Zapaljenje krajnika – Tonzilitis

11. децембар 2007.

Zapaljenje krajnika je veoma česta infekcija kod dece između 3 i 7 godina mada se javlja i kod odraslih. Krajnici su izgrađeni od linfnih tkiva, stvaraju antitela koja štite gornje disajne puteve od infekcija, nažalost oni su najčešće podložni infekcijama.

Zapaljenje krajnika mogu izazvati bakterije i virusi a najčešće se prenosi kao kapljična infekcija (kijanjem i kašljanjem). Grlobolja najčešće prolazi bez ikakvih lekova.

Bakterijski tonzilitis može da bude prouzrokovan streptokokama (Streptococcus pyogenes), na sreću svega 30% zapaljenja krajnika kod dece je prouzrokovano streptokokama, kod odraslih 10%. Streptokokna infekcija krajnika često ne izaziva nikakve simptome ali su nosioci streptokoka infektivni.

Zapaljenje grla često izazivaju virusi npr. virusi nazeba i gripa, simptomi su mnogo blaži nego kod bakterijske infekcije krajnika.

Glavni simptom zapaljenja grla je grlobolja ali se pored bola u grlu može javiti i uhobolja zbog toga što ih inerviše isti nerv. Bol se pojačava kako krajnici otiču, jako mala deca se često ne žale da ih boli grlo ali mogu da počnu da odbijaju da jedu.

Ostali simptomi mogu da budu: groznica, osećaj malaksalosti, glavobolja, povraćanje. Simptomi su veoma slični kod virusnog i bakterijskog zapaljenja grla ali je često jači bol i veće promene na krajnicima kod bakterijske infekcije.

Obično je potrebno par dana da prođe bakterijsko ili virusno zapaljenje grla, kod bakterijskog su moguće i komplikacije pa lekari često prepisuju antibiotike kako bi ih sprečili.

Komplikacije mogu biti peritonzijalni apcesi koji se javljaju pored krajnika, zapaljenje srednjeg uveta (Otitis media) je vrlo bolna infekcijakoja

Zapaljenje krajnika je lako dijagnostikovati….Otvorite usta i recite aaaa, ipak različite infekcije izazivaju različite vrste infekcije. Epstein-Barr virus naprimer često izaziva majušne crvene tačkice na krajnicima, kod bakterijskih infekcija se često stvaraju male bele ljuspice koje se lako skidaju. Izgled krajnika nije dovoljno pouzdan da se tačno odredi prouzrokovač za šta je potreban bris iz grla. Mononukleoza se dijagnostikuje analizom krvi.

Antibiotici se ne prepisuju kod zapaljenja grla ukoliko se pre toga ne utvrdi da ovu infekciju izazivju bakterije. Ukoliko dete ima često zapaljenje grla utvrđuje se da li ga izaziva streptokok. Ukoliko se često obnavljaju infekcije grla koje ne reaguju na antibiotike može se razmotriti tonziloktomija premda ni jedna operacija nije sasvim bezbedna potrebno je razmotriti njenu neophodnost.

Virusna infekcija krajnika prolazi bez lekova.

Hronična opstruktivna bolest pluća HOBP

4. децембар 2007.

Hronična opstruktivna bolest pluća se karakteriše ograničenjem protoka vazduha koje nije potpuno reverzibilno. Ograničenje protoka vazduha je obično progresivno i udruženo s poremećenim imflamacijskim odgovorom pluća na štetne čestice ili gasove.

U ovoj definiciji se ne koriste termini hronični bronhitis ( koji se definiše na osnovu postojanja kašlja i stvaranja sputuma tokom najmanje 3 meseca u dve uzastopne godine) i emfizem ( definiše se kao destrukcija alveola i koji predstavlja patološki termin).

Simptomi HOBP uključuju:

Kašalj

Stvaranje sputuma

Dispnoju (otežano disanje) pri fizičkom naporu

Epizide pogoršanja ovih simptoma su česte. Hroničan kašalj i stvaranje sputuma često prethodi mnogo godina azvoju ograničenja protoka vazduha, iako se u svih osoba koje kašlju i iskašljvaju neće razviti HOBP.

Faktori rizika: Šta izaziva HOBP?

Pušenje duvana: Najvažniji faktor rizika za HOBP je pušenje cigareta, lula, cigara ili neki drugi način pušenja duvana.

Drugi utvrđeni razlozi su prašina i hemikalije na radnom mestu, zagađenje u zatvorenom prostoru nastalo od upotrebe bioloških goriva za zagrevanje i kuvanje u slabo provetrenim prostorijama, zagađenje vazduha na otvorenom prostoru mada specifična uloga udisanja čestica iz zagađenog vaduha u izazivanju HOBP još nije u potpunosti jasna. Pasivno pušenje cigareta takođe doprinosi respiratornim simptomima i HOBP.

Dijagnostikovanje HOBP

Dijagnozu HOBP treba razmotriti kod svake osobe sa karakterističnim simptomima bolesti i podatkom izloženosti faktorima rizika za bolest, posebno pušenje cigareta.

Ključni indikatori za razmatranje dijagnoze HOBP su: hroničan kašalj koji se javlja povremeno ili svakodnevno, često postoji tokom celog dana, retko samo noću, hronično stvaranje sputuma, ponovljene epizode akutnog bronhitisa, dispnoja koja može biti progresivna, perzistetna, pogoršava se tokom fizičkog napora, pogoršava se tokom respiratornih infekcija.

Dijagnoza treba da se potvrdi spirometrijom. Spirometrija je jednostavan test kojim se meri količina vazduha koju bolesnik može da izduva – forsirani vitalni kapacitet (FVC) i vreme koje je potrebno za to FEV1 – forsirani ekspirijumski volumen u prvoj sekundi. Izračunava se odnos FEV1/FVC. Spirometrijski rezultati se izražavaju kao procenti ostvarenja predviđenih vrednosti, uz upotrbu odgovarajućih normalnih vrednosti na osnovu pola, godina i visine. Oboleli od HOBP tipično pokazuju smanjenje i FEV1 i FEV1/FVC.

Klasifikacija HOBP prema težni:

Stadijum 0 : U riziku – Hroničan kašalj i stvaranje sputuma, plućna funkcija još uvek normalna.

Stadijum I: Blaga HOBP – Blago ograničenje protoka vazduha (FEV1/FVC<70% ali je FEV1>ili =80% od predviđenih vrednosti) i obično ali ne uvek, hroničan kašalj i stvaranje sputuma. U ovom stadijumu osobe moraju biti svesne da je njihova plućna funkcija oštećena.

Stadijum II: Srednje teška HOBP – Pogoršanje ograničenja protoka vazduha (50< ili =FEV1 <50% predviđene vrednosti), i obično progresija simptoma sa otežanim disanjem koje se tipično ispoljava pri naporu.

Stadijum III: Teška HOBP – dalja pogoršanja opstrukcije (30%< ili=FEV1<50% predviđene vrednosti), pogoršanje nedostatka vazduha i ponovljene egzarcebacije koje utiču na zdravstveno stanje bolesnika.

Stadijum IV: Vrlo teška HOBP – Teško oštećenje protoka vazduha (30%< ili FEV1<50% plus hronična respiratorna isuficijencija). U ovom stadijumu kvalitet života bolesnika se primetno pogoršava, a egzarcebacije mogu da ugroze život bolesnika.

Ciljevi efikasnog zbrinjavanja HOBP su: sprečavanje progresije bolesti, ublažiti simptome, poboljšati podnošenje fizičkog napora, poboljšati zdravstveno stanje, sprečiti i lečiti komplikacije, sprečiti i lečiti egzacerbaciju, smanjiti mortalitet i sprečiti ili svesti na najmanju meru neželjene efekte lečenja.

Deo teksta iz publikacije:đzepni vodič za dijagnostikovanje, lečenje i prevenciju HOBP – Vodič za zdravstvene radnike.

Bezbolni test otkriva bakteriju

1. децембар 2007.

Upoređujući je sa gastroskopijom koja je neugodna i neprijatna, UBT metoda je bezbolna, brza i 99 odsto efikasna zbog čega je nazivaju zlatnim standardom • Reč je o tableti koja se popije, raspada se i rastura u roku od dva minuta od dospevanja u stomak Za Vesti piše profesor Medicinskog fakulteta u Stokholmu dr Per Helstrom i hemičar Instituta Karolinska

Zabluda i u naučnim krugovima je bilo, moguće da će ih biti i ubuduće. Zabluda i krivo postavljenih teorija ima i u savremenoj medicini. Jedna, koju je pre mnogo godina svetska zdravstvena zajednica prihvatila trajala je sve do današnjih dana. Reč je o tradicionalnom shvatanju da su stvoreni želudačni i dvanaestopalačni ulkusi, poznatiji u narodu kao čirevi ili grizlice, isključivo psihosomatske prirode. Povezivani su sa izrazitim karakteristikama ličnosti, načinom života i stresom. Verovalo se da su ovim oboljenjima ipak najpodložnije osobe emotivne naglašenosti, osetljive osobe, pa zbog toga čireve nije bilo moguće izlečiti.
Kako je i kada to tradicionalno medicinsko shvatanje odbačeno?
Zahvaljujući dvojici švedskih naučnika, Beriju Maršalu i Robinu Vorenu, svetska medicina odbacila je dosadašnju tvrdnju lekara da su čirevi na dvanaestopalačnom crevu i želucu u stvari psihosomatska tvorevina. Dvojica pomenutih stručnjaka, posle 20 godina istraživanja, dokazala su da čireve na tim lokacijama izaziva bacil, nazvavši ga helikobakter pilori, a potom su otišli i dalje. Stvorili su jednostavnu neinvazivnu i bezbolnu metodu otkrivanja te bakterije, a zatim odredili antibiotike pomoću kojih se ona uništava. I otkriće bakterije i stvaranje nove dijagnostičke metode Svetska zdrvstvena organizacija nazvala je revolucionarnim i odmah ih kandidovala za Nobelovu nagradu. Prošle godine Maršalu i Vorenu dodeljena je Nobelova nagrada.

U čemu se sastoji to njihovo revolucionarno dijagnostičko otkriće?
U jednostavnosti, u lakoći korišćenja i rukovanja, u vremenskoj uštedi, ali i u jednostavnosti lečenja. Ta metoda se naziva UBT (Urea Breath Test), inače bezbedan test na bacil helikobakter pilori. UBT koristi za dijagnozu ureu označenu neradioaktivnim izotopom (13C). U stvari, reč je o tableti koja se popije, raspada i razlaže u roku od dva minuta od dospevanja u stomak. Dakle, reč je o vrlo efikasnom testu, jer višestruko skraćuje vreme postavljanja dijagnoze. Ova test metoda u otkrivanju helikobakter pilori u gastrointestinalnom traktu UBT zasniva se na činjenici da je ta bakterija metabolički aktivna. Bakterija koristi ureu iz tablete koja se (urea) metaboliše u amonijum i ugljendioksid koji se izdiše. E, ta količina izdahnutog ugljendioksida daje meru prisustva bacila helikobakter pilori u gastrointestinalnom traktu. Ukoliko je označena vrednost izdahnutog ugljendioksida mala, ovog bacila nema u organizmu, u suprotnom ima ga.
Da li je metoda UBT skupa?
Upoređujući je sa gastroskopijom koja je veoma neugodna i veoma neprijatna, UBT metoda je jeftina i 99 odsto efikasna i zbog toga je u zapadnoj medicini nazvana zlatnim standardom, jer između ostalog određuje prisustvo žive i metabolički aktivne bakterije u organizmu čoveka.

Kako se upotrebljava UBT metoda u dijagnostikovanju bacila helikobakter pilori?
Proces uzimanja uzorka ima tri jednostavna koraka. Prvo, koristeći plastičnu cevčicu, pacijent izdahne uzorak vazduha u dve epruvete sa plavim zatvaračem. Zatim proguta tabletu, a posle deset minuta pauze pacijent izdahne uzorak vazduha u druge dve epruvete sa crvenim zatvaračima. Epruvete se sa kartonom pacijenta odmah šalju u određene laboratorije. Ukoliko se laboratorije nalaze u drugim mestima, epruvete se mogu slati i poštom, a rezultati se dobijaju za nekoliko dana.

Kako helikobakteri pilori dospevaju u pluća, a zatim u epruvetu?
Treba znati da se uzorak izdahnutog vazduha uzima na prazan stomak, a pre davanja UBT tablete od pedeset miligrama koja se odmah raspadne, a urea se razlaže. Ta urea iz tablete, u prisustvu helikobakter pilori posredstvom enzima ureaze, koji proizvodi helikobakter pilori, razlaže se na ugljendioksid i amonijak. Preko izotopa pilori se putem krvi dovode do pluća, a izdahom stižu do epruveta. I kada se utvrdi prisustvo bacila helikobakter pilori, lekar pristupa određivanju terapije, pacijentu određuje antibiotike koji u roku od šest meseci u potpunosti eliminišu prisustvo pilori bakterije, a time i izlečenje od čira na dvanaestopalačnom crevu i želucu.

Suplementi koji pomažu kod prehlade i gripa

2. новембар 2007.

Ukoliko vas obori grip ili vas muči prehlada možete da se opredelite za jedan od brojnih suplemenata iz apoteke. Bitno je da pažljivo pročitate uputstvo, pravilno ih dozirate a suplementi koji pomažu su:

Vitamin C

Vitamin C pomaže imunom sistemu stimulšući anti-tela i bela krvno zrnca u borbi protiv virusa.Vitamin C u kombinaciji sa vitaminom E je još delotvorniji, jer u sprezi s njimnajbolje funkcioniše.

Cink

Cink je mineral koji je neophodan za mnoge enzimske reakcije koje se odvijaju u svim ćelijama. Kao vitamin C, vitamin E učestvuje u stvaranju belih krvnih zrnaca i njihovoj aktivaciji. U sprezi sa drugim anti-oksidansima kao što je selen utiče na ublaživanje simptoma kod gripa.

Vitamin A – potstiče imuni sistem u borbi protiv gripa. Kversin – koji se prirodno nalazi u kori jabuke i crvenom luku štiti pluća tokom gripa a može se naći kao sastavni element nekih suplemenata.

Selen je antioksidans koji ima intenzivno dejstvo u kombinaciji sa cinkom i deluje na ublažavanje simptoma gripa.

Uopšteno o ishrani tokom gripa – tokom gripa treba da jedete što više voća i povrća i pijete puno tečnosti.

Grip možete sprečiti ukoliko preventivno uzimate vitamin C, pijete dosta tečnosti jer hidrirane membrane ćelija bolje odoljevaju virusima, redovno perete ruke, jedete dosta povrća i voća koje sadrže minerale, vitamine i antioksidanse koji povoljno deluju na zdravlje i čine vas otpornijim na viruse.

Kuvanjem se uništavaju anti-kancerogene materije

10. октобар 2007.

Kuvanje tokom pripremanja povrća iz porodice kupusa kao što su karfiol, brokuli, kupus u velikoj meri uništava antikancerogene materije koje one poseduju.

Dosada su naučnici utvrdili da ovo povrće u velikoj meri smanjuje rizik od raka zahvaljujući visokoj koncentraciji supstanci poznatih kao glukozinolati koje se tokom varenja razgrađuju u izotiocianide koje predstavljaju preventivne materije protiv kancera.

U novoj studiji istraživača sa Warwick univerziteta poređeni su efekti pripreme povrća iz porodice kupusa kuvanjem, kuvanjem na paru, u mikrotalasnoj rerni i pečenjem i uticaj ovih raznih oblika pripreme na koncentraciju glukozinolata u pripremljenom povrću. Tokom pripreme namirnica na pari, u mikrotalasnoj rerni ili pečenjem se gubi neznatna količina antikancerogenih materija tokom kuvanja se njihova koncentracija smanjuje 75%.

Ukoliko želite da iz povrća koje pripremate izvučete maksimalno korisno dejstvo izbacite kao opciju kuvanje i razmotrite ostale načine pripreme hrane.

Bitna je i temperatura na kojoj se čuva povrće. čuvanjem povrća u frižiderima se za sedam dana gube neznatne količine glukozinolata ali njihovim čuvanjem u zamrzivačima se gubi 33% ovih materija.

Kolike treba da budu porcije?

9. октобар 2007.

Za održavanje telesne težine nije samo važan odabir zdrave kombinacije namirnica već je važno i koliko često i puno jedemo.

Obrok je količina hrane koju unosimo ali porcija je količina hrane koju treba uneti u skladu sa njenim nutritivnim vrednostima. Ponekada se poklapa veličina obroka i porcije ali se često dešava da je obrok veći od porcije. Veličina porcije koja se određuje prema nutritivnim vrednostima namirnica nije preporučena količina namirnica koju treba uneti ali predstavlja najbrži način da utvrdite koliko kalorija unosite određenom količinom hrane.

Na većem broju namirnica postoje obaveštenja koliko ta namirnica sadrži kalorija, masnoća, ugljenih hidrata , natrijuma i drugih hranjivih materija.

Obroci koje ste navikli da jedete mogu biti jednaki porciji ali mogu da budu i mnogo veće npr. ukoliko pročitate nutritivnu vrednost makarona ili kačkavalja ona vam ništa neće govoriti o tome koliko smete da ih unesete tokom jednog obroka a veličina porcije bi trebalo da bude 100 gr.

Kada kuvate koristite mericu ili kašiku kako bi odredili količinu neke namirnice koja će sačinjavati neki obrok. Za orjentaciju jedan obrok može da sadrži:

Jednu mericu žitarica ili kuvanog krompira što je vizuelno veličine stisnute pesnice.

1/2 merice kuvanog pirinča, testenine ili krompira što bi bilo veličine 1/2 bezbol loptice.

Jedna voćka osrednje veličine ili veličine bejzbol loptice.

100 gr kačkavalja što bi vizuelno odgovaralo veličini 4 naslagane kockice za jamb.

1/2 merice sladoleda što bi odgovaralo veličini polvine bejzbol loptice.

2 kašičice margarina ili putera.

Drugi nači da utvrdite da li unosite preterane količine hrane je da vodite dnevnik o dnevnim obrocima. Obično ovi dnevnici pokažu da većina ljudi unosi normalne količine hrane tokom dnevnih obroka a višak kalorija potiče iz namirnica između obroka. Ukoliko imate naviku da jedete kada niste gladni pokušajte da se kada pomislite na hranu bavite nečim drugim što će vam zauzeti misli i ruke. Ukoliko ste na poslu popijte čašu vode ili čaja.

Izolovan&#1072, sistolna hipertenzija

6. октобар 2007.

Arterijska hipertenzija postoji ukoliko je vrednost sistolnog krvnog pritiska (SKP) veća ili jednaka 140 mm Hg, merenog u miru, a dijastolnog krvnog pritiska (DKP) manja od 90 mm Hg. Ovo je definicija koja je ozvaničena najnovijim smernicama o prevenciji, otkrivanju, evaluaciji i lečenju visokog krvnog pritiska.

Nivo arterijskog krvnog pritiska predstavlja determinantu rizika nekoliko čestih kardiovaskularnih oboljenja, kao što su koronarna bolest, cerebrovaskularna bolest i srčana slabost. Povećane vrednosti sistolnog krvnog pritiska od 10 mm Hg, kao i dijastolnog od 5 mm Hg, povezane su sa povećanim rizikom umiranja od koronarne bolesti za 28 procenata. Praćenjem šest različitih populacija tokom 25 godina u različitim krajevima sveta – SAD, Finskoj, Holandiji, Italiji, Grčkoj i bivšoj Jugoslaviji (Dalmacija, Slavonija, Zrenjanin, Velika Krsna i Beograd), pokazano je da je rizik od smrti zbog koronarne bolesti među osobama sa stalnim povećanjem krvnog pritiska (sistolni preko160 mm Hg, a dijastolni preko 95 mmHg) oko dva puta veći u odnosu na osobe sa nižim vrednostima arterijskog krvnog pritiska.

Na Tabeli 1 prikazana je podela arterijske hipertenzije prema međunarodnim smernicama. Postoje dva stepena arterijske hipertenzije – I stepen obuhvata vrednosti SKP od 140 do 159 mm Hg ili DKP od 90 do 99 mm Hg, a II stepen vrednosti SKP veće ili jednake 160 mm Hg ili DKP veće ili jednake 100 mm Hg. Kada SKP i DKP pripadaju različitim kategorijama, za klasifikaciju stepena povišenog arterijskog krvnog pritiska treba odabrati višu kategoriju. Normalnim krvnim pritiskom smatraju se vrednosti SKP manje od 120 mm Hg i DKP ispod 80 mm Hg, dok vrednosti SKP od 120 do 139 mm Hg ili DKP od 80 do 89 mm Hg predstavljaju kategoriju tzv. prehipertenzije.

Klasifikacija arterijskog krvnog prtiska veoma je značajna zbog praktičnih terapijskih implikacija koju ima za ovu veliku populaciju bolesnika. Naime, kombinacijom pojedinih kategorija krvnog pritiska i rizičnih grupa bolesnika (A, B, C), jednostavno formiranih na osnovu faktora rizika i oštećenja ugroženih organa ili klinički utvrđenog kardiovaskularnog oboljenja, lekar se odlučuje za izbor terapije (Tabela 2).

Izolovana sistolna hipertenzija

Posebnu kategoriju arterijske hipertenzije predstavlja tzv. izolovana sistolna hipertenzija (ISH) koja postoji ukoliko je vrednost SKP veća ili jednaka od 140 mm Hg, mereno u miru u sedećem položaju, dok DKP ostaje ispod 90 mmHg. Granica je međunarodnim smernicama pomerena sa 160 na 140 mm Hg, a razlozi za ambicioznije kriterijume su što se otprilike samo jedna polovina bolesnika leči od hipertenzije, a od toga samo polovina uspešno kontroliše svoj krvni pritisak (SKP < 140 mm Hg i DKP < 90 mm Hg).

Podela hipertenzije na dva stepena težine važi takođe i za ISH.

ISH je naročito česta u starijem životnom dobu. Nakon šezdesete godine života, oko 15 do 30% ljudi ima ISH, koja nosi povećani rizik za nastanak kardiovaskularnih bolesti i zato mora biti lečena. Pokazano je da čak i ISH prvog stepena (SKP od 140 do 159 mm Hg, DKP manji od 90 mm Hg) dovodi do povećanja kardiovaskularnih oboljenja i smrtnosti.

Najvažniji uzrok nastanka ISH predstavlja ekstenzivno gubljenje elastičnosti aorte, naročito luka aorte, kao i njenih velikih grana blizu srca koje nastaje starenjem. Na taj način dolazi do akceleracije pulsnog talasa i pojačavanja ovog efekta na periferiji, što konačno vodi ka sistolnoj arterijskoj hipertenziji, koja se, iz očiglednih razloga, nalazi u starijih ljudi.

U odnosu na vrednosti DKP, vrednosti SKP bolje nagoveštavaju, tj. značajnije su povezane sa koronarnom bolesšću, kardiovaskularnim oboljenjem, slabošću srca, moždanim udarom, terminalnom bubrežnom slabošću i sveukopnom smrtnošću. Povišene vrednosti pulsnog pritiska, koji predstavlja razliku između SKP i DKP, a koje ukazuju na smanjenu vaskularnu elastičnost velikih arterija, predstavljaju bolje pokazatelje povećanog kardiovaskularnog rizika od samog SKP ili DKP. Ovo se posebno odnosi na starije osobe, koje često imaju izolovano povišenje SKP (140 mm Hg ili više i DKP ispod 90 mm Hg).

Cilj lečenja arterijske hipertenzije kod starijih bolesnika treba da bude isti kao i kod mlađih (težiti da vrednosti krvnog pritiska budu ispod 140/90 mm Hg), mada srednjoročni cilj – SKP ispod 160 mm Hg, može da bude neophodan kod onih pacijenata sa naznačenom sistolnom hipertenzijom.

Antihipertenzivna terapija kod starijih bolesnika, kao i kod mlađih, treba da počne promenama u načinu života. Jedan određeni broj bolesnika reagovaće na umereno smanjenje uzete soli u ishrani i na smanjenje telesne težine. Ako se na ovaj način ne dostigne željeni nivo krvnog pritiska, onda treba primeniti farmakološko lečenje.

Klasifikacija arterijskog krvnog pritiska
Normalno – Sistolni (mm Hg)< 120 i Dijastolni (mm Hg) < 80

Prehipertenzija– Sistolni (mm Hg)- 120-139 ili Dijastolni (mm Hg) – 80-89
Hipertenzija– Sistolni (mm Hg)- 140-159 ili Dijastolni (mm Hg) – 90-99
Stepen 1– Sistolni (mm Hg)- 140-159 ili Dijastolni (mm Hg) – 90-99
Stepen 2 – Sistolni (mm Hg)- &#179, 160 ili Dijastolni (mm Hg) – &#179, 100

Stratifikacija rizika i lečenja povišenog arterijskog krvnog pritiska

Stepeni krvnog pritiska (mm Hg)- Prehipertenzija (120-139/80-89) – Rizična grupa A -modifikacija načina života, Rizična grupa B – modifikacija načina života, Rizična grupa C – terapija lekovima

Stepeni krvnog pritiska (mm Hg)- Stepen I – (140-159/90-99) – Rizična grupa A -modifikacija načina života (do 12 meseci) , Rizična grupa B – modifikacija načina života (do 6 meseci) , Rizična grupa C – terapija lekovima

Stepeni krvnog pritiska (mm Hg)- Stepen II – ( &#179, 160/ &#179, 100) – Rizična grupa A – terapija lekovima, Rizična grupa B – terapija lekovima, Rizična grupa C – terapija lekovima

Rizična grupa A = Bolesnici bez faktora rizika i bez oštećenja ugroženih organa i klinički utvrđenog kardiovaskularnog oboljenja

Rizična grupa B = Bolesnici sa barem 1 faktorom rizika, ne uključujući dijabetes i bez oštećenja ugroženih organa i klinički utvrđenog kardiovaskularnog oboljenja

Rizična grupa C = Bolesnici sa oštećenjem ugroženih organa ili klinički utvrđenim kardiovaskularnim oboljenjem i/ili dijabetesom, sa ili bez drugih faktora rizika

* Modifikacija načina života trebalo bi da bude dodatna terapija za sve bolesnike za koje se predlaže terapija lekovima

= Za bolesnike sa srčanom slabošću, renalnom slabošću ili dijabetesom

Za Top Vitu
Mr sc. med. dr Branislav Gvozdenović, internista – pulmolog, istraživač saradnik

Lake dijete imaju najviše uspeha

4. октобар 2007.

Ukoliko želite da izgubite višak kilograma, prestanite da se brinete koju dijetu da izaberete i koja je najefikasnija i jednostavno odaberite bilo koji program za mršavljenje za koji mislite da vam je najlakše da ga sledite. Ovo je savet eksperata za nutricionizam iz Amerike koji su utvrdili da uspeh dijete za mršavljenje ne zavisi toliko od vrste dijete nego od toga koliko se takve dijete cvrsto pridržavaju oni koji su je izabrali.

Lekari širom sveta su suoceni sa problemom drasticnog porasta ljudi koji imaju zdravstvene probleme nastale usled neispavne ishrane. Preme podatcima Svetske zdravstvene organizacije postoji oko 1 bilion gojaznih odraslih osoba.

U isto vreme, postoji veliki broj dijeta za mršavljenje koje vam stoje na raspolaganju. Pocevši od Zon dijete koja uzima u obzir odnos 40:30:30 kalorija koje poticu od ugljenih hidrata, masnoca i proteina ili popularna Aktinsova dijeta kojom se unosi minimalno ugljenih hidrata bez smanjivanja unosa masnoca.

Ipak efikasnost ovih dijeta je veoma slaba. U najnovijim istraživanjima ucestvovalo je 160 odraslih osoba koje su htele da izgube višak kilograma. Bili su podeljeni na cetiri grupe koje su pratile razlicite programe a mršavljenje, Aktinsovu, Zon dijetu, Orniš dijetu u kojoj samo 10% kalorija potice od namirnica životinjskog porekla i Weight Watchers dijetu u kojoj je smanjeno unošenje kalorija poreklom iz proeina. Tokom ovog ispitivanja, ucesnicima je pomagano da zapocnu dijetu, da se drže programa i jednom mesecno su kontrolisani. Posle godinu dana istraživaci su utvrdili da je cetvrtina od ukupnog broja ucesnika, izgubila više od 5% od pocetne telesne težine a da izmedu grupa nije bilo nikakave razlike.

Bitnije od dijete koju su pratili je bilo koliko se strogo drže upustava i nacina ishrane koje dijeta preporucuje. Samo cetvrtina ucesnika je uspela da izgubi više od 5% od svoje prvobitne telesne težine i to zahvaljujuci tome što su se striktno pridržavali preporuka o ishrani koju je dijeta predlagala, bez obzira o kojoj se radilo.
Sledio je zakljucak da nije bitno koju dijetu za mršavljenje izaberete, ne postoji jedna strategija koja bi bila delotvorna za sve ljude podjednako, nego se treba opredeliti za dijetu koju možete istrajno da pratite, jer samo istrajnost dovodi do rezultata.

Prolećno ulepšavanje

3. октобар 2007.

1.Za sjajnu kosu, suvu kosu

-jedna kašičica jogurta
-jedna kašičica maslinovog ulja
-jedna kašičica glicerina
– 1/2 kašičice limunovog soka.

Pomešajte sve sastojka, nanesite ih na suvu kosu, posle 30 minuta isperite nekim blagim šamponom. četkajte kosu makar 3 puta dnevno jer to pomaže da se aktiviraju žlezde u koži glave.
2. Pomešajte 1 kašiku meda sa kašikom maslinovog ulja.

3. Namažite kosu sa majonezom, prekrite kapom za kupanje i ostavite na kosi 10 do 20 minuta.

Za baršunaste ruke – izmešajte &#189, čaše kokosovog ulja, &#189, čaše šećera, sok od jednog limuna. Utrljavajte 1 minut ovu mešavinu. Višak šećera obrišite papirnom maramicom, zatim stavite rukavice na ruke i tako prespavajte.

Detoksikaciona kupka – u toplu vodu u kadi stavite pola čaše Epsonove soli, morske soli ili sode bikarbone. Ležite u kadi 15 minuta. Posle svega par minuta voda će postati tamnija od teških metala koji izlaze iz kože. Tokom kupanja pijte dosta vode. Kupajte se u ovakvoj kupki jednom mesečno.

Maska za suvu kožu lica – jedna kašičica meda, kašičica biljnog ulja i četvrtina kašičice limunovog soka. Ostavite na licu 10 minuta i isperite toplom vodom.

Za opuštanje i zdravu kožu stopala – pomešajte 1 1/2 čašu morske soli, 1/4 čaše bademovog ulja, 2 kapi eteričnog ulja od peperminta i 3 kapi ulja od lavande.

Bakterije u želucu utiču na gojenje

1. октобар 2007.

Bakterije u želucu mogu da utiču na to da li ste tanki ili punački, prema grupi naučnika koji tvrde da način ishrane, aktivan način življenja i genetika nisu jedini koji utiču na telesnu težinu.

US naučnici su otkrili da su količine dve vrste dobrih bakterija u želucu koje pomažu prilikom varenja hrane, različite kod tankih i punačkih ljudi. Ovo otkriće bi moglo doprineti boljem razumevanju kako su neki ljudi skloniji gojenju i pomoći u otkrivanju novih metoda kojima bi se moglo sprečiti i lečiti prekomerno gojenje.

Profesor Jeffrey Gordon, je izjavio da bi trebalo razmotriti mikro floru kada objašnjavamo uzročnike koji utiču na energetski balans i predispozicije ka gojenju. Postoji direktna veza između količine sala i mikro flore želuca.

Postoje trilioni bakterija u gastro-intestinalnom traktu ali samo dve grupe nazvane bakteroidi i firmikuti su najdominantnije i njihove količinske proporcije varijaju u sluzokoži gastrointestinalnog trakta kod gojaznih ljudi. Ovih mikroorganizama ima manje kod gojaznih ljudi. Praćenjem gojaznih ljudi koji su bili godinu dana na nisko- kalorijskoj dijeti otkriveno je da je količina bakterija rasla sa gubljenjem viška kilograma i to u proporciji sa brzinom i količinom gubljenja viška kilograma.

Ovakvi rezultati ukazuju da postoji uticaj mikrobne flore na gojaznost, mada još nije poznato da li gojenje započinje usled manje količine bakterioida i firmikuta.

Trenutno se istražuje na kakav način mikro flora želuca utiče na količinu sala koja se stvara tokom gojenja. Ova istraživanja bi moglo da doprinesu boljem shvatanju uzroka gojenja i kako ono zavisi od mikro flore koja naseljava naš želudac kao i boljem pristupu rešavanja gojaznosti.

Slepo crevo ima ulogu

10. август 2007.

Prošle nedelje je tim hirurga i imunologa sa Duke medicinskog fakulteta objavio teoriju da naizgled beskorisno slepo crevo koje često izaziva probleme ima važnu ulogu – proizvodi i štiti dobre mikroorganizme koji naseljavaju creva.

Već generacijama se slepo crevo smatra beskorisnim i suvišnim. Lekari smatraju da nema nikakvu funkciju, hirurzi ga rutinski otklanjaju a takvi pacijenti nemaju nikakvih zdravstvenih problema bez njega. S druge strane, infekcija slepog creva – apendicitis se brzo razvija i ukoliko se slepo crevo tada ne ukloni može da bude smrtonosno.

Prema novoj teoriji funkcija slepog creva je vezana za velike količine bakterija koje nastanjuju creva i predstavljaju prirodnu floru creva. Većina su dobre bakterije koje pomažu u varenju hrane a u zdravim crevima ih ima više nego ljudskih ćelija.

Ponekad se dešava da dobre bakterije izumru ili se jako smanji njihov broj kao npr. kod nekih bolesti kao što je kolera ili dizenterija izazvana amebama. Tada je bitna uloga slepog creva da obnovi floru creva. Profesori Bill Parker i Duke tvrde da je slepo crevo neka vrsta bezbednog skladišta dobrih bakterija a ovu teoriju podržava i položaj slepog creva koje se nalazi kao crvoliki izraštaj na normalnom jednosmernom putu hrane i mikroorganizama u velikim crevima. Slepo crevo se ponaša kao fabrika i odgajalište dobrih bakterija.

Iako slepo crevo ipak ima ulogu ono mora da se otkloni ukoliko je pod zapaljenjem.

Profesor biohemije Douglas Theobald tumači da je ovakva teorija logična jer daje smisao evoluciji, sa njim se slaže prof. Gary Huffnagle sa mičigenskog medicinskog fakulteta i dodaje da ovakva teorija daje potsticaj da se utvrdi da krajnici isto inaju važnu ulogu.

Prehlada ili grip – kako da se osećate bolje

2. август 2007.

Prehlada i grip predstavljaju česte infekcije gornjeg dela respiratornog trakta (nosa, grla, ušiju i sinusa). Obe infekcije izazivaju virusi kojih ima na hiljade različitih tipova.

Grip izazivaju virusi gripa koje možemo svrstati u tri glavna tipa: A (koji često izaziva epidemije gripa), B i C. Virusi gripa stalno menjaju svoju strukturu pa se novi varijeteti javljaju svake godine. Prehlada i grip su zarazne infekcije a prenosi se kapljično ili preko ruku.

Prehlada i grip imaju slične simptome ali najuopštenije rečeno simptomi su obično mnogo blaži kod prehlade nego kod gripa.

Simptomi prehlade su osećaj umora, kijanje,i kašljanje i curi nos. Obično nije praćena povišenom temperaturom ili je ona za 1 do 2 stepena povišena. Ostali simptomi mogu biti bol u mišićima i grlu, glavobolja i suzenje.

Grip nastaje iznenada, prati ga osećaj slabosti i umora, groznica i povišena temperatura, suv kašalj, bolovi u mišićima, glavobolja, grlobolja, bolne oči.

Ne postoje lekovi protiv prehlade i gripa, antibiotici ne deluju protiv virusa, možete samo da ublažite simptome:

– Ostanite kod kuće i odmarajte se

– Nemojte da pušite izbegavajte zadimljenu prostoriju jer dim može da pogorša simptome

– Pijte puno tečnosti, sokove, čajeve, supe, tečnost pomaže da izbacite šlajm i nadohnađujete tečnost koja se gubi usled povišene temperature.

– Ispirajte grlo sa toplom slanom vodom više puta na dan da bi ste umanjili grlobolju, kapi slane vode možete ukapavati u nos kako bi ste lakše disali .

Lekovi koji se koriste tokom prehlade i gripa koriste samo da olakšaju simptome. Analgetici otklanjaju bolove i snižavaju povišenu temperaturu , deci i tinejđžerima ne treba davati aspirin. Lekovi protiv kašlja (npr. dekstrometofan) deluju na zaustavljanje kašlja i ne treba ih koristiti ako iskašljavate šlajm, lekovi za iskašljavanje (guafensen) omogućuju da se lakše iskašlje sluz, antiseptici smanjuju otok sluzokože (efedrin).

U većini slučajeva ako ste se razboleli od prehlade ili gripa ne treba da idete kod lekara sem:

Kod dece – ukoliko visoka temperatura duže traje, kod prehlade koja traje duže od 10 dana, problemi sa disanjem – ubrzano disanje ili šištajuće disanje, modra boja kože, bolovi u uhu, pogoršanje nekih hroničnih bolesti kao što je dijabetes ili srčano oboljenje. Kod odraslih ovim simptomima treba dodati bol ili pritisak u grudima, nesvesticu, dezorjentisanost, uporno povraćanje, jaka glavobolja, uporan kašalj.

Kako seks utiče na bolje zdravlje ?

1. август 2007.

Ono što moderna nauka danas može da kaže za apstinenciju je da je štetna, redovan i strastan seks ima merljive pozitivne uticaje na opšte zdravlje i za žene i za muškarce (naravno ovo važi za siguran seks, treba preduzeti mere protiv bolesti koje se prenose seksualnim putem).

U jednoj od veoma kredibilnih studija koja se bavila upoređivanjem opšteg zdravlja sa seksualnom aktivnošću ispitanika koja je rađena na Kraljevskom univerzitetu u Belfastu praćena je smrtnost oko 1 000 srednjovečnih ljudi desetak godina. Studija je upoređivala nalaze ljudi sličnih godina i zdravlja. Svoje zaključke su objavili 1997g. prema kojima su muškarci koji su bili seksualno aktivni imali upola manju smrtnost nego oni koji su ga manje upražnjavali. Druge studije (neke više a neke manje rigorozne) su dokazivale da upražnjavanje seksa makar par puta nedeljno ima povoljan efekat na:

– Poboljšanje njuha – usled promena u nivou hormona, osnovne ćelije stvaraju nove neurone u centru za njuh.

– Smanjuje se rizik od srčanih oboljenja, upražavanjem seksa tri ili više puta nedeljno rizik od srčanog ili moždanog udara se smanjuje na polovinu.

– Pomaže u mršavljenju jer ako ništa drugo seks je dobra fizička vežba kojom se sagori oko 200 kalorija što se postiže i posle 15 minuta trčanja. Puls raste sa 70 otkucaja u minuti na oko 150, što postiže i atletičar ukoliko se maksimalno trudi. Kontrakcije mišića tokom seksa učvršćuju mišiće karlice, zadnjice, ruku, vrata i grudnog koša a takođe potstiče stvaranje testosterona koji utiče na jačanje kostiju i mišića pa je u svom zaključku najdalje otišao časopis Men’s Health koji je postelju prglasio najsavršenijim delom sportske opreme koji su ljudi ikad izumeli.

– Smanjuje mogućnost pojave depresije – studija rađena 2002g. nad 293 žena je pokazala da među seksualno aktivnim ženama čiji partneri ne koriste kondome se mnogo ređe pojavljuje depresija, što se objašnjava uticajem hormona prostanglandina koji se nalazi u semenoj tečnosti na moduliranje ženskih hormona.

– Smanjuje bol od glavobolje do artritisa na taj nači što se 5 puta povećava nivo hormona oksitocina, kod žena seks utiče i na povećanje nivoa estrogena koji utiče na smanjenje tegoba PMS-a.

–Veća otpornost na prehlade i grip, osobe koje upražnjavaju seks jednom ili dva puta nedeljno imaju 30% više antitela imunoglobulina A, koji potstiče imuni sistem.

– Zdravija prostata – većina urologa smatra da postoji veza između seksualne neaktivnosti i raka prostate.

Badnji dan, kraj Božićnog posta

1. јун 2007.

Danas se u pravoslavnom svetu obeležava Badnje veče koje ujedno predstavlja kraj 40-to dnevnog Božićnog posta. 1166. godine, u vreme patrijarha Luke i cara Manuila, uvedeno je da svi hrišćani post pred Rođenjem Hristovim drže 40 dana Najstroziji post je 24.decembra (6. januara po novom kalendaru), uoci Bozica, to jest na Badnje vece (Tipik, pod 14.nov.).

Cilj posta je oočišćenje tela, jačanje volje, uzdizanje duše.Posteći, hrišćani se sećaju neprestano Hristovih stradanja za njihovo spasenje.

Pravi post ima dve strane, telesnu i duhovnu. Sastoji se u uzdrzavanju od mrsne hrane i preizobilnih jela, ali prvenstveno u uzdržavanju od rđavih misli , želja i dela. Post umnožava ljubav i molitvu. Duša ima dva krila kojima leti nebu: post i molitvu. On je lek za duševne i telesne bolesti i zaštita od svakog demonskog dejstva o čemu je sam Spasitelj je rekao: Ovaj rod (tj. demoni) se izgoni samo postom i molitvom. Njime se duša i telo pripremaju da postanu hram Duha Svetoga. Istinski duhovni život je nezamisliv bez posta.

Crkva uči da je post važno sredstvo za duhovni i telesni život i zdravlje. Telesni post ne koristi ako nije vezan sa duhovnim postom kaze sveti Jovan Zlatousti: ,,Ne govori mi: Toliko dana sam postio nisam jeo ovo ili ono, nisam pio vina, išao sam u gruboj haljini,nego kaži nam da li si od gnevnog čoveka postao tih, od žestokog – blag. Ako si iznutra pun zlobe, zašto si telo mucio? Ako je u tebi zavist i ljubav prema sticanju, da li je od koristi što si pio samo vodu? Ako je duša, koja je gospodarica tela, zabludela, zašto kažnjavas slugu njezinog – svoje telo? Ne hvali se telesnim postom, jer on sam ne uzdiže na nebo bez molitve i milostinje,,.

Na pitanje: koja je mera posta? Sv.Vasilije Veliki odgovara:,, U duhovnom postu mera je jedna i važna za sve – potpuno udaljenje od svega što vodi grehu. A što se tice uzdržavanja od hrane, tu su mera i način upotrebe različiti: zavise kod svakoga od njegovog uzrasta, zanimanja i stanja tela. Zato je nemoguće podvesti pod jedno pravilo sve koji se nalaze u školi poboznosti. No, odredivši meru uzdržanja za zdrave podvižnike, mi prepuštamo razboritosti nastojatelja da u tome vrši pametne izmene. Hranu pak bolesniku, ili umornome od teških radova, ili onome koji ide na težak rad, na put ili na kakav bilo težak posao, nastojatelji su dužni udešavati prema potrebi. Jer nije pametno, uzimajući hranu za održavanje tela i smetati mu u vršenju zapovesti. U svakoj vrsti hrane treba pretpostavljati onu koja se lakse nabavlja, da se ne bismo, pod izgovorom posta, pastili oko spremanja omiljenih i skupih jela.

Par recepata:

Lepinje

Sipajte u pola kilograma brašna ukisli kvasac (20 gr ) i so, pa sa 3 dcl vode zamesite testo. Dobro ga umesite da bude glatko. Stavite testo na dasku posutu brašnom i razvucite oklagijom. Razvučeno testo treba da bude debljine 1 cm. Nožem isecite kvadrate veličine 5-6 santimetara. Isečeno testo pokrijte krpom i ostavite da naraste, pa pržite na vrelom ulju.

Trljka

Operite dobro pola kilograma krompira i 10 suvih paprika. Stavite u lonac prvo paprike, pa preko njih krompir, nalijte vodom, poklopite i kuvajte. Obaren krompir očistite od ljuske i viljuškom dobro izgnječite. Paprike isecite po dužini i nožem od ljuske odvojite mesnati deo, pa pomešajte sa krompirom. Posolite, pobiberite i nalijte 1 dcl soka od paradajza (gušćeg ) pa sve dobro izmešajte. Ako je dobijena masa mnogo gusta, razredite je malo toplom vodom. Dobro zagrejte ulje i umešajte toplo u pripremljenu salatu.

Paprike punjene pasuljem

Kuvajte pola kilograma očišćenog pasulja 20 minuta, prospite vodu u kojoj se kuvao i nalijte pasulj vrelom vodom. Dodajte pasulju jedan struk sitno seckanog praziluka i kuvajte ih dalje zajedno. Nemojte pasulj da nalivate sa mnogo vode, jer kada se skuva, treba da ima sasvim malo tečnosti, a zrna treba da ostanu cela. Napravite zapršku od ulja, brašna i jedna kašičice aleve paprike. Njome zapržite pasulj. Dodajte pasulju 3 čena sitno iseckanog belog luka, 2 kašike peršunovog lišća, pobiberite i posolite. Sada pripremite 15 paprika babura. Operite ih i očistite od peteljki i semena vodeći računa da ih ne oštetite. Napunite ih pasuljem i ređajte u posudu u kojoj će moći da se slože jedna pored druge. Napunjene paprike prelijte sa malo ulja, pospite alevom paprikom i pecite u pećnici 45 minuta.

Posni rezanci sa orasima

Zamesite potrebnu količinu prosejanog oštrog brašna sa vodom i malo soli, u čvrsto testo koje ćete, posle kraćeg odmora, razvući oklagijom i potom seći kao tanke rezance. Stavite ih u ključalu osoljenu vodu da prokuvaju. Ocedite ih, isperite mlakom vodom i ponovo ocedite, pomešajte sa dobrim uljem i ugrejte tako spremljene rezance na vodenoj pari. Pre služenja pospite ih samlevenim orasima koje ste osladili i pomešali sa sitnim cimetom.

Promene u četrdesetim i pedesetim godinama života

12. мај 2007.

Ove godine su period u životu žene kada način života počinje da biva veoma važan. Navike kao što su zdrava ishrana, redovne telesne vežbe, da je nepušač, redovan način života, odgovarajući odmor počinju da puno utiču na zdravlje. U dvadesetim godinama života telo relativno brzo može da se oporavi od nekih prekoračenja kao što je mamurluk koji mnogo duže traje u četrdesetim – pedesetim godinama.

U četrdesetim žene prolaze kroz period u kome ulaze u menopauzu koju karakterišu hormonalne promene najvidljivije u padu koncentracije progesterona i estrogena. Većina žena prolazi kroz tradicionalne simptome klimaksa kao što su valunzi, nagle promene raspoloženja, mada je moguće i da sve prođe bez bilo kakvih simptoma. Kod nekih žena se menjaju konture tela usled promene u hormonalnom statusu i rasporedu masnoće najčešće oko stomaka.

Menopauzu mnoge žene doživljavaju kao veliku prekretnicu u životu, gasi se reproduktivna uloga žene gde ona treba da nađe neku svoju drugu ulogu, oteževajuće okolnosti su da se ovaj period često poklapa sa osamostaljivanjem dece i krizom srednjih godina njihovih muževa.

Menopauza kod žena koje nikada nisu puno bile zainteresovane za seks dovodi do daljeg opadanja libida i uživanja u seksu dok onih drugih menopauza neće doneti preterano velike promene u ovom pogledu.

Ako u ovom periodu obratite pažnju na zdrav način života i nastavite da se negujete to može da odigra veliku ulogu da umesto zdravstvenih komplikacija ovaj period života ne donese promene što se tiče zdravlja i zadovoljstva životom. U ovom periodu treba kontrolisati srce, nivo holesterola u krvi, unositi dovoljne količine kalcijuma i magnezijuma za zdrave i čvrste kosti. U ovom periodu je veoma važan ispravan i pozitivan odnos prema životu.

Rahitis

12. мај 2007.

