Lake dijete imaju najviše uspeha

4. октобар 2007.

Ukoliko želite da izgubite višak kilograma, prestanite da se brinete koju dijetu da izaberete i koja je najefikasnija i jednostavno odaberite bilo koji program za mršavljenje za koji mislite da vam je najlakše da ga sledite. Ovo je savet eksperata za nutricionizam iz Amerike koji su utvrdili da uspeh dijete za mršavljenje ne zavisi toliko od vrste dijete nego od toga koliko se takve dijete cvrsto pridržavaju oni koji su je izabrali.

Lekari širom sveta su suoceni sa problemom drasticnog porasta ljudi koji imaju zdravstvene probleme nastale usled neispavne ishrane. Preme podatcima Svetske zdravstvene organizacije postoji oko 1 bilion gojaznih odraslih osoba.

U isto vreme, postoji veliki broj dijeta za mršavljenje koje vam stoje na raspolaganju. Pocevši od Zon dijete koja uzima u obzir odnos 40:30:30 kalorija koje poticu od ugljenih hidrata, masnoca i proteina ili popularna Aktinsova dijeta kojom se unosi minimalno ugljenih hidrata bez smanjivanja unosa masnoca.

Ipak efikasnost ovih dijeta je veoma slaba. U najnovijim istraživanjima ucestvovalo je 160 odraslih osoba koje su htele da izgube višak kilograma. Bili su podeljeni na cetiri grupe koje su pratile razlicite programe a mršavljenje, Aktinsovu, Zon dijetu, Orniš dijetu u kojoj samo 10% kalorija potice od namirnica životinjskog porekla i Weight Watchers dijetu u kojoj je smanjeno unošenje kalorija poreklom iz proeina. Tokom ovog ispitivanja, ucesnicima je pomagano da zapocnu dijetu, da se drže programa i jednom mesecno su kontrolisani. Posle godinu dana istraživaci su utvrdili da je cetvrtina od ukupnog broja ucesnika, izgubila više od 5% od pocetne telesne težine a da izmedu grupa nije bilo nikakave razlike.

Bitnije od dijete koju su pratili je bilo koliko se strogo drže upustava i nacina ishrane koje dijeta preporucuje. Samo cetvrtina ucesnika je uspela da izgubi više od 5% od svoje prvobitne telesne težine i to zahvaljujuci tome što su se striktno pridržavali preporuka o ishrani koju je dijeta predlagala, bez obzira o kojoj se radilo.
Sledio je zakljucak da nije bitno koju dijetu za mršavljenje izaberete, ne postoji jedna strategija koja bi bila delotvorna za sve ljude podjednako, nego se treba opredeliti za dijetu koju možete istrajno da pratite, jer samo istrajnost dovodi do rezultata.

Prolećno ulepšavanje

3. октобар 2007.

1.Za sjajnu kosu, suvu kosu

-jedna kašičica jogurta
-jedna kašičica maslinovog ulja
-jedna kašičica glicerina
– 1/2 kašičice limunovog soka.

Pomešajte sve sastojka, nanesite ih na suvu kosu, posle 30 minuta isperite nekim blagim šamponom. četkajte kosu makar 3 puta dnevno jer to pomaže da se aktiviraju žlezde u koži glave.
2. Pomešajte 1 kašiku meda sa kašikom maslinovog ulja.

3. Namažite kosu sa majonezom, prekrite kapom za kupanje i ostavite na kosi 10 do 20 minuta.

Za baršunaste ruke – izmešajte &#189, čaše kokosovog ulja, &#189, čaše šećera, sok od jednog limuna. Utrljavajte 1 minut ovu mešavinu. Višak šećera obrišite papirnom maramicom, zatim stavite rukavice na ruke i tako prespavajte.

Detoksikaciona kupka – u toplu vodu u kadi stavite pola čaše Epsonove soli, morske soli ili sode bikarbone. Ležite u kadi 15 minuta. Posle svega par minuta voda će postati tamnija od teških metala koji izlaze iz kože. Tokom kupanja pijte dosta vode. Kupajte se u ovakvoj kupki jednom mesečno.

Maska za suvu kožu lica – jedna kašičica meda, kašičica biljnog ulja i četvrtina kašičice limunovog soka. Ostavite na licu 10 minuta i isperite toplom vodom.

Za opuštanje i zdravu kožu stopala – pomešajte 1 1/2 čašu morske soli, 1/4 čaše bademovog ulja, 2 kapi eteričnog ulja od peperminta i 3 kapi ulja od lavande.

Bakterije u želucu utiču na gojenje

1. октобар 2007.

Bakterije u želucu mogu da utiču na to da li ste tanki ili punački, prema grupi naučnika koji tvrde da način ishrane, aktivan način življenja i genetika nisu jedini koji utiču na telesnu težinu.

US naučnici su otkrili da su količine dve vrste dobrih bakterija u želucu koje pomažu prilikom varenja hrane, različite kod tankih i punačkih ljudi. Ovo otkriće bi moglo doprineti boljem razumevanju kako su neki ljudi skloniji gojenju i pomoći u otkrivanju novih metoda kojima bi se moglo sprečiti i lečiti prekomerno gojenje.

Profesor Jeffrey Gordon, je izjavio da bi trebalo razmotriti mikro floru kada objašnjavamo uzročnike koji utiču na energetski balans i predispozicije ka gojenju. Postoji direktna veza između količine sala i mikro flore želuca.

Postoje trilioni bakterija u gastro-intestinalnom traktu ali samo dve grupe nazvane bakteroidi i firmikuti su najdominantnije i njihove količinske proporcije varijaju u sluzokoži gastrointestinalnog trakta kod gojaznih ljudi. Ovih mikroorganizama ima manje kod gojaznih ljudi. Praćenjem gojaznih ljudi koji su bili godinu dana na nisko- kalorijskoj dijeti otkriveno je da je količina bakterija rasla sa gubljenjem viška kilograma i to u proporciji sa brzinom i količinom gubljenja viška kilograma.

Ovakvi rezultati ukazuju da postoji uticaj mikrobne flore na gojaznost, mada još nije poznato da li gojenje započinje usled manje količine bakterioida i firmikuta.

Trenutno se istražuje na kakav način mikro flora želuca utiče na količinu sala koja se stvara tokom gojenja. Ova istraživanja bi moglo da doprinesu boljem shvatanju uzroka gojenja i kako ono zavisi od mikro flore koja naseljava naš želudac kao i boljem pristupu rešavanja gojaznosti.

Slepo crevo ima ulogu

10. август 2007.

Prošle nedelje je tim hirurga i imunologa sa Duke medicinskog fakulteta objavio teoriju da naizgled beskorisno slepo crevo koje često izaziva probleme ima važnu ulogu – proizvodi i štiti dobre mikroorganizme koji naseljavaju creva.

Već generacijama se slepo crevo smatra beskorisnim i suvišnim. Lekari smatraju da nema nikakvu funkciju, hirurzi ga rutinski otklanjaju a takvi pacijenti nemaju nikakvih zdravstvenih problema bez njega. S druge strane, infekcija slepog creva – apendicitis se brzo razvija i ukoliko se slepo crevo tada ne ukloni može da bude smrtonosno.

Prema novoj teoriji funkcija slepog creva je vezana za velike količine bakterija koje nastanjuju creva i predstavljaju prirodnu floru creva. Većina su dobre bakterije koje pomažu u varenju hrane a u zdravim crevima ih ima više nego ljudskih ćelija.

Ponekad se dešava da dobre bakterije izumru ili se jako smanji njihov broj kao npr. kod nekih bolesti kao što je kolera ili dizenterija izazvana amebama. Tada je bitna uloga slepog creva da obnovi floru creva. Profesori Bill Parker i Duke tvrde da je slepo crevo neka vrsta bezbednog skladišta dobrih bakterija a ovu teoriju podržava i položaj slepog creva koje se nalazi kao crvoliki izraštaj na normalnom jednosmernom putu hrane i mikroorganizama u velikim crevima. Slepo crevo se ponaša kao fabrika i odgajalište dobrih bakterija.

Iako slepo crevo ipak ima ulogu ono mora da se otkloni ukoliko je pod zapaljenjem.

Profesor biohemije Douglas Theobald tumači da je ovakva teorija logična jer daje smisao evoluciji, sa njim se slaže prof. Gary Huffnagle sa mičigenskog medicinskog fakulteta i dodaje da ovakva teorija daje potsticaj da se utvrdi da krajnici isto inaju važnu ulogu.

Prehlada ili grip – kako da se osećate bolje

2. август 2007.

Prehlada i grip predstavljaju česte infekcije gornjeg dela respiratornog trakta (nosa, grla, ušiju i sinusa). Obe infekcije izazivaju virusi kojih ima na hiljade različitih tipova.

Grip izazivaju virusi gripa koje možemo svrstati u tri glavna tipa: A (koji često izaziva epidemije gripa), B i C. Virusi gripa stalno menjaju svoju strukturu pa se novi varijeteti javljaju svake godine. Prehlada i grip su zarazne infekcije a prenosi se kapljično ili preko ruku.

Prehlada i grip imaju slične simptome ali najuopštenije rečeno simptomi su obično mnogo blaži kod prehlade nego kod gripa.

Simptomi prehlade su osećaj umora, kijanje,i kašljanje i curi nos. Obično nije praćena povišenom temperaturom ili je ona za 1 do 2 stepena povišena. Ostali simptomi mogu biti bol u mišićima i grlu, glavobolja i suzenje.

Grip nastaje iznenada, prati ga osećaj slabosti i umora, groznica i povišena temperatura, suv kašalj, bolovi u mišićima, glavobolja, grlobolja, bolne oči.

Ne postoje lekovi protiv prehlade i gripa, antibiotici ne deluju protiv virusa, možete samo da ublažite simptome:

– Ostanite kod kuće i odmarajte se

– Nemojte da pušite izbegavajte zadimljenu prostoriju jer dim može da pogorša simptome

– Pijte puno tečnosti, sokove, čajeve, supe, tečnost pomaže da izbacite šlajm i nadohnađujete tečnost koja se gubi usled povišene temperature.

– Ispirajte grlo sa toplom slanom vodom više puta na dan da bi ste umanjili grlobolju, kapi slane vode možete ukapavati u nos kako bi ste lakše disali .

Lekovi koji se koriste tokom prehlade i gripa koriste samo da olakšaju simptome. Analgetici otklanjaju bolove i snižavaju povišenu temperaturu , deci i tinejđžerima ne treba davati aspirin. Lekovi protiv kašlja (npr. dekstrometofan) deluju na zaustavljanje kašlja i ne treba ih koristiti ako iskašljavate šlajm, lekovi za iskašljavanje (guafensen) omogućuju da se lakše iskašlje sluz, antiseptici smanjuju otok sluzokože (efedrin).

U većini slučajeva ako ste se razboleli od prehlade ili gripa ne treba da idete kod lekara sem:

Kod dece – ukoliko visoka temperatura duže traje, kod prehlade koja traje duže od 10 dana, problemi sa disanjem – ubrzano disanje ili šištajuće disanje, modra boja kože, bolovi u uhu, pogoršanje nekih hroničnih bolesti kao što je dijabetes ili srčano oboljenje. Kod odraslih ovim simptomima treba dodati bol ili pritisak u grudima, nesvesticu, dezorjentisanost, uporno povraćanje, jaka glavobolja, uporan kašalj.

Kako seks utiče na bolje zdravlje ?

1. август 2007.

Ono što moderna nauka danas može da kaže za apstinenciju je da je štetna, redovan i strastan seks ima merljive pozitivne uticaje na opšte zdravlje i za žene i za muškarce (naravno ovo važi za siguran seks, treba preduzeti mere protiv bolesti koje se prenose seksualnim putem).

U jednoj od veoma kredibilnih studija koja se bavila upoređivanjem opšteg zdravlja sa seksualnom aktivnošću ispitanika koja je rađena na Kraljevskom univerzitetu u Belfastu praćena je smrtnost oko 1 000 srednjovečnih ljudi desetak godina. Studija je upoređivala nalaze ljudi sličnih godina i zdravlja. Svoje zaključke su objavili 1997g. prema kojima su muškarci koji su bili seksualno aktivni imali upola manju smrtnost nego oni koji su ga manje upražnjavali. Druge studije (neke više a neke manje rigorozne) su dokazivale da upražnjavanje seksa makar par puta nedeljno ima povoljan efekat na:

– Poboljšanje njuha – usled promena u nivou hormona, osnovne ćelije stvaraju nove neurone u centru za njuh.

– Smanjuje se rizik od srčanih oboljenja, upražavanjem seksa tri ili više puta nedeljno rizik od srčanog ili moždanog udara se smanjuje na polovinu.

– Pomaže u mršavljenju jer ako ništa drugo seks je dobra fizička vežba kojom se sagori oko 200 kalorija što se postiže i posle 15 minuta trčanja. Puls raste sa 70 otkucaja u minuti na oko 150, što postiže i atletičar ukoliko se maksimalno trudi. Kontrakcije mišića tokom seksa učvršćuju mišiće karlice, zadnjice, ruku, vrata i grudnog koša a takođe potstiče stvaranje testosterona koji utiče na jačanje kostiju i mišića pa je u svom zaključku najdalje otišao časopis Men’s Health koji je postelju prglasio najsavršenijim delom sportske opreme koji su ljudi ikad izumeli.

– Smanjuje mogućnost pojave depresije – studija rađena 2002g. nad 293 žena je pokazala da među seksualno aktivnim ženama čiji partneri ne koriste kondome se mnogo ređe pojavljuje depresija, što se objašnjava uticajem hormona prostanglandina koji se nalazi u semenoj tečnosti na moduliranje ženskih hormona.

– Smanjuje bol od glavobolje do artritisa na taj nači što se 5 puta povećava nivo hormona oksitocina, kod žena seks utiče i na povećanje nivoa estrogena koji utiče na smanjenje tegoba PMS-a.

–Veća otpornost na prehlade i grip, osobe koje upražnjavaju seks jednom ili dva puta nedeljno imaju 30% više antitela imunoglobulina A, koji potstiče imuni sistem.

– Zdravija prostata – većina urologa smatra da postoji veza između seksualne neaktivnosti i raka prostate.

Badnji dan, kraj Božićnog posta

1. јун 2007.

Danas se u pravoslavnom svetu obeležava Badnje veče koje ujedno predstavlja kraj 40-to dnevnog Božićnog posta. 1166. godine, u vreme patrijarha Luke i cara Manuila, uvedeno je da svi hrišćani post pred Rođenjem Hristovim drže 40 dana Najstroziji post je 24.decembra (6. januara po novom kalendaru), uoci Bozica, to jest na Badnje vece (Tipik, pod 14.nov.).

Cilj posta je oočišćenje tela, jačanje volje, uzdizanje duše.Posteći, hrišćani se sećaju neprestano Hristovih stradanja za njihovo spasenje.

Pravi post ima dve strane, telesnu i duhovnu. Sastoji se u uzdrzavanju od mrsne hrane i preizobilnih jela, ali prvenstveno u uzdržavanju od rđavih misli , želja i dela. Post umnožava ljubav i molitvu. Duša ima dva krila kojima leti nebu: post i molitvu. On je lek za duševne i telesne bolesti i zaštita od svakog demonskog dejstva o čemu je sam Spasitelj je rekao: Ovaj rod (tj. demoni) se izgoni samo postom i molitvom. Njime se duša i telo pripremaju da postanu hram Duha Svetoga. Istinski duhovni život je nezamisliv bez posta.

Crkva uči da je post važno sredstvo za duhovni i telesni život i zdravlje. Telesni post ne koristi ako nije vezan sa duhovnim postom kaze sveti Jovan Zlatousti: ,,Ne govori mi: Toliko dana sam postio nisam jeo ovo ili ono, nisam pio vina, išao sam u gruboj haljini,nego kaži nam da li si od gnevnog čoveka postao tih, od žestokog – blag. Ako si iznutra pun zlobe, zašto si telo mucio? Ako je u tebi zavist i ljubav prema sticanju, da li je od koristi što si pio samo vodu? Ako je duša, koja je gospodarica tela, zabludela, zašto kažnjavas slugu njezinog – svoje telo? Ne hvali se telesnim postom, jer on sam ne uzdiže na nebo bez molitve i milostinje,,.

Na pitanje: koja je mera posta? Sv.Vasilije Veliki odgovara:,, U duhovnom postu mera je jedna i važna za sve – potpuno udaljenje od svega što vodi grehu. A što se tice uzdržavanja od hrane, tu su mera i način upotrebe različiti: zavise kod svakoga od njegovog uzrasta, zanimanja i stanja tela. Zato je nemoguće podvesti pod jedno pravilo sve koji se nalaze u školi poboznosti. No, odredivši meru uzdržanja za zdrave podvižnike, mi prepuštamo razboritosti nastojatelja da u tome vrši pametne izmene. Hranu pak bolesniku, ili umornome od teških radova, ili onome koji ide na težak rad, na put ili na kakav bilo težak posao, nastojatelji su dužni udešavati prema potrebi. Jer nije pametno, uzimajući hranu za održavanje tela i smetati mu u vršenju zapovesti. U svakoj vrsti hrane treba pretpostavljati onu koja se lakse nabavlja, da se ne bismo, pod izgovorom posta, pastili oko spremanja omiljenih i skupih jela.

Par recepata:

Lepinje

Sipajte u pola kilograma brašna ukisli kvasac (20 gr ) i so, pa sa 3 dcl vode zamesite testo. Dobro ga umesite da bude glatko. Stavite testo na dasku posutu brašnom i razvucite oklagijom. Razvučeno testo treba da bude debljine 1 cm. Nožem isecite kvadrate veličine 5-6 santimetara. Isečeno testo pokrijte krpom i ostavite da naraste, pa pržite na vrelom ulju.

Trljka

Operite dobro pola kilograma krompira i 10 suvih paprika. Stavite u lonac prvo paprike, pa preko njih krompir, nalijte vodom, poklopite i kuvajte. Obaren krompir očistite od ljuske i viljuškom dobro izgnječite. Paprike isecite po dužini i nožem od ljuske odvojite mesnati deo, pa pomešajte sa krompirom. Posolite, pobiberite i nalijte 1 dcl soka od paradajza (gušćeg ) pa sve dobro izmešajte. Ako je dobijena masa mnogo gusta, razredite je malo toplom vodom. Dobro zagrejte ulje i umešajte toplo u pripremljenu salatu.

Paprike punjene pasuljem

Kuvajte pola kilograma očišćenog pasulja 20 minuta, prospite vodu u kojoj se kuvao i nalijte pasulj vrelom vodom. Dodajte pasulju jedan struk sitno seckanog praziluka i kuvajte ih dalje zajedno. Nemojte pasulj da nalivate sa mnogo vode, jer kada se skuva, treba da ima sasvim malo tečnosti, a zrna treba da ostanu cela. Napravite zapršku od ulja, brašna i jedna kašičice aleve paprike. Njome zapržite pasulj. Dodajte pasulju 3 čena sitno iseckanog belog luka, 2 kašike peršunovog lišća, pobiberite i posolite. Sada pripremite 15 paprika babura. Operite ih i očistite od peteljki i semena vodeći računa da ih ne oštetite. Napunite ih pasuljem i ređajte u posudu u kojoj će moći da se slože jedna pored druge. Napunjene paprike prelijte sa malo ulja, pospite alevom paprikom i pecite u pećnici 45 minuta.

Posni rezanci sa orasima

Zamesite potrebnu količinu prosejanog oštrog brašna sa vodom i malo soli, u čvrsto testo koje ćete, posle kraćeg odmora, razvući oklagijom i potom seći kao tanke rezance. Stavite ih u ključalu osoljenu vodu da prokuvaju. Ocedite ih, isperite mlakom vodom i ponovo ocedite, pomešajte sa dobrim uljem i ugrejte tako spremljene rezance na vodenoj pari. Pre služenja pospite ih samlevenim orasima koje ste osladili i pomešali sa sitnim cimetom.

Promene u četrdesetim i pedesetim godinama života

12. мај 2007.

Ove godine su period u životu žene kada način života počinje da biva veoma važan. Navike kao što su zdrava ishrana, redovne telesne vežbe, da je nepušač, redovan način života, odgovarajući odmor počinju da puno utiču na zdravlje. U dvadesetim godinama života telo relativno brzo može da se oporavi od nekih prekoračenja kao što je mamurluk koji mnogo duže traje u četrdesetim – pedesetim godinama.

U četrdesetim žene prolaze kroz period u kome ulaze u menopauzu koju karakterišu hormonalne promene najvidljivije u padu koncentracije progesterona i estrogena. Većina žena prolazi kroz tradicionalne simptome klimaksa kao što su valunzi, nagle promene raspoloženja, mada je moguće i da sve prođe bez bilo kakvih simptoma. Kod nekih žena se menjaju konture tela usled promene u hormonalnom statusu i rasporedu masnoće najčešće oko stomaka.

Menopauzu mnoge žene doživljavaju kao veliku prekretnicu u životu, gasi se reproduktivna uloga žene gde ona treba da nađe neku svoju drugu ulogu, oteževajuće okolnosti su da se ovaj period često poklapa sa osamostaljivanjem dece i krizom srednjih godina njihovih muževa.

Menopauza kod žena koje nikada nisu puno bile zainteresovane za seks dovodi do daljeg opadanja libida i uživanja u seksu dok onih drugih menopauza neće doneti preterano velike promene u ovom pogledu.

Ako u ovom periodu obratite pažnju na zdrav način života i nastavite da se negujete to može da odigra veliku ulogu da umesto zdravstvenih komplikacija ovaj period života ne donese promene što se tiče zdravlja i zadovoljstva životom. U ovom periodu treba kontrolisati srce, nivo holesterola u krvi, unositi dovoljne količine kalcijuma i magnezijuma za zdrave i čvrste kosti. U ovom periodu je veoma važan ispravan i pozitivan odnos prema životu.

Rahitis

12. мај 2007.

Najčešći uzroci pojave bolesti, simptomi i prevencija

Rahitis je bolest kostiju koje rastu koja se javlja u fazama najintenzivnijeg rasta, u periodu odojčeta, ranom predškolskom dobu i pubertetu. Osnovu bolesti čini poremećaj mineralizacije novonastale kosti, odnosno nedovoljno taloženje i ugradnja kalcijuma (Ca) u hrskavicu i osnovnu koštanu masu dugih kostiju. Posledica je bujanje hrskavice i koštanog tkiva uz izostanak mineralizacije (ugradnje kalcijuma). Na tim mestima javljaju se nepravilna zadebljanja koja mogu da se opipaju i registruju rentgenom. Kosti se razmekšavaju i krive pod uticajem težine tela.

Postoje dva oblika rahitisa: hipovitaminski rahitis ili vitamin D zavisni rahitis, koji nastaje zbog nedostatka D vitamina u organizmu i vitamin D rezistentni rahitis koji nastaje zbog urođenih ili stečenih poremećaja u metabolizmu vitamina D, kalcijuma i fosfora.

Hipovitaminski rahitis

Najčešći uzroci nedostatka vitamina D u organizmu su nedovoljno izlaganje tela sunčevim zracima, nedovoljna količina D vitamina u hrani (majčino i kravlje mleko) i poremećaj u resorpciji i metabolizmu D vitamina. U sadašnje vreme kada se za sve to zna rahitis se najčešće javlja zbog neredovnog i nedovoljnog unosa preparata D vitamina u periodima rasta. U koži čoveka pod uticajem ultraljubičastih sunčevih zraka iz provitamina stvara se vitamin D neophodan za pravilan rast i formiranje kostiju. Oskudno izlaganje suncu dešava se u krajevima sa malo sunčanih dana i društvenim sredinama gde vera i običaji to nalažu. Majčino i kravlje mleko ne zadovoljavaju potrebe odojčeta i malog deteta u vitaminu D. Pojedina adaptirana mleka su obogaćena tim vitaminom, ali je teško odrediti da li je svakoga dana uneta dovoljna količina.

Kako prepoznati bolest

Rahitis se ipak može javiti u slučaju da zataji zdravstveno prosvećivanje. Rani simptomi bolesti se teško otkrivaju i retko pripisuju rahitisu, a to su bledilo, umor, poremećaji varenja, a promene na kostima su bezbolne, simetrične i nastaju kasnije. Fenomen ping pong loptice je ugibanje kostiju lobanje zbog njihovog razmekšanja. Velika fontanela i šavovi između kostiju lobanje kasnije se zatvaraju. Ispupčenost čeonih i temenih kostiju zbog bujanja koštanog tkiva naziva se kaput kvadratum, a ispupčenost grudne kosti kokošije grudi. Mlečni zubi kasnije niču, a stalni su skloni karijesu. Rahitične brojanice su zadebljanja duž grudne kosti na spoju sa rebrima. U donjim partijama kičmenog stuba javlja se grba i zajedno sa deformitetima karlice javlja se u odmaklim fazama bolesti. Deformiteti na ekstremitetima “X” i “O” noge kao i fenomen duplog zgloba iznad ručja i skočnog zgloba javljaju se posle prve godine zivota. Najučestaliji su deformiteti grudnog koša do 65%. Sve ove promene na kostima dovode i do zastoja i u rastu.

Mišići imaju konstantno nizak tonus, pa je usporen statički razvoj: sedenje, stajanje i hodanje. To su deca sa velikim, opuštenim trbuhom i opstipacijom zbog mlitave mišićne i glatke muskulature, bleda, razdražljiva, slabog sna i obilnog znojenja.

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničkih simptoma, tipičnih radioloških promena na kostima i određenih laboratorijskih parametara. Kako D vitamin utiče na metabolizam kalcijuma i fosfora, nailazi se na snižene vrednosti oba elementa u krvi i povećane vrednosti enzima alkalne fosfataze koja ukazuje na bujanje koštanog tkiva. Ako se dijagnoza blagovremeno postavi bolest se leči terapijskim dozama D vitamina, a ako je bolest odmakla uključuju se ortopedi i fizijatri. Nelečeni rahitis ostavlja velike deformitete koji se posle tri godine nešto ublažuju, ali se nikada ne normalizuju.

Prevencija kao imperativ

Zato je profilaksa važna. Prevencija rahitisa ostvaruje se svakodnevnim davanjem uljanog rastvora D vitamina u dozi od 400 IJ. Ne preporučuje se kombinacija sa A vitaminom, jer on nema značaja u prevenciji rahitisa. Uljani rastvor je pogodniji, jer olakšava resorpciju i ne zahteva upotrebu aditiva pri spravljanju preparata. Profilaksa se sprovodi od četrnaestog dana života do kraja prve godine života, i u zimskim mesecima druge i treće godine. Važno je obratiti pažnju na vrstu preparata, neophodno je da preparat bude registrovan i kontrolisan kod Agencije za lekove i medicinska sredstva, a pre početka primene treba pročitati uputstvo priloženo u pakovanju.

Samo jedna kap vitamina D u kašičici sa malo mleka za vašu bebu čini da život bude lep, a beba zdrava.

Autor: Dr Mira Radović, pedijatar
Načelnik Pedijatrije DZ Zemun

Ruzmarin štiti mozak

11. мај 2007.

Ruzmarin nije samo začin koji daje izuzetan ukus ribljim specijalitetima već štiti mozak. Grupa naučnika iz istraživačkih centara (Burnham Institute) iz Los Anđelesa i Japana su otkrili da ruzmarin sadrži sastojke koje se bore protiv slobodnih radikala koji oštećuju mozak. Aktivna supstanca kornozik acid (CA), štiti mozak od moždanog udara i neurodegeneracija koje nastaju usled oštećenja koje izazivaju slobodni radikali. Slobodni radikali ne samo da doprinose pojavi moždanog udara ili neurodegenerativnih oboljenja kao što je Alchajmerova bolest nego pojačavaju sve one procese koji se javljaju tokom starenja.

U eksperimentima nad životinjama vođe timova Drs. Takumi Satoh (Iwate univerzitet, Japan) i Stuart Lipton (Burnham institut, LA) su otkrili da se ova aktivna materija iz ruzmarina aktivira pod uticajem slobodnih radikala, tako što ih oni napadaju umesto neurona usled čega oni ostaju neoštećeni. Ovakav sastojak naučnici nazivaju patogeno-aktiviran lek koji ima blagotvornije dejstvo od lekova koji napadaju prouzrokovača i koji često izazivaju neželjene efekte na delove organizma gde njihovo dejstvo nije potrebno.

Ovaj novi tip lekova deluje kroz mehanizam nazvan redoks hemija, kod koje se elektroni prebacuju sa jednog molekula na drugi kako bi aktivirali imuni odgovor organizma. Lekovi koji bi sadržali lekovite sastojke ruzmarina bi bili neškodljivi.

Ruzmarin se u Evropi koristi kao lekovita biljka još od srednjeg veka. Miriše vrlo aromatično na cineol i kamfor, a ukusa je ljutog, aromatičnog i nagorkog.

Sastav: Droga sadrži 1,5—2% etarskog ulja, tanina, holina, saponozida, heterozida i jednu gorku materiju. Etarsko ulje (Rosmarini aetheroleum) dobija se destilacijom pomoću vodene pare iz svežeg lišća i vrhova grančica.

Upotreba: List ruzmarina upotrebljava se samo u narodnoj medicini kao sastojak čajeva za draženje kože, porast kose, abortiv , karminativ i dr. Ulje ulazi u sastav kolonjskih voda i drugih kozmetičkih sredstava, zatim u razne balsame , linimenta , tinkture , pomade i druga sredstva za trljanje i mazanje bolesnih delova tela. Koristi se još protiv epilepsije , nadimanja , hemoroida. Svež ruzmarin u starom vinu dobar je tonik za srce, posebno povoljno deluje protiv sniženog pritiska. Koristi bledim, slabim i starim ljudima. Posle gripa, čaša ruzmarinovog vina doprinosi bržem ozdravljenju.
Sada je dokazano postojanje novog sastojka u ruzmarinu koji bi mogao da bude korišćen za proizvodnju nove vrste neuroloških lekova koji će štiti mozak od neurodegenerativnih oboljenja čak i usporiti proces starenja.

pH balans značajan za zdravlje

5. мај 2007.

Da li ste se ikad razmišljali da bolesti koje se uopšte javljaju među ljudima imaju neki zajednički uzrok. Mnogi lekari, alternativci i nutricionisti smatraju da ključ leži u dve male reči Kiselost/Baznost

Visoka kiselost može da postane opasno stanje koje slabi sve glavne sisteme organizma, ona čini da sredina u organizmu postne podložna bolestima. Uravnotežena pH sredina organizma omogućava optimalno funkcionisanje metabolizma što opet omogućuje otpornost prema bolestima.

pH vrednost označava ravnotežu između pozitivno i negativno nelektrisanih jona u telesnim tečnostima kao što su krv, urin, pljuvačka.Ovaj veoma osetljiv balans može da bude veoma važan pokazatelj o generalnom zdravlju. pH vrednost ispod 7.0 govori da su telesne tečnosti kisele, iznad 7.0 bazne, pH vrednost 7.0 se smatra neutralnom sredinom i ovu vrednost ima destilovana voda.

Naučnici su utvrdili da je normalna pH vrednost kod većine ljudi blago kisela. Ukoliko pH vrednost telesnih tečnosti pokazuje visoku vrednost kiselosti, organizam počinje da troši minerale kao što su kalcijum, magnezijum, fosfor i natrijum iz vitalnih organa i kostiju kako bi neutralisao kiselost. Iako visoku kiselost često nije lako primetiti ona može veoma negativno da deluje na opšte zdravlje.

čak i blaga kiselost može da prouzrokuje probleme kao što su: oštećenje krvnih sudova, preteranu debljinu i dijabetes, oboljenja bešike i bubrega uključujući i pojavu kamena u bubrezima, slabljenje imunog sistema, veća oštećenja izazvana dejstvom slobodnih radikala što doprinosi pojavi kancerogenih mutacija, ubrzano starenje, slabe i krte kosti, bol u mišićima i zglobovima, hroničan osećaj umora i nedostatka energije.

Za preporuku je redovna kontrola pH vrednosti, jednostavnim testom koji se može vršiti kući. Ukoliko je pH vrednost mokraće između 6.0 i 6.5 ujutru i između 6.5 i 7.0 tokom dana i pH vrednost pljuvačke između 6.5 i 7.0 to znači da organizam normalno funkcioniše. Najbolje vreme za test pH vrednosti je oko 1 sat pre obroka dva sata posle obroka a test bi trebalo vršiti dva puta nedeljno.

pH vrednost urina ukazuje koliko uspešno organizam asimiluje minerale, pogotovo kalcijum, magnezijum, natrijum i kalijum. Ovi minerali se još nazivaju baferima kiselosti jer ih organizam koristi da bi održavao normalni pH vrednost telesnih tečnosti.

pH vrednost pljuvačke ukazuje na aktivnost enzima za varenje, pogotovo u jetri i crevima.

Kako i zašto se vrši EKG pregled?

3. мај 2007.

Elektrokardiogram je test koji se koristi kako bi se procenio ritam i električna aktivnost srca. Stres test je EKG test koji se vrši tokom fizičkog opterećenja.

Koristi se da bi se diagnostikovao srčani udar i abnormalnosti u ritmičnom radu srca. Može da da indicije o drugim oboljenjima srca i pluća kao i o drugim hroničnim oboljenjima koji nisu direktno vezani za oboljenja srca.

Srčana oboljenja mogu da daju različite simptome, kao što neka druga oboljenja kao što je balans elektrolita u organizmu (kao što su ravnoteža kalijuma i magnezijuma) mogu davati slične simptome kao kod oboljenja srca i utiču na promene EKG-a.

Simptomi koji zahtevaju EKG pregled su:

– bol u grudima
– kratak dah
– ubrzan puls
-anksioznost
– nesvestica
– bol u stomaku, mučnina, problemi sa varenjem
EKG se rutinski izvodi kod:

-Pacijenata kojima predstoji operacija pod totalnom anestezijom, kako bi se ustanovilo stanje srca koje bi moglo da se pogorša pod uticajem stresa od određene hirurške proceure, što može povećeti rizik od mogućih posoperativnih komplikacija.

– Kod ljudi koji se bave stresnim zanimanjem

– Kod ljudi preko 40-te godine života u okviru rutinskog godišnjeg pregleda

– Kod pacijenata koji već imaju neko srčano oboljenje, kako bi se proverilo stanje srca i reakcija na lekove i kod ljudi koji imaju pejs-mejker.

Sam EKG pregled ne nosi nikakav rizik od mogućih komplikacija. Sama procedura je bezbolna. Pre EKG pregleda imaće te pregled i biće vam postavljena pitanja u vezi sa zdravljem. Tokom EKG pregleda treba da ležite na leđima, na grudi vam se prikači 6 malih elektroda, ostale se prikače na noge i ruke. Tokom otkucaja srca, stvaraju se električni signali. EKG detektuje ove signale preko površine kože i oni se zapisuju na grafikonu. EKG test traje 3 do 4 minuta a u zavisnosti od stanja srca možete biti upućeni na dodatne preglede.

Hospitalizacija nije potrebna sem ukoliko EKG ne otkrije ozbiljne simptome koji zahtevaju lečenje ili operaciju.

Lekar tumači rezultate EKG-a i u zavisnosti od rezultata kao i dodatnih informacija iz istorije bolesti daje preporuke o eventualnom lečenju ili o dodatnim ispitivanjima koje je potrebno uraditi da bi se došlo do dijagnoze.

Hrana koja greje

2. мај 2007.

Zašto se neki ljudi tokom zime smrzavaju dok je drugima uvek toplo? Da li postoje neke vrste namirnica koje zagrevaju telo?

Telesna građa sadrži određen procenat masnoća i mišića, neki imaju više masnih naslaga od drugih. Žene imaju više masnih naslaga od muškaraca a sve ovo stvara razlike u doživljavanju, opažanju hladnoće. Žene imaju procentualno više masnih naslaga od muškaraca, prosečna 30-to godišnja žena ima 26% masnih naslaga dok muškarac, njen vršnjak ima 21% masnoća ali više mišića, zbog čega organizam muškarca će stvarati više toplote nego organizam žene pod istim uslovima, ali zbog više masnih naslaga organizam žene bolje čuva toplotu.

Sve namirnice životinjskog porekla imaju osobinu da zagrevaju, uključujući mlečne proizvode, meso, živinu i ribu. Neglazirane žitarice, proteini i omega-3 masne kiseline takođe obezbeđuju energiju koja nam omogućuje osećaj topline. Povrće koje zagreva je povrće kod koga se koristi koren kao što je šargarepa, krompir, crni i beli luk, rotkva, cvekla.

Bilo koje povrće kome je potrebno vreme da izraste i čiji jestivi deo raste ispod površine zemlje obično zagreva i dobro ga je jesti tokom zime. Koštuničavo voće i semenke kao što je susam takođe zagrevaju. Tokom zime takođe prijaju više začini nego u letnjim mesecima.

Namirnice koje zagrevaju tokom zime

Povrće od koga se jede koren – šargarepa, rotkve, beli i crni luk pored toga što greju bogate su izotiocijanitima i indolima koji predstaljaju fitosupstance koje pomažu u prevenciji raka. Krompir je snažan izvor energije.
Grašak, boranija, pasulj, sočivo predstavljaju povrće bogato proteinima i dobro snabdevaju organizam energijom. Žitarice takođe imaju visoku energetsku vrednost i bogate su proteinima.

Smatra se dobrim izvorom energije ananas, papaja, urme.
Od začina zimi je dobro koristiti senf, biber koji se u mnogim narodima koriste kao lek protiv nazeba i gripova a ujedno podstiču apetit, poboljšavaju varenje i stimulišu cirkulaciju krvi.
Bosiljak štiti od prehlada i gripa i ojačava imunitet. đumbir zagreva.

Tokom zime treba poboljšati imuni sistem u čemu hrana može dosta da doprinese a i činjenica je i da ljudi tokom zime imaju bolji apetit a i hrana se bolje vari. Namirnice koje podižu imunitet su one koje se lako vare kao voće, povrće, mlečni proizvodi, leguminoze, ujedno su i dobar izvor energije.

Kako vremenske prilike utiču na zdravlje

6. април 2007.

Poslednjih godina vremenske prilike se sve više mijenjaju. Brišu se razlike između četiri godišnja doba i njihov postepen prelazak iz jednog u drugi što je omogućavalo našem organizmu da se prilagodi. Nagle promene vremenskih prilika većina ljudi lako podnosi jer su u okviru fizioloških ali je sve više onih koji ih teže podnose, naročito starije osoba i ljudi koji pate od hroničnih oboljenja.

Reakcije ljudi na nagle promene vremena nemaju karakteristike klasičnog oboljenja, niti je tačno poznato zbog čega se javljaju. Smatra se da određena električna zbivanja u atmosferi deluju na organizam osetljivih osoba, izazivajući niz reakcija: lučenja nekih supstanci (serotonin), kao i na pojedina tkiva i organe (krvni sudovi, disajni organi, krvne pločice, moždane ćelije, vegetativni nervni sistem). Mogu da izazovu promene krvnog pritiska, otežano disanje, astmatične napade, migrenozne glavobolje i slično. Može se javiti i razdražljivost, epiletični napadi, pa i infarkt miokarda i moždani udar.

Hronični bolesnici najintenzivnije reaguju na dešavanja u atmosferi, naročito na nagle promene atmosferskog pritiska, kao i kod naglih temperaturnih promena. Reumatičari, naročito oboleli od degenerativnog reumatizma imaju bolove i često otoke u zahvaćenim zglobovima, što neki pokušavaju da objasne povećanom količinom tečnosti u ćelijama u određenim vremenskim prilikama. Oboleli od nekih sistemskih oboljenja vezivnog tkiva, takođe, su jako osetljivi na niske temperature, srčani bolesnici naročito teško podnose hladno i vetrovito vreme. Na njih loše deluju niske, kao i izrazito visoke temperature.
Na hladnoći dolazi do vazokonstrikcije, odnosno, sužavanja krvnih sudova, što može da dovede do povišenog krvnog pritiska, kao i do anginoznog bola, naročito ako se u tom periodu, a tako obično biva, konzumira masna hrana.
Bolesnici sa smetanjama organa za disanje, posebno sa bronhijalnom astmom i opstruktivnom bolešću pluća, takođe, teško podnose hladno, vlažno i maglovito vrieme. Oni su zimi osetljivi na virusne infekcije, a u proleće na dejstvo alergena. Pri nepovoljnim vremenskim prilikama može doći i do pogoršanja stanja kod dece koja imaju respiratorne smetnje.

Izuzetno toplo vreme za ovo doba godine kod ljudi izaziva slabost, vrtoglavicu i glavobolju , a ukoliko se radi o hroničnim bolesnicima, zdravstvene tegobe su daleko veće. Lekari ističu da nagle promene temperature, vlage i vazdušnog pritiska na neke ljude veoma snažno deluju i oni ih teško podnose.

Osjetljive osobe, mogu da imaju izražene simptome kao što su napetost, nesanica, poremećaj koncentracije, glavobolje, varijacije krvnog pritiska i slično. Glavobolje, kako migrenoidne, tako i tenzione, su takođe, jedan od klasičnih primera meteoropatije. Psihički labilne osobe, psihijatrijski bolesnici, takođe, reaguju na vremenske oscilacije, pa je i broj samoubistava u vezi, kako sa sezonskim varijacijama, tako i sa meteorološkim nepogodama.
Većina meteoropata ima izražene simptome 24 do 48 sati pre promene vremena i određenih dešavanja u atmosferi (kiša, sneg), a sa njihovom pojavom, tegobe se ublažavaju. Tako su neki ljudi pravi živi barometri.

Kako pomoći?

-Treba, pre svega voditi zdrav život, pre svega uvesti pravilnu ishranu, izbegavati masne, začinjene i preobilne obroke, uzimati dosta tečnosti, naročito vode, prirodnih sokova i čajeva, izbegavati konzumiranje alkoholnih pića i pušenje, boravak u zadimljenim, zagušljivim prostorijama, upražnjavati umerenu fizičku aktivnost. Da bi se obezbedili vitamini i minerali, valja više jesti sveže povrće i voće, a mogu se uzeti i neki od preparata vitamina C. U prirodu treba ići što češće, najbolje su šetnje u šumi ili pored vode, jer na ovim mestima ima najviše negativnih jona koji su dobri za raspoloženje. Ne treba preterivati s hodanjem i rekreacijom, pola sata dnevno sasvim je dovoljno. Kada steknete kondiciju, postepeno možete produžavati šetnje. Oblačiti se adekvatno, slediti uputstva svog lekara, redovno uzimati preporučenu terapiju.

Hrana koja izaziva fizičku zavisnost

10. март 2007.

Ko god je pokušavao da se odvikne od kafe zna da kofein izaziva fizičku zavisnost a mnogi to tvrde i za čokoladu, ali istraživač Neal Barnard, M.D u svojoj knjizi tvrdi da i druge vrste namirnica izazivaju naviku. Sirevi, razne vrste mesa i šećer prilikom razlaganja tokom procesa varenja oslobađaju supstancu sličnu opijatima koja nas potstiče da ovakve namirnice često uvršćujemo u naš jelovnik. U knjizi Prekinite zavisnički odnos prema hrani je takođe opisano kako industrija hrane eksploatiše naše prirodne potrebe za hranom i gura nas da sve više koristimo nezdravu hranu.

Nije u pitanju proždrljivost, slaba volja ili oralni tip ličnosti koji su uzroci zavisnosti od neke vrste namirnica, u pitanju je biohemijska reakcija koja se odigrava u našem telu koja izaziva osećaj da ne možemo da živimo bez dnevne porcije mesa, sira ili šećera.

Sirevi naprimer sadrže visok nivo kazeina – proteina koji se tokom varenja razlaže između ostalog i na sastojke slične morfijumu nazvane kozmorfini. Ovakvi sastojci u hrani se smatraju odgovornim za vezanost između majke i bebe tokom dojenja ili zavisnost pojedinca od frižidera.

Kada se konzumiraju namirnice iz grupe koja izaziva zavisnost, fenomen osećaja gladi se pretvara u osećanja. Kao kod zavisnosti od droge ako pokušamo da smanjimo ili izbacimo tu namirnicu iz jelovnika pojavljuju se i fizički i psihički znaci nedostatka kao što su drhtanje, grčevi u stomaku, depresija, osećaj griže savesti koja vodi ka zlostavljanju i sebe i drugih.

Dr. Barnard je razvio tronedeljnu dietu koja pomaže da se odvikne od ove hrane, dijeta je kombinovana sa fizičkim vežbama što pomaže da se postigne balans šećera u krvi i hormona koji komtrolišu osećaj gladi, što sve zajedno doprinosi da kontrolišemo osećaj gladi, raznovrsno i zdavo se hranimo.

Dan posle

1. фебруар 2007.

Novogodišnji i Božićni praznici su prilika za slavlje a mnogima od nas i da popijemo koju čašicu alkohola više, posle čega treba preživeti dan posle praćen mamurlukom i glavoboljom.

Prvi simptomi mamurluka se pojavljuju 8 do 16 sati posle opijanja a najčešći su glavobolja, mučnina, diarea i malaksalost.

Najbolji savet da se izbegne mamurluk je potpuno izbegavanje alkohola a drugi po redu je njegovo umereno korišćenje. Ako ste preterali štetu možete ublažiti:

Pre provoda dobro je popiti dosta vode ili neki od sportskih napitaka koji sadrže šećer, minerale i soli. Alkohol dehidrira organizam pa je savet dan posle preterivanja piti dosta tečnosti.

Veterani u alkoholu pre pića obično pojedu neki masan obrok kao što je hambrger ili jaja sa slaninom, mada to nije za preporuku zbog posledica po opšte zdravlje masnoće kao i obroci bogati ugljenim hidratima usporavaju apsorpciju alkohola. Ukoliko ste usred mamurluka pomogao bi zdrav doručak ukoliko možete da ga podnesete, za preporuku je tost hleb sa medom, med smiruje stomak i sređuje suvo grlo.

Slatkiši i namirnice bogate šećerom ubrzavaju dejstvo i apsorpciju alkohola pa ih je dobro izbegavati ako nameravate da pijete alkohol.

Pijte sporo a ukupnu količinu alkohola koju će te uneti u organizam smanjite dajući prednost koktelima sa voćnim sokovima ili naizmenično pijte alkohol i vodu ili neki voćni sok.

Izbegavajte da pijete crno vino u većim količinama jer sadrži sastojak tiramin koji potstiče glavobolju, ovaj sastojak je tek u tragovima prisutan u belom vinu.

Dve kašičice meda pre ili posle pića mogu da pomognu da izbegnete glavobolju, kao i voćni sokovi jer fruktoza pomaže organizmu da razloži alkohol.

Glavobolja se posle opijanja javlja usled proširenih krvnih sudova u glavi tako da je šolja kafe koja skuplja krvne sudove može ublažiti.

Protiv glavobolje je bolje popiti neki od antiinflamatornih lekova kao što je ibuprofen nego aspirin koji je težak za želudac.

Da zapadnjaci imaju isto tako dobru tradiciju u opijanju kao i mi pokazuje jedan dosta delotvorni narodnih lek poznat pod imenom Teta Emin lek: u 1/2l soka od paradajza se dodaju tri kašičice jabukovog sirćeta, sok od jednog limuna, četiri kriške crnog luka, sitno iseckan celer i dve kašičice Tabasco sosa, ova smesa se dobro isitni u blenderu i ostavi u frižideru preko noći.

Uživajte u praznicima!!!!

Anti-kancerogeno povrće

8. јануар 2007.

Potvrđena je činjenica da mnoge vrste povrća mogu preventivno da deluju protiv pojave kancera kao i da deluju protiv kancerogenih ćelija. Naučnici su otkrili aktivne komponente i njihovu zaštitnu ulogu od različitih tipova kancera. Sastojci otkriveni u brokulima je efikasan u zaustavljanju razvoja kancerogenih ćelija kod raka dojke. U povrću kao što su brokuli, kelj, karfiol otkriven je sastojak sulfoarafan (SUL) koji može da blokira završne procese kancerogenih procesa prekidanjem komponenti ćelija nazvanih mikrotubulusi. Ova materija može da blokira razvoj ćelija tumora dojke koje su već kancerogene. Sat vremena posle konzumiranja SUL blokira deljenje ćelija i prekida mikrotubule koji su dugački, tanki cilindri sastavljeni od proteina tubulina koji ima osnovnu ulogu u dupliranju hromozoma tokom deljenja ćelija.

Povrće sa jakim anti-kancerogenim dejstvom

–Beli luk – sumporna jedinjenja koja mu daju jak miris i ukus štite od raka neutralizujući karcinogene i usporavaju ras ćelija tumora, jednom studijom je utvrđeno da žene koje jedu beli luk jednom nedeljno imaju 32% manji rizik od pojave raka dojke.

–Kupus

–Grahorice – sve vrste grahorica su bogate inhibitorima protaza, sastojka koji otežava ćelijama raka da izvrše invaziju na susedna tkiva.

–Soja

–đumbir
–Šargarepa, celer, peršun,paškanat

Povrće sa najjačim antikancerogenim dejstvom

–Crni luk

– Laneno seme

–Brokuli, karfiol

–Paradajz – ima visok sadržaj vitamina C i flavonida likopena koji mu daje crvenu boju a pokazao zaštitnu ulogu protiv raka pluće, cerviksa, raka prostate i usta.

– Crvena paprika

–Spanać – dobar izvor vitamina C i beta karotenima kao što je folna kiselina. U mnogim studijama je potvrđeno da ljudi koji dva puta nedeljno jedu spanać ređe oboljevaju od raka pluća i dojke.

Način pripreme povrća je veoma važan. Prema novijim istraživanjima kuvanjem se gubi veći deo anti-kancerogenih materija dok se prženjem, kuvanjem u mikrotalasnoj pećnici, pečenjem, kuvanjem na pari tek neznatno gube ove materije. Takođe ih ne treba zamrzavati jer se one gube na nižim temperaturama dok se u frižideru tek neznatno gube tokom sedam dana nakon kojih ih više ne treba koristiti.

Sok sa anti-kancerogenim dejstvom

1 cvekla

2 rotkvice

3 glavice brokula

1 šargarepa

1 drška sa lišćem celera

1/2 paradajza

Ako vam je sok previše bljutav možete da nacedite jedan limun ili povećate količinu celera.

Nana protiv preterane dlakavosti kod žena

3. јануар 2007.

Različiti samonikli oblici mente odomaćeni su u umerenom geografskom području celog sveta. Postoji čitav niz vrsta i varijeteta, od kojih neke i botaničari veoma teško međusobno razlikuju.
Svima poznata mirisna biljka menta raste na senovitim i vlažnim mestima.

Klasasta metvica je vrsta koju najčešće srećemo u našim baštama. Izraste do 60 centimetara, ima sveže zelene stabljike i svetle ljubičaste cvetiće složene u metlice.
Paprena menta, odnosno nana, retko se upotrebljava u kulinarstvu, ali je zato čaj od ove biljke svuda omiljen. Blagotvorno deluje na rad želuca, creva i jetre, otvara apetit i sprečava upale od posebnog značaja je za osobe s poremećenim varenjem, prolivom, grčevima, neprijatnim zadahom iz usta. Koristi se i u farmaceutskoj industriji, gde se dodaje pastama za zube, a dobra je i kao začin za jela od mesa i jaja.

Najpoznatija je engleska menta nezvana još sorta Mitcham ili jiš poznatija pod nazivom spermint. Aroma njenih listova je osvežavajuća i pomalo podseća na kim, a od nje se pravi i poznati marokanski čaj.
Prema najnovijem otkriću turskih naučnika ukoliko žene dva puta dnevno piju ovaj čaj, on snižava nivo muških hormona koji uzrokuju preteranu dlakavost kod žena (dlačice na stomaku, licu i grudima).
Preterana dlakavost kod žena se zove hirurdizam i nije ozbiljan poremećaj ipak se zbog estetskih razloga koji deluju na psihu žena leči lekovima koji utiču na nivo muških hormona u krvi. U organizmu svih žena se stvara mala količina muških hormona u koje spada i testosteron, ali ako je njihova koncentracija veća dolazi do pojačane dlakavosti . Ponekad je uzrok preteranoj dlakavosti neko ginekološko oboljenje kao što je policistični ovarijalni sindrom.

Prema turskim naučnicima ova sorta nane (Mentha spicata Labiatae) bi mogla da bude odlična alternativa hormonalnim preparatima. U eksperimentu je učestvovalo 21 žena sa hirurdizmom od kojih je 12 patilo od ove pojave usled policističnog ovarijalnog sindroma. One su 5 dana tokom folikularne faze menstroalnog ciklusa, dva puta dnevno pile dve šolje čaja od nane (po 250ml čaja napravljenih od po 5g nane, koja stoji 10min potopljena u vreloj vodi).

Naučnici su ustanovili značajno smanjenje slobodnog (aktivnog) testosterona u krvi i povećanje količine nekoliko ženskih hormona. Celokupna količina testosterona se nije smanjila ali se veći deo hormona vezao za proteine i tako postao neaktivan.

Prema profesoru Mehmet Numan Tamer potrebno je još ispitivanja kako bi se testirala pouzdanost engleske mente u lečenju dlakavosti. Još uvek nije poznat način i koje materije iz nane deluju na smanjenje koncentracije muških hormona kod žena pa je još uvek neophodno da žene koje pate od hirurtizma prođu kroz lekarske preglede i lečenje koje preporuči lekar.

Neželjena dejstva lekova

2. јануар 2007.

Ne postoji lek bez neželjenih dejstva. Racionalna i efikasna farmakoterapija nije jednostavno povezivanje imena leka sa odgovarajućom bolešću, cilj kvalitetnog i uspešnog lečenja je izabrati najefiksaniji i najbezbedniji lek, sa najmanje neželjenih dejstava, prema postavljenoj dijagnozi i opštem stanju pacijenta. Ukoliko je primena nekog leka dobro poznata, on je bezbedan, a rizik oštećenja zdravlja zbog ozbiljnih neželjenih i toksičnih efekata je minimalan.

Faktori koji mogu da utiču na neželjeno dejstvo leka su: pacijent – godine starosti, disfunkcija organa (jetra, bubrezi), alergijska predispozicija, specifične navike (alkoholičar, pušač, zavisnik od lekova), ukoliko lekar nepravilno ili neadekvatno izabere, dozira lek ili izabere neodgovarajuću dužinu primene leka i interakcije izmedju lekova pri istovremenoj upotrebi više lekova.

Neželjena dejstva lekova

Generalno, po mehanizmu nastanka neželjena dejstva se dele u dve grape:

1. Prva grupa neželjenih dejstava je direktna posledica farmakodinamskih efekata i mehanizma dejstva leka (gastrična iritacija kod aspirina, bronhokontrikcija kod propranolola, posturalna hipotenzija kod nekih antihipertenziva, krvavljenja kod antikoagulansa, hipokalemija kod tiazidnih diuretika). Ona se javljaju primenom terapijskih doza, očekivana su, prolazna, koriguju se redukcijom doze i obično ne zahtevaju prekid lečenja. Retko su ozbiljna da ugrožavaju zdravlje, pa čak i život pacijenta, što zahteva momentalnu obustavu lečenja.

2. Druga grupa neželjenih dejstava nije ni u kakvoj vezi sa farmakodinamskim dejstvima leka i predstavlja neuobičajenu interakciju organizma i leka. Ova dejstva ne zavise od primenjene doze, javljaju se samo kod nekih ljudi i manifestuju se kao: a) alergijske reakcije i b) poremećaji genskog porekla.

Alergijske reakcije su najčešća neželjena dejstva lekova, kvalitativno se razlikuju od farmakodinamskih efekata, a u nekim slučajevima po stepenu težine mogu pripadati toksičnim dejstvima.

Karakteristike alergijske reakcije na lekove su sledeće: -različite kožne erupcije (urtikarija, makulo- papulopzni raš i dr.), rinits, konjuktivitis, zatim otok periorbitalnog tkiva, usana, larinksa, spazam bronhija. Ozbiljne reakcije kao anafilaktički šok, serumska bolest, hemolitička anemija, depresija koštane srži, hepatitis, po težini oštećenja do kojih dovode praktično pripadaju toksičnim efektima. Vise od polovine alergijskih reakcija na lekove je izazvano beta-laktamskim antibioticima, od kojih su najčešći uzročnici penicilini. Incidenca svih alergija na peniciline se kreće izmedju 0,7 i 10%, a anfilaktičkih reakcija 0,04-0,2%.

Genetski poremećaji – pripadaju farmakogenetici, koja proučava genetske faktore koji regulišu individualnu reakciju na lek. Najčešći premećaji su izazvani nedostatkom enzima za razgradnju leka (nedostatak glikozo-6-fosfat dehidrogenaze i hemolitička anemija primenom sulfonamida ili hloramfenikola, nedostatak acetilholinesteraze i depresija disanja primenom neuromuskularnih blokatora), ali i hiperprodukcijom enzima (pojačno stvaranje aminolevulinske kiseline i nastanak porfirije primenom barbiturata ili pentazocina).

Toksična dejstva lekova

Toksična dejstva lekova se mogu podeliti u 2 grape:

1. Ona koja nastaju usled predoziranja i predstavljaju pojačanje farmakoloških efekata do neželjenog stepena. Takodje, mogu nastati i zbog individualne povećane osetljivosti prema nekom leku. Primena leka se odmah obustavlja jer može doći do teških komplikacija i fatalnog ishoda, preduzimaju se odgovarajuće simptomatske mere pomoći i primena antidota okoliko on postoji.

2. Toksičnost lekova u užem smislu reči – kod nekih osoba lekovi dovode do stvaranja hemijski reaktivnih metabolita koji oštećuju ćelijske komponente, proteine, membranske lipide i DNK. Kada dodje do oštećenja proteina i lipida nastaju biohemijski i morfološki poremećaji koji dovode do smrti ćelije. Ovakve toksične reakcije najčešće oštećuju jetru (izoniazid, hlorpromazin, halotan), bubrege (aminoglikozidi, nesteroidni antiinflamatori, ciklosporin) i koštanu srž (hloramfenikol, karbamazepin, sulfonamidi).

7 grešaka koje mogu da unište skoro svaku vezu

11. децембар 2006.

Pa kako se odvija vaša veza? Kotrljate ili ste stalno na granici sukoba? Postoji sedan grešaka koje mogu da unište skoro svaku vezu, pa ih je dobro izbegavati.

Ljubomora – ako ste ljubomorni ili posesivni to će ostaviti kod vašeg partnera utisak da je u zarobljeništvu. Ovo kod njega može stvoriti osećaj da želi da ode od vas jer ga činite klaustrofobičnim a to je da bi ironija bila još veća ono što najmanje želite.

Problemi u seksu – ako ih imate a ne možete da pričate o njima ili da pokušate da rešite problem uz profesionalnu pomoć računajte da zvona za uzbunu već zvone. Različiti ljudi imaju različite seksualne potrebe pa iako je jednom nedeljno za jednog partnera dovoljno za drugog može biti potpuno nezadovoljavajuće.

Uticaj prethodne veze – senke iz prošlosti mogu sasvim nepovoljno da deluju na novu vezu. Ako imate loša iskustva, lošu sliku o samom sebi ili o svojoj vrednosti, sklonost ka zavisnosti od partnera, dugotrajne finansijske probleme onda nije realno da ne očekujete da sve to neće uticati i na vašu vezu.

Finansijski problemi – skoro svaki par ima tokom zajedničkog života kratkotrajne ili dugotrajne novčane probleme, to je jednostavno sastavno deo svačijeg života. Svakodnevne nesuglasice zbog novca oko toga ko više troši ili čupanje iz dugova sigurno da unosi tenziju u vezu. Kada jedan par nije u stanju da sinhronizuje način trošenja ili finansijske vrednosti nastaju nevolje.

Roditeljstvo – zahteva da roditelji zauzmu jedinstven stav prema svojoj deci. Ako jedan roditelj nešto dozvoljava svojoj deci a drugi to zabranjuje ovo neslaganje stresno deluje na vezu. Ova razlike još drastičnije deluju na vezu ukoliko u njoj postoje pastorci, zato je potrebno da roditelji usvoje pravila o vaspitanju dece i da ih se čvrsto drže.

Problemi sa roditeljima vašeg partnera – kada su roditelji nezadovoljni vašim izborom, ili ne žele da puste svoje dete da započne svoj život, njihovim mešanjem u vezu mogu da nastanu veliki problemi za porodicu. Međusobne svađe izazivaju stresove i familjske drame u kojima se par oseća kao da ih odguruju u suprotnim pravcima.

Stare ljubavi – ukoliko partner iz stare veze pokuša da obnovi vezu, time će prouzrokovati svađe i ljubomoru. Da li šolja kafe sa bivšom devojkom/momkom vredi loše atmosvere u kući ili da li partner možda ipak ima razloga da se oseća nesigurno?

Topvita | Ekologija | Ishrana | Zdravlje