Za jačanje imuniteta kod dece danas postoji velik broj sirupa i preparata koje možete nabaviti u vašim apotekama. Ipak, svi ovi pripravci koliko god bili zdravi i korisni, ne mogu da zamene zdravu domaću hranu baziranu na povrću i voću.

Imunitet je odbrambeni mehanizam tela odgovoran za odbranu organizma od zaraznih bolesti, a podjednako je važan i u odbrani od malignih oboljenja. Stoga je njegovo očuvanje krucijalno za zdrav život svih, a posebno naših najmlađih.

Dobar imuni sistem kod dece obezbeduje snažnu prirodnu odbranu od bolesti.  U suprotnom, organizam postaje podložan umoru i oboljenjima, pa ne može da se zaštiti od infekcija . Ovo pravilo važi kada je reč o prehladama ili alergijama, ili su iste uzrokovane produženom imunom neravnotežom. Ukoliko je dete podložno bolestima, roditelji bi trebalo da mu postepeno pojačavaju imuni sistem. Šta je sve dobro za prirodno jačanje imuniteta kod dece predškolskog i školskog uzrasta saznajte u nastavku članka..

Koji su simptomi oslabljenog imuniteta kod deteta?

Osnovni pokazatelj oslabljenog imuniteta kod dece jesu učestale infekcije, koje ne reaguju na primenjenu terapiju. To praktično znači da je dete konstantno bolesno, nikako ne ulazi u fazu u kojoj je duže vreme (najmanje nekoliko meseci) zdravo. U ovim slučajevima svaki roditelj u saradnji sa pedijatrom, treba preduzeti određene korake.

Majčino mleko za jačanje imuniteta kod dece:

Preduslov dobrog imuniteta jeste da je dete makar u prvih šest meseci dojeno. Beba se rađa sa sistemom koji je nepripremljen za uslove u spoljnom svetu, pa imuni sistem tek treba razviti. Stoga i savet mladim majkama, dojite vaše bebe što duže, jer za prirodno jačanje imuniteta kod dece nema boljeg leka.

Recimo i to da su ova deca, daleko manje podložna alergijskim reakcijama na hranu. Naime, u majčinom mleku postoje dragocene supstance kojih nema ni u jednom adaptiranom mleku. To se pre svega odnosi na antitela, limfocite i druge faktore imunog sistema.  Upravo zbog toga ono ima ključnu ulogu za jačanje imuniteta kod dece.

Preporuka Svetske Zdravstvene Organizacije glasi da majčino mleko do navršenih šest meseci bude jedina hrana. Mališani koju su na prirodnoj ishrani najmanje boluju od infekcija, nisku skloni alergijama, nisu gojazna i nemaju opstipaciju.

Vakcinacija dece u predškolskom uzrastu

Prvi imunitet, kao što rekosmo, dete dobija od majke putem mleka, a drugi korak je vakcinacija. Ne treba  zaboraviti da su, zahvaljujući vakcinaciji, mnoge po život dece opasne bolesti iskorenjene i da se smanjila smrtnost. Takođe ona ima velik značaj za jačanje imuniteta kod dece predškolskog uzrasta.

Oko ove teme se danas na društvenim mrežama diglo mnogo prašine i cela stvar se posmatra crno-belo, što nikako ne valja.  Naša preporuka Vama poštovani čitaoci je – povedete se zdravim razumom. Živimo u velikim gradovima okruženi bakterijama i virusima (nismo na Aljasci) – mogu li naša deca odoleti svim ovim izazovima.

Svemu tome treba pristupiti na ispravan način, dobro se informišite, sagledajte situaciju iz svih mogućih uglova, čitajte iskustva drugih ljudi vezana za ovu temu. Prirodno jačanje imuniteta kod dece treba nam svima biti prioritet.

Kako ojačati imunitet kod dece pravilnom ishranom?

Kada je reč o načinu života, saznajte šta roditelji mogu učiniti za jačanje imuniteta kod dece u predškolskom uzrastu? Važno je da vaš mališan u toku dana ima svoj raspored: kada će jesti, ići spavati i odmarati, a kada se igra.

Spavanje je od izuzetnog značaja, jer se tada stvara hormon rasta, ali i različite komponente imunog sistema. Preporučeno vreme spavanja za svu decu do navršenih  godinu dana je 12 do 15 sati, za predškolsku 10 do 12 sati, a za školsku od sedam do devet sati.

Za jačanje imuniteta kod dece preporučuje se najmanje pola sata dnevno fizičke aktivnosti; to može  biti vožnja bicikla, rolera ili jednostavno trčanje na otvorenom.

Koliko je značajna pravilna ishrana za predškolce

Deci je potrebno pet obroka dnevno, raspoređenih u tri glavna i dve užine.