Najčešći uzroci pojave bolesti, simptomi i prevencija

Rahitis je bolest kostiju koje rastu koja se javlja u fazama najintenzivnijeg rasta, u periodu odojčeta, ranom predškolskom dobu i pubertetu. Osnovu bolesti čini poremećaj mineralizacije novonastale kosti, odnosno nedovoljno taloženje i ugradnja kalcijuma (Ca) u hrskavicu i osnovnu koštanu masu dugih kostiju. Posledica je bujanje hrskavice i koštanog tkiva uz izostanak mineralizacije (ugradnje kalcijuma). Na tim mestima javljaju se nepravilna zadebljanja koja mogu da se opipaju i registruju rentgenom. Kosti se razmekšavaju i krive pod uticajem težine tela.

Postoje dva oblika rahitisa: hipovitaminski rahitis ili vitamin D zavisni rahitis, koji nastaje zbog nedostatka D vitamina u organizmu i vitamin D rezistentni rahitis koji nastaje zbog urođenih ili stečenih poremećaja u metabolizmu vitamina D, kalcijuma i fosfora.

Hipovitaminski rahitis

Najčešći uzroci nedostatka vitamina D u organizmu su nedovoljno izlaganje tela sunčevim zracima, nedovoljna količina D vitamina u hrani (majčino i kravlje mleko) i poremećaj u resorpciji i metabolizmu D vitamina. U sadašnje vreme kada se za sve to zna rahitis se najčešće javlja zbog neredovnog i nedovoljnog unosa preparata D vitamina u periodima rasta. U koži čoveka pod uticajem ultraljubičastih sunčevih zraka iz provitamina stvara se vitamin D neophodan za pravilan rast i formiranje kostiju. Oskudno izlaganje suncu dešava se u krajevima sa malo sunčanih dana i društvenim sredinama gde vera i običaji to nalažu. Majčino i kravlje mleko ne zadovoljavaju potrebe odojčeta i malog deteta u vitaminu D. Pojedina adaptirana mleka su obogaćena tim vitaminom, ali je teško odrediti da li je svakoga dana uneta dovoljna količina.

Kako prepoznati bolest

Rahitis se ipak može javiti u slučaju da zataji zdravstveno prosvećivanje. Rani simptomi bolesti se teško otkrivaju i retko pripisuju rahitisu, a to su bledilo, umor, poremećaji varenja, a promene na kostima su bezbolne, simetrične i nastaju kasnije. Fenomen ping pong loptice je ugibanje kostiju lobanje zbog njihovog razmekšanja. Velika fontanela i šavovi između kostiju lobanje kasnije se zatvaraju. Ispupčenost čeonih i temenih kostiju zbog bujanja koštanog tkiva naziva se kaput kvadratum, a ispupčenost grudne kosti kokošije grudi. Mlečni zubi kasnije niču, a stalni su skloni karijesu. Rahitične brojanice su zadebljanja duž grudne kosti na spoju sa rebrima. U donjim partijama kičmenog stuba javlja se grba i zajedno sa deformitetima karlice javlja se u odmaklim fazama bolesti. Deformiteti na ekstremitetima “X” i “O” noge kao i fenomen duplog zgloba iznad ručja i skočnog zgloba javljaju se posle prve godine zivota. Najučestaliji su deformiteti grudnog koša do 65%. Sve ove promene na kostima dovode i do zastoja i u rastu.

Mišići imaju konstantno nizak tonus, pa je usporen statički razvoj: sedenje, stajanje i hodanje. To su deca sa velikim, opuštenim trbuhom i opstipacijom zbog mlitave mišićne i glatke muskulature, bleda, razdražljiva, slabog sna i obilnog znojenja.

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničkih simptoma, tipičnih radioloških promena na kostima i određenih laboratorijskih parametara. Kako D vitamin utiče na metabolizam kalcijuma i fosfora, nailazi se na snižene vrednosti oba elementa u krvi i povećane vrednosti enzima alkalne fosfataze koja ukazuje na bujanje koštanog tkiva. Ako se dijagnoza blagovremeno postavi bolest se leči terapijskim dozama D vitamina, a ako je bolest odmakla uključuju se ortopedi i fizijatri. Nelečeni rahitis ostavlja velike deformitete koji se posle tri godine nešto ublažuju, ali se nikada ne normalizuju.

Prevencija kao imperativ

Zato je profilaksa važna. Prevencija rahitisa ostvaruje se svakodnevnim davanjem uljanog rastvora D vitamina u dozi od 400 IJ. Ne preporučuje se kombinacija sa A vitaminom, jer on nema značaja u prevenciji rahitisa. Uljani rastvor je pogodniji, jer olakšava resorpciju i ne zahteva upotrebu aditiva pri spravljanju preparata. Profilaksa se sprovodi od četrnaestog dana života do kraja prve godine života, i u zimskim mesecima druge i treće godine. Važno je obratiti pažnju na vrstu preparata, neophodno je da preparat bude registrovan i kontrolisan kod Agencije za lekove i medicinska sredstva, a pre početka primene treba pročitati uputstvo priloženo u pakovanju.

Samo jedna kap vitamina D u kašičici sa malo mleka za vašu bebu čini da život bude lep, a beba zdrava.

Autor: Dr Mira Radović, pedijatar
Načelnik Pedijatrije DZ Zemun

Ruzmarin štiti mozak

11. мај 2007.

Ruzmarin nije samo začin koji daje izuzetan ukus ribljim specijalitetima već štiti mozak. Grupa naučnika iz istraživačkih centara (Burnham Institute) iz Los Anđelesa i Japana su otkrili da ruzmarin sadrži sastojke koje se bore protiv slobodnih radikala koji oštećuju mozak. Aktivna supstanca kornozik acid (CA), štiti mozak od moždanog udara i neurodegeneracija koje nastaju usled oštećenja koje izazivaju slobodni radikali. Slobodni radikali ne samo da doprinose pojavi moždanog udara ili neurodegenerativnih oboljenja kao što je Alchajmerova bolest nego pojačavaju sve one procese koji se javljaju tokom starenja.

U eksperimentima nad životinjama vođe timova Drs. Takumi Satoh (Iwate univerzitet, Japan) i Stuart Lipton (Burnham institut, LA) su otkrili da se ova aktivna materija iz ruzmarina aktivira pod uticajem slobodnih radikala, tako što ih oni napadaju umesto neurona usled čega oni ostaju neoštećeni. Ovakav sastojak naučnici nazivaju patogeno-aktiviran lek koji ima blagotvornije dejstvo od lekova koji napadaju prouzrokovača i koji često izazivaju neželjene efekte na delove organizma gde njihovo dejstvo nije potrebno.

Ovaj novi tip lekova deluje kroz mehanizam nazvan redoks hemija, kod koje se elektroni prebacuju sa jednog molekula na drugi kako bi aktivirali imuni odgovor organizma. Lekovi koji bi sadržali lekovite sastojke ruzmarina bi bili neškodljivi.

Ruzmarin se u Evropi koristi kao lekovita biljka još od srednjeg veka. Miriše vrlo aromatično na cineol i kamfor, a ukusa je ljutog, aromatičnog i nagorkog.

Sastav: Droga sadrži 1,5—2% etarskog ulja, tanina, holina, saponozida, heterozida i jednu gorku materiju. Etarsko ulje (Rosmarini aetheroleum) dobija se destilacijom pomoću vodene pare iz svežeg lišća i vrhova grančica.

Upotreba: List ruzmarina upotrebljava se samo u narodnoj medicini kao sastojak čajeva za draženje kože, porast kose, abortiv , karminativ i dr. Ulje ulazi u sastav kolonjskih voda i drugih kozmetičkih sredstava, zatim u razne balsame , linimenta , tinkture , pomade i druga sredstva za trljanje i mazanje bolesnih delova tela. Koristi se još protiv epilepsije , nadimanja , hemoroida. Svež ruzmarin u starom vinu dobar je tonik za srce, posebno povoljno deluje protiv sniženog pritiska. Koristi bledim, slabim i starim ljudima. Posle gripa, čaša ruzmarinovog vina doprinosi bržem ozdravljenju.
Sada je dokazano postojanje novog sastojka u ruzmarinu koji bi mogao da bude korišćen za proizvodnju nove vrste neuroloških lekova koji će štiti mozak od neurodegenerativnih oboljenja čak i usporiti proces starenja.

pH balans značajan za zdravlje

5. мај 2007.

Da li ste se ikad razmišljali da bolesti koje se uopšte javljaju među ljudima imaju neki zajednički uzrok. Mnogi lekari, alternativci i nutricionisti smatraju da ključ leži u dve male reči Kiselost/Baznost

Visoka kiselost može da postane opasno stanje koje slabi sve glavne sisteme organizma, ona čini da sredina u organizmu postne podložna bolestima. Uravnotežena pH sredina organizma omogućava optimalno funkcionisanje metabolizma što opet omogućuje otpornost prema bolestima.

pH vrednost označava ravnotežu između pozitivno i negativno nelektrisanih jona u telesnim tečnostima kao što su krv, urin, pljuvačka.Ovaj veoma osetljiv balans može da bude veoma važan pokazatelj o generalnom zdravlju. pH vrednost ispod 7.0 govori da su telesne tečnosti kisele, iznad 7.0 bazne, pH vrednost 7.0 se smatra neutralnom sredinom i ovu vrednost ima destilovana voda.

Naučnici su utvrdili da je normalna pH vrednost kod većine ljudi blago kisela. Ukoliko pH vrednost telesnih tečnosti pokazuje visoku vrednost kiselosti, organizam počinje da troši minerale kao što su kalcijum, magnezijum, fosfor i natrijum iz vitalnih organa i kostiju kako bi neutralisao kiselost. Iako visoku kiselost često nije lako primetiti ona može veoma negativno da deluje na opšte zdravlje.

čak i blaga kiselost može da prouzrokuje probleme kao što su: oštećenje krvnih sudova, preteranu debljinu i dijabetes, oboljenja bešike i bubrega uključujući i pojavu kamena u bubrezima, slabljenje imunog sistema, veća oštećenja izazvana dejstvom slobodnih radikala što doprinosi pojavi kancerogenih mutacija, ubrzano starenje, slabe i krte kosti, bol u mišićima i zglobovima, hroničan osećaj umora i nedostatka energije.

Za preporuku je redovna kontrola pH vrednosti, jednostavnim testom koji se može vršiti kući. Ukoliko je pH vrednost mokraće između 6.0 i 6.5 ujutru i između 6.5 i 7.0 tokom dana i pH vrednost pljuvačke između 6.5 i 7.0 to znači da organizam normalno funkcioniše. Najbolje vreme za test pH vrednosti je oko 1 sat pre obroka dva sata posle obroka a test bi trebalo vršiti dva puta nedeljno.

pH vrednost urina ukazuje koliko uspešno organizam asimiluje minerale, pogotovo kalcijum, magnezijum, natrijum i kalijum. Ovi minerali se još nazivaju baferima kiselosti jer ih organizam koristi da bi održavao normalni pH vrednost telesnih tečnosti.

pH vrednost pljuvačke ukazuje na aktivnost enzima za varenje, pogotovo u jetri i crevima.

Kako i zašto se vrši EKG pregled?

3. мај 2007.

Elektrokardiogram je test koji se koristi kako bi se procenio ritam i električna aktivnost srca. Stres test je EKG test koji se vrši tokom fizičkog opterećenja.

Koristi se da bi se diagnostikovao srčani udar i abnormalnosti u ritmičnom radu srca. Može da da indicije o drugim oboljenjima srca i pluća kao i o drugim hroničnim oboljenjima koji nisu direktno vezani za oboljenja srca.

Srčana oboljenja mogu da daju različite simptome, kao što neka druga oboljenja kao što je balans elektrolita u organizmu (kao što su ravnoteža kalijuma i magnezijuma) mogu davati slične simptome kao kod oboljenja srca i utiču na promene EKG-a.

Simptomi koji zahtevaju EKG pregled su:

– bol u grudima
– kratak dah
– ubrzan puls
-anksioznost
– nesvestica
– bol u stomaku, mučnina, problemi sa varenjem
EKG se rutinski izvodi kod:

-Pacijenata kojima predstoji operacija pod totalnom anestezijom, kako bi se ustanovilo stanje srca koje bi moglo da se pogorša pod uticajem stresa od određene hirurške proceure, što može povećeti rizik od mogućih posoperativnih komplikacija.

– Kod ljudi koji se bave stresnim zanimanjem

– Kod ljudi preko 40-te godine života u okviru rutinskog godišnjeg pregleda

– Kod pacijenata koji već imaju neko srčano oboljenje, kako bi se proverilo stanje srca i reakcija na lekove i kod ljudi koji imaju pejs-mejker.

Sam EKG pregled ne nosi nikakav rizik od mogućih komplikacija. Sama procedura je bezbolna. Pre EKG pregleda imaće te pregled i biće vam postavljena pitanja u vezi sa zdravljem. Tokom EKG pregleda treba da ležite na leđima, na grudi vam se prikači 6 malih elektroda, ostale se prikače na noge i ruke. Tokom otkucaja srca, stvaraju se električni signali. EKG detektuje ove signale preko površine kože i oni se zapisuju na grafikonu. EKG test traje 3 do 4 minuta a u zavisnosti od stanja srca možete biti upućeni na dodatne preglede.

Hospitalizacija nije potrebna sem ukoliko EKG ne otkrije ozbiljne simptome koji zahtevaju lečenje ili operaciju.

Lekar tumači rezultate EKG-a i u zavisnosti od rezultata kao i dodatnih informacija iz istorije bolesti daje preporuke o eventualnom lečenju ili o dodatnim ispitivanjima koje je potrebno uraditi da bi se došlo do dijagnoze.

Hrana koja greje

2. мај 2007.

Zašto se neki ljudi tokom zime smrzavaju dok je drugima uvek toplo? Da li postoje neke vrste namirnica koje zagrevaju telo?

Telesna građa sadrži određen procenat masnoća i mišića, neki imaju više masnih naslaga od drugih. Žene imaju više masnih naslaga od muškaraca a sve ovo stvara razlike u doživljavanju, opažanju hladnoće. Žene imaju procentualno više masnih naslaga od muškaraca, prosečna 30-to godišnja žena ima 26% masnih naslaga dok muškarac, njen vršnjak ima 21% masnoća ali više mišića, zbog čega organizam muškarca će stvarati više toplote nego organizam žene pod istim uslovima, ali zbog više masnih naslaga organizam žene bolje čuva toplotu.

Sve namirnice životinjskog porekla imaju osobinu da zagrevaju, uključujući mlečne proizvode, meso, živinu i ribu. Neglazirane žitarice, proteini i omega-3 masne kiseline takođe obezbeđuju energiju koja nam omogućuje osećaj topline. Povrće koje zagreva je povrće kod koga se koristi koren kao što je šargarepa, krompir, crni i beli luk, rotkva, cvekla.

Bilo koje povrće kome je potrebno vreme da izraste i čiji jestivi deo raste ispod površine zemlje obično zagreva i dobro ga je jesti tokom zime. Koštuničavo voće i semenke kao što je susam takođe zagrevaju. Tokom zime takođe prijaju više začini nego u letnjim mesecima.

Namirnice koje zagrevaju tokom zime

Povrće od koga se jede koren – šargarepa, rotkve, beli i crni luk pored toga što greju bogate su izotiocijanitima i indolima koji predstaljaju fitosupstance koje pomažu u prevenciji raka. Krompir je snažan izvor energije.
Grašak, boranija, pasulj, sočivo predstavljaju povrće bogato proteinima i dobro snabdevaju organizam energijom. Žitarice takođe imaju visoku energetsku vrednost i bogate su proteinima.

Smatra se dobrim izvorom energije ananas, papaja, urme.
Od začina zimi je dobro koristiti senf, biber koji se u mnogim narodima koriste kao lek protiv nazeba i gripova a ujedno podstiču apetit, poboljšavaju varenje i stimulišu cirkulaciju krvi.
Bosiljak štiti od prehlada i gripa i ojačava imunitet. đumbir zagreva.

Tokom zime treba poboljšati imuni sistem u čemu hrana može dosta da doprinese a i činjenica je i da ljudi tokom zime imaju bolji apetit a i hrana se bolje vari. Namirnice koje podižu imunitet su one koje se lako vare kao voće, povrće, mlečni proizvodi, leguminoze, ujedno su i dobar izvor energije.

1...1.8571.8581.859...1.866 Stranica 1.858 od ukupno 1.866

Topvita | Ekologija | Ishrana | Zdravlje