Reza Mabini Dehkordi je devet godina radio kao stolar i osim uobičajenih drvenih predmeta poput vrata, stolova i prozora, on je napravio i dva automobila.
Pesnik je za iranski portal „Mehr“ ispričao da je dva meseca učio za stolara, posle čega je kupio sve neophodne mašine i opremu i sa ocem otvorio malu radionicu.
Dehkordi je ove specijalne drvene automobile osmislio kao vozila za razne prilike, najpre za svadbe, ali i za druge praznike, kao i za turističke vožnje.
Istraživači sa Univerziteta u Teksasu utvrdili su da kada su miševima davali hranu bogatu saharozom rast tumora se povećao kao i metastaze.
Šećer, koji je sastavni deo pojedinih pića ili hrane kao što su kečap, štapići od žitarica ili biskviti podstiču pojavu i širenje raka dojke kod žena, upozoravaju naučnici.
Ishrana koja se praktikuje na Zapadu i koja je bogata šećerom povećava rizik od raka dojke i metastaziranje na pluća, navodi se u najnovijoj studiji.
Istraživači sa Univerziteta u Teksasu utvrdili su da kada su miševima davali hranu bogatu saharozom rast tumora se povećao kao i metastaze, piše danas britanski Telegraph.
Oni su utvrdili i da fruktoza u šećeru, koji se koristi svakodnevno, i kukuruzni sirup, koji sadrži visok nivo fruktoze i koji je sastavni dio mnogih vrsta hrane i pića, podstiče pojavu raka dojke.
U istraživanju je utvrđeno da se kod 58 posto miševa kojima su davali hranu bogatu saharozom razvio rak dojke.
“Utvrdili smo da unos saharoze, u nivou koji se unosi u ishrani na Zapadu, vodi širenju tumora i metastazama u poređenju sa ishranom baziranom na skrobu”, rekao je lekar Pejing Jang.
U studiji, koja je objavljena u online izdanju časopisa “Istraživanja bolesti raka” (Cancer Research), utvrđeno je da su se određeni oblici raka kod miševa koji su unosili hranu bogatu saharozom ili fruktozom brzo i lako širili u odnosu na one koji su unosili hranu sa kontrolisanim nivoom skroba.
izvor: stil kurir
Umete li ispravno da dišete?
Meditacija predstavlja sedmi članak velikog jedinstvenog tela, koje se naziva rađa, kraljevska joga. Pre nego što dođemo do konkretne tehnike meditacije, neophodno je proći prethodne korake – članke joge, a jedan od njih je kontrola daha.
Tehnike kontrole daha, odnosno prane, se u jogi izučavaju objedinjeno kroz prakse pranajame. Ukratko ćemo se osvrnuti na prakse: Šuka Purvak Pranajamu (prijatna pranajama) i potpuno jogijsko disanje.
Lako i efikasno
Tehnika Šuka Purvaka Pranajama je jedna od najjednostavnijih, ujedno i najdelotvornijih pranajama. Sedite u neku od već predloženih sedećih asana (krojački položaj, lotos, polulotos, svastikasana, dijamant i dr.), a možete i na stolici, pri čemu je važno da se u izabranom položaju možete udobno smestiti, pravih
leđa, šaka položenih na kolenima. Najpre izdahnite sav vazduh kroz nos. Podignite desnu šaku i zatvorite desnu nozdrvu desnim palcem, te udišite kroz levu nozdrvu lagano i ravnomerno, tako da dah bude gotovo nečujan. Odmah po završetku udaha, zatvorite i levu nozdrvu (desna ostaje zatvorena palcem) malim i domalim prstom, ispruženim i spojenim, i zadržite dah, onoliko sekundi koliko je trajalo udisanje. Potom oslobodite desnu nozdrvu, dok levu držite zatvorenu, i izdišite kroz desnu nozdrvu, vrlo lagano i ravnomerno, u istom ritmu. Posle toga, pošto su vam pluća ispražnjena, ponovo zatvorite prstima obe nozdrve i zadržite dah jednak broj sekundi. Tako ste završili polovinu ciklusa. Nastavljate dalje, bez prekidanja, udišite kroz desnu nozdrvu, držeći levu zatvorenom, zadržite dah, zatvorivši obe nozdrve prstima na prethodno opisani način, zatim izdišite lagano, ravnomerno i nečujno kroz levu nozdrvu, dok sasvim ne ispraznite pluća, i na kraju zadržite dah zatvorenih nozdrva. S time završavate ceo ciklus i počinjete sledeći. Da rezimiramo: jedan ciklus sadrži 6 pojedinačnih faza, ujedinjenih u dva poluciklusa, koji se smenjuju, bez zaustavljanja. Pravilo je da je dužina trajanja svih pojedinačnih faza ista, onoliko sekundi koliko vam prija.
Prvi poluciklus:
• Udah kroz levu nozdrvu, desna zatvorena;
• Zadržavanje daha, obe nozdrve zatvorene,
puna pluća;
• Izdah kroz desnu nozdrvu, leva zatvorena;
• Zadržavanje daha, obe nozdrve zatvorene, prazna
pluća.
Drugi poluciklus:
• Udah kroz desnu nozdrvu, leva zatvorena;
• Zadržavanje daha, obe nozdrve zatvorene,
puna pluća;
• Izdah kroz levu nozdrvu, desna zatvorena;
• Zadržavanje daha, obe nozdrve zatvorene, prazna
pluća.
Ova pranajama je veoma delotvorna – ona smiruje um, izoštrava percepciju, osnažuje pažnju i budi samosvest. Otuda je ona veoma dobra priprema za snagu koncentracije, koja je neophodna za pravilno izvođenje meditacije.
Ovladavanje potpunim jogijskim disanjem je osnova za dalji rad i napredovanje ka meditaciji. Ono je neprocenjivo za čitav organizam, i njegovi efekti su mnogobrojni. U svim dobrim priručnicima joge dato je uputstvo za učenje potpunog jogijskog disanja, tako da ću se ovde zadržati samo na određenim nijansama i aspektima ovog načina disanja relevantnim za našu temu.
Punim plućima
Potpuno jogijsko disanje je integralno disanje i obuhvata tri parcijalna disanja, kojima uglavnom pribegavamo u svakodnevnom životu.
To su sledeći načini disanja:
1. Abdominalno ili dijafragmatsko disanje;
2. Prsno disanje;
3. Klavikularno ili visoko disanje.
Abdominalno disanje uključuje angažovanje dijafragme – elastične pregrade koja razdvaja pluća od trbušne šupljine, u kojoj su smešteni unutrašnji organi. Prilikom ovog načina disanja, angažujemo trbušne i mišiće abdomena, pri čemu se stomak uvlači kod izdisaja, a širi kod udisaja. Prsno disanje je disanje koje omogućuju međurebarni mišići, koji šire grudni koš bočno. Kod ovog načina disanja, grudi se šire i skupljaju bočno, na obe strane. Klavikularno disanje se odvija pomoću podizanja ključnih kostiju i gornjeg dela grudi. Abdominalno disanje apsorbuje najveći volumen vazduha, prsno disanje nešto manji, a klavikularno disanje relativno najmanji volumen.
Obični ljudi nisu ni svesni svog disanja, i oni ne znaju da ne dišu pravilno. Ljudi obično dišu parcijalno,
koristeći samo jedan ili katkad dva načina disanja od prikazanih. Jedino potpuno jogijsko disanje omogućava korišćenje punog kapaciteta pluća. Ovaj metod disanja povezuje sva tri parcijalna disanja u jedinstveni tok, koji kreće sa temeljnim izdisanjem, a onda narasta kao talas, počev od naduvavanja abdominalnog dela (abdominalno disanje), nastavlja se na širenje grudnog koša i dovršava podizanjem gornjeg dela grudi i ključnih kostiju. Tako se završava jedan ciklus i zatim se ponavlja ispočetka. U početku je teško savladati ovo disanje, jer nam se čini teškim i zahteva puni mentalni angažman. Početnik mora da obrati pažnju na pojedinosti svakog zasebnog pokreta i treba mu dosta truda i vežbe da bi
ujednačio disanje, kako bi sve izgledalo elegantno i bez zastoja, kao jedinstven talas. Međutim, kada ovlada potpunim jogijskim disanjem, ono će postati sasvim prirodno i zameniće površno i neujednačeno disanje na koje je ranije bio navikao.
Potpuno jogijsko disanje počinje izdisanjem, pri čemu snažno uvlačimo stomak, angažujući trbušne mišiće, sa ciljem da temeljno ispraznimo pluća i istisnemo sav vazduh. Odmah potom opuštamo abdomen i vazduh sam ulazi i puni donji deo pluća, zatim bez zastoja prelazimo na širenje grudnog koša, uz angažovanje međurebarnih mišića, i konačno, završavamo podizanjem gornjeg dela grudi i širenjem ramena i ključnih kostiju, što potpomaže da što više vazduha ispuni gornje delove pluća.
Vazduh na taj način ulazi u donje, srednje i gornje režnjeve pluća. Ovakav način disanja snižava krvni pritisak, usporava rad srca, umiruje i snaži nervni sistem, čisti krv i kožu, masira unutrašnje organe, jača disajne organe, stimuliše rad endokrinih žlezda, povećava otpornost organizma i imunitet, revitalizuje telo i izaziva unutrašnji osećaj radosti i dubokog mira. Potpuno jogijsko disanje se nadovezuje na asane, učvršćuje stanje opuštenosti i produbljuje smirenost uma. Smiren um se lakše koncentriše, a jaka koncentracija i fokusiranost na objekat je središnja tema meditacije.
Iscrpljenost organizma izazvana stresom dovodi do potištenosti i depresije, što vodi u nesanicu. Akupresura i upornost ove neugodnosti mogu da odagnaju.
PREKOMERNO ZNOJENJE
Akupresurna tačka se nalazi na spoljnoj strani cevanice, tačno oko pet centimetara iznad skočnog zgloba, na sredini (vidi sliku).
UMOR
Uhvatite mali prst desne ruke između kažiprsta i palca leve ruke.
BOLOVI U ZGLOBOVIMA
Za ublažavanje ovih bolova dovoljan je — kažiprst (vidi sliku).
STRAH
Akupresura se izvodi u sedećem položaju. Kažiprstom obe ruke istovremeno masirajte tačke na obe noge sa spoljne strane kolena u visini polovine kolena (u stajaćem položaju). Masirajte ovaj predeo pet minuta lakim pritiscima.
Sledećeg vikenda: Kako akupresura pomaže kod bolesti srca, reume…
Crna ribizla ima sitne, sočne bobice prijatnog kiselkasto-slatkog ukusa, one su veoma zdrave i lekovite. Blagotvorno deluju na zdravlje kostiju, pomažu u borbi s rakom i njegovoj prevenciji. Osim toga domaći sok od ribizle smanjuje rizike od velikog broja kardiovaskularnih bolesti. Predstavlja svojevrsni prirodni multivitamin.
Crna ribizla, kao i crvena je nažalost prilično zapostavljena u ishrani, iako obiluje dragocenim materijama. Stoga, iskoristite maksimalno ovo doba godine, kada su vam dostupne, a jedite i drugo zdravo bobičasto voće. U nastavku saznajte više o njihovoj lekovitosti, te kako se priprema čaj i lekoviti sok od crne ribizle.
Pored dobro poznate crvene, koja je i najzastupljenija kod nas, postoji i crna ribizla. Ona je podjednako lekovita i zdrava, te je obavezno uključite u ishranu. Ovo niskokalorično voće sadrži ugljene hidrate, dijetalna vlakna i proteine. Prebogata je karotinom, koji mu daje boju, a, osim toga, pomaže sintezu vitamina A. On štiti sluzokožu i pospešuje razmenu materija na ćelijskom nivou. Ribizle sadrže zavidne količine vitamina B1, B2 i B6, niacina, kao i vitamina E.
Izuzetno bogata vitamininom C
U 100 g svežih bobica ima 69 odsto preporučene dnevne doze. Predstavlja snažan antioksidans koji se bori, pa čak i poništava dejstvo slobodnih radikala u ćelijama kože. Osim toga C vitamin pomaže u regeneraciji ćelija i štiti kožu od UV zračenja. Znatne količine ovog vitamina jačaju imunosistem, štite organizam od virusa i bakterija. Pomažu čak i u borbi s rakom i njegovoj prevenciji.
Crna ribizla je dobar izvor vitamina K, koji čuva zdravlje kostiju. Naime, on aktivira osteokalcin, koji pomaže ugradnju kalcijuma u kosti. Ako ih redovno jedete, možete usporiti starenje, tvrde stručnjaci.
Plodovi slatko kiselog, osvežavajućeg ukusa mogu se jesti u svežem obliku. Koriste se i za pripremu čaja, soka, vina, kompota, marmelade. Takođe, crna ribizla koristi se kao sredstvo za revitalizaciju starijih osoba.
Crvena ribizla bogata je gvoždem, mineralom što pospešuje proizvodnju crvenih krvnih zrnaca. Sadrži i kalijum, natrijum, kalcijum, fosfor, magnezijum i bakar.
Pored velike količine limunske kiseline, sadrži i jabučnu kiselinu i pektin invertin. Budući da su bogate vlaknima crvene ribizle regulišu aktivnost creva. Pomažu izbacivanje toksina iz organizma i sprečavaju zatvor.
U našoj narodnoj medicini crvena i crna ribizla poznate su kao izuzetno voće koje otvara apetit. Takode, ove bobice blagotvorno deluju na zdravlje kardiovaskularnog sistema. Nivo kalijuma u ribizlama sprečava hipertenziju i snižava krvni pritisak, a pored toga je važan i za zdravlje bubrega.
Široku primenu imaju i listovi, koji pomažu u lečenju jetre i krvnih sudova. Pored toga, čaj od listova pomaže u slučaju visokog krvnog pritiska i zapaljenja mokraćne bešike. U lekovite svrhe koristi se i koren crvene ribizle – kao lek protiv upale bubrega.
U narodnoj medicini ribizla je poznata kao voće koje jača, čisti i ulepšava telo. Bilo da je reč o crvenoj ili crnoj, ona je izvanredan izvor vitamina C, neizostavne stavke jakog imunološkog sistema i dobrog zdravlja. Ribizle sadrže ugljene hidrate, proteine i kalorije u tragu. Takođe, one su odličan izvor vlakana.
Čisti organizam i olakšava probavu
Crna ribizla jača apetit, čisti krv i creva, poboljšava rad probavnih organa. Pomaže u lečenju gastritisa, čira na želucu i zatvora (zahvaljujući velikoj količini vlakana). Ona jača otpornost organizma, jer nam imunitet u ogromnoj meri zavisi od zdravlja creva.
Za zdravlje bubrega
Plodovi i prirodni sok od crne ribizle korisni su za zdravlje bubrega i sprečavanje nastanka bubrežnih bolesti. Čaj od listova zahvaljujući eteričnim uljima, potpomaže rad ovih organa.
Crna ribizla ima i diuretska svojstva, tj. omogućava izlučivanje mokraće, a korisna je i u slučaju mokraćne infekcije. Takođe, smatra se da je prirodni lek za reumatske tegobe.
Bori se s visokim krvnim pritiskom i anemijom
Crna ribizla snižava i normalizuje krvni pritisak, te pomaže u slučaju ateroskleroze i proširenih vena. Budući kako sadrži obilje minerala, ribizla pomaže i u lečenju anemije. Savetuje konzumiranje što više zrelih i svežih plodova u sezoni zrenja.
Van sezone treba piti prirodne napitke pripremljene sa ovim voćem, dva do tri puta dnevno. Ako sok od ribizle držite neko vreme u ustima, pomoći će vam da ojačate desni. Takođe sprečiće njihovo krvarenje, koje može biti vrlo neprijatno.
Pomaže u slučaju upale pluća
Kako je ribizla multivitaminska bomba s antibakterijskim svojstvima, veoma je korisna za jačanje imuniteta. Ona sprečava nastanak različitih infekcija, uključujući i upalu pluća. Od velikog je značaja i ukoliko se bolest već razvila, pa čak i uznapredovala.
Ukoliko imate crne ribizle u vašem domu, vrlo jednostavno možete napraviti super ukusni sok. Ovaj napitak je daleko bolji izbor od bilo kog kupovnog, koji pri tom mogu sadržati štetne sastojke.
Priprema soka nije teška. Najpre ih detaljno operite nad mlazom hladne vode a zatim odstanite listove i drške. Nakon toga izručite ih u poveći lonac, prelijte sa vodom i pustite nek lagano kuva. Mešajte redovno i nemojte pojačavati vatru. Kada primetite da su pustile svoj sok, sklonite sa šporeta. Naknadno izgnječite pulpe i kožicu iscepajte kako bi iscureo i ostatak prirodnog soka. Sve zatim prebacite u drugu posudu.
Kako napraviti sok od ribizle u blenderu
Takođe ovaj ukusan i zdrav napitak priprema se i pomoću blendera na puno jednostavniji način. U 2,5 dl vode dodajte nekoliko plodova i sve zajedno smiksajte. Ako dobijete isuviše gust sok od crne ribizle, naknadno ga razblažite vodom. Pijte ga do 4 puta tokom dana…
Ko ne sme piti ovaj napitak?
Sok od crne ribizle nuspojave gotovo i da nema. Jedino sa njim trebaju biti oprezne dojilje i trudnice. Nije preporučljiv ni skroz maloj deci, a starije osobe ga smeju piti, ali dozirano. Hemofiličari, kao i osobe koje uzimaju lekove koji razređuju krv ne bi trebale da ga piju. Crna ribizla može povećati protok krvi, te ga ove rizične grupe trebaju izbegavati. Lekari ga takođe ne preporučuju neposredno pred operativne zahvate iz pomenutih razloga.
Čaj se sprema veoma jednostavno.
Dva prstohvata isilnjenih listova crne ribizle stavite u dva decilitra prokuvane vode. Nakon dva-tri minuta napitak se procedi i popije.
Čaj od listova crne ribizle sprečava stvaranje peska u mokraćnoj bešici.
Fenomenalno vino od ribizle
Crna ribizla je veoma moćno bobičasto voće od koga, se između ostalog pravi i odlično vino.
Željena količina ribizli usitni se i pomeša s vodom, šećerom, vinskim kvascem i suvim grožđem. To se zatim stavi u staklenu flašu, dok ne bude dopola puna. Ostavi se 40 dana na toplom mestu zbog fermentacije, a zatim se procedi i uspe u sterilne flaše. Nakon što vino dozri, čuva se na dobro rashlađenom mestu.
Neguje kožu i kosu
Crna ribizla sadrži veliku količinu niacina, bitnog za pravilno funkcionisanje nerava. ali i pantotensku kiselinu. Važna je za ćelijsko disanje i lepu kosu. Zanimljivo je kako je omiljena i u kozmetičkoj industriji. Njen sok savršeno regeneriše i hidrira suvu kožu.
Organsko ulje od semenki crne ribizle sadrži visok procenat gama-linoleinske kiseline. Ona je aktivator ćelijskog metabolizma koji hidrira i jača zaštitni omotač kože.
Pripremili smo vam više dobrih recepta u kojoj je glavna zvezda crna ribizla, obavezno isprobajte.
Salata sa ribizlama i gorgonzolom
Potrebno:
60 g oraha,
300 g spanaća,
1/2 šolje gorgonzole,
1,5 šolja ribizli.
Za preliv:
1/3 solje žutog šećera,
1/2 solje jabukovog sirćeta,
1 kašičica senfa,
1 kašičica belog luka u prahu,
1 šolja biljnog ulja,
1 kašika maka,
so.
Priprema salate:
U blender stavite šećer, jabukovo sirće, senf, beli luk, mak i so pa dobro izmiksati. Zatim uz neprestano mešanje lagano dodati biljno ulje. U posudu za salatu stavitu spanać, orahe, ribizle i izdrobljenu gorgonzolu. Preliti s nekoliko
kašika pripremljenog dresinga. Preostali preliv možete čuvati u frižideru do nedelju dana. Crna ribizla uz ostale sastojke daje ovoj salati izvanredan ukus. Uživajte!
Kuglice sa ribizlama i kozjim sirom
Sastojci:
220 g svežeg kozjeg sira,
1 šolja sirovog kikirikija,
100 g ribizi,
1/2 veze vlašca,
so.
Priprema recepta:
Kikiriki propržiti na suvom tiganju i ostaviti nek se ohladi. U posudi za mešanje sjediniti sir ribizle, po potrebi posoliti i lagano promešati. Pripremljenu smesu oblikujte u kuglice i stavite na štapiće za ražnjiće. Na kraju svaku uvaljati u sitno iseckan vlašac.
Taljatele s dagnjama i ribizlama
300g taljatela,
1 crni luk,
2 kašičice maslinovog ulja,
300 g dagnji,
1,5 dlbelog vina,
crvena ili crna ribizla (250 g),
so,
biber,
2 kašike estragona.
Kako se pripremaju:
Taljatele skuvati u slanoj vodi, procediti i ostaviti sa strane. Crni luk sitno iseckati i propržiti na malo maslinovog ulja. Zatim dodati dagnje i belo vino, poklopiti i dinstati na tihoj vatri deset minuta. Na kraju dodati crne ribizle, estragon, so i biber i kuvati nekoliko minuta. Sjediniti s taljatelama.
Crna ribizla je našla svoje mesto i u sledećem ukusnom specijalitetu. Evo koji su vam sastojci neophodni za njegovo pripremanje:
500 g pilećeg belog mesa,
400 g ribizli,
200 g zelene boronije,
2 šargarepe,
biber,
so,
šećer po želji,
1 kašičica putera,
nekoliko listova nane.
Priprema recepta:
Piletinu iseći na filee, posoliti i pobiberiti, pa ispeći na grilu. U šerpicu staviti puter nek se zagreje, dodaje se crna ribizla (cela količina), prstohvat soli, malo bibera i šećera. Kuvati na tihoj vatri dok ribizle ne puste sok. Šargarepu iseći na trake i zajedno s boranijom skuvati u slanoj vodi. Procediti i servirati na tanjir, preko staviti meso, preliti sosom i posuti listovima nane.
Recept za mus od ribizli
Potrebno:
120 g šećera,
350 g ribizi,
2 belanceta,
4 kašike slatke pavlake,
1 kašika vanil-šećera,
1 želatin.
Priprema musa:
U manjoj šerpi zagrejati 50 ml vode sa šećerom, povremeno mešajući dok se šećer ne istopi. U blenderu izmiksati ribizle, zatim sipati sirup sa šećerom i dobro umutiti. Dodati želatin pripremljen prema uputstvu s kesice i promešati. Belanca umutiti u čvrst sneg, a posebno umutiti vanil šećer i slatku pavlaku. To dvoje pomešati pa
dodati u sos od ribizli.
Napravite ukusni smuti s ribizlama
Sastojci:
1 šolja ribizli,
2 šolje malina,
1 šoljica grčkog jogurta,
1 šolja obranog mleka,
2 kašike meda,
1/4 kašičice ekstrakta vanile,
listovi nane.
Priprema smutija
U blender staviti maline, ribizle, mleko, med i ekstrakt vanile pa miksati dok se svi sastojci ne sjedine. Na kraju dodati jogurt i kratko umutiti. Sipati u čaše i ukrasiti listovima nane.
Crna ribizla smatra se za vrlo moćno bobičasto voće. Učiniće puno za vaše zdravlje, ukoliko je konzumirate redovno. Obavezno pročitajte i naš raniji članak lekovitost likera aronije.
Kineska studija iz aprila ove godine je otkrila da jedinjenje iz ovog voća izaziva apoptozu ćelija raka i dovodi do zaustavljanja njihovog ćelijskog ciklusa.
Voće lu han guo (Siraitia grosvenorii), poznata u Kini i kao “voće dugovečnosti”, već se vekovima koristi u Kini za lečenje različitih bolesti, od respiratornih infekcija do digestivnih problema.
Mnogi znaju da je ovo voće zdrava zamena za šećer i da ima pozitivne efekte na smanjenje nivoa holesterola. Međutim, najnovije istraživanje ukazuje na to da ova voćka može da izleči i rak.
Treba napomenuti da su japanski istraživači početkom 21. veka otkrili da određene supstance u ovom voću inhibiraju rast ćelija raka kod miševa.
Od tada su sprovedene brojne studije koje idu u prilog ovom voću.
Kineska studija iz aprila ove godine je otkrila da jedinjenje mogrozid V iz lu han guoa izaziva apoptozu ćelija raka i dovodi do zaustavljanja njihovog ćelijskog ciklusa.
Studija iz 2015. godine je otkrila da jedinjenje mogrol, biometabolit iz lu han guoa, ima antikancerozna svojstva i da smanjuje rast ćelija kod leukemije.
Studija iz 2011. godine je otkrila da jedna varijanta voća lu han guo po imenu Momordica grosvenorii ima antiupalna i antikancerozna svojstva.
Kineska studija iz 2008. godine je dokazala antidijabetska svojstva lu han guoa i otkrila da mogrozid V ima antioksidativna svojstva.
Izgleda da antikancerozna svojstva u ovom voću imaju hemijske supstance koje se nazivaju mogrozidi. Tu spadaju mogrol, mogrozid V i 11-okso-mogrozid.
Mogrozidi su jedinjenja koja daju sladak ukus ovom voću, a istovremeno su odgovorni i za uništavanje raka. Ako se uzme u obzir činjenica da su istraživači dokazali da povećani unos šećera izaziva širenje raka, lu han guo je voćka koja može da uspori rak, kao i da ga izleči.
Istraživači navode da mogrozidi spadaju u grupu jedinjenja kukurbitanskih glikozida, koji su prisutni i u gorkoj dinji, a koji dokazano deluju protiv raka i regulišu imuni sistem.
Inače, prvi glikozid ikada otkriven je bio amigdalin 1830. godine. Amigdalin je jaka supstanca koja uništava rak a koja je prisutna u jezgrima koštica kajsije.
Istraživači još uvek nisu sigurni da li je isceljujuće svojstvo vezano za kukurbitansku ili glikozidnu grupu, ali jedna stvar je sigurna: lu han guo je najbolji prirodni niskokalorični zaslađivač koji se danas može naći na tržištu i ima veoma pozitivan efekat na dijabetes, što može ukazati na to da deluje i protiv raka.
izvor: stil kurir
Kako pobediti sebe?
Naš saradnik iz Beograda, Dušan Blagojević (www.pomozibloze.com) je uspeo da prebrodi i savlada mnoge svoje slabosti ili kako voli da kaže da eleminiše onog sebe kojim nije bio zadovoljan, da potom postigne brojne uspehe zbog kojih mu se drugi obraćaju za savet, a pritom mu broj godina koje je napunio počinje dvojkom.
Ideju za ovaj tekst dobio sam kada mi je posle jedne emisije, prišao mladić. Delovao je nervozno, i želeći da probije led, kroz šalu me upitao: „Dobro Dušane, koga treba da ubijem pa da postanem uspešan kao ti?“ On je želeo da pokrene razgovor, da bude duhovit, a ja sam žurio. Ipak, dobio je odgovor, koji ga je ostavio bez reči.
Pre nego što nastavim želim da razjasnimo par stvari. Ovo neće biti lagano štivo za brzo čitanje i još brže zaboravljanje, još manje tekstić o revolucionarnoj za 9 dana – 9 kila manje dijeti, ili kako za samo 4 minuta dnevno do savršenih trbušnjaka. Takođe, ovde nećeš naći 5 lakih načina za sreću, uspeh i bogatstvo. Ako želiš rezultate bez rada, ako veruješ u pobedu bez pada, ako tražiš uspeh bez ulaganja i život bez žrtve, preskoči ovaj tekst, i potragu nastavi na drugom mestu. Ja ti želim prijatan ostatak dana i svu moguću sreću. Još si tu? Sjajno, hajde da vidimo o čemu se ovde radi. Ovo je odvažna odiseja potrage za lepotom i smislom. Ovo je iskrena ispovest. Ovo je moja priča.
A ko sam ja?
Zovem se Dušan i živim u Beogradu. Završio sam prava, a zavoleo psihologiju. Uspeo sam da 155 kg
teškog lenjivca pretvorim u mišićavog ratnika spremnog za svaki izazov. Uspeo sam da pobedim mucanje, anksioznosti i strah od javnog nastupa. Prestao da uludo rasipam vreme gledajući TV, i počeo mudro da sabiram znanje čitajući knjige. Počeo sam da se budim u 5 ujutru i preuzeo kontrolu nad svojim vremenom i životom. Naučio strani jezik, vratio sve dugove i počeo sa pisanjem doktorske disertacije. Osmelio sam se, poverovao u snove, pokrenuo blog, i gle čuda, počeo dodatno da zarađujem. U međuvremenu sam izabran za najmlađeg predsednika prvog Toastmasters kluba u Srbiji, gostovao u nekoliko tv emisija, i važnije od svega, uspeo da probudim mnoge ljude i pokažem im kako da postanu najbolje verzije sebe. Sve ovo sam postigao, a broj godina mi još uvek počinje sa 2. Mnogi kažu da sam uspešan. Da li su u pravu, ne znam, nije moje o tome da pričam. Ali odlično znam šta sam bio spreman da uradim da bih došao dovde. Ipak pođimo redom.
San o sreći
Od kad znam za sebe upijao sam priče o životima velikih. Vremenom, heroji grčke mitologije, svoje mesto su ustupili realnim, životnim herojima, pobednicima i uspešnim ljudima. Poput onog duhovitog mladića, često sam se pitao šta je potrebno da uradim da bih postao kao oni. Šta to pravi razliku između između posebnih i prosečnih, između šampiona i šarlatana, između njih i nas. Nezadovoljan sopstvenim, utehu sam nalazio u maštanju o njihovim životima. U toj zavodljivoj lakoći kojom prevazilaze ogromna iskušenja, čine uvek prave stvari, i neustrašivo podnose sve bolove, dok ne istraju do pobede.
Žudeo sam za njihovom snagom, molio se za njihovu disciplinu i maštao o njihovoj volji. Mašta je bila moje pribežište. Tamo sam pokušavao da se sakrijem od bolne stvarnosti i istinskog očaja sopstvene svakodnevnice. Tako sam pokušavao da anesteziram akutno nezadovoljstvo. Ja – veliki majstor odlaganja, ja moćni mađioničar bežanja. A bežao sam. Od bola, od istine, od bolne istine da sam potpuni prosek. Prosečan student, prosečnog izgleda i prosečnih izgleda za budućnost. Prosek koji nešto čeka. Čeka da ga neko izvuče iz živog blata rastućeg besmisla, čeka da ga neko izbavi iz mrtvog mora neostvarenih potencijala. Čeka, a ne shvata, da se od sebe ne može pobeći, ne shvata da niko neće doći.
Priča o bolu i trijumfu
“Čovek je biće kome i Bog može da se obraduje, a od koga i đavo može da se zastidi”, reči su profesora Bože Kneževića, filozofa i istoričara, koje su me podstakle. Tada sam odlučio, dosta sam se stideo. Doneo tu presudnu odluku. Tada sam shvatio da moram da likvidiram. Da likvidiram tog neuspešnog, nedisciplinovanog, slabog i prosečnog sebe. Da likvidram tu cmizdravu žrtvu u sebi, tog mekanog slabića koji za sve svoje slabosti krivi druge i okolnosti. Da eleminišem tu nesigurnu, uplašenu, debelu lenštinu koja se plaši da govori, a muca kada progovori. Tog nestrpljivog dečaka koji želi sve i odmah, onog koji sve pokuša i brzo odustane čim bolno postane. Tog Dušana koji ima veliki i pravi san, ali pogrešan i poguban stav. Dušana koji uporno odbija da shvati da se lepota života u bolu ogleda.
Postoje dve vrste bola. Prvi je intenzivan i oštar. Zna da zaledi, zaseče, neprijatno zapeče. On viče: „Nešto se dešava, nešto se menja, nije sigurno, nije prijatno, odustani, prekini, beži!“ Drugi je dublji, opasniji. On je tiši i ne viče. Šapuće. Umiruje opravdanjima, uspavljuje izgovorima. Mudro te navikava na sopstveno prisustvo, dok strpljivo pušta korenje u samu srž tvoga bića.
Prvi je bol promene, drugi je bol kajanja. Prvi je površinski bol, neprijatan, ali uvek prođe. Drugi ume da ostane u nama večno, zna da se uvuče u svaku poru, da se skrije iza pogleda, i oboji nam život. A takav bol nikada ne prolazi. Pristao sam na prvi bol, osetio sam ga i prihvatio. Jer nije lako eliminisati lošiju verziju sebe. Nije lako iskoreniti destruktivne navike, ispraviti utabane staze, i zaboraviti zapamćene obrasce. To je najviši stepen bola promene. Sve te boli i sve te plaši. Nisam bio siguran šta će se desiti, ali sam bio siguran, stari Dušan više ne postoji. A ovaj novi će nekako uspeti, ovaj novi će istrajati.
Vremenom, navikao sam se na taj bol, koji je i dalje je bolelo, ali nekako drugačije, poznatije. Počeo sam da ga priželjkujem, da mu se radujem, počeo sam da ga stvaram. Jer pronašao sam smisao u njemu, shvatio sam da može biti prelep, i da svaka promena boli,a da je život bez bola – život bez izazova, a život bez izazova je život bez promene i rasta. A takav život i nije život, to je neki ustajali, niski oblik energije. Takav život nije za mene. I na kraju, priznajem, morao sam da likvidiram kako bih došao dovde. To je bila moja odluka, i živeću s tim. Kajem li se? Ni jedne sekunde. Jer to je bila najbolja odluka koju sam ikada doneo. Ako se i ti pitaš koga trebaš da eliminišeš za uspeh, odgovoriću ti isto kao i onom duhovitom mladiću sa početka: „Ne pitaj me koga trebaš da likvidiraš. Pitaj me koga moraš da likvidiraš. Moraš da se odrekneš lošijeg sebe, da bi mogao da stvoriš najboljeg sebe.“ Pa, da li si TI spreman da uradiš to za uspeh?
Da se sreća za kojom svi jurimo krije u malim stvarima, a uspeh zavisi samo od nas, svedoči i primer Andrijane Čapko, koja uprkos poslu koji bi mogao da se smatra stresnim, nepobitnom činjenicom da živi u zemlji u kojoj baš ne cvetaju ruže i deli sudbinu njenih stanovnika, oslanjanjanjem na sebe samu uspeva da bude zadovoljna svojim životom i unosi radost u svet onih sa kojima se druži i sarađuje.
Često srećemo namrštena lica u prolazu. Hronično smo nervozni, napeti, nezadovoljni. Poželimo da se od sutra promenimo, sutra dođe i prođe, a mi ostajemo i dalji isti. Ima ljudi, onih retkih, koji su uspeli da se promene, da se opuste, da ne žure, da se ne svađaju, da se osmehnu nepoznatom prolazniku na ulici, da nauče da uživaju u sadašnjem trenutku. Andrijana Čapko je jedna od retkih ljudi u čijem prisustvu ćete se osećati opušteno, smireno, bez ustaljene trke sa vremenom. Andrijana ima 36. godina, ekonomista je po struci, radi u uspešnoj kompaniji na poziciji trening menadžera.
„Ljudi su različiti, svako je jedinstven, lep i poseban na sebi specifičan način, sa tim mogu da se složim. Sama ne volim generalizaciju, međutim, moram da primetim da većina nas ima stečene stavove koje nosi ili od kuće, ili koje je društvo nametnulo. Najčešća osobina kada smo mi ljudi sa prostora Srbije u pitanju je da večito kukamo, žalimo se svakome na svoju tužnu sudbinu: kako nema se para, nema se posla, valjda će se nešto ubrzo promeniti. Koliko god surovo zvučalo, ali je iskreno, neće. Neće se promeniti. Po nekom ustaljenom pravilu očekujemo čudo da se desi kako bi se promenila stvarnost u kojoj živimo, ali zaboravljamo najbitniju stvar, mi smo ti koji bi trebalo da se promenimo. Svet ne možemo menjati, ko god je pokušao nije u tome uspeo, ali zato ko je pokušao da promeni sebe, taj je na pravom putu. Podsetiću vas na reči Mahatma Gandhija: Budi promena koju želiš da vidiš u svetu“, kaže ova mlada žena.
Andrijana je uspela da sama postigne željenu promenu o čemu danas rado govori.
„Sve je u nama, sve potiče od nas. Uče nas, budite realni u svojim ciljevima ili željama, kako se kasnije ne biste razočarali. Moj stav je da se isključe emocije, jer su one te koje dovode do razočarenja i da se uključi razum. Razum nam omogućuje da sa lakoćom prihvatamo sve prepreke koje su pred nama, zato što su one male u odnosu na radost koja nas očekuje kada dođemo do željenog cilja. Uvek postoji opcija nije mi se ispunio cilj, ok, zatvorila su ti se vrata ali okreni se oko sebe, sigurno se negde otvorio prozor. Potrebno je postaviti sebi jasne ciljeve, usmeriti se na pozitivne stvari i videti kraj pre samog kraja, pripremiti sebi put i koračati stazom uspeha bez osvrtanja na prošle dane. Kada bismo zamislili naš život kao putovanje na koje ne znamo gde idemo, ne znamo šta da obučemo, koje stvari da spakujemo u kofer, jednom rečju vrtećemo se u mestu pa krenuti u nepoznato nepripremljeni bez jake želje, bez uzbuđenja.“
Andrijanin put nije bio lak, iz malog mesta došla je da studira u Novi Sad, upisala je ekonomiju, prve dve godine završava u roku. Tokom treće godine počinje da radi. Tada je shvatila koliko je teško zaraditi novac. Četvrtu godinu završila je uporedo radeći i studirajući, ustajala je u tri ujutro da bi učila, a oko pet bi se pripremala za posao. Uspela je. Danas u 36. godini ona je ponosna na sebe zato što je samo ličnim trudom i zalaganjem uspela da dođe do pozicije gde je danas.
„Svesna sam činjenice da je većina ljudi oko mene pod pritiskom, stalnim osećajem nervoze. Ali opet pritisak je u nama, drugi mogu pokušati veštački da nam ga stvore, ali mi smo ti koji odlučuju u kojoj meri će to delovati na nas. Živimo u potrošačkom društvu, stvari koje nosimo ili posedujemo, stvaraju lažnu sliku o nama. Ograničavaju nas na to kakav mobilni posedujemo, kakva kola vozimo, a sve je to samo lažna slika. Iskrena komunikacija je ključ svega, nikada nemojte zaboraviti činjenicu da vas ljudi neće pamtiti po rečima koje ste rekli, po stvarima koje ste nosili, već po osećaju koje ste izazvali u njima. Radujte se svakom novom danu, uživajte u sadašnjem trenutku, u prirodi, u izlasku sunca. Trebalo bi samo promeniti ugao gledanja i onda je lako shvatiti da je lepota u nama.“
Kada je o unutrašnjoj lepoti reč naša sagovornica njenu tajnu vidi u iskrenom osmehu pred kojim se sve negativno povlači.
„Meni je izuzetno važna energija kojom osoba zrači. Prvo primetim oči na sagovorniku, one su ogledalo duše, zrače posebnim sjajem, koji se ne može nadomestiti šminkom. Iskren osmeh je i naše oružije, jer ako smo u situaciji da pred sobom imamo negativnu, nervoznu osobu spremnu za svađu, osmeh je najbolji odgovor. Ljudi ne znaju kako da odreaguju na osmeh. Ja svoju unutrašnju lepotu oplemenjujem čitanjem. To je način da se isključim i da uživam. Volim da šetam sa prijateljima pored reke, plivam. Zdrav duh zahteva i zdravo telo. Većina bolesti nam dolazi upravo iz glave.“
Način na koji brine o zdravlju takođe je jednostavan i svaki čovek može da ga primeni.
„Pazim na ishranu, trudim se da se redovno bavim fizičkom aktivnošću, ali ne da sate provodim u teretani, već da šetam i plivam, to me čini srećnom. Obožavam plivanje, trenirala sam ga, voda me opušta. Imam svoje male rituale, vreme koje posvetim samoj sebi. Svaki novi dan je novi izazov. Volim da se pripremim za njega, ustajem oko pet, skuvam kafu izdvojim pola sata da je popijem na miru, da uživam u zori, nakon čega krećem u nove radne podvige. Neprekidan trud, a ne samo snaga i inteligencija, je ključ koji otvara naše mogućnosti i pomaže da idemo napred. Volite ono što radite, volite sebe i shvatićete na vrlo lak i jednostavan način da je sve moguće, da će se sve desiti u pravo vreme.“
Rusiju je prvi put posetila još u detinjstvu.
„Bavila sam se umetničkom gimnastikom i posetio nas je trener iz Volgograda. Tada nisam znala ni reč na ruskom, ali jezik sporta je svima jasan. Kada sam imala 10 godina prvi put sam došla u Moskvu na takmičenje i sve mi se mnogo dopalo! Rusiju samo oduvek smatrala zemljom odakle potiču najbolji gimnastičari“, iskrena je Masetova.
Sa 18 godina, Masetova je prestala da se bavi gimnastikom, a u Rusiju je ovog puta došla preko jednogodišnjeg programa studentske razmene.
„Nisam želela da idem u Ameriku, nisam htela da učim engleski. I pomislila sam, a zašto ne Rusija? Sviđa mi se ruski jezik. Ali, kao učesnici programa mi nismo mogli da biramo grad, već samo zemlju, pa su mene tako neočekivano poslali u Vladivostok. Živela sam sa ruskom porodicom, pa sam tako i jezik naučila zahvaljujući njima. U Vladivostoku malo ljudi govori engleski ili francuski, pa sam morala da se prilagođavam.“
„Prvi utisak je bio prilično šokantan jer nisam navikla na loše puteve i male stanove. Ali, ljudi, porodica sa kojom sam živela bili su divni, tako dragi. Bilo mi je dobro, mnogo sam putovala — posetila sam i Kinu i Bajkal“, priča Masetova.
U Vladivostoku je mlada Belgijanka prvi put probala ruska jela. Najviše joj se dopala „haringa u bundi“ (hladno predjelo od haringe sa rendanom cveklom, jajima, kuvanim krompirom, lukom i šargarepom) kao i domaće pitice.
„Mnogo sam se ugojila jer sam mnogo jela. U Vladivostoku je bila u porodici jedna baka koja mi je stalno nudila veoma ukusnu hranu. Sada, kada živim u Moskvi, retko jedem domaću hranu, a i malo je restorana sa nacionalnim ruskim jelima“, kaže Masetova.
Posle Vladivostoka, Masetova se vratila u Belgiju, ali se tamo nije dugo zadržala. Ponovo je krenula u Rusiju, ovog puta opet preko jednogodišnjeg programa razmene kako bi usavršila novinarstvo na Moskovskom državnom univerzitetu Lomonosov. To je bio način i da započne svoje stažiranje u redakciji francuskog lista, sa sedištem u ruskoj prestonici. Od onda Masetova živi u Moskvi i ne žali zbog svoje odluke.
„To je interesantno iskustvo. Mislim da ovde imam više mogućnosti nego u Belgiji. Tek sam završila studije, a kod nas je jako teško naći posao. Porodica je podržala moju odluku. Oni su navikli na moje česte odlaske u Rusiju. Mojim najbližim je važno da sam ja srećna. Istina, neki belgijski prijatelji ne shvataju moju odluku, ali oni vide da ja ovde živim. Neki su čak vremenom postali zainteresovani, pa su došli u goste da vide Moskvu“, objašnjava Masetova.
Mladu Belgijanku je moguće sresti na šetalištu na obali reke Moskve ili u Parku kulture.
„Moskva se mnogo promenila u poslednje vreme, sada ima mnogo novih mesta gde je prijatno za odmor, gde se može popiti kafa, ima mnogo novih malih restorana i barova. Ipak, interesantno je da ja nemam osećaj da je Moskva ogroman grad, jer živim u centru i sve mi je blizu. Vikendom sa prijateljima odlazim na brojne izložbe i na razna dešavanja, rado vozimo bicikl i idemo na izlete“, govori Masetova.
Tokom svog boravka u Rusiji, naša sagovornica je pronikla u osobenosti ruske kulture, a posebno je zavolela ruski film.
„Mislim da su belgijski i ruski filmovi slični. U njima se često govori o društvenim temama, pokazuju se teški životni uslovi, ali istovremeno su glavni likovi dobri i duševni ljudi. Ruski filmovi su jako lepi, ali se za njih nažalost malo zna. Teško je naći prevedene filmove sa titlovima“, govori ona.
Iako su filmovi slični, Masetova podvlači razliku u mentalitetu Belgijanaca i Rusa. U prvo vreme je bilo teško razumeti i prihvatiti da Rusi ne vole baš da se osmehuju.
„Na ulici i u prodavnicama ljudi se ne osmehuju. Dešava se da budem loše raspoložena i tada mi je pomalo neprijatno što su oko mene ljudi natmureni. Ali, onda sam shvatila da je važno jednostavno upoznati se sa ljudima. Na primer, posle treće kupovine u maloj lokalnoj prodavnici hrane, prodavci već počinju da ti se obraćaju, da te pozdravljaju, osmehuju, pitaju kako si“, govori Masetova.
„Glavni stereotip o Rusiji je taj da je ovde uvek hladno i da Rusi stalno piju votku. To naravno nije tačno. Ali ovaj deo o osmesima jeste. Iako se na primer u Americi svi osmehuju, to nije iskreno. U Rusiji je jednostavno potrebno da se čovek malo bliže upozna sa ljudima i onda je sve lakše. Osim toga, prijateljstvo sa Rusima je večno“, napominje ona.
Razlika u mentalitetu se može uočiti i na romantičnim sastancima. Za Masetovu je bilo teško da prihvati da u Rusiji mladići uvek plaćaju račun devojkama u restoranima.
„Odnosi između muškaraca i žena u Rusiji su drugačiji nego u Evropi. Ja volim svoju nezavisnost, a to plaši ruske mladiće“, kaže ona.
„Ne mogu da dozvolim da mladić plaća tri puta zaredom moj račun u restoranu, čak sam se i raspravljala zbog toga. Reklo bi se da je to sitnica, ali nije, jer to je važno i za tog momka i za mene. Žene u Rusiji su drugačije, one se doteruju, svaki dan se lepo odevaju. Za Evropljanke je to pomalo čudno, ali ne kažem da je to loše.“
„Imam dosta ruskih drugarica, one utiču na mene i mislim da se zato ovde češće doterujem, nego što bih to radila u Belgiji“, kaže Masetova na kraju ne krijući osmeh.
Ona je svoj najbolji skok, pred 20.000 gledalaca na punim tribinama Olimpijskog stadionu u Amsterdamu, izvela u drugoj seriji kada je ostvarila rezultat od 6.94 metara.
ZLATNA KRALJICA: IVANA ŠPANOVIĆ NOVA ŠAMPIONKA EVROPE!
Ivana Španović došla do zlata zahvaljujući skoku — 6.94! pic.twitter.com/Cfit5Ta0Cd
— SRBIN info (@srbininfo) July 8, 2016
Srebrnu medalju osvojila je Britanka Džasmin Sojers, koja je u trećoj seriji skočila 6.86 metara, dok su na trećem mestu isti rezultat ostvarile su Malaika Mihambo iz Nemačke i Ksenika Balta iz Estonije ostvarivši rezultatod 6.65 metara.
Pored skoka u drugoj seriji koji je bio najdalji, Ivana je imala još tri ispravna skoka, 6.81m, 6.71m i 6.72m.
Srpski atletičari čekali su ovu medalju 26 godina. Poslednji put zlato su osvojili Dragutin Topić u skoku uvis i Snežana Pajkić na 1.500 m, davne 1990. godine u Splitu. Nakon toga naši atletičari osvojili su četiri srebra i jednu bronzu, a sada je konačno ostvaren jedan dugogodišnji san.
Podsetimo da je Mihail Dudaš u četvrtak osvojio drugu bronzu ikada na Evropskom prvenstvu, a prvu u desetoboju.
Zeleni i crveni konjski balzam su već duže vremena pristni u našim apotekama i prodavnicama zdrave hrane. Reč je o apsolutno prirodnim proizvodima za ublažavanje bolova u mišićima, kostima i zglobovima. Oba gela su pogodna i za negovanje kože, a crveni se još koristi i u prevenciji nastanka celulita.
Koriste se za poboljšavanje cirkulacije, otklanjanje otoka, modrica i grčeva. Oba gela preporučuju se profesionalnim sportistima i rekreativcima. Zeleni konjski balzam se često primenjuje prilkom profesionalne relaksirajuće masaže zbog efekta hlađenja koji proizvodi. Posebno je zbog toga popularan u letnjim danima.
Originalna receptura potiče iz Nemačke, proizvođač“ Krauterhof“ je najzastupljeniji kod nas. Osim njega postoji i velik broj kopija ovog preparata. Pre kupovine se detaljno informišete kako bi izbegli bezvredne kopije. Saznajte u nastavku teksta za šta se još koristi ova mast. Koja je razlika između zelenog i crvenog konjskog gela? Kome se ne savetuje upotreba i šta je još efikasno za prevenciju celulita i za njegovo uklanjanje.
Iako ga je većina koristila bar jednom u životu, mnogi ne znaju kako je on dobio ime. U suštini reč je o grešci u prevodu sa engl. jezika. Horse chestnut balsam – znači balzam od divljeg kestena, a ne konjski (horse) balzam. Međutim, ovaj izraz se ustalio i ostao takav u narodu.
Divlji kesten je drvo karakteristično za Balkansko poluostrvo i severne delove sveta. Semena, lišće, kora i cvet koriste se već hiljadama godina za ublažavanje brojnih zdravstvenih problema. Poznati su po svojim lekovitim svojstvima.
Konjski balzam je izuzetno bogatog sastava koji čine zdravi i prirodni ekstrakti vinove loze, divljeg kestena, matičnjaka, kamilice, hmelja, valerijane , hajdučke trave i komorača. Ovo bilje poznato je po izuzetno umirujućim efektima na reumatske bolove, bolove u zglobovima , kostima i mišićima.
Divlji kesten ima širok spektar delovanja. Upotrebljava se za jačanje arterija, prevenciju tromboze, sužava kapilare, čisti krv i krvne sudove. Leči bolesti prostate i hemoroide(unutrašnje i spoljne). Koristi se čak i u kozmetici za negu.
Konjski balzam protiv upala i vaskularnih problema deluje zahvaljujući baš semenu kestena. Ovo seme je korisno i za lečenje hemoroida. Čaj cveta ovog drveta je popularan u Turskoj narodnoj medicini i koristi se za izbacivanje kamenčića iz bubrega i smirivanje stomaka.
Ekstrakt semena grožđa u sebi sadrži supstancu koja štiti krvne žile i limfne žlezde. Poboljšava protok krvi i limfe u mikrocirkulaciji. Zbog ovog svojsva semena grožđa, konjski balzam u tretmanu otečenih nogu i jednjaka daje specijalan doprinos.
Matičnjak za spoljašnju upotrebu ublažava bolne zglobove, glavobolju i stres. Istažuje se njegovo delovanje u prevenciji Alchajmerove bolesti. Odličan je za jačanje imuniteta, pojačava koncentraciju i kvalitet sna.
Kamilica je odlična za prevenciju i smirivanje kožnih upala i infekcija, i nervoze. Delotvorna je u slučajevima opekotina, ali i bolove izazvane artritisom.
Hajdučka trava je odlična u slučajevima osetljive kože, manjih posekotina, lakših opekotina, za tretman akni, ekcema i promrzlina. Dejstvuje kao moćan analgetik i umiruje natečenost i upale zglobova.
Hmelj koji je zastupljen u konjskoj masti za negu kože je nezamenjiv. Otklanja iritacije i delotvoran je protiv brojnih upalnih procesa na koži.
Valerijana je odlična za opuštanje napetih mišića i veoma je efektna kod grčeva u mišićima. Pomaže kod ukočenosti i bolova u ramenima i vratnom delu kičme.
Konjski balzam protiv grčeva ublažava i reumatske bolove a ovo svojstvo poseduje zahvaljujući biljci komorač. Koža ga brzo upija pa zato donosi brzo olakšanje kod bolova u mišićima, zglobovima i kostima. Veoma je prijatnog mirisa i intenzivno zagreva kožu.
Bazu konjske masti svakako čine alkohol, voda i ricinusovo ulje u koje se dodaju ekstrakti ovog bilja. Veoma važna uloga poklanja se upravo ricinusovom ulju. Ono se zajedno sa akoholom koristi kao konzervans i štiti od plesni, gljivica, parazita i bakterija. Pored toga ovo ulje je veoma lekovito i zdravo.Pokazalo se vrlo delotvornim kod stanja kao što su artritis, reuma, išijas, loša cirkulacija, zatvor.
Kod nas na tržištu mogu se naći dve vrste ovog balsama, zeleni i crveni.
Zeleni konjski balzam rashlađuje i dubinski hladi. Dejstvuje slično analgetiku i proizvodi relaks efekat. On prodire u dublje slojeve epiderma i pospešuje prokrvljenost područja na koji se aplikuje.
Koristite zelenu krauterhof konjsku mast za stimulaciju cirkulacije krvi i jačanje zidova krvnih sudova i ven. Istovremeno sprečava kontrakcije- grčeve i upalne procese. Veoma je učinkovit kod opekotina i promrzlina. Konjski balzam za vene i tetive je vrlo dobar jer smiruje upale i zapaljenske procese.
U konjskoj masti zelene boje nalaze se još dva sastojka koja mu, pored divljeg kestena, daju lekovita svojstva. To su ruzmarin i arnika. Oni pomažu kod reumatizma, gihta i bolova u mišićima.
Ruzmarin je prirodni analgetik, dok arnika sanira i leči iščašenja, modrice i natečenost.
Upotreba zelene konjske masti za relaksirajuću masažu celog tela je dobro prihvaćena. Upravo zbog rashlađujućeg svojstva i prijatnog osvežavajućeg mirisa, koža je odlično upija i ne ostavlja tragove.
Konjski balzam crveni zagreva mesto na koje se namaže i ima višestruko dejstvo. Savetuje se njegova upotreba u procesu rehabilitacije posle nezgoda, diskus hernije i problema sa kukovima.
Osobama koje treniraju preporučuje se korišćenje crvenog konjskog balzama za tretiranje sportskih povreda i upale mišića. Ovo je potpuno prirodan tretman za razliku od drugih dostupnih proizvoda.
Crvena konjska mast u svom sastavu, pored ostalog, sadrži i imelu i mirođiju. Imela ublažava grčeve i reguliše krvni pritisak. Mirođija je ozbiljan izvor gvožđa, magnezijuma, mangana, kalijuma, kalcijuma i bakra, folne kiseline, niacina i vitamina A i C. Ona je značajan antioksidant i ima izvanredne efekte na zdravlje organizma.
Vatreni konjski balzam za cirkulaciju savetuje se osobama sa sindromom hladnih stopala i ruku posebno u zimskom periodu. Odmah ćete osetiti bolju prokrvljenost u ekstemitetima. Taj osećaj će preći u osećanje peckanja pa čak i pečenja, što je normalna pojava. Ovu mast nemojte koristiti neposredno nakon tuširanja jer stvara veoma neprijatan osećaj gorenja kože.
Iz nekih iskustva, konjska mast crvene bolje je pogodna za inhalaciju. Ovako će vam pomoći u rešavanju problema sa sinusima. Utrljate balzam u dlanove i sa njih udišete isparavanja.
Preporučljiv je crveni konjski balzam za išijas svim osobama bez obzira na to koliko dugo pate od ovog oboljenja. Njega prati nagli i oštar bol, peckanje i ukočenost, za lečenje se preporučuje termoterapija, hlađenje i zagrevanje bolnog mesta. Kao alternativa se može koristiti ova mast jer neverovatnom brzinom zagreva tretirano mesto, a efekat zagrevanja dosta dugo traje.
Celulit – noćna mora svake žene od 25-55 godina. Mrzimo ga sve i ne možemo ga ignorisati. Najviše je izražen na gornjem delu butina, zadnjici i stomaku. Karakterističan je po izgledu kože nalik na pomorandžinu koru.
Danas možete u apotekama i parfimerijama kupiti razne proizvode za prevenciju i uklanjanje pomorandžine kore. Posredi su skupocene kreme i gelovi neizvesnih, često nikakvih rezultata, čast izuzecima.
Krauterhof -ove konjske balzame možete koristiti za prevenciju celulita. Ako je već nastao, najbolje je tretirati specijalizovanim anticelulit gelom ovog proizvođača koji je vrlo efikasan. Smatra se jednim od najboljih preparata dostupnim na ovim prostorima.
Ovaj gel je na bazi kofeina i kao crveni konjski balzam uzrokuje intenzivan osećaj zagrevanja. Nanesite kremu neposredno na kožu nakon tuširanja u tankom sloju. Za maksimalan efekat umasirajte je kružnim pokretima nekoliko minuta. Anticelulit gel nemojte primenjivati ukoliko vam je koža oštećena, izrazito suva, sa ranama ili ekcemom.
Zeleni konjski balzam koristim već deceniju celu. Bavim se sportom, atletikom. Istegnuti mišići, uganuća, otoci, bolne tetive, modrice, sve je to sastavni deo treninga. Kada se ohladi telo , bol je nekada nepodnošljiv. Iskreno, prvi put sam taj gel video kad ga je moja baba kupila. Ona me je nagovorila da ga probam jer sam se žalio na grčeve u listovima. Sada ga stalno upotrebljavam, prija mi. Univerzalan mi je.
Pre par nedelja prvi put kupio sam i crveni balzam zbog kolena. Iznenadio me intenzivan efekat grejanja kakav nisam očekivao. U početku mi nije bilo prijatno, a sad sam se već navikao. Čini mi se , deluje.
Vladan
Imam problema sa leđima, česti bolovi u donjem delu leđa koji su se pre par godina gadno pogoršali. Diskus hernija već drugi put, injekcije, banja, rehabilitacija.. sve sam to odradila. I sada povremeno vežbam, međutim bolovi se često vraćaju. Doktorka mi je preporučila Krauterhof konjski balzam. Kupujem oba, zeleni i crveni. Kad imam jake bolove tada preferiram zeleni. I doktorica mi je rekla da ukoliko imam bolove nikako ne zagrevam bolno mesto. Koliko znam, crveni konjski balzam protiv celulita mi je dobar, pa ga često koristim na butinama.
Milena
Imam 32 godine i nemam celulit. Ceo život se bavim sportom, rekreativno. Mršavica sam i to je genetika. Zeleni konjski balzam za telo uzimam već godinama. Ne mažem lice, dok telo uvek. Ne kupujem druge kreme jer mi ne odgovaraju. Od mleka i losiona se ospem bukvalno.
Celulit nikad nisam imala, to nije urođeno ili prirodno, već konjski balzam stvarno deluje. Sada se na tržištu može naći i poseban gel protiv celulita i njega ću sigurno koristiti u preventivne svrhe. Mislim da je čak i povoljniji od onog italijanskog i nekih drugih provikanih markiranih.
Sonja
Konjski balzam zeleni možete nabaviti u većini prodavnica i apoteka, cena se kreće između 190 i 200 dinara. Crvena konjska mastje dostupna je u pakovanju od 200 ml košta oko 500 dinara i lako se može naći. Oba balzama su vrlo kvalitetno izrađena po nemačkoj recepturi i mnogo su jeftiniji i pristupačniji nego pre. Brojni drugi proizvodi koji se nude imaju daleko veću cenu.
Iako su ovo prirodni preparati neškodljivi po zdravlje, pojedine osobe moraju biti oprezne prilikom korišćenja. Tako, crvena mast se ne preporučuje osobama sa proširenim venama, ispucalim kapilarima i ranama na koži.
Upotreba konjskog balzama u trudnoći se ne preporučuje, niti ga treba davati deci. Oba gela su namenjena samo za spoljšnju upotrebu, a prilikom korišćenja pridržavajte se saveta proizvođača.
Originalni proizvodi se razlikuje po specifičnoj ambalaži, pa obratite pažnju na ovo prilikom kupovine. Danas možete naći veliki broj proizvoda pod ovim nazivom koji nisu istog kvaliteta kao pravi.
Ako vam se tekst za konjski balzam dopao i mislite da je interesantan, pročitajte i članak kako ukloniti celulit.
Peršun se uzgaja svuda u Evropi. U ishrani se koriste i list i koren.
Iako peršuna ima svuda, mnogi ne znaju za njegova lekovita svojstva, pa se i ne trude da iskoriste sve njegove blagodeti.
Lišće ima vrlo prijatan miris, bogato je eteričnim uljima (ima čak 42 različita sastojka), provitaminom A i kompleksom B vitamina. Po količini vitamina C peršun daleko premašuje limun i pomorandžu, jer u 100 grama ima čak 166 miligrama. Termičkom obradom gubi hranljiva svojstva, pa ga je najbolje jesti u svežem stanju ili osušenog, zamrznutog i konzerviranog u soli.
Koren je takođe lekovit i ukusan začin, a najčešće se stavlja u supe i čorbe.
LEKOVITA SVOJSTVA PERŠUNA
Bivša misica Srbije, u intervjuu za naš magazin otkriva zašto je poželjan fizički izgled samo kamen, a vrline i dobrota ono što ga čini dragim i istinski vrednim.
Dragana Dujović je rođena Novosađanka, koja trenutno živi i radi u Majamiju. Pored lepote koja je njen zaštitni znak, harizme koja isijava iz svake njene pore, pored mode, bavi se i dizajnom. Kreira cipele, kaiševe, torbe, šešire za muškarce i žene. Takođe, svesna je činjenica da su zdrave životne navike nezaobilazan pratilac lepote.
Lepota je dar od Boga. Kako se vi kao izuzetno lepa žena odnosite prema tom daru?
Nijednog trenutka ne cenim to što imam, nego se trudim to da nadogradim. Još kao tinejdžerka dobijala sam dosta komplimenata za izgled, ali isto tako borila sam se sa stereotipom da lepota i pamet teško idu zajedno. Mislim da je pravi dar od Boga kada se žena rodi sa lepotom, a svoj unutrašnji duh i inteligenciju gradi godinama kroz iskustvo i transformaciju na bolje. Taj zajednički spoj svega, u suštini je pravi dar od Boga. Lepota se dobije rođenjem i ona je samo kamen, a ono što postignemo sami čini da taj kamen postane dragocen.
U kojoj meri zdrave životne navike utiču na lepotu? Možete li da nam opišete neke vaše.
U stoprocentnoj meri utiču. Još sa trinaest godina kada sam krenula da se bavim manekenstvom sam se uverila u to. Biti profesionalni model, uzor mlađoj generaciji, znači imati pre svega disciplinu u vođenju zdravog života. Imati čiste misli, biti okružen pozitivnim ljudima i živeti u zdravom okruženju – čine zdrave navike koje su postale moja rutina još odavno. Kroz razna putovanja i upoznavanja različitih kultura iskusila sam ono što je kvalitetno i neophodno za lepotu i tako se trudim da živim svaki dan. Na primer, moje jutro počinje ovako: posle buđenja duboko disanje kroz meditaciju, zahvalnost za divan dan što sam se probudila zdrava, radost nečemu novom što je ispred mene tog dana, odlazak u saunu, potom na trčanje, jogu ili pilates u zavisnosti šta je mom telu tog momenta potrebno.
Šta po vašem mišljenju znači živeti zdravo?
Imati zdrave svakodnevne navike kao što su: deliti bezuslovnu ljubav sa okruženjem, baviti se bar jednim sportom, konzumiranje zdrave hrane, imati bar tri prijatelja, raditi ono što voliš, što te čini sretnim, ne širiti mržnju i ljubomoru, jer to nas truje i čini nezdravim bićima.
Kako biste vi definisali lepotu?
Lepota je ono što jedna osoba poseduje, a to su sigurnost u sebe, čvrst karakter. Moć kojom žena zrači kada se pojavi, ta unutrašnja lepota koja je nadograđena fizičkim izgledom, koju svaka dama treba da neguje od najranije mladosti je ono nešto što čini lepotu. Mudrost, milost, velikodušnost su takođe definicije lepote.
Koliko je za psihičko zdravlje važno da se osećamo dobro u svojoj koži?
Veoma je važno. Krenete da razmišljate o negativnim stvarima i iste sekunde se nećete osećati dobro u svom telu. Promenite tok misli u pozitivnom smeru i imaćete osmeh na licu. Lepše stvari će se događajati, kada ste opušteni i vibrirate pozitivnom energijom. Tada dajete šansu da se desi uspeh u onom čime se bavite i čemu težite. Misli su toliko moćne alatke u nama, koje samo treba znati usmeriti u pozitivnom smeru.
Danas često čujemo rečenicu: ,,Imati višak kilograma je sramota“ i slične koji vređaju tuđe osećaje. Kakava je vaša reakcija na ovakve komentare koji nam se serviraju i putem medija?
Sinoć sam gledala Miss USA, gde je sada kao trend predstavljena jedna od voditeljki koja je kurpulentnijeg izgleda. Ona je sada uzor novoj generaciji. Stvari se dakle menjaju. Moj stav je da ne podržavam ništa što škodi zdravlju. Brza nekvalitetna hrana se primeti na izgledu devojke koja tako
živi. Trenutno je u svetu moderno imati izgled Kim Kardašijan koja je ikona mladim devojkama. Lično ne podržavam takav izgled, smatram da je neukusan i nezdrav za mlade devojke koje sve to prate preko
socijalnih mreža i žele da izgledaju tako. Po mom mišljenju sramota je ulagati pare u estetsku hirurgiju
umesto u obrazovanje, koje ti niko ne može oduzeti, koje je tvoj najveći životni uspeh.
Kakav je vaš stav o estetskoj hirurgiji?
Podržavam estetsku hirurgiju u onoj meri koliko čini izgled diskretno lepšim, a da pritom ne remeti izgled lica i tela gde te toliko transformišu u nekoga ko nisi ti. To već gubi smisao.
Telo bez duše ne može. Zašto ljudi (generalno, muškarci i žene) danas malo pažnje posvećuju unutrašnjoj lepoti?
Duševna lepota je neophodna da bi jedno biće postalo kvalitetan čovek. Duhovni rad na sebi je nešto što čoveka čini izuzetnim. Ipak verujem da postoje muškarci koji žele da sednu sa devojkom i podele neke zdrave teme o budućnosti, a ne o tome gde se izlazi svako veče, ko je sa kim viđen prošle noći. Čovek se uči dok je živ, potrebna je volja i mentalna spremnost na borbu kroz život, tome i muškarci i žene treba da se posvete. Zdrave radne navike umesto ispijanja kafa i konzumiranja cigareta. Mislim da nam je svima data pogrešna slika o trendu života 21. veka, pre svega preko medija i socijalnih mreža gde se lepota prikazuje kao objekat kroz dobro odrađenu estetsku hirurgiju, i priče o tome koliko šta košta. Prekrivanje lepote slojevima šminke gde devojčice od trinaest izgledaju kao da im je trideset, noćni stil zivota gde su ispijanje alkohola i biti potpuno otkačen in trendovi koji truju mlade ljude.
Živite i radite u Majamiju, jeste li srećni tamo?
Majami je raj na zemlji gde sa malo finansija i solidnim poslom može da se uživa u lepoti grada. Plaža, okean, tropsko voće i tropska klima tokom cele godine je ono što me takođe čini zdravom. Svako ima pravo na svoj izbor ja sam izabrala da živim zdravo tu gde sam sada.
Biznismen Ju Ksu uplatio je novac 2014. godine za obećanje da će imati seksualne odnose sa glumicom Megan Foks, modelom „Viktorija sikreta“ Kendis Svonpul i kineskim modelom i glumicom Jang Jing. Biznismen je navodno sa agencijom „Rojal kort eskorts“ u Sidneju napravio dogovor po kojem bi pomenute žene doputovale u Kinu da bi se sa njim srele radi seksa.
Nema dokaza da je bilo koja od pomenutih žena bila povezana sa agencijom niti da je uopšte znala da postoji bilo kakav dogovor između agencije i biznismena.
Prevareni biznismen sada tuži matičnu kompaniju agencije zbog toga što je prekršila dogovor i obezbedila mu „klijentkinje međunarodnog nivoa za pružanje seksualnih usluga“.
„Dogovoreno je da će agencija, ukoliko bude plaćena suma od 3,7 miliona dolara, obezbediti Megan Foks, Kendis Svonpul i Jang Jing kao eskort devojke za pružanje seksualnih usluga“, pročitao je sud izjavu biznismena Jua.
Ju sada sumnja da je prevaren pošto se kineska glumica nije pojavila na dogovorenom susretu.
„On želi da mu bude vraćen novac i tuži agenciju za prekršaj, dovođenje u zabludu, prevaru i neosnovano bogaćenje“, navodi se u izveštaju.
Agencija tek treba na sudu da se izjasni povodom tih optužbi.
Evo recepta za jedan svež i letnji kolač, koji se na selu često pravio na Ivanjdan.
Sastojci
10 zrelih ali čvršćih kajsija
4 kašike vinjaka ili konjaka
50 gr. mlevenih badema ( a možete da probate i verziju sa kokosom )
50 gr. šećera
50 gr. putera
„Biznis insajder“, doduše, priznaje da je veoma teško rangirati specijalne jedinice, ali autori navode da se neke jedinice ipak „izdižu iznad ostalih“ i da „svojom istorijom ulivaju strah protivnicima“.
Prema objavljenoj listi, drugo i treće mesto pripalo je Britancima, odnosno njihovim elitnim specijalnim jedinicama — SBS (Special Boat Service) i SAS (Special Air Service), dok su četvrto mesto zauzele specijalne snage Generalštaba izraelske vojske Sajeret Mataklu. Za korak ispred Rusa je i specijalna antiteroristička jedinica francuske žandarmerije GIGN (National Gendarmerie Intervention Group).
Iza ruskih specijalaca našli su se španski odredi FGNE (Fuerza de Guerra Naval) i pakistanska Grupa za specijalne operacije — SSG (Special Services Group), poznata i pod imenom „crne rode“.
Međutim, veterani antiterorističke jedinice „Alfa“ ne slažu se sa ovakvom gradacijom iz više razloga — pre svega, zato što su listu sastavljali Amerikanci i samim tim su na prvo mesto stavili svoje „Foke“, a zatim i „zemlje koje su Vašingtonu prijateljske“.
Ruski specijalci američkom portalu posebno zameraju to što nisu naveli kriterijume kojima su se rukovodili prilikom sastavljanja liste.
Šef Asocijacije veterana antiterorističke jedinice „Alfa“ Sergej Gončarov je za ruske medije rekao da je ova američka rejting lista „subjektivna“ i da bi on na vrh liste stavio Centar za posebne namene ruskog FSB-a zajedno sa grupom „Alfa“ i izraelske specijalne jedinice Sajeret Mataklu.
„Ja bih se u određenoj meri složio i da se u rejting listu najboljih uključe i Nemci iz (specijalne antiterorističke jedinice) GSG-9, koji su sa liste ’Biznis insajdera‘ iz nekog razloga izostali“, dodao je ekspert.
Gončarov ističe da spisak „Biznis insajdera“ ne bi trebalo shvatati ozbiljno.
„Ovo nije ništa drugo nego subjektivan pristup Amerikanaca“, naglasio je veteran „Alfi“.
Grupa „Alfa“, poznata i kao „Spec-grupa A“, specijalna je jedinica u sastavu Centra za posebne operacije ruskog FSB-a, osnovanog 1998. godine.
„Alfe“ su najslavnija specijalna jedinica u Rusiji, sa tradicijom koja traje već više od 40 godina. Osnovani su 1974. godine, a glavni zadaci „Specg-rupe A“ su borba protiv terorizma i terorističkih grupa, njihovo hapšenje i likvidacija, kao i rešavanje najsloženijih talačkih situacija u otetim avionima, autobusima, vozovima, i zaštita važnih ličnosti, objekata i skupova.
Osim toga, borci grupe „Alfa“ rešavaju i druge najteže, najsloženije i najrizičnije zadatke, uključujući i one na „vrućim tačkama“.
Američke „Foke“ su svakako jedna od „najizvikanijih“ specijalnih jedinica na svetu. „Biznis insajder“ navodi da njihov trening deluje zastrašujuće —mora se uraditi najmanje 42 skleka za dva minuta, 50 trbušnjaka za isto to vreme i moraju se pretrčati dva kilometra za samo 11 minuta.
To je standardni test fizičke spreme koji svaki kandidat mora da prođe pre nego što stupi u ove jedinice.
Palenta je na našim prostorima sigurno jedno od najpopularnijih jela koje se priprema veoma brzo i jednostavno. U principu, reč je o obrok koji je sačinjen od žutog ili belog kukuruznog griza. U narodu se naziva još i kačamak. Ova namirnica nastala je u severnoj Italiji i veoma dugo je imala status seljačke hrane.
Zbog toga se dugo zadržala i u tradiciji našeg naroda, pa se tako generacijama znalo kako se kuva kačamak. U pitanju je odličan obrok za decu. Ali, da li znate koliko je ovo zapravo zdravo i korisno jelo? Pre svega, treba znati kako ne sadrži gluten, pa je zbog toga pogodna za svakoga. Osim toga, idealna je onima koji drže dijetu ili žele da reše probavne smetnje.
Ostanite sa nama i saznajte još dosta korisnih informacija o tome koliko je korisna palenta za probavu. Da li goji, kako se sprema i kakva jela se od nje možete pripremiti…
Ne treba vas zbuniti činjenica što se ova namirnica smatrala sirotinjskom hranom. Ona obezbeđuje dovoljno nutritijenata, vitamina i minerala kako bi telo normalno funkcionisalo. Štaviše, ukoliko se jede palenta zdravlje će biti bolje i bićete zaštićeni od brojnih bolesti.
Ona u sebi sadrži vitamine A, B i E, zbog čega povoljno utiče na celokupan organizam, a najviše na odbramnene mehanizme. Izuzetno koristi bebama i deci, jer ne dozvoljava nagli pad imuniteta.
Posebnu prednost daje činjenica što je palenta bez glutena. Povoljna je za sve osobe koje pate od Kronove bolesti i celijakije. Nemojte zanemariti ove informacije.
Treba dodati i informaciju kako kačamak sadrži prirodne masti, odnosno karitenoide. Ove zdrave masnoće lako se vare i pokreću rad creva. Upravo zbog toga je palenta za probavu izuzetno korisna i dobra.
Ukoliko imate problema sa varenjem ili suvišnim kilogramima, neka vaš izbor bude kačamak za mršavljenje. On daje mnogo bolje rezultate nego, recimo, spanać i šargarepa.
Kod američkih Indijanaca, kukuruz je bio osnovna namirnica. Od njega su se spremala brojna jela i prevod njegovog imena bukvalno znači ’’ono što održava život’’. Upravo zbog toga, ova žitarica smatra se jednom od najboljih namirnica koja telu obezbeđuje dovoljno energije.
Ali, to će sigurno navesti mnoge da se zapitaju da li palenta goji. Takva misao je sasvim opravdana, naročito za one koji vode računa o izgledu i težini.
Da se ne biste previše opterećivali, rećićemo vam kako palenta kalorije sadrži u maloj količini, upravo zahvaljujući kukuruzu. Možemo slobodno zaključiti kako je ovo jedna od najboljih namirnica kada je držanje dijete u pitanju.
Za one koje interesuje koliko kalorija ima palenta, trebate znati kako se u 100 grama nalazi oko 380 kcal. Osim toga 12,7 odsto je vode, 10 procenata proteina, 73 posto UH, 4,3 masti i 2,3 posto celuloze. Navedeni postotak ugljenih hidrata i lipida ne treba vas zabrinjavati, jer su u pitanju prirodne materije. One se lako vare i ne utiču na povećanje telesne težine.
Osim toga, ova namirnica će biti ukusnija i bolja ukoliko je pomešate sa vašim omiljenim povrćem! Pospite je jogurtom koji ima malo mlečne masti i uživajte u zdravom obroku. Zaboravite na priče o tome da li palenta deblja i slično.
Kao što smo već rekli, ovo jelo se spremalo u seljačkim i sirotinjskim slojevima društva. Razlog tome je bio činjenica što je kukuruz bio najdostupnija namirnica koju su svi mogli da kupe. Od samog početka, jelo od ove žitarice se pripremalo na sličan način.
Ukoliko vas interesuje kako se sprema palenta, podelićemo sa vama dva načina. U oba slučaja je potrebno malo vremena i prilično su jednostavni za izvođenje.
Prvi način kako se pravi palenta jeste da u jedan lonac sipate 3 i po šolje vode (oko 750 ml). Zatim dodajte kašičicu suncokretovog ulja i prstohvat soli. Kuvati na jakoj vatri sve dok ne počne da vri, pa potom smanjiti jačinu na najmanje. Tada je potrebno sipati jednu šolju kukuruzne palente i konstantno mešati. Preporučljivo je koristiti drvenu kašiku ili varjaču, pošto metalne mogu oksidirati.
Nakon deset do petnaest minuta jelo je gotovo, a po želji možete dodati malo lanenog semena ili muškatnog oraščića. Kao što se može videti, jednostavan recept kako se palenta priprema omogućiće vam zdrav i ukusan obrok. Za preliv se može koristiti niskokalorični jogurt sa malim udelom mlečne masti ili kefir koji je izvrstan za probavu.
Drugi način jeste zapravo onaj kojim ćete saznati kako napraviti kačamak. Ovo je još jedna od varijanti ovog jela i nešto drugačije se sprema u odnosu na palentu.
U jednu šerpu sipajte 1,5 litar vode sa kašičicom soli i ostavite dok ne provri. Potom uspite 500 grama kukuruznog brašna, a ono će ostati na površini u vidu kupe. Na sredini drvenom varjačom napravite rupu i ostavite nek se kuva na laganoj vatri.
Kada se brašno sjedini sa vodom, mešajte još nekoliko minuta kako bi se razbile čvrste grudvice. Na kraju, prelijte sa tri kašike otopljenog margarina i dobro izmešajte. Ovo jelo se služi u tanjirima i preko njega se može posuti kvalitetni rendani sir. Slobodno mu dodajte niskomasni jogurt ili domaći kefir.U jednu šerpu sipajte 1,5 litar vode sa kašičicom soli i ostavite dok ne provri. Potom uspite 500 grama kukuruznog brašna, a ono će ostati na površini u vidu kupe. Na sredini drvenom varjačom napravite rupu i ostavite nek se kuva na laganoj vatri.
Način kako se sprema kačamak je nešto drugačiji, ali se svakako dobija ukusno i zdravo jelo koje ne goji.
Znate li da je palenta za bebe pravi izbor kada je u pitanju kvalitetan obrok koji će vaš mališan voleti? Razlog više jeste i činjenica što se ona jako lepo kombinuje i sa voćem i sa povrćem. Oni će joj dati širok spektar ukusa i načina pripreme.
Roditeljima je sigurno poznato koliko je ponekad teško nagovoriti malu decu na neko novo jelo. Raznovrsna ishrana je jako važna za njih kako bi mogli dobijati potrebne minerale i vitamine. Samim tim moći će se pravilno razvijati. Ukoliko vas interesuje kako napraviti palentu za bebu, pratite samo kratko uputstvo koje sledi.
Palenta za bebe recept (kašica)
Potrebni sastojci:
120ml vode,
3/4 jabuke,
35 g kukuruzne palente.
Priprema palente za mališane:
Skuvajte kačamak u vodi kao što to inače činite. Neka bude nešto ređa, kako bi je dete moglo lakše sažvakati. Sklonite šerpu sa vatre nek se malo ohladi. Za to vreme oljuštite i izribajte tri četvrtine jabuke koju ste prethodno dobro oprali. Ubacite je u lonac i dobro izmešajte, a po potrebi dodatno izgnječite viljuškom. Kašica od palente za bebe je spremna. Najbolje će prijati detetu ukoliko je prohlađena do sobne temperature.
Sladak ukus koji donosi jabuka će vašem mališanu sigurno prijati, ali potrebno mu je poslužiti i nešto što je slano. Za to najbolji izbor palenta sa jogurtom za bebe koji će vaše dete obožavati.
Potrebni sastojci:
150 ml vode,
malo maslaca,
2 kašike kukuruzne palente,
1 kašika kisele pavlake,
2 kašike mladog (drobljenog) sira.
Priprema recepta:
Pripremite palentu kao što to inače činite. Poželjno je i da ovo jelo bude malo ređe, kako bi bebi u potpunosti odgovarala za probavu. Pred sam kraj u nju sipajte pavlaku i sir. Potrebno je da dobro izmešate sve sastojke kako bi se razbile sve grudvice. Ukoliko to ne možete postići sa običnom žicom, možete upotrebiti mikser ili blender. Palenta sa jogurtom za bebe treba se najpre malo prohladiti. Tek kada dostigne sobnu temperaturu, možete je poslužiti vašem mališanu.
Ukoliko ste ljubitelj ove namirnice, sigurno će vas zanimati šta još ukusno možete od nje napraviti. Za vas smo pripremili nekoliko lepih obroka. Ukoliko se interesujete za jela od palente recepti koji slede su ono zbog čega ćete je još više zavoleti.
Zapečena palenta recept
Potrebni sastojci:
2 šolje kukuruzne palente,
1 kašičica maslaca,
malo morske soli,
6 čaša vode,
1 veća glavica crnog luka,
3 čena belog luka,
50 grama putera,
2 do 3 šolje soka od paradajza,
malo mlevenog bibera,
činija rednanog sira trapista,
0,5 dl maslinovog ulja.
Priprema:
Uključite rernu na 200 stepeni neka se ugreje. Na ringli pripremite kačamak i kuvajte ga sve dok se ne zgusne. Nakon toga, podmažite tepsiju sa 50 grama putera i u nju uspite palentu. Ravnomerno je rasporedite, idealno je oko 1 cm debljine. Sačekajte dok se prohladi.
U tavi na maslinovom ulju izdinstajte crni luk isečen po dužini. Kad omekša i porumeni dodajte mu sok od paradajza i ostavite nek se krčka oko 5 minuta. Nakon toga, sklonite sa vatre i dodajte biber i so po želji.
Palentu u tepsiji možete iseći na kocke ili je ostaviti netaknutu. Preko nje sipajte sos koji ste pripremili u tiganju. Odozgo pospite i izrendan trapist sir uz dodatak izgnječenog belog luka. Pecite oko pola sata, odnosno sve dok ne primetite rumenu koricu. Zapečena palenta se može služiti uz šolju jogurta ili kefira, a sjajna je kao večera jer je veoma lagana.
Ovo je veoma prost način pripreme i sigurno ćete se odlučiti za njega kada vam bude potreban brz i kvalitetan obrok.
Potrebni sastojci:
150 grama kukuruzne palente,
200 gr brašna,
3 jaja,
1 prašak za pecivo,
100 ml suncokretovog ulja,
300 gr sitnog sira,
200 ml jogurta,
1 puna kašičica soli.
Priprema projica sa palentom
Rernu uključite na 200 stepeni. Jaja razbijte u jednu činiju i dobro ih umutite. Kada smesa postane blago penasta, u nju uspite ulje i jogurt i sve dobro sjedinite mikserom. Kada dobijete ujednačenu masu, u zasebnu posudu dodaje se palenta i brašno. Možete koristiti ono bezglutensko, zajedno sa soli i praškom za pecivo. Pomešajte ih neka se sjedine, a onda ove suve sastojke sipajte u umućena jaja i jogurt. Izmiksajte i postepeno dodavajte sitan sir.
Kada završite, u kalup za mafine ili krofne dodajte ovu smesu. Možete koristiti i pleh srednje veličine, a prethodno podmažite sa uljem. Projice sa palentom pecite na 190 stepeni sve dok ne porumene, a nakon toga ih servirajte uz šolju jogurta.
Ovo je zanimljivo jelo koje može biti sjajan ukusan i lagan desert koji se lako sprema.
Potrebni sastojci:
kukuruzna palenta i voda (razmera po vašoj želji i potrebama),
100 ml slatke pavlake ili mleka,
kašičica meda,
kašika smeđeg šećera,
malo soli,
5 kašika pekmeza (po izboru),
2 kašike vode,
kašika eurokrema ili nekog čokoladnog namaza.
Priprema ukusnih korpica:
Vodu posolite i u nju sipajte slatku pavlaku ili mleko, a potom i palentu. Kuvajte kao što to i inače činite kad pripremate ovo jelo. Dok mešate, dodajte med i smeđi šećer da se dobro sjedine. Kada je gotovo, odložite sa strane nek se malo ohladi.
Nauljite posudice i u njih sipajte skuvanu palentu, pa ostavite neka se masa stegne. Kada očvrsnu, sredinu izdubite kašikom za sladoled (ili onom običnom). U jednoj šerpici pomešajte pekmez i vodu, pa ga malo zagrejte na vatri. Nakon par minuta sklonite sa ringle i prohladite, a potom kašikom sipajte u rupe koje ste izdubili. Korpice od slatke palente ukrasite sa eurokremom ili bilo kojim drugim čokoladnim namazom po želji. Služite kao ukusan desert.
Ukoliko ste u drugom stanju, svakako morate paziti na ishranu zbog bebe, ali i vas samih. U potrazi za namirnicama koje su vam potrebne, ova bi trebala biti u prvih deset. Naime, preporučljivo je da se jede palenta u trudnoći. Ona eliminiše opstipaciju koja je čest problem tokom ovog perioda. Pokrenuće vam probavu, sprečiti nadimanja i gasove, a ujedno doneti brojne benefite za bebu.
Kada god ste gladni i tražite nešto jednostavno a zdravo, svakako je kačamak odličan izbor. On će vas ujedno zasiti na duži period.Ovo jelo su nam pripremale naše bake i mame, jer su i same znale koliko je dobro za nas. Dobro je da se jede palenta za doručak ili večeru, naročito ako je pospete jogurtom ili kefirom.
Priuštite sebi lagan i koristan obrok koji ne goji, a ujedno vas čini sitim. Možete ga pripremati i na mnogo drugih načina sa drugim jelima. Ukoliko tražite još ukusnih namirnica i zanimljivih recepata kao što je palenta za probavu, preporučujemo članak mekinje od ovsa.
Za slatko od lubenica vam je potrebno:
kore od lubenice oko 600g
secer 1 kg i 200gr
limun 1
vanilin secer 1 kesica
Dečak po imenu Džekson verovatno nije očekivao ovakvog gosta iznenađenja. Kada je medved kroz stakleni krov upao na žurku, obojica su „u neverici“ zurili jedan u drugog, dok su ljudi istrčavali iz prostorije.
Džeksonovi baba i deda zgrabili su ga i otrčali na sprat. Međutim, medved nije ni za kim trčao niti je koga napao, jer su ga mnogo više interesovali rođendanski kolači.
Ostao je u sobi neko vreme i jeo kolače od limuna, borovnice i kikiriki-putera. Kada su vlasnici kuće konačno uspeli da ga isteraju iz kuće, on je ležerno odšetao.
Ali incident se ovde nije završio. Ubrzo nakon toga, medved je proturio glavu kroz prozor.
„Gledao je kroz prozor kao da kaže ’Hoću još kolača‘“, izjavila je Ališa Bišop za veb-sajt „Dejli njuz 24“.
Ovakvi susreti nisu retki za stanovnike Aljaske.
„Ne postoji naseljeno mesto gde ne možete da naletite ili ugledate medveda“, rekao je za „Si-Bi-Si njuz“ Rajan Skot iz Odeljenja za lov i ribolov na Aljasci.