Sveže voće i povrće najbolji su izvori vitamina i minerala. Roditelji obično više pažnje posvećuju voću, makar to bila i jabuka dnevno, zanemarujući povrće.

Kuvani obrok trebalo biposlužiti uz svežu salatu. Ukoliko mališan odbija taj vid ishrane, uključuju se suplementi koji sadrže vitamine A, C i E, koji  pored imunostimulativnog imaju i antioksidativno dejstvo.

Najnovija istraživanja ukazuju da za jačanje imuniteta kod dece ključnu ulogu ima vitamin D , jer podstiče apsorpciju kalcijuma i fosfora. Majčino mleko ne sadrži dovoljno tog vitamina, pa se zato uvek dodaje u ishrani beba. Često se u suplementima nalaze i „dobre bakterije“ u vidu  probiotika, koje podstiču odbrambenu funkciju digestivnog sistema.

Šta je dobro za jačanje imuniteta kod dece

Dokazano je kako određene vrste voća i povrća podstiču funkciju imunološkog sistema.  Kad je reč o voću, to su jagode, crveni grejpfrut, borovnica, papaja, kajsija,  mango, banana.  Od povrća primat imaju paradajz, spanać, krompir, šargarepa, crni i beli luk, tikva.

Za prirodno jačanje imuniteta kod dece važan je unosi dovoljne količine zdravih masnoća u vidu morske ribe  ili maslinovog ulja, kao izvora omega-3 nezasićenih masnih kiselina.

Kakva je situacija sa ribljim uljem danas?

Riblje ulje za decu je i dalje aktuelno, ali se može uzeti u vidu kapi ili perlica, pa nije ni približno strašno kao što je umelo biti nekad. Korisno je za razvoj zuba i kostiju. Ukoliko pripadate starijoj generaciji, sigurno imate određena iskustva. Naime mnogi pamte uzimanje ribljeg ulja kao traumatičan događaj. To više nije slučaj..

Da li je neophodno svakodnevno jesti meso?

Iako se sa nama vegani i vegetarijanci neće složiti, meso je vrlo važno za jačanje imunuteta kod dece. Ukoliko su ona malokrvna (anemična), neophodno je pojačati unos crvenog mesa (teletina, junetina). U tanjirima mališana treba biti zastupljena i piletina, ćuretina i jagnjetina, a ponajmanje svinjetina.

Koje namirnice ne treba davati deci

Za pravilan razvoj deteta, slatkiši i nezdrave grickalice nikako nisu dobri. Nužno je smanjiti njihovu upotrebu, jer šećeri deluju imunosupresivno, smanjujući broj leukocita i stvaranje antitela.

One utiču na imunitet utoliko što deca  koja jedu tu vrstu hrane postaju gojazna, a dokazano je kako pretilost slabi imunitet, pa su sklonija infekcijama. Nezdrave grickalice nikako ne smeju biti vid užine.

Zdrava užina korisna za jačanje imuniteta kod dece može biti sok ili voće, a ako dete već želi nešto grickati, neka to budu orašasti plodovi .

NAPOMENA: ako dajete koštunjičavo voće vašem detetu, povedite račun o uzročnicima potencijalnih alergija, posebno ako postoje u porodičnoj anamnezi.

Koliko tečnosti treba popiti u toku dana?

Deci treba dosta tečnosti, najmanje osam čaša dnevno, i to u vidu vode, čajeva, mleka i jogurta, dok gazirane napitke, koji sadrže šećer i veštačke zasladivače, treba  izbegavati.

Od druge godine života za jačanje imunuteta kod dece preporučuje se svakodnevni unos 500 ml mleka i mlečnih proizvoda. To može biti kombinacija mleka, jogurta, pavlake, mladog sira…

Mališani, za razliku od odraslih, trebaju  konzumirati mleko s većim sadržajem masti, jer su u fazi razvoja. Mleko i jogurt su bogati kalcijumom i kao takvi važni za rast  kostiju. Jogurt je podjednako dragocen i kao izvor probiotika, koji potpomažu varenje i sprečavaju prodor mikroorganizama kroz creva.

Kako sprečiti alergije kod dece?

Ukoliko se pitate jesu li osobe slabijeg imuniteta podložnije alergijama, odgovor je potvrdan. U osnovi alergija jeste preterana reakcija imunog sistema kad prepozna kao napadače različite alergene, koji manje osetljivim osobama inače ne stvaraju probleme.  One se dele na sezonske (prolećne) i nesezonske (alergija na kućnu prašinu, buđ, životinjsku dlaku…).

Od kraja februara do kraja oktobra aktuelna je sezonska alergija: prvo počinje cvetanje drveća, pa trave, i na kraju korova.  Prirodno jačanje imuniteta kod dece je prva linija odbrane i stoga poslušajte nekoliko odličnih saveta:

Šta učiniti kako bi se alergijske reakcije svele na minimum?

Pre svega treba izbegavati alergene, a u međuvremenu pravovremeno uključiti terapiju.

1. Dete ne treba šetati ujutru kada je najveća koncentracija alergena, niti  posle kiše, kao ni po vetru.
2. Higijena mora biti na visokom nivou: mališana svakodnevno kupati i prati mu kosu (zbog nakupljenih alergena).
3. Odeća se redovno pere, ali se ne suši napolju – kako bi se izbegli alergeni.
4. Iz dečje sobe treba ukloniti zavese i tepihe, koji upijaju prašinu, a podove svakodnevno brisati  mokrom krpom. Naravno, uključena je adekvatna medicinska terapija.

Kako roditelji mogu znati da je reč o alergiji?

Budući da su simptomi prehlade i alergije veoma slični, evo nekoliko saveta za roditelje:

Prehlada traje nekoliko dana i praćena je povišenom temperaturom, za razliku od alergija, koje traju duže. U oba slučaja prirodni preparati za jačanje imuniteta kod dece su vam neophodni.

Kada je reč o alergijama, sekret u nosu beličast je i gust,  dok je u slučaju virusnih i bakterijskih infekcija žućkastozelen. Kašalj se javlja u oba slučaja, s tim stoje usled alergija nadražujući, praćen grebanjem u grlu.  Krmeljanje u očima karakteristično je za oba slučaja.

Na koje namirnice deca najburnije reaguju?

Postoji takozvana „top-sedam“ lista namirnica, koja obuhvata mleko, jaja, brašno, soju, kikiriki, koštunjavo voće, morske plodove.  Neke od njih ne treba potpuno isključiti iz dečje ishrane, jer s vremenom dete može postati imuno na njih kao alergene,

Alergija na hranu kod dece tokom vremena u najvećem broju slučajeva slabi. Zato treba kontrolisati nivo specifičnog antitela lgE na određene namirnice i na nekoliko meseci  ponovo ih uvesti u ishranu, posebno posle druge godine. Najbolji primer za to jeste alergija na jaja, koja postepeno prestaje jer se dečji organizam navikava na tu  namirnicu.

Kao što smo već napomenuli majčino mleko je najboji izbor za prirodno  jačanje imuniteta kod dece, jer će ona biti manje podložna alergijama.

Sistemski lupus je autoimuna bolest koju karakteriše neprijatan bol u mišićima i zglobovima, malokrvnost, oticanje limfnih čvorova, mučnina u želucu koju prati povraćanje. Ovako bi se u najkraćim mogućim crtama moglo opisati ovo vrlo ozbiljno oboljenje, o kome savremena medicina još uvek vrlo malo zna.

Lek za bolest lupus i dalje nije pronađen, te se medicinska terapija bazira na ublažavanju postojećih tegoba i upala u organizmu. Komplikacije su česte, ali nam u velikoj meri pravilna i uravnotežena ishrana može pomoći. Pre svega, izbegavajte namirnice koje podstiču zapaljenske procese, kao što su zasićene masti iz namirnica životinjskog porekla, razne grickalice, slatkiše i industrijski prerađenu hranu. U nastavku saznajte više o tome…

Šta je lupus i kako nastaje?

Sistemski eritemski lupus jeste hronična autoimuna bolest, koja može zahvatiti mnoge organe, ali najčešće su napadanuti koža, bubrezi, zglobovi, pluća i centralni nervni sistem. Tačan uzrok nastanka bolesti do danas nije poznat, kao ni u slučaju drugih autoimunih oboljenja.

On se neretko dovodi u vezu s naslednim faktorom i okidačima iz životne sredine poput UV zraka, ekstremnih stresova, trauma, određenih lekova i virusa.  Naučnici napominju da sistemski lupus nastaje usled više međusobno udruženih faktora , što spoljnih to unutrašnjih. Tako je utvrđeno da je jedan od njih i hormonska nestabilnost tokom puberteta, te pojedine infekcije i korišćenje pojedinih medikamenata.

Simptomi lupusa kod žena su dosta češći nego kod muškaraca. Takođe, primećena su pogoršanja tokom trudnoće i menstrualnih ciklusa, što je navelo naučnike da ovu autoimunu bolest dovedu u vezu i s estrogenom.

Oboleli od ove teške bolesti prolaze kroz faze pogoršanja simptoma, koji se smenjuju sa periodima blažih tegoba. Iako za sistemski lupus ne postoji lek, postoje tretmani koji mogu maskimalno umanjiti štetu i poboljšati kvalitet života obolelih.  Osim toga, i zdrava ishrana igra veoma važnu ulogu u držanju bolesti pod kontrolom i olakšavanju simptoma.

Sistemski lupus prvi simptomi bolesti

Sistemski lupus je bolest sa veoma širokom simptomatologijom, u zavisnosti od toga koji deo tela je pogođen. Na samom početku znaci oboljenