis nuspojava. Uzrokuju, između ostalog, čir na želucu, oštećenje sluha ili disfunkciju bubrega. Čak 35% slučajeva akutnog zatajenja jetre uzrokovano je upotrebom kemijskih pomoćnih sredstava. Uzimate tabletu da biste bar malo bolje vidjeli, a umjesto toga ste izloženi čiru na želucu i oštećujete jetru . To je besmisleno i uopće ne dolazi u obzir.
Dr. Dean Šarić: Ovo je još jedan primjer potpunog neznanja autora ovog teksta. Nikada nisam čuo da bi netko tabletama liječio primjerice astigmatizam ili neku drugu refrakcijsku grešku.
3. Laser je apsurdno skup – Laserska korekcija vida košta između 6 500 i 17 000 kn. Za jedno oko i jednu manu – a vjerojatno će ih biti i više. Čak i ako si možete priuštiti da lagano potrošite takvu svotu, morate znati da je učinkovitost takve operacije samo oko 27%. To znači da više od 73% ljudi koji su koristili laser moraju i dalje nositi naočale ili još jednom platiti operaciju…
Dr. Dean Šarić: Laserski zahvat je skup no u usporedbi s primjerice cijenom naočala i leća koje pacijent potroši u godinama nošenja, laserski zahvat je čak jeftiniji. Tehnologija koja je u stanju mikronskom preciznošću otkloniti dioptriju tako da pacijent već sutra vozi automobil nije jeftina.Učinkovitost operacije je preko 98 %, a kod preostalih manje od 2% pacijenata potrebna je dokorekcija, koja je naravno besplatna.
4. Leće su opasne – Sama ideja stavljanja nečega u vlastito oko zvuči iracionalno. Morate znati da na Vašim rukama žive stotine tisuća bakterija, virusa i gljiva. S lećama stavljate sve to u svoje oči tamo gdje vladaju savršeni uvjeti za razvoj. U najboljem slučaju nadražit će Vam oči, a u najgorem dovesti do ozbiljne infekcije.
Dr. Dean Šarić: Ukoliko se pridržavate elementarnih pravila higijene, leće nisu opasne. Ukoliko se ne pridržavate higijene – sve postaje opasno. Stotine milijuna ljudi nosi leće bez komplikacija.
5. Masaže očiju nisu učinkovite – Početkom 20. stoljeća američki je biznismen osmislio metodu koja je navodno trebala otkloniti oštećenja vida. I zaista se zahvaljujući njoj dobro obogatio. Ova metoda su masaže i tzv. joga za oči. Njezinu učinkovitost nikada nije potvrdio niti jedan istraživački institut. Ovo je obična prijevara izmišljena radi brzog profita. Ne dajte se navući i ne bacajte novac niz vodu.
Dr. Dean Šarić: S ovime se u potpunosti slažem. Ogroman je broj šarlatana koji na različite načine varaju narod: masaže, vježbe, pa i ove rupičaste naočale….spektakularni novi proizvodi za rast kose, liječenje karcinoma i slično.U organiziranijim zemljama ovakve prijevare podliježu kaznenom progonu, jer ne samo da nisu učinkovite nego mogu i dodatno narušiti nečije zdravlje.
A što je sa svim pozitivnim iskustvima koja su stavljena na stranicu, pa i fotografije tih ljudi su tamo?
Ukoliko ste nam mislili postaviti i ovo pitanje, i to smo istražili. Naime, nitko od tih ljudi ne postoji. Evo samo nekoliko primjera:
Na stranici ova fotografija stoji potpisana kao Mutimir Vadjina iz Dugopolja. Međutim, u već spomenutoj bazi fotografija nalazi se i ova, a čini se da je ovo ‘nasmijani stariji muškarac s brkovima iz ruskog sela’. Dakle, Mutimir zapravo nije Mutimir. Mutimiri su samo sastavljači teksta o rupičastima naočalama i vlasnici stranice koja ih prodaje.
Ivona Hršak iz Splita – nije Ivona, nije iz Splita, a fotografija isto pronađena u već spomenutoj bazi fotografija, a nosi naziv ‘Starija gospođa u vrtu’.
Mogli bismo ovako bez kraja i konca, ali vjerujemo da ste shvatili poantu.
Rupičaste se naočale prodaju na njihovoj stranici za ‘samo’ 287 kuna. Ukoliko ne vjerujete nama i baš na svojoj koži želite dokaz da rupičaste naočale ne funkcioniraju, onda ih radije nabavite na Njuškalu za 50 kuna.
Čemu zapravo služe rupičaste naočale?
Apsolutno ničemu. Nasamareni ljudi koji imaju problema s vidom jedini su rezultat ovih naočala. Međutim, postoji nešto što se zove – stenopeična leća. Posebna vrsta su tzv. stenopeične mekane leće i tzv. leće s crnom pupilom koje se koriste za bolji kozmetički učinak nakon težih ozljeda ili bolesti oka (makule na rožnici, dijaliza šarenice, fibroza u zjeničnom otvoru i drugo).
Kako se onda riješiti dioptrije?
Na kraj s dioptrijom možete izaći s naočalama, lećama ili laserskom korekcijom vida.
Omiljena mesta gde se fotografišu je čuvena kućica na Drini i banjska stena koja se nalazi na 1.065 m iznad mora. Banjska stena je vidikovac sa kojeg se pruža predivan pogled na jezero Perućac i na kanjon reke Drine. Meštani Bajine Bašte za portal puteviavanture.rs kažu da je dolazak kineskih turista doneo veliku korist proizvođačima pastrmke u ovoj varošici.
Glavno tržište pastrmke iz ove prostrane opštine s velikim turističkim potencijalima bilo je u Beogradu. Ogromnim porastom kineskih turista na Drini i Tari pastrmka se i proizvodi i prodaje na teritoriji opštine Bajine Bašte.
– Kineskih turista je kod nas iz godine u godinu sve više. Njihovo omiljeno jelo je pastrmka. Zbog toga se pastrmka sve više prodaje u Bajinoj Bašti, a sve manje u Beogradu – kaže predsednik opštine Bajina Bašta Radomir Filipović i dodaje da će u narednoj deceniji Tara i Drina biti najposećenije turističke destinacije u Srbiji.
– Lepota prirode na teritoriji Bajine Bašte i vreme interneta u kome živimo su garancija da će turisti iz inostranstva najviše posećivati ovaj deo Srbije – zaključio je Filipović.
Da li ste nekada razmišljali o tome koliko je svinjska mast dobra za kosu? Znamo da se svinjska mast koristi za kožu, a da li i koliko često smemo da je mažemo za bolji kvalitet kose koja je suva i beživotna? Pročitajte. Ovo će vas oduševiti!
Ono što mora da ste čuli kada je svinjska mast u pitanju, to je da se ona koristi za negu kože i da je odlična za kožu koja je sklona borama. Njena fantastična svojstva poznata su nam još od davnina, kada se koristila za osip kod beba, kako bi se neutralisale sve negativne stvari i pojave na koži.
Ono što mi nazivamo svinjskom mašću koja se koristi u kozmetičke svrhe, u stvari je svinjska mast oprana u devet voda.
Iako deluje arhaično, zapravo sve više mladih žena veruje u ovaj recept jer kozmetička industrija, koja je nikad razvijenija, ima mnoštvo proizvoda i rešenja za sve i svašta, ali i mnogo hemikalija u sebi. Ako ih svakodnevno koristimo, oni stvaraju mnoge negativne efekte na naš organizam.
O hemijskim supstancama koje mogu negativno delovati na telo već smo pisali. Pored mnogo korisih svojstava, često se provuku i neka loša. Zato se mnogi vraćaju ovom drevnom receptu, koji nema nijednu jedinu negativnu karakteristiku niti hemikaliju koja može da nam naškodi jer nam je važna prirodna nega kose i kože.
Posebno ta svinjska mast oprana u devet voda, na koju se i odnosi naš današnji tekst. Da ne bude zabune, koristićemo samo izraz svinjska mast, ali je potrebno da znate da se odnosi na opranu mast.
Ova svinjska mast koja je dobra i za kosu, dobija se tako što uzmemo dovoljnu količinu masti (onoliko koliko nam je potrebno) i sipamo u nju mlaku vodu. Najbolje je kada je mast topljena kod kuće, domaća, a ne kada je kupljena u trgovini.
Zajedno sa vodom koju smo sipali (a vodite računa da temperatura vode bude blago povišena) nikako vrela, mešamo nekoliko minuta. Zatim prospemo vodu, a onda u istu mast sipamo još vode i ponovimo proces. Tako devet puta.
Zašto devet? Tako nalaže narodski recept, to je odgovor na pitanje. Šalu na stranu!
Smisao ovog pranja jeste da se svi štetni sastojci i prljavštine sklone iz masti, da ostane čista mast bez primesa soli, koja može da se stavi na lice ili na kosu.
Kada se odlučite za alternativnu negu svinjskom mašću, ovako je operite i ne brinite da li je bezbedna za upotrebu.
Da li je svinjska mast dobra za kosu?
Funkcionisanje ljudskog organizma veoma je složeno i sve stvari, bez obzira na to što se nama čini, veoma su povezane. Zato sa sigurnošću možemo reći da su svi problemi koje imamo sa kožom glave, masnom kosom ili suvom kosom, posledica isključivo delovanja funkcionisanja organizma u celini.
Kada je u pitanju zdravlje naše kose, tu svinjska mast može da pomogne. Ako ste na pomisao da stavite mast na kosu pomislili da je to loša ideja jer ne želite da se umastite i isprljate, onda da razjasnimo sledeće.
Kako koža glave sama proizvodi masnoću, ne bi bilo poželjno da se na koren kose nanosi dodatna masnoća. Tako da se nega kose svinjskom mašću odnosi samo na onaj deo koji je dužina kose, nikako koren.
S obzirom na to pretpostavljate da svinjska mast, budući da vlaži vlasi, može biti pogodna za problem suve kose koju treba oporaviti, a takođe i za rast kose, budući da je suva kosa krta i lomljiva, tako da ne možemo računati na njenu dužinu.
I konačno, svinjska mast je pogodna za negu kose, zato što je bogata oleinskim kiselinama. One su zadužene za to da oblože vlas i da je zaštite od negativnih uticaja koje na nju ima vlažna ili suva sredina, ali brojni drugi faktori, kao što su razni stajleri za kosu (uvijači i ispravljači), koji deluju na kosu svojom visokom temperaturom, samim tim dodatno oštećujući kosu.
Svinjska mast za kosu – upotreba
Upotreba svinjske masti za kosu veoma je jednostavna. Zapravo, najkomplikovaniji deo je onaj koji se tiče ispiranja svinjske masti u devet voda, o kome je bilo reči u jednom od prethodnih pasusa. Kada ste to završili, možete preći na nanošenje.
Svinjsku mast za kosu nanosite na kosu najčešće pre pranja.
Sat vremena pre nego što ste odlučili da operete kosu, nanesite celom dužinom svinjsku mast na nju, vodeći računa da nikako svinjska mast ne bude do kože glave, već samo na donjem kraju kose, naročito ako imate masno teme, a suve krajeve kose.
Vodite računa da se ne umažete svinjskom mašću, pošto, iako korisna za kosu i kožu, ona se veoma teško sklanja sa odeće. Ili obucite nešto što je staro i ne bojite se da li ćete ga uflekati ili obucite neki top, da biste tako izbegli mazanje gornjeg dela odeće.
Kad smo kod flekanja, isti slučaj je i sa majonezom za kosu. On je dobar za nju, ali je opasnost od flekanja velika.
Kada ste se pažljivo namazali, uzmite češalj pa se očešljajte pažljivo, tako ćete osigurati da sve sve delove kose dotakli mašću. Važno je da svaka vlas bude natopljena. Onda uvijte kosu u punđu i stavite najlonsku kesu ili kapu na glavu, kako bi se mast zagrejala i kako bi bolje odreagovala.
Ovako držite oko sat vremena, a zatim isperite kosu na uobičajen način. Nemojte se bojati da ćete teško isprati kosu, iako će biti potrebno šamponiranje više, kosa će biti lepo oprana posle toga, a biće dodatno svilenkasta i meka.
Za bolji efekat i lakše ispiranje, važno je i koji šampon koristite. Zato preporuka ide u pravcu prirodnih šampona, bez sulfata, da biste kosu sačuvali od bilo kog vida oštećenja. Savet po pitanju nege i problema sa suvom kosom može vam dati naša čitateljka Irena. Njena kosa bila je oštećena i suva, opadala je i ona je bila očajna zbog njenog izgleda. Ipak, ona se prirodnim načinima izborila da joj kosa bude zdrava i sjajna. Kako? Jako je jednostavno, pa i vi možete tako. Njenu priču pronađite ovde: https://minutzamene.com/kako-sam-oporavila-kosu/
Ako se pitate koliko često i koliko dugo treba koristiti svinjsku mast za kosu, odgovor je onoliko koliko je potrebno da se kosa oporavi. Neka to bude minimum jednom nedeljno u periodu od nekoliko meseci, a kada svoju kosu oporavite, onda proces možete ponavljati nekoliko puta mesečno, da bi kosa ostala meka i zdrava.
Svinjska mast za suvu kosu
Jedna od najčešćih primena svinjske masti je za suvu u lomljivu kosu.
Ne moramo previše govoriti o potencijalnim razlozima za to da kosa bude suva.Dovoljno je reći sunce. Kada je napolju toplo, ako često boravite na suncu ili kada ste na letovanju, vaša kosa biće veoma izložena negativnom uticaju sunčevih zraka koji će joj dosta naštetiti. Jedan od glavnih razloga suvoće kose upravo je jako sunce, ali i hlorisana voda, kao i morska voda, veoma korisna za organizam, ali pogubna za kosu.
Pegle, stajleri i fen, koje veoma često upotrebljavamo, takođe iz naših vlasi crpe ogromnu količinu vode, tako da je posle dužeg korišćenja kosi neophodno da bude obnovljena, da se na bilo koji način povede poseban račun o njoj.
Na kraju, suvoću kose mogu prouzrokovati i unutrašnji faktori, kao što je gubljenje nekog vitamina, stres i stresan način života. Oni utiču i na opadanje kose, ali i na to da kosa bude ispucala.
Pored već navedenog stavljanja svinjske masti na kosu pre pranja, možete delovati na još jedan način.
Veoma će biti korisno ako malo svinjske masti stavite na svoje dlanove i utrljate na čistu i suvu kosu, posle pranja.
Kao što biste uradili sa nekim uljem za kosu ili kapima, probajte da umesto toga stavite malo svinjske masti i utrljajte je na krajeve kose. Žedni i isušeni krajvi zdušno će prihvatiti ovu „poslasticu”, a vi se ne morate brinuti da ste naneli nešto loše na kosu.
Naprotiv, prirodnost svinjske masti učiniće vašu kosu zdravom. I nemojte se brinuti zbog eventualnog ružnog mirisa.
Oprana svinjska mast nema apsolutno nikakav miris, tako da odmah po nanošenju možete izaći iz kuće potpuno spokojni i bez bojazni da smrdite.
Naravno, vodite računa da ne preterate jer će vam se kosa zamastiti. I vodite računa da ne isflekate stvari. Postoje načini kako da se skinu fleke od masti, ali to nije uvek tako lako.
Svinjska mast za rast kose
Rekli smo da svinjsku mast ne bi trebalo mazati na koren kose, zato što je veoma masna i zato što može doprineti da se kosa dodatno masti. Međutim, postoji jedan problem koji svijska mast može uspešno da leči, barem da doprinese poboljšanju, a to je rast kose.
Na koji način koristiti svinjsku mast u ove svrhe?
Namazati mast upravo na koren kose, pre pranja i sačekati da odstoji dvadesetak minuta. Svinjska mast veoma će dobro uticati na kožu glave, pokupiće nečistoće i otpušiti pore. Oleinska kiselina koju smo već pomenuli, biće veoma korisna za oblaganje osetljivog dela između same dlake i kože.
Kada isperete kosu, primetićete da je mast pozitivno uticala na kvalitet kose. I to je jedan važan aspekt gustine kose jer što zdravija, kosa je i gušća.
Iskustva govore da je u najvećem broju slučajeva kosa manje ispada i da vlasi koje su nahranjene svinjskom vlašću imaju bolju čvrstinu i rastegljivost. To i ne čudi s obzirom na to da je svinjska mast godinama bila jedno od glavnih sredstava za negu i lepotu, a pored toga što je učinkovit, ovaj recept je i prirodan, a to je svakako važno za naše telo.
Svinjska mast za oporavak kose
Sve ovo što smo do sada napisali svakako veoma pozitivno govori o oporavku kose i o tome koliko je svinjska mast korisna za kosu.
Pobrojaćemo korisna svojstva kako bismo imali bolji uvid u ono što svinjska mast za kosu nudi:
nanošenje na dužinu kose radi negovanja suve kose, posebno ako vam je teme masno
fleke koje se javljaju svuda, na peškirima, ali i odeći koju nosite
miris svinjske masti koji nekima ne prija (mada nije jak, naročito kada se mast opere)
nepogodno za vegeterijance i vegane jer je životinjskog porekla
Razmislite da li vredi probati, a mi vam ovde dajemo i recepte za neke od maski od svinjske masti za kosu.
Maska od svinjske masti za kosu
Nema mnogo filozofije, a ni novih svojstava u maski od svinjske masti za kosu. Treba je sAMo malo unaprediti kako bi bila mirisnija i podsećala na maske i kreme koje kupujete, a pri tom zadržala prirodna svojstva.
Ako hoćete da napravite odličnu masku za kosu od svinjske masti, dodajte joj nekoliko kapi svog omiljenog eteričnog ulja, na primer od maline i dobićete fantastičan proizvod.
Možete masku napraviti i tako što ćete pomešati svinjsku mast sa kokosovim uljem u razmeri 1:1 i dobiti hranljivu masku za kosu sa predivnim mirisom.
Masku od svinjske masti za kosu morate čuvati u frižideru zbog kvarljivosti, a potrebno je da je izvadite iz frižidera na sobnu temperaturu, pola sata pre korišćenja, kako ne bi bila suviše hladna, a ni suviše otopljena.
Ona ima sličnu koegzistenciju kao i kokosovo ulje, tako da se i ono slično ponaša, najbolje ga je izvaditi ga na sobnu temperaturu.
Svinjska mast – iskustva
Naši čitaoci bili su veoma ljubazni da sa nama podele svoja iskustva po pitanju korišćenja svinjske masti za kosu i moramo vam reći da ima pozitivnih i negativnih komentara. Pojedine devojke to iskustvo opisuju kao ružno, s obzirom na masnoću i, kažu one, užasan miris od kojeg im je bilo muka.
Na to se nadovezuju nešto starije čitateljke, koje spadaju među one koje su puno slušale o korišćenju svinjske masti kada nije bilo nijednog drugog kozmetičkog sredstva za kosu i kožu, tako da imaju samo reči hvale za regenerativna svojstva ovog domaćeg proizvoda.
Ostaje na vama da odlučite da li ste za ili protiv. U novo vreme zaista je teško i doći do prave svinjske masti, naročito je teško da mi sami istu proizvedemo. Možda zato ljudi tako lako i odustaju od njenog korišćenja.
Ako je negde nađete, tako domaću i čistu, uzmite je, pa „zlu ne trebalo”. Možda vam baš ona pomogne da rešite probleme sa kosom. Nikad se ne zna.
Studija provedena 1989. godine uvjerava nas da je dovoljan samo kontakt očima da se netko zaljubi u nas (Kellerman, Lewis, and Laird).
U ovoj studiji, dvoje ljudi, dva potpuna stranca, suprotnog spola trebali su gledati jedno drugom u oči dvije minute, što je u nekim slučajevima bilo dovoljno da se pojave strastveni osjećaji, koje su počeli gajiti jedno prema drugom.
Kontakt očima moćan je stimulator – gledajte im u oči
Kontakt očima moćan je stimulator ljubavi i privrženosti. Kada gledate nekome u oči, njihovo tijelo proizvodi feniletilamin, tvar koja može osobu natjerati da se zaljubi. Dakle, ukoliko želite da se netko zaljubi u vas, jedna od prvih stvari koje morate napraviti je – gledati ih u oči.
Ukoliko vam objekt vaših želja ne uzvrati pogled, nemojte biti razočarani – znanstvenici kažu da razlog tome može biti i činjenica da su naprosto preplavljeni osjećajima koje vi u njima izazivate. U nekim slučajevima možete gledati ljudima u oči bez problema, međutim kada vam se netko zaista sviđa – to postaje problem. Sramežljivost često stoji na putu čeznutljivom i intenzivnom gledanju u nečije oči.
Britanski znanstvenik je otkrio da ljudi, kada razgovaraju, gledaju jedno u drugo samo u 30-60% slučajeva. Dakle, sada trebate odlučiti koji će biti vaš sljedeći potez – ukoliko želite da feniletilamin poteče venama vaše simpatije, gledajte ih češće u oči. Međutim, zapamtite, nemojte odjednom početi zuriti – uvodite duge, seksi poglede polako 🙂
Na Stetoskopu lekari i stručni saradnici odgovaraju na najtraženija pitanja na Guglu.
Da li je stres opasan?
Razlikuju se dve vrste stresa:
Eustres, koji je izazvan prijatnim dražima. To su kratkotrajni, manje izraženi poremećaji homeostaze koji se uspešno kontrolišu i koji se doživljavaju kao prijatni. Doprinose zdravlju tako što podižu samopouzdanje čoveka i osposobljavaju ga za uspešno reagovanje na stresne situacije.
Distres, koji je neprijatan, intenzivan ili hroničan stres koji ugrožava zdravlje.
Šta uzrokuje stres?
Čovek dobija podatke o spoljašnjoj i unutrašnjoj sredini putem receptora, stvaraju se nervni signali koji se odvode do određenih oblasti u mozgu, gde se ti podaci obrađuju. Ako se stimulusi procene kao remeteći i opasni po organizam, započinje čitav niz reakcija kao odgovor na datu procenu. Tačnije javlja se stresna reakcija kao odgovor, pri čemu je ključni faktor u nastanku stresa naša procena. Stres je normalan fizički i fiziološki odgovor na draži i događaje koje mi doživljavamo kao pretnju i u nama dovode do stanja uznemirenosti i narušavaju našu ravnoteže.
Kada se razvije stres izaziva niz fizioloških reakcija: mišićnu napetost u leđima, vratu i ramenima, poremećaj krvnog pritiska, učestale glavobolje, bolove u leđima i grudima, nesanicu ili stalni osećaj pospanosti, nemogućnost isključenja i relaksacije, teškoće sa koncentracijom, osećanje hroničnog umora, aritmije i mnoge druge. Kada postoji hronično dejstvo stresa nastaju psihosomatske bolesti.
Kako kontrolisati stres?
Precizno definišite uzroke stresa, šta vi možete realno da promenite:
Možete li da promenite izazivače stresa?
Šta tačno možete i na koji način?
Možete li da smanjite intenzitet stresa?
Da li imate ideju kako to možete da uradite?
Imate li vremena i energije za promenu? (zapostavljanje ciljeva, menadžment vremena, promene u okolini i navikama, učenje tehnika samoregulacije…)
Balans u važnim životnim oblastima (porodica, posao, zdravlje, prijatelji)
Da smanjite izloženost stresnim situacijama. Postanite svesni izazivača stresa kod vas i svojih emocionalnih i fizičkih reakcija na stres –prva mera zaštite od stresa je promena spoljašnjih faktora.
Da promenite percepciju, način tumačenja stvarnosti, način na koji pridajete značaj određenim događajima.
Da naučite veštine samoregulacije kako biste bolje tolerisali stres.
Rad na sebi i jačanje sopstvenih resursa.
Kako se meri stres?
Postoje uređaji kojima se mere fiziološke reakcije organizma, za tehnike biofidbek i neurofidbek, ali na taj način se indirektno može izmeriti nivo stresa putem merenja moždane aktivnosti, krvnog pritiska, otkucaja srca, telesne temperature i drugih telesnih funkcija.
Kao što je rečeno, stres je posledica naše procene realnosti, tako da se stres ne može objektivno izmeriti, stres se subjektivno procenjuje na zamišljenoj skali od 0 do 10.
Kako stres utiče na mozak?
Stres-okidač pokreće reakciju našeg ‘emotivnog mozga’ i dovodi do oslobađanja stres hormona koji se naziva kortizol. Pri stresnoj situaciji menjaju i ostale telesne funkcije kako bi se organizam bolje pripremio za “borbu ili beg”.
Dolazi do ubrzanog metabolizma, povišenog krvnog pritiska, povećava učestalost i snagu srčanog rada, smanjuje aktivnost gastrointestinalnog sistema i bubrega, umerava krv prema mozgu, mišićima i jetri. Mozak zahteva veliku količinu hranljivig materija i kiseonika kako bi optimalno funkcionisao. U stresnim situacijama organizam datu energiju “troši” na stres, pa dolazi do poremećaja u kognitivnim funkcijma (mišljenje, pamćenje, uviđanje). Takođe, istraživanja su pokazala i promene u strukturi moždane mase kod ispitanika koji su duže vremena pod stresom.
Da li je stres opasan u trudnoći?
Istraživanja iz prenatalne psihologije govore u prilog tome da duševno i telesno stanje majke, dok je u trudnoći, ima veliki značaj na razvoj deteta. Dete u utrobi reaguje na majčine srčane udare, bilo da ga umiruju ili uznemiravaju. Nesigurnost, nezadovoljstvo, strah i stresne reakcije majke nepovoljno utiču na tok trudnoće i razvoj ploda, zbog poremećaja u funkciji hipotalamusa, hipofize i drugih žlezda sa unutrašnjim lučenjem.
Šta je emocionalni stres?
Emocionalni ili psihički stres je vezan za kognitivnu procenu ili percepciju pretnje. Suština stresa je određena ne samo stresorima (izazivačima stresa) već i karakteristikama ličnosti. Postoje A, B, C i D ličnosti.
A tip ličnosti
Ambiciozni, borci, agresivni, impulsivni, neprekidno pod tenzijom, u nadmetanju sa svojim okruženjem i samim sobom, perfekcionisti, uvek u pokretu, često radu podređuju sve ostalo.
C tip ličnosti
Naizgled ravnodušni i mirni, zadržavaju svoje emocije, reakcije, agresiju u sebi, bez samopouzdanja, posao je u drugom planu, zadovoljstva nalaze u drugim aktivnostima.
B ličnosti
Najređi tip, zato što je u nekom smislu ideal, većina antistres programa je usmerena na dostizanje B tipa ličnosti. Reaguju mirno i odmereno, analiziraju situaciju, procenjuju mogućnosti, svesno biraju vrstu odgovora na stress, optimistični, nalaze smisao u onome što rade, ali nemaju za cilj da pobeđuju po svaku cenu.
D ličnosti
Karakteriše tendencija ka doživljavanju negativnih emocija, inhibicija izražavanja sopstvenog mišljenja i stavova, nepoverenje prema socijalnoj okolini i izbegavanje socijalne okoline i socijalne podrške.
Oralni test opterećenja glukozom je test kojim se procenjuje odgovor organizma na oralno (na usta) unetu glukozu i dobar je dijagnostički pokazatelj osetljivosti odnosno insulinske rezistencije.
Ugljeni hidrati su glavni izvor energije za organizam, polazni su materijal za sintezu drugih biomolekula i sastavni su deo molekula nekih biološki značajnih jedinjenja. Posle obroka ugljeni hidrati iz hrane, u procesu varenja u digestivnom traktu, prevode se u glukozu i druge monosaharide, a u periodu gladovanja organizam koristi glukozu iz endogenih izvora.
Glukoza koja se unese putem hrane ili se sintetiše u organizmu može da se uključi u nekoliko metaboličkih puteva, zavisno od trenutnih potreba organizma: skladišti se u obliku glikogena, oksiduje se ukoliko postoji potreba za energijom, prevodi se u masti, druge ugljene hidrate ili aminokiseline.
Regulacija metabolizma ugljenih hidrata a time i održavanje stalne koncentracije glukoze postiže se dejstvom nekoliko hormona. Insulin, s jedne strane, snižava koncentraciju glukoze, a nekoliko hormona koji deluju suprotno insulinu, povećavaju njenu koncentraciju u krvi.
Dijabetes melitus predstavlja heterogenu grupu metaboličkih bolesti a karakteriše se povišenom koncentracijom glukoze u krvi (hiperglikemija). Nastaje zbog poremećenog lučenja insulina ili oštećenja u njegovom dejstvu, odnosno usled postojanja oba ova poremećaja. U nekim tipovima ove bolesti postoji apsolutni deficit insulina, u nekim je molekul insulina izmenjen, a u nekim oblicima dijabetesa smanjena je osetljivost perifernih tkiva na insulin. Dijabetes melitus i drugi poremećaji tolerancije glukoze podeljeni su u nekoliko osnovnih tipova: Tip I (insulin-zavisni dijabetes), Tip II (insulin-nezavisni dijabetes), malnutricijski dijabetes i drugi tipovi dijabetesa povezani sa određenim stanjima i sindromima.
Postavljanje dijagnoze dijabetesa
Dijagnoza dijabetesa se postavlja isključivo određivanjem koncentracije glukoze u krvi. Ranije je Oralni test opterećenja glukozom (OGTT) bio primarna dijagnostička metoda. Svetska zdravstvena organizacija i dalje preporučuje ovaj test kao dijagnostičku metodu kod svih osoba kod kojih je glukoza našte od 6,1-7,0mmol/l, dok Američka asocijacija za dijabetes ograničava korišćenje testa samo za dijagnozu gestacijskog dijabetesa.
U poslednje vreme test se koristi i za procenu insulinske rezistencije (pored glukoze, nakon opterećenja, određuje se i insulin).
Kako se izvodi test opterećenja glukozom
Oralni test opterećenja glukozom je test kojim se procenjuje odgovor organizma na oralno (na usta) unetu glukozu.
Priprema za izvođenje testa opterećenja glukozom
Odvija se u nekoliko faza, u laboratoriji, ujutru i potrebna je priprema pacijenta. Tačnije, minimum tri dana pre izvođenja testa pacijent treba da bude na uobičajenoj ishrani, da unosi najmanje 150g ugljenih hidrata na dan i da se bavi uobičajenim fizičkim aktivnostima.
Veče pre izvođenja testa podrazumeva obrok sa prihvatljivom količinom ugljenih hidrata (30-50g), posle čega sledi gladovanje u trajanju od 8-14 sati u toku koga je dozvoljeno da se pije voda.
Uzimanje krvi za test opterećenja glukozom izvodi
Pacijentu se prvo uzme krv i odredi koncentracija glukoze i insulina našte. Ukoliko je koncentracija glukoze u tom uzorku krvi niža od 7,0mmol/l test se nastavlja.
Krv se uzima iz vene. Kako bi se izbeglo višestruko bockanje u venu se plasira braunila.
Pacijentu se zatim da da popije 75g anhidrovane glukoze, deci 1,75g/kg telesne mase maksimalno 75g, a trudnicama obično 100g glukoze rastvorene u 250-300ml vode, u toku 5 minuta.
Početak testa se računa od momenta početka uzimanja tečnosti. Nakon toga pacijent mora da miruje (ne sme se izlagati fizičkoj aktivnosti), nije dozvoljeno uzimanje hrane, pića, cigara, kafe u toku testa, naredna 2-3 sata, u zavisnosti od toga za šta se koriste rezultati testa.
Dinamiku uzorkovanja krvi i trajanje testa određuje lekar koji je pacijenta uputio u laboratoriju.
Ukoliko test služi za postavljanje dijagnoze dijabetesa/poremećaja tolerancije glukoze, krv se uzima još jednom, dva sata (120min) od početka testa. Ukoliko test služi za procenu insulinske rezistencije, krv se uzorkuje na svakih 30min do dva sata (0,30,60,90,120min) i u svakom uzorku se određuje glukoza i insulin.
Uloga testa opterećenja glukozom u postavljanju dijagnoze gestacionog dijabetesa
Po preporukama Američke asocijacije za dijabetes za postavljanje dijagnoze gestacijskog dijabetesa pacijentkinje se dele u tri grupe: sa niskim, srednjim i visokim rizikom za pojavu gestacijskog dijabetesa.
Pacijentkinje sa srednjim rizikom testiraju se između 24. i 28. nedelje trudnoće, dok se one sa visokim rizikom testiraju odmah.
OGTT za dijagnozu gestacijskog dijabetesa izvodi se sa 100g glukoze, a krv za određivanje koncentracije glukoze se uzorkuje pre testa i nakon1, 2, i 3 sata od početka testa.
Tumačenje rezultata testa opterećenja glukozom
Rezultate tumači lekar koji je pacijenta uputio u laboratoriju po nekom od preporučenih kriterijuma.
Po kriterijumima Američke asocijacije za dijabetes:
smanjena tolerancija glukoze je koncentracija glukoze 2h nakon OGTT ≥ 7,8 ≤ 11,1mmol/l;
dijabetes je prisutan ukoliko je koncentracija glukoze našte ≥ 7,0mmol/l ili dva sata nakon OGTT ≥ 11,1mmol/l.
Po kriterijumima Svetske zdravstvene organizacije:
povišena glukoza našte je koncentracija glukoze našte ≥ 6,1 ≤ 7,0mmol/l i 2h OGTT < 7,8mmol/l;
smanjena tolerancija glukoze je koncentracija glukoze našte < 7,0mmol/l i 2h nakon OGTT ≥ 7,8 ≤ 11,1mmol/l;
dijabetes je prisutan ukoliko je koncentracija glukoze našte ≥ 7,0mmol/l ili 2h posle opterećenja ≥ 11,1mmol/l.
Dijagnoza gestacijskog dijabetesa potvrđuje se ako je koncentracija glukoze posle 1h ≥ 10,0mmol/l, posle 2h ≥ 8,6mmol/l, odnosno posle 3h ≥7,8mmol/l.
Šta je nsulinska rezistencija a šta insulinska osetljivost
Insulinska osetljivost (SI) je sposobnost insulina da snizi glukozu u krvi stimulisanjem apsorpcije glukoze i sprečavanjem njenog stvaranja.
Insulinska rezistencija (IR) je recipročna insulinskoj osetljivosti. Insulinska rezistencija predstavlja neosetljivost perifernih tkiva (mišići, jetra, masno tkivo) na dejstvo insulina.
Kako je insulinska rezistencija povezana sa razvojem dijabetesa
Da bi se održala homeostaza glukoze u organizmu, ćelije pankreasa, kao kompenzatorni mehanizam, povećavaju sekreciju insulina, što dovodi do hronične hiperinsulinemije odnosno hronično povećanog nivoa insulina u krvi.
U tom pokušaju, da postignu adekvatnu sekreciju insulina, beta ćelije pankreasa progresivno propadaju što se smatra glavnim uzrokom nastanka dijabetesa tipa II. Odnosno, dijabetes Tip II je hronično progresivno stanje disfunkcije beta ćelija koje karakteriše hiperglikemija i insulinska rezistencija.
Postoji nekoliko definicija insulinske rezistencije:
1. Stanje smanjene osetljivosti ciljnih tkiva na normalne koncentracije insulina u cirkulaciji
2. Smanjeno insulin zavisno preuzimanje glukoze od strane insulin zavisnih tkiva i povećano stvaranje glukoze u jetri
3. Smanjena sposobnost insulina da snižava koncentraciju glukoze u krvi.
Iz OGTT se za procenu insulinske rezistencije izračunavaju različiti tzv. surogat indeksi pomoću različitih matematičkih modela.
Moguće je izračunati:
Insulinogeni indeks (IGI) koji predstavlja odnos porasta insulina i glukoze tokom prvih 30 minuta testa i omogućava procenu insulinske sekrecije,
Dispozicioni indeks (DI) koji je rezultat odnosa insulinske rezistencije i funkcije beta ćelija, odnosno procenjuje insulinsku sekreciju u odnosu na insulinsku rezistenciju, kao i HOMA indeks.
Preporučene vrednosti insulina koje predstavljaju cut-off za hiperinsulinizam tokom oralnog testa opterećenja glukozom su:
Insulin u 120-om minutu > 75µU/ml, maksimalni nivo insulina iznad 150µU/ml, suma insulina iznad 300µU/ml.
Faktori koji mogu uticati na neuspešnost testa
Faktori koji mogu negativno uticati na rezultate test su: starost preko 50 godina, fizička aktivnost tokom testa, trudnoća, prethodno smanjeno unošenje ugljenih hidrata manje od 150g dnevno, uzimanje dijabetogenih lekova, stresovi, infekcije, sistemska oboljenja jetre, uremija i hipokalijemija, kao i preterano i dugotrajno uzimanje alkohola.
Utvrđena je insulinska rezistencija koje su terapijske opcije pročitajte:Insulinska rezistencija
Kako nega kože nakon treninga treba da izgleda? Ostavljanje znoja i prljavštine na koži nakon treninga je najsigurniji recept za mnoge probleme. Poklanjamo vam ultimativni vodič za negu nakon napornog vežbanja!
Dobro je poznato koliko je vežbanje korisno za mentalno i fizičko zdravlje. A šta je sa kožom?
Ukoliko idete u teretanu znate da je to prostor pun znojavog sveta. Svi oni dodiruju znojavim rukama iste sprave koje i vi koristite. Ma koliko se trudili neizostavno ćete dodirnuti i lice rukama na koje ste svašta nakupili.
Ukoliko ste sad pomislili da vi svakako ne dirate lice rukama za vreme treninga, reći ću vam statistički podatak da prosečna osoba tokom jednog dana svoje lice dodirne između 2 i 3 hiljade puta.
Pravilne nega kože nakon treninga je presudna
Nije nam namera da kažemo da će vam odlazak u teretanu i na druge vrste treninga uništiti lice i ostatak kože. Samo želimo da vam skrenemo pažnju da je pravilna nega kože nakon treninga jako bitna, a pravila je lako ispoštovati tako da vaša koža neće trpeti.
Treninga ima raznih, birate ih po afinitetima, rezultatima koje želite da postignete, količini vremena koju možete da ukradete od obaveza …Dok jedni vežbaju da bi smršali, drugi samo žele da se zategnu. Ima i onih kojima je problematičan samo neki deo tela, recimo zadnjica.
Ono što im je zajedničko i trebalo bi da vam bude neka vodilja je da nema dobrog (čitaj korisnog) treninga ako se nismo dobro oznojili.
Tokom fizičkie aktivnosti, temperatura tela raste, ekrine žlezde luče znoj a isparavanje tečnosti sa kože pomaže telu da se rashladi.Naravno znojiti se možemo i iz drugih razloga osim sporta ali to sada nije tema.
Naša tema je zapravo kako da trening našoj koži donese što više koristi i ni jednu štetu.
Pravilna nega kože nakon treninga čuva njeno zdravlje, sprečava nastanak infekcija, upala, crvenila i pojavu bubuljica, no krenimo redom.
Nina imala je dosta problema sa bubuljicama i dugo nije uspevala da sa njima izađe na kraj. Sada, da li zbog prljavog lica, hormona ili nečeg trećeg – nije ni bitno. Za nju je to samo prošlost a njeno lice blista. Pronašla je način kako da se reši akni i mitisera prirodnim putem. Jako je jednostavno i vi možete slediti njen primer. O čemu se radi, pročitajte na ovom linku: https://minutzamene.com/nasla-sam-resenje-protiv-bubuljica-ovo-je-moj-kec-iz-rukava/
A kako negovati kožu posle treninga? Donosimo vam korak po korak.
Temeljno očistite lice pre odlaska na trening
Znam da vam je raspored gust i da često jedva uspevate da otmete tih sat vremena od obaveza koje se uvek čine važnijim. Upravo je nedostatak vremena, ali često i nerazmišljanje, razlog što mnoge žene odlaze na trening našminkane. Ne treba isključiti ni potrebu pojedinih da čak i u teretani izgledaju tip-top. Bilo kako bilo ovo je potgrešan korak.
Pravilo broj 1: Uvek temeljno očistite lice pre odlaska na trening.
Bilo da je u pitanju trčanje, teretana, joga ili vežbe za ravan stomak ne nosite na svom licu bakterije na trening. Sigurno ne želite na svom licu koktel od bakterija, znoja i mrtvih ćelija koje svi imamo. Ova mešavina, em će otežati pojačanu razmenu materija sa okolinom em će zapušiti pore i tako vas dovesti u opasnost da dobijete bubuljice.
Osim toga, negde na polovini treninga kad se oznojite i zarumenite i pređete peškirom preko lica vaša šminka će biti sve samo ne lepa.
Dakle na trening ponesite čisto lice na koje možete naneti samo laganu kremu ili tonik.
Ima i onih koji se ne osećaju prijatno kada izađu među ljude “ogoljeni” bez trunke šminke. Ukoliko spadate u tu grupu potražite nekomedogene proizvode koji ne zapušavaju pore.
Ili nanesite recimo samo toniranu kremu koja će vašem egu prijati a neće biti teška za kožu lica..
Operite lice odmah nakon treninga!
Nikada nemojte prekršiti ovo pravilo. U zavisnosti od fizičke aktivnosti kojom se bavite, nećete možda uvek imati uslove za tuširanje na licu mesta. Međutim lice uvek možete oprati. Ovde se sad vraćamo na potrebu uklanjanja šminke pre treninga. Lice koje je temeljno očišćeno pre vežbanja sada ćete lako oprati mlakom vodom.
Pljuskanje vodom odmah nakon treninga pomaže koži da se što pre ohladi i sprečava crvenilo.
Uvek sa sobom imajte čist peškirić kojim ćete blago utapkati vodu sa lica nako umivanja. Nikada ne trljajte. Koža lica je vrlo osetljiva odmah nakon treninga.
Ova faza nege lica je samo prva pomoć dok ne stignete do svog kupatila i posvetite se detaljnoj nezi kože nakon treninga.
Ukoliko tamo gde trenirate nema slavine ponesite neutralne vlažne maramice.
Salicilna kiselina smanjuje prekomernu proizvodnju sebuma. I salicilna i glikolna kiselina će vam tokom treninga pomoći da uklonite sloj znoja pomešan sa nečistoćama sa lica nakon treninga.
Ukoliko osetite da vam je lice previše znojavo tokom treninga prosto pređite ovakvim jednim tuferom po čelu, bradi nosu ali i po dekolteu i između grudi.
Ukoliko imate super osetljivu kožu prvo pitajte svog dermatologa da li je ovakav proizvod preporučljiv za vaš tip lica.
Led za uklanjanje crvenila nakon treninga!
Neke osobe baš jako pocrvene u licu tokom naporne fizičke aktivnosti. Led može pomoći da uklonite crvenilo. Priznajte da ste pomislili da ledom treba preći preko lica. Ne, uzmite komadić leda i stavite ga u usta. Pritisnite ga uz nepce na kome se nalazi temperaturni receptor i on će odmah resetovati svo crvenilo lica a vama doneti brzo olakšanje.
Kada ste došli kući, zapamtite da vaš put vodi pravo u kupatilo. Ukoliko ste sebi već našli vremena za trening uvek uračunajte još to dodatno vreme koje vam je neophodno za negu kože nakon vežbanja.
Glavna stvar je da odmah temeljno uklonite sve nečistoće i znoj sa svoje kože i to ne samo sa lica već sa celog tela. Ne učinite li to odmah, ne pitajte se posle otkud vam bubuljice na leđima na primer.
Nega kože nakon treninga zahteva blage preparate
Držite se podalje od čistača koji sadrže sulfate. To su oni proizvodi koji obilato pene a nakon završenog tuširanja koža zateže kao da se skupila za čitav broj. Sulfata ima i u kupkama za telo i u gelovima i penama za pranje lica.
Kada je pranje lica u pitanju ja uvek glasam za micelarnu vodu. Blaga je, ne sadrži sulfate već uljaste čestice micele koje nežno čiste i neguju ne isušujući kožu. Ima ih raznih brendova i za različite tipove kože.
Gelovi za pranje lica koji hlade su takođe dobar izbor za pranje lica nakon treninga. Takođe i nežni preparati sa umirujućim ekstraktom kamilice i lavande.
Za telo upotrebite neki anibakterijski preparat koji sadrži ulje čajnog drveta na primer.
Voda za higijenu nakon vežbanja treba da bude mlaka.
Pranje završite pljusnuvši se nekoliko puta hladnom ali ne ledenom vodom. Verovatno ćete poželeti što hladniju vodu koja će vam rashladiti zagrejanu kožu i pružiti vrlo prijatana osećaj. Međutim, ledena voda će zatvoriti pore i otežati otpuštanje preostalog znoja koje još nije završeno.
Važi i za lice i za telo, nakon tuširanja posle treninga nikada ne trljajte kožu već tapkanje m pokupite tečnost sa kože.
Trljanje peškirom može iritirati kožu posebno ukoliko vam se lice jako zacrvenelo za vreme treninga.
Zapravo, ne bi trebalo u potpunosti osušiti kožu nakon pranja. Ostavite oko 10% vlage na koži i puštajući da se ispari na vazduhu. Ovo će pomoći da ne dobijete osećaj suve i zategnute kože.
Umirite kožu lica tonerom u spreju ili se prosto isprskajte termalnom vodom.
Postoje i antimikrobni toneri pa nije loše imati jedan takav za posle treninga.
Ukoliko imate osetljivo lice nakon treninga se morate pozabaviti znacima upale koji se mogu pojaviti. Nanesite na lice gel na bazi čajnog drveta ili rezveratola, neki serum ili blagu hidrantnu kremu koja će umiriti upale.Ukoliko ima potrebe, tek nakon toga možete naneti šminku. Ipak bi trebalo dati koži neko vreme da se oporavi pre no što je zatrpate debelim slojem pudera.
Pojačana razmena materija između kože i spoljašnje sredine se ne završava sa završetkom treninga. Koža će se polako hladiti, cirkulacija će se vraćati u stari ritam ali kao što ćete vi osećati da je ceo organizam prodrman i oživeo tako je i sa kožom.
Ne šminkajte se bar sat vremena nakon treninga ukoliko je to ikako moguće.
Uostalom, vaše lice nakon pojačane fizičke aktivnosti prosto blista. Usled pojačane cirkulacije imaćete blistaviji ružičast ten. Probajte sa maskarom i malo sjaja za usne. Iznenadićete se efektom.
Ozbiljne kozmetičke tretmane odložite za pred spavanje. Čak i normalna koža može biti preosetljiva nakon vežbanja. Tako da je najbolje da sačekate dok se koža potpuno ne smiri, crvenilo nestane da biste primenili svoj superaktivni tretman protiv akni ili anti age preparate.
Još malo o nezi tela nakon vežbanja
Sigurno vam se čini da nakon znojenja tokom treninga vašoj koži ne treba ništa osim sapuna i vode za temeljno pranje. Zaboravljate li koliko je tečnosti koža izgubila znojenjem?
Nakon što je higijenski deo vaše rutine završen, vašoj koži je potrebna hidratacija. Ukoliko je vaše telo sklono pojavi bubuljica na ramenima ili leđima izaberite mleko za telo koje će nadoknaditi izgubljenu vlagu kože, a pri tom neće zapušiti pore. Za suvu kožu izaberite bogato mleko koje je ipak dovoljno lagano da se lako apsorbuje. Noge takođe obilato namažite hidrirajućim mlekom za telo.
Pijte vodu!
Svima nam je već dobro poznato koliko je unos dovoljnih količina vode važan za zdravlje celog organizma i posebno za blistav izgled kože. Ne sumnjam da se tokom treninga ne odvajate od flašice vode. Međutim mnogi već izlazeći iz teretane ili sa časa naporne joge odlažu vodu. Pogrešno! Koža je izgubila mnogo tečnosti. Nastavite da pijete vodu u prailnim razmacima kako ne biste kožu sačuvali od isušivanja.
Zaštita od sunca nakon treninga
Trčite kući nakon časa joge. Napolju je jedno 30 plus beskonačno stepeni. Umili ste se nakon vežbanja i vaše lice je na izvolte pogubnim UV zracima. Ni slučjno to ne činite!
U vašoj sportskoj torbi bi trebao da se nađe SPF preparat koji ćete naneti na lice pre izlaska na otvoreno. Tako ćete se zaštititi od fotooštećenja kože koja je posebno osetljiva nakon treninga.
Pod pojam treninga možete podvesti različite rekreativne ali i profesionalne fizičke aktivnosti. Neki treninzi su vezani za sportske objekte, teretane i sale dok se drugi odvijaju na otvorenom. Nije isto ako provedete sat vremena u zagrejanoj teretani koja je često i pretrpana ljudima ili ukoliko vozite bicikl u prirodi ili džogirate.
Nekada ćete se znojiti manje nekada više. Ono što nikako ne smete zaboraviti bez obzira koja vrsta fizičkih vežbi je u pitanju: trebalo bi da budete dobro opremljeni pri odlasku na trening. Čist šeškir, jedan za lice drugi za telo, rezervna majica, vlažne maramice za lice i niz drugih sitnica valjalo bi da se uvek nalaze u vašoj sportskoj torbi.
Našoj koži jako prijaju sportske aktivnosti. One je oživljavavaju, vraćaju joj blistavost i mladalačku ružičastu boju. Ipak samo pravilnom negom nakon treninga sačuvaćete zdravlje vaše kože.
Ovo je idealan kolač za zimske dane uz mirisnu šoljicu čaja ili tople čokolade. Zvuči primamljivo i nostalgično, zar ne?
Šta nam je sve potrebno:
Za koru:
4 žumanca
150g masti (bele)
150g šećera
400g brašna
prašak za pecivo
50ml mleka
Za fil:
4 belanca
150g šećera
150g seckanih oraha
3-4 kašike džema od maline ili kajsije
100g šećera u prahu za posipanje
Način pripreme:
U posudu staviti mast, šećer, žumanca i mešati dok ne dobijemo glatku smesu, zatim mleko i nastavimo da mešamo. Ako volite neku aromu dodati na primer narendanu koricu limuna. Na kraju sipati brašno pomešano sa praškom za pecivo.
Nastaviti ručno sa izradom kore. Kada je testo gotovo, napraviti valjak od testa i podeliti na dva jednaka dela. Jedan deo testa zamotati u prijanjajuću foliju, pa u frižider na dva sata. Od drugog dela testa kidamo komadiće i stavljamo u kalupe za mafine u koje smo stavil i korpice za mafine.
Potom umutiti fil, belanca i šećer u čvrsti šne dodati džem, pa još jednom sve izmešati. Na kraju dodati seckane orahe i drvenom kašikom sve sjediniti. Sada u naše pripremljene korpice stavimo po jednu punu kašiku fila i od gore narendamo koru koja je bila u frižideru.
Kolač peći pola sata na 180C. Kada se kolač ohladi posuti šećerom u prahu.
Kolor šampon je idealan je ako želite malu kratkotrajnu promenu boje kose, a da pritom sačuvate kvalitet . U čemu se razlikuje od farbe i koliko traju rezultati? Demistifikujemo ovaj proizvod u nastavku.
Nikada lakše do sada nije bilo menjati i stilizovati spoljašnji izgled. Toliko toga na tržištu je dostupno korisnicima, da se mnogo puta i zateknemo izgubljeni u priči kada želimo da odaberemo određeni preparat za negu tela ili lica.
Većina žena, kada pravi neku životnu promenu, menja svoju frizuru. Ponekad drastično skrati kosu i promeni joj oblik, a još češće se promena svodi na menjanje boje, tj nijansiranje kose. Malo ko u tim momentima brine o tome da li će se kosa oštetiti ili ne.
Upravo to je ono na šta želimo danas da skrenemo pažnju, da osim jakih farbi za kosu koje su, u zavisnosti od kvaliteta i jačine vlasi, ponekad i mnogo agresivne, postoji i blaža varijanta, koja mnogo manje štetni uticaj ima, a to je upravo kolor šampon. Više o kolor šamponu i njegovim prednostima, sledi u narednim redovima.
Šta je kolor šampon?
Sam naziv i otkriva o kakvom se preparatu govori.
Kolor šampon je u stvari šampon koji se nanosi direktno na teme glave. U sebi sadrži boju ove ili one nijanse koja je dovoljno jaka da prekrije prirodnu boju vlasi, a ipak nedovoljno jak da ošteti i pokvari kvalitet kose.
Može se koristiti u slučajevima kada želite kratkotrajno da promenite boju kose ili da eksperimentišete dok ne pronađete nijansu koja vam odgovara i odlično pristaje.
Efekat kolor šampona nakon prvog nanošenja traje najviše tri nedelje, u nekim slučajevima i kraće, u nekim možda i malo duže, a to naravno zavisi i od vrste i proizvođača samog kolor šampona. Upotreba ovog šampona, posebno se preporučuje osobama sa suvom kosom i suvim krajevima, jer će samo na taj način dobiti drugačiju boju, a oštećenje se neće produbiti. Vi koje želite da sačuvate lomljive krajeve, rešenje je tu! Naravno, mogu ga koristiti svi, bez obzira koji tip kose i kože imate.
Kada razmišljate koji preparat da odaberete, a da pritom ne bude suviše agresivan, da ne ošteti još više vašu kosu, razmislite o prirodnom rešenju. Ima vrlo delotvornih prirodnih preparata koji mogu pomoći da vaša kosa zablista. Naša čitateljka Irena, je baš u takvim preparatima našla rešenje za svoje probleme sa kosom koja se mnogo mastila i opadala. Više nema taj problem. Kosa joj je sjajna, jaka i zdrava a kako je postala takva, saznaćete iz iskustva koje je podelila sa nama, a koje je na sledećem linku:https://minutzamene.com/kako-sam-oporavila-kosu/
Postoje i ona pakovanja kolor šampona bez amonijaka i oksidanasa, koji su obogaćena uljima i osim što štede kosu, hrane koren i pružaju adekvatnu zaštitu od loših uticaja i spoljašnjih vremenskih uslova. Oni čine da kosa bude sjajna i mekana na dodir. Velika koncentracija prirodnih ulja doprinosi i prirodnoj nezi kose.
Pakovanja kolor šampona bez amonijaka su napravljena za one koji imaju problem tanke i retke kose, a osim što nisu zadovoljni kvalitetom, ni boja ima nije po odgovarajućoj meri.
Kod odabira nijanse kolor šampona za kosu, nećete pogrešiti ako se bazirate na sličnu svojoj, samo joj dodate jednu notu više.
Ukoliko pak želite drastično da potamnite, takav efekat će vam poći za rukom tek posle nekoliko upotreba kolor šampona, ali budite uporni i ne odustajte od svojih zamisli. Svaka promena na telu znači i ako vas baš to čini srećnima, onda je to ispravna odluka.
Kolor šampon vs farba za kosu
Svi vi koji ste sada klikom na ovaj tekst posegli da bi rešili neke nedoumice, znamo šta je glavno pitanje koje vas proganja i muči.
Pitate se kakva je to bitna razlika koja se pravi između obične farbe za kosu i kolor šampona?
Šta ima lošiji uticaj, šta duže traje i koliko često sme da se upotrebljava?
Krenućemo od prve zagonetnosti.
Glavna i najbitnija razlika između ova dva preparata je u njihovom sastavu.
Obične farbe za kosu u svom sastavu sadrže visok procenat hemijskih preparata, sulfata i hidrogena koji je uostalom i glavni krivac kada je oštećenje kose u pitanju. Što je jača koncentracija hidrogena, to će se kosa vise oštetiti, tj izgoreti.
Kolor šampon ne sadrži ove sastojke, on je sačinjen od blagih umirujućih preparata koji su tu trenutno i vremenom blede i ispiraju se. Kolor šamponi ne sadrže aditive kao farbe za kosu i samim tim se smanjuje mogućnost njenog oštećenja. Kao što sam i napomenula, kolor šamponi u svom sastavu ne sadrže hidrogen, ili ako ga sadrže, to je veoma mala koncentracija, koja se nalazi u rastvaraču boje. Ovakvi šamponi daju kosi baršunast izgled i sjajan efekat.
Na osnovu iznetih činjenica o sastavu jednog i drugog preparata, možemo logično zaključiti da obične farbe za kosu imaju značajno lošiji uticaj na zdravlje kose i kože glave od kolor šampona, tako da smo odgovor na drugu zagonetnost u hodu razrešili.
Što se tiče postojanosti i dugotrajnog efekta, u zavisnosti od proizvođača koji izaberete, zavisi i kvalitet preparata. Uvek ima onih koji se po nečemu ističu, a to ćete adekvatno rešiti ukoliko isprobate više njih.
Moramo da nagovestimo, da postoji i onaj efekat da je sve individualno i da nikada ne može isti efekat na dve različite osobe da se postigne. Veliku ulogu u tome igra pigment koji svako od nas ima različit!
Možda je za nekoga važno da istaknemo da se crna i crvena boja kolor šampona najbrže ispira, kao i da svetle boje podmlađuju, te ako se još uvek dvoumite u koju boju da se ofarbate, nadamo se da smo malo pripomogli.
Neki opšti savet je, da pre nego što nanesete kolor šampon, odradite pranje kose nekim prirodnim šamponom, jer se efekat bojenja podstiče kada je čista kosa u pitanju. U tome vam može pomoći savršeno, prirodno sredstvo za obnavljanje i rast, a radi se o šamponu Vlasilan, koji je danas jedan od vodećih u borbi sa problemima kose.
Ovo je još jedna bitna razlika između farbe i kolor šampona.
Postoji mit da se farba bolje “prima” kada je boji prljava kosa, dok je sa kolor šamponom potpuno suprotno, kosa treba da je čista.
Koliko traju efekti kolor šampona i kako se upotrebljava?
Kada koristimo boje za kosu, jasno nam je da, s obzirom da kosa svakodnevno raste, moramo često i da je bojimo, da ne bismo došli u situaciju da izgledamo zapušteno i neuredno. Kod ovako tretirane kose, treba da znamo da je čeka ispiranje i bleđenje boje. Efekat kolor šampona konkretno je kratkotrajan, što može biti idelna kombinacija ukoliko želite brze rezultate. Češćim pranjem kose, kada ga jedanput nanesete, najduže će ostati na vašoj kosi do tri nedelje, a neretko i kraće.
Obično je to oko nedelju do deset dana.
Kolor šampon postoji u orginalnom pakovanju u kojem je smeštena boja u prahu, razvijač boje i rukavice, kao sastavni i obavezni deo svakog preparata.
Upotreba kolor šampona
Njegova upotreba je veoma pojednostavljena. Svodi se na direktno nanošenje šampona na kosu, tj kožu glave. Prstima se celokupna sadržina razvuče po kosi i ostavi da deluje oko pola sata. Nakon te kraće pauze, sledi podrazumevano ispiranje boje, šamponom i dodatna nega, pakovanjem za kosu.
Ukoliko još uvek ne koristite pakovanje, odmah počnite, dosta delotvornih stvari će učiniti za njen oporavak. Možete ga čak i napraviti u kućnoj varijanti, a za to će vam biti potrebna samo dva sastojka:
Ova dva sastojka pomešajte u razmeri koja odgovara dužini vaše kose i ostavite da deluje nekih 15 minuta. Nakon ispiranja, a prilikom češljanja, primetićete razliku na bolje.
Ako vam se boja ne dopadne, ne očavajte jer će se relativno brzo skinuti. Ipak, nije loše da znate da postoji i skidač boje za kosu.
Kolor šampon za sedu kosu
Obično se seda kosa vezuje za broj godina, zato u startu moramo da demantujemo ovu tvrdnju. Nipošto nije pravilo da se sede vlasi pojavljuju kod starijih osoba. Pojava sedih se direktno vezuje za stvaranje melanocita koji usled više različitih faktora nisu u mogućnosti da stvaraju pigmente. Zato i govorimo da se sede pojavljuju još i pre tridesete godine i veoma frustrirajuće mogu da utiču na samopouzdanje osobe koja ih ima. Baš iz tog razloga se sve češće odlučujemo da sakrijemo takve promene, iako one ponekad znaju da budu i jako sexy i privlačne, pogotovo jer su drugačije od ostalih.
Različitost je ono što nas izdvaja iz mase, zato ne hrlite da kopirate trendove, već budite u svom trendu, sada i uvek!
Ukoliko se pitate, da li je kolor šampon dovoljno snažan da pokrije sede, mi vam dajemo odgovor. Jeste! A znate li zbog čega? Zato što je za pokrivanje sedih vlasi uvek bitnija veća količina boje, nego količina hidrogena, a to je upravo ono što kolor šampon u svom sastavu i sadrži.
Seda kosa uglavnom deluje beživotno i bez sjaja, a kolor šampon će joj upravo to pružiti. Zato ne odugovlačite, ako imate sede, kolor šampon je rešenje koje vam je potrebno.
Kolor šampon za muškarce, da ili ne?
Viđali ste najčešće, po fudbalskim utakmicama, da muški rod voli da eksperimentiše sa bojom svoje kose. To je posebno zanimljivo i ističe se kod tamnoputih osoba, ili osoba drugih nacionalnosti, kada se poklope dva kontrasta. Da li to rade iz estetskih ili neestetskih razloga, ostaje nam da nagađamo, ali ono što pouzdano znamo je, da se sve veći broj muškaraca opredeljuje za ovaj vid podmlađivanja i nege. Kako bi zadržali mladalački izgled, u stanju su da se podvrgnu i botoks metodi, a o bojenju kose ni da ne govorim.
Najizraženije očuvanje boje prirodnog izgleda kose, možemo zapaziti kod Kineza, Koreanaca i Japanaca, koji su naši posetioci u sve većem broju poslednjih godina. Na ulicama grada možete sresti osobe i od 70 godina koje i dalje nemaju niti jednu sedu dlaku na glavi. Upravo taj efekat postižu upotrebom kolor šampona. I ne samo oni, već i naši ljudi farbaju svoju, uglavnom sedu kosu kolor šamponom, iz razloga jer je najprilagođenije rešenje, koje ne zahteva mnogo truda i pažnje. Ovo naravno ima smisla samo kod muškaraca koji nemaju problem sa opadanjem kose. U suprotnom samo još više produbljuju problem. Gubitak kose odnosno androgena alopecija je veći problem od sede kose kada su muškarci u pitanju.
Postoje formulacije kolor šampona koje su patentirane isključivo za bojenje muške kose i lako su dostupne svima. Mogu se naći u većim veleprodajama i trgovinama, kao i apotekama i drogerijama koje su bolje opremljenje. Cene su različite, u zavisnosti od proizvođača koji ih pravi, ali se uglavnom kreću od 250 do 700 dinara.
Iskustva korisnika kolor šampona
Odvajkada znamo da nešto što je provereno i isprobano, to je verovatno i dobro. Hajde da ne narušimo mit i vidimo šta kažu oni koji su isprobali kolor šampon.
Nevena, 30 godina
Kolor šampon sam probala prvi put kada sam bila na ekskurziji u srednjoj školi. Bila sam jako mlada i s obzirom da mi roditelji nisu dozvoljavali klasično farbanje, iskoristila sam priliku kada sam bila van kuće i isprobala kolor šampon. Kupila sam neki najjeftiniji na kom sam pročitala da se brzo ispira. I da, želja me je minula, na par dana sam dobila boju koju sam htela, a i ujedno se ona i veoma brzo skinula, tako da nisam morala da se pravdam. Želja mi je bila da na ekskurziji budem drugačija od svih i u tome sam i uspela. Sada, nakon skoro 15 godina ja i dalje koristim kolor šampon, i sa njim postižem sve što poželim. U trenu sam plavuša, u drugom sam brineta, u trećem crnka, a moja kosa je očuvana, blistava i sjajna. Ono što mi je zaista zadovoljstvo kada je upotreba kolora u pitanju, je to da me ne obavezuje da moram striktno na 20 dana da se farbam. To činim kada poželim i kada ugrabim svoje vreme za maštu i eksperiment.
Moja topla preporuka ide u pravcu kolor šampona, probajte i vi, nećete se pokajati!
Ono što treba da nam bude vodeći faktor kada je u pitanju nega, su preparati na prirodnoj osnovi, jer je najvažnije da sačuvamo, a ujedno i negujemo zdravlje, kako iznutra, tako i spolja.
Svaka žena, a i muškarci bi trebalo da odmore svoju kožu i kosu od gomile preparata koji su puni hemikalija i ujedno je i oštećuju i početi sa korišćenjem prirodnih preparata i prirodne kozmetike, a u sve u cilju da pripomognemo oporavku oštećenih delova.
S tim u vezi, možemo slobodno govoriti i značaju održavanja nege kose, koja ustvari i predstavlja lepotu svakoga od nas. Samo je negovana i zdrava kosa lepa kosa, zato prestanimo da je oštećujemo i pretrpavamo kojekakvim preparatima, misleći da će biti lepša i sjajnija.
Na mnoge nedoumice smo vam gore dali odgovore, na vama je da li ćete naše savete usvojiti ili ne. Slušajte uvek svoje srce, negujte vaše zdravlje i što manje štetite ako već možete. Sve ostalo dođe i prođe, a zadovoljstvo se na licu uvek primeti.
Potrebno je: 300 gr brašna 20 gr kvasca 100 ml mleka 100 ml jogurta malo soli i šećera 2 kašike ulja dijamant 100 gr margarina dijamant 100 gr sira mekanog 2 kašike kisele pavlake 1/2 kašičice aleve paprike 150 gr šunke 50 gr ljute kobasice žumance za premazivanje semenke i krupna so Priprema: U mlako mleko rastvoriti kvasac, dodati šećer, ulje pola brašna i so. Dobro izmutitivarjačom pa dodati ostatak brašna i zamesiti glatko teso. Pokriti da odmori pola sata pa ga malo izmesiti i podeliti na 5 loptic.
Izmešati sir i pavlaku dodati alevu papriku i sitno seckanu šunku.
Razviti prvu lopticu na pobrašnjivenom stolu u pravougaonik.
Na njega izrendati smrznuti margarin pa razviti drugu lopticu i poklopiti prvu i tako redon.
Zadnju razvijenu se ne renda.margarin. Testo nožem preseći na pola pa staviti jedu polovinu na drugu. Dobro oklagijom istanjiti, premazati sirom i pavlakom i posuti seckanom šunkom.
Iseći na trake cm širine pa svaku traku uviti i redjatu u pleh.
Pokriti a rernu uključiti na 200 stepeni C.
Kad štapići malo odmore premazati ih žumancetom, posuti semenkama krunom solju i po želji kimom. Peći oko 20-25 min..
Svima je dobro poznato koliko je supa hranljiva u periodima prehlade ili virusa. Međutim, istraživanje londonskog Imperijal Koledža i bolnice Great Ormond Street, koje je objavljeno ove nedelje, otkrilo je četiri vrste tradicionalnih supa koje su pokazale da donekle štite od malarije, prenosi britanski Gardijan.
Naime, sastojci ovih supa efektivno su blokirali polno sazrevanje parazita, što znači da mogu potencijalno da zaustave prenos bolesti. Međutim, ove četiri supe nisu imale nikakav poseban zajednički sastojak, što je još više zbunilo naučnike.
Još dve supe su ovih godina kroz istraživanja pokazale da pomažu bolesnom organizmu: pileća supa, koja sprečava kretanje belih krvnih zrnaca koja se bore sa infekcijama, kao i supa od komorača, koja često pomaže pri varenju i bolovima, jer hipotetički oponaša efekte koje estrogen ima na organizam.
Što se tiče belog luka, poznato je da on ima lekovita svojstva. Posebno je dobar za upale, artritis, depresiju i giht.
Kad su bolesni, ljudi vole da pojedu nešto slatko. Čak i oni koji nisu ljubitelji slatkog, često traže torte i kolače kad su prehlađeni.
U tom slučaju torta treba da bude što jednostavnija. Prilikom pripreme poželjno je izbegavati čokoladu i dodati sezonsko voće, koje će torti dati punoću, zbog koje se onda ljudi osećaju sitije i energičnije.
Imala sam bukvalno 135 g integralnog ražanog brašna, pa sam toliko stavila.
Za pripremu ovog hleba možete koristiti polubelo brašno tip 850 ili crno brašno tip 950. Sve u svemu, htela sam da vam kažem da je hleb baš odličan.
Ražani hleb, sastojci:
200 g polubelog brašna tip 850
135 g integralnog ražanog brašna
2 kašike lanenog semena
2 kašike semenki susama
1/2 kašičice soli
1/2 kašičice praška za pecivo
1 ravna kašičica suvog kvasca
1/2 kašičice šećera
3 dl mlake vode
3-4 kašike ulja
Ražani hleb, priprema:
Prvo aktivirajte kvasac.
(Umesto suvog kvasca, možete koristiti i svež, desetak grama.)
U 3 dl vode razmutite kvasac, šećer i malo brašna.
Ostale sastojke osim ulja sjedinite u posudi za mešenje. Sipajte aktivirani kvasac i ulje, pa umesite testo. Za mešenje koristite varjaču ili kašiku s obzirom na to da je testo mekše.
Lepo upakujte posudu kako se testo ne bi sušilo i ostavite ga na toplom mestu 20 tak minuta. Premesite ga, pa ga ostavite da naraste još jednom. Modlu za hleb obložite papirm za pečenje i prebacite testo.
Rasporedite ga po plehu i pospite semenkama po izboru. Hleb treba da odstoji u modli oko pola sata, dok se ne udvostruči. Stavite ga u nezagrejanu rernu i uključite je na 180-200 stepeni.
Hleb pecite ok 35 minuta. Pečeni hleb izvadite iz pleha, skinite papir i ostavite ga da se ohladi na rešetkastoj podlozi.
Napomene:
Slobodno stavite 150 g brašna, 15 g neće napraviti razliku. U ovaj hleb možete staviti još neke semenke, a možete ga praviti i bez semenki.
Ja sam koristila maslinovo ulje, a vi koristite ono koje želite. Kada je testo mekše, volim da pečem hlebove u modli jer zadrže lep oblik.
Piše Kristina Gašpar, autorka bloga Domaćica za vas. Kristina je tvorac mnogobrojnih recepata koji su svoje, zasluženo mesto, pronašli i u cenjenim štampanim izdanjima.
Na “blogerskoj” sceni Srbije, mnogi su je prepoznali po tome što se razlikuje svojim fotografijama. Mnogi, u isto vreme, ne veruju da fotografije izrađuje sama, i to najčešće jednim, prilično starim modelom pametnog telefona. Posebnu pažnju privlače njeni veganski i vegetarijanski recepti.
Uzrok groznice najčešće nije očigledan, a postoji i ona kod koje nije utvrđen pravi uzrok. Inače, groznica se smatra zdravim biološkim odgovorom na bakterijsku ili virusnu pretnju. Međutim, treba razumeti da to nije odgovor na samu bolest već na pretnju od bolesti. Groznica može biti korisna i kod obolele životinje jer smanjuje brzu deobu bakterija i pojačava odbranu imunološkog sistema, piše portal Petface.net. Međutim, ukoliko je telesna temperatura previsoka, a groznica traje duže vreme treba potražiti pomoć veterinara.
Uzroci groznice
Najčešći uzroci pojave groznice kod mačaka su infekcije bilo da se radi o bakterijskim, virusnim, parazitnim ili gljivičnim. Mogu biti uzrokovane tumorima, metaboličkim i endokrinim bolestima i raznim zapaljenskim stanjima. Trovanja različitim toksičnim materijama kao i lekovima takođe mogu da budu uzroci groznice.
Simptomi
Visoka telesna temperatura
Slabost mišića
Drhtanje
Ubrzan rad srca
Ubrzano disanje
Dehidracija
Smanjen apetit
U zavisnosti od osnovnog uzroka moguće je primmetiti i neke druge simptome kao što su povraćanje, dijareja, obojenost mokraće i sl.
Utvrditi razlog groznice može biti više nego težak zadatak. Anamneza ima ključnu ulogu. Neophodne su detaljne informacije o istoriji bolesti, istoriju putovanja, upotrebe lekova, ujeda insekata, alergijama i sl. Rade se laboratorijske analize krvi i urina. Ukoliko se radi o bakterijskoj infekciji potrebno je uraditi i antibiogram kako bi se utvrdio odgovarajući antibiotik. Ne treba da čudi ukoliko veterinari urade radiološko snimanje, ultrazvučni pregled pa čak i EKG, CT i magnetna rezonanca.
Lečenje
Terapija se obavlja na osnovu utvrđene dijagnoze i stvarnog uzroka groznice. Generalno, propisuje se mirovanje kako bi se izbeglo pogoršanje simptoma. U nekim slučajevima rešava se istog dana dok ponekad lečenje može trajati i više nedelja. Najčešće se dijagnoza odnosi na bakterijske infekcije pa se u tom smislu koriste antibiotici. Antibiotike mora propisati veterinar.
Kod akutnih groznica sa veoma visok telesnom temperaturom primenjuju se lekovi za sniženje temperature kako ljubimac ne bi zapao u šok. Potrebno je prilagoditi ishranu jer pacijenti sa groznicom obično imaju smanjen apetit. Davanje ukusnije, energetski jače hrane je preporučljivo uz odmor. Vrlo je važno da ne dajete nikakve lekove na svoju ruku jer su mnogi namenjeni ljudskoj upotrebi toksični za mačku.
Povećanje grudi je veoma aktuelna tema proteklih godina, pre svega se misli na povećanje grudi implantima. A da li ste čuli za povećanje grudi krvnom plazmom? Ako vas zanima baš ova metoda, onda ste na pravom mestu. Ovo je jedna daleko jednostavnija i manje bolna metoda od implanata, a za pojedine kategorije grudi, idealna. Zavirite u nastavak teksta i informišite se detaljno o svemu.
Tretman iz naslova, povećanje grudi krvnom plazmom zove se još i PRP tretman. On je osvojio je veliki broj holivudskih zvezda i zato mu se mnoge od njih veoma rado podvrgavaju. Zapravo, smatra se da je Kim Kardašijan i bila inspiracija za razvijanje ove tehnike saniranja povreda, „osvežavanja” lica i pojedinih delova tela, kada je se u javnosti pojavila njena slika sa, kako su ga tada nazvali, vampriskog tretmana lica.
Odjednom je hit postalo upravo to tretiranje krvnom plazmom za koje mnogi lekari tvrde da daje odlične rezultate kod određene kategorije pacijenata. Takođe se tada pojavio i trend uvećanja grudi krvnom plazmom, koji je do danas isprobalo dosta žena.
Ovaj tretman, iako na prvi pogled tako ne izgleda, pošto izaziva šok i nevericu, u stvari spada u bezbolne tretmane uvećanja grudi, tako da, ako niste mrzitelj krvi i dobri su vam osnovni laboratorijski rezultati, možete da porazmislite o svemu ovome.
Šta je krvna plazma?
Iako na pomen krvi, većina ljudi ima negativan odnos, nemojte se uzrujavati. To ne mora da bude nužno loše. Krvna plazma svakako se dobija iz krvi.
Krvna plazma zapravo je žućkasta tečnost i predstavlja rastvor organskih i neorganskih materija.
Krvna plazma se dobija kada se krv stavi u takozvani centrifuga aparat, koji će izdvojiti krvnu plazmu i trombocite. Oni su nam i potrebni jer se u njima nalazi faktor rasta, kao i proteini, hormoni i drugi hranljivi sastojci, koji se ubrzigavaju u grudi i utiču na čvrstinu kože, samim tim i na celokupnu čvrstinu grudi.
U hemijskom smislu, ovaj zahvat nije zahtevan, a s obzirom na to da je učinkovit, nije ni čudo što ga je veliki broj korisnica isprobao.
Njime se grudi ne mogu povećati drastično, ako ste to mislili, onda on nije za vas. On služi da se koža osveži i zategne, zato ga ne morate ponavljati neograničeno, već je dovoljno da se uradi jednom godišnje, za rezultat koji će trajati.
Pošto smo već objasnili proceduru vađenja krvne plazme iz krvi, sada je red došao na samu implementaciju krvne plazme u grudi. Važno je napomenuti da se za ovaj tretman krv vadi iz ruke (iz vene), kao i prilikom svakog drugog tretmana, odnosno, analize krvi.
Kao što se vađenje krvne plazme treba odigrati u odgovarajućim uslovima i pod nadzorom stručnjaka, tako povećanje grudi krvnom plazmom mora obaviti lekar, stručno lice koje ima adekvatno obrazovanje, licencu i obuku za ovaj tretman.
Krvna plazma se iglom ubrizgava u one delove grudi koje želite da podignete ili uvećate. Te igle nisu velike, već su to iglice koje se koriste za tretman mezoterapije.
Ako ste imali bojazni da će igle biti velike, nemojte se brinuti.
Ova intervencija ne podrazumeva anesteziju. Po želji može biti urađena u lokalnoj anesteziji, za potpunu bezbolnost, ali i bez anestezije, bol je minimalan. Sitnim iglicama ubrizgava se tečnost, to su površinski ubodi, ali ih ima dosta, na razdaljini od jednog centimetra, od uboda, do uboda.
Naravno, ciljaju se oni delovi koji su najugroženiji, odnosno, oni delovi za koje smatrate da treba da budu podignutiji. To, naravno, možete zapaziti vi sami, ali vam lekar u stvari daje savet koje delove grudi na ovaj način možete najefikasnije podići.
Ceo tretman, pripremni deo, kao i ubrizgavanje krvne plazme iglama, traje oko pola sata, što, priznaćete, zaista nije puno.
Za jednu prosečnu intervenciju vadi se oko 10 ml krvi, iz čega je očekivano da se izvadi 7 do 8 ml krvne plazme koja će biti ubrizgana u grudi.
Ono što je važno napomenuti, to su pregledi koje morate obaviti pre samog tretmana.
Pre svega, tu je obavezan specijalistički pregled grudi, onaj redovan, kako biste se uverili da je sa grudima sve u redu dok niste krenuli sa bilo kakvom intervencijom.
Druga stvar je krvni pritisak. To znaju i dobrovoljni davaoci krvi, a i oni koji krv daju na uobičajene analize, da se pre svakog ulaska u laboratoriju meri pritisak, koji, ako nije u normali, krv ne može biti izvađena. Dakle, uobičajeno merenje iziskuje standardan pritisak, 120 sa 80.
Treće i podjednako važno, podrazumeva se analiza krvi. Masnoća, kao ni šećer, ne smeju biti povišeni, a to se podrazumeva i kada su uobičajeni pregledi u pitanju. Sve dok ne rešite problem sa rezultatima, ne biste mogli ni da izvadite krv za ovu intervenciju. Povećanje grudi krvnom plazmom može se obaviti samo ako je krvna plazma izvađena iz krvi koja nema povišene vrednosti.
Četvrta i poslednja stavka, podrazumeva da niste u poslednjih nedelju dana unosili bilo kakve lekove u organizam, naročito brufen i andol, pošto je potrebno da organizam bude očišćen od bilo kakvih lekova, tačnije, krv mora biti pročišćena i sa normalnim rezultatima.
Oporavak od povećanja grudi krvnom plazmom
Kako ovo nije uobičajeni zahvat, odnosno, on ne podrazumeva bolničko lečenje, nema ni očekivanog postoperativnog oporavka.
Iako bockanje iglicama može biti neprijatno, nema potrebe da se zadržavate u bolnici.v
Vi ste posle ovog zahvata slobodni da odete svojoj kući i sledite instrukcije lekara u pogledu dezinfekcije ubodenih mesta na telu. Već sutradan možete uobičajen nastaviti sa svojim aktivnostima.
Kao što je bilo reči u prethodnim poglavljima, nema anestezije i stresa jer je ova metoda bezbedna i može se raditi bez ovih neprijatnosti. Jedina neprijatnost je krv koju vadite i minimalna krvarenja prilikom samog procesa ubrizgavanja, koje može da bude u manjoj ili većoj meri. I bićete veoma brzo zadovoljne oblikom svojih grudi.
Povećanje grudi krvnom plazmom – rezultati
Pitanje koje se logički nameće je: Da li se rezultati vide odmah? Moramo da vas razočaramo, pošto rezultati nisu odmah vidljivi. Naime, posle smirivanja kože od tretmana, vi primećujete blage promene u veličini grudi, možda je to rezultat i blagog oticanja grudi posle intervencije.
[infobox]Prave promene dolaze tek kada se plazma veže unutar tela i kada se kolagenske niti, koje daju pravu svežinu i efekat povećanja, razmnože.
To se dešava mesec dana posle tretmana, a još bolje rezultate možete očekivati posle dva ili tri meseca. Pošto su to hemijski procesi u telu, pravi efekat će biti vidljiv tek za određeno vreme.
Dobra vest je da efekat PRP tretmana grudi traje jako dugo, tako da ovo nije jedan od onih tretmana koji morate ponavljati iznova i iznova. Često se postavlja pitanje koliko tretmana treba uraditi da bi efekat bo vidljiv. Dovoljan je jedan, a posle toga na godinu, godinu i po dana, imate konsultacije i eventualne dopune, ako je to potrebno. Naravno, uvek i isključivo javljate se lekaru, koji proverava stanje vaših grudi i daje vam dalje smernice.
Rekli smo da je ovo rešenje odlično ako se plašite da idete „pod nož”. Ako se plašite i igle, a niste baš ravnodušni ni na pojavu krvi, verovatno mislite kako za vas nema nade da ćete nekada imati veće grudi. Niste u pravu.
Postoji potpuno bezbolan način da vaše grudi budu uvećane. Dragica je oduševljena rezultatima. Ne samo da je bezbolno, nego je čak i prijatno i sasvim prirodno. I vi možete podići grudi na način na koji je ona to uradila. Zanima vas kako? Pročitajte ovo lično iskustvo: https://minutzamene.com/kako-sam-prirodno-podigla-opustene-grudi-i-povecala-ih/
Pored toga, možete isprobati i još jednu mazalicu, premda ne toliko efikasnu – vazelin za grudi.
Kome je namenjen PRP tretman grudi?
Ovde, takođe, postoje ograničenja, tako da ćemo pobrojati one kategorije kojima se preporučuje da se podvrgnu baš povećanju grudi krvnom plazmom, a ne nekom drugom tretmanu.
Preporučuje se osobama koje već imaju ugrađene implante, pa im se dešava da se koža rastegla usled težine ili je došlo do asimetrije usled pritiska na dojku ili usled nekih drugih faktora.Pošto su ovi problemi uobičajeni ako ste radili korekciju grudi, da je ne biste ponavljali, pošto ona sa sobom nosi teži oporavak i malo veće rizike, onda je povećanje grudi krvnom plazmom idealno za vas jer će podići grudi baš na onim mestima gde vam to odgovara. Krvna plazma se ubrizgava ciljano, tako da ćete rešiti svoju asimetriju. Pri tom, jedna intervencija ne smeta drugoj, smete povećanje krvnom plazmom raditi posle ugrađivanja implantata.
Ako su vam grudi pale usled dojenja, onda je takođe uvećanje grudi krvnom plazmom za vas. Pod pretpostavkom da su vaše grudi prirodno velike i lepe, ali su malo pale usled dojenja, preporučujemo vam da svoj dekolte ulepšate upravo ovom metodom.I stručnjaci ženama čije grudi imaju problema upravo sa gravitacijom, preporučuju da se koža malo zategne, a time će i grudi dobiti na volumenu, pa će čitava figura delovati mnogo bolje.
Tretman povećanja grudi krvnom plazmom preporučuje se i onim ženama koje imaju prirodnu asimetriju grudi, jednu dojku izrazito podignitiju i veću od druge (znamo da je minimalna asimetrija uobičajena, ovde mislimo na neku koja izlazi iz tih okvira).
Ako to predstavlja bilo koji vid kompleksa ili ometa u svakodnevnom funkcionisanju (na primer, ne stoje vam sve stvari podjednako dobro), onda ova intervencija apsolutno jeste za vas.
Ova intervencija nije za vas ako:
želite drastično veće grudi od onih koje trenutno imate. Ova intervencija pomaže u zatezanju i podizanju, a može povećati grudi za jedan broj. Ako su vaša očekivanja veća od toga, potražite neki drugi način za uvećavanje.
grudi su vam opale i smanjile se usled starosti. Neće biti dovoljno dobrog efekta za vas. Neće biti dovoljno rastegljivih vlakana u vašoj koži koja bi doprinela da se grudi povećaju i očvrsnu.
Tretman povećanja grudi krvnom plazmom obavlja se samo u specijalizovanim klinikama i njegova cena je oko 15 000 dinara. Možete naići na neki popust, a možda ćete na nekim renomiranijim mestima naći cenu koja je malo jača od ove.
S obzirom na efekat koji traje dugo, razmislite da li se isplati.
Iskustva
Kako je već veliki broj onih koji su upoznati sa ovim tretmanom, brojna iskustva su tu. Prenećemo vam neka od njih.
Lela
Prilikom uobičajenog ginekološkog pregleda, posle prvobitne zabrinutosti za stanje mojih grudi, misleći da se radi o nekom oboljenju, lekar je konstatovao da se radi isključivo o asimetriji, koja je, bar ja tako mislim, sa godinama postajala sve izraženija.
Uradila sam jedan tretman pre tri godine i jako sam zadovoljna. Grudi su mi, ne samo jednake, nego su zategnutije i čvršće. Žao mi je što ranije nisam znala za ovako nešto.
Milica
Iako mi je lekar preporučio, nisam se osmelila na ovaj tretman. Za mene je to nekako strašno. Gledala sam slike na internetu i sumnjam da je tako bezbolno kao što govore. Imam jako velike, a opuštene grudi. Iako mi smeta njihov oblik, odlučila sam se za kreme koje podižu dekolte, a prilagodila sam i ishranu ovom problemu. Javljam uskoro utiske.
Una
Da, da i da. Posle troje dece, moje grudi su jednostavno usahle. Bila sam očajna, a i moj muž. Posle jednog tretmana, razlika je očigledna. Redovno idem na preglede i sledim uputstva lekara. Nisam bila za klasične silikone, mada sam i o toj opciji neko vreme razmišljala, a onda sam naišla na ovo. Pomenula doktoru i voila! Sada sam više nego zadovoljna. Samo odaverite prave lekare i prepustite se!
Nadamo se da će vam ova iskustva pomoći u odluci. Svoja razmišljanja i iskustva na ovu temu, ostavite nam slobodno u komentarima. Radi smo da ih objavimo u nekom od narednih tekstova.
Podsetnik
Iako je estetika grudi veoma važna za nas žene, nemojte dozvoliti da ona bude ispred zdravlja i redovnih pregleda. Svaka intervencija ovog tipa, bilo da je povećanje grudi krvnom plazmom ili neki drugi način, iziskuje pregled.
Ne zaboravite da uradite samopregled dojki čak i kada ste kod kuće, a redovna mamografija je obavezna za žene koje su prošle 50. godinu. Zdravlje grudi, pa tek onda izgled i lepota. Dvadeset prvi vek je, možemo da imamo i jedno i drugo. Iskoristimo prednosti vremena u kome živimo.
Oni pokrivaju obližnje brežuljke, dajući zeleni kontrast ljubičastim vrhovima planina koje se nadnose nad njima. Tradicija vinogradarstva ovde nije duga, merena evropskim merilima. Vinograde su podigli francuski doseljenici, Hugenoti, koji su pobegli od verskih represalija u svojoj domovini. Prenoseći vinovu lozu u oblast južno od polutara, stvorili su „novi vinski svet“ na jugu Afrike, u tadašnjoj holandskoj koloniji Kejp.
Prestonica „novog vinskog sveta“ je Stelenboš, pedesetak kilometara istočno od Kejptauna. Osnovao ga je guverner Simon van der Stel, kada je 1679. godine krenuo u potragu za plodnom zemljom za nove doseljenike. Pored prve reke na koju je naišao i kojoj je dao prigodno ime „Prva reka“ (Eerste), osnovao je naselje i krenuo sa daljim kumovanjem: naselju i obližnjoj planini dao je svoje ime – Stelenboš. Zatim je zasadio hrastove, koji su i danas zaštitni znak ovog univerzitetskog grada.
Stelenboš i okolina poznati su po posebnom stilu gradnje kuća, mešavini lokalnog i holandskog, koji se zove Cape Dutch stil. Holanđani su gradili kuće koje će ih podsećati na zgrade u Amsterdamu: sa visokim polukružnim pročeljem, bogatom ornamentikom i rešetkastim prozorima, a lokalni uticaj doneo je krov od trske. Okrečene su u belo i obično imaju dva paralelna krila, spojena po sredini centralnim holom. Glavna crkva u Stelenbošu, „Majka crkva“ (Moederkerk) takođe je predstavnik ovog stila.
Mediteranska klima, obilje vode i pogodno šljunkovito tle dali su ono što Francuzi zovu: teroar, vinogradarsku oblast oko Stelenboša i susednog sela Franšhoeka. Upravo između njih nalazi se najpoznatija vinarija u regiji – Bošendal, sa reputacijom od kraja 17. veka.
Do vinarije, okružene vinogradima i specifičnom južnoafričkom florom, finbosom (fynbos), vodi aleja hrastova koja ističe njen tipičan stilski izgled. Degustaciona „sala“ – najoriginalnija koju sam video – nalazi se na otvorenom, u senci stoletnog hrasta.
Za smeštaj možete koristiti nekadašnju letnju kuću čuvenog kolonijaliste Sesila Roudsa, po kome su svojevremeno dve države nosile ime Rodezija (današnji Zimbabve i Zambija). Kuću je projektovao isto tako čuveni Sir Herbert Bejker, čije su zgrade, između ostalog, i one koje čine monumentalne centre Nju Delhija i Pretorije.
Ako vas odlično vino stimuliše na dalju degustaciju, možete se preseliti u vinariju Rastenberg, sagrađenu u istom stilu, sa parkovima i vodoskocima. Nazad prema Kejptaunu, svratite u najstariju vinariju, na obroncima čuvene „Planine stola“ (Table Mountain) – Konstanciju, u koju se napred pomenuti guverner Stel povukao u mirovinu. Na večeru možete u lokalni restoran, koji služi odreske od antilope, zebre i noja. Toplo vam preporučujem odrezak od krokodilovog repa, hrskav i sočan…
Foto: Pixabay/DanaTentis 
Foto: Branko Vasiljević 
Foto: puteviavanture.rs 
Autor: 
Autor: 
Autor: 
Autor: 
Autor: 
Autor: 
Autor: 
Foto; Pixabay / StockSnap 
Autor: 
Autor: 
Autor: 
Autor: 
Autor: 
Autor: 
Foto: Vesna Laćarak 
Za fil:
Autor: 
Autor: 
Autor: 
Autor: 
Autor: 
Fotografije sa bloga Domaćica za vas 
Foto: Pixabay/Jonathansautter 
Autor: 
Autor: 
Autor: 
Autor: 
Autor: 
Autor: 
Autor: 
Foto: Beta/AP 
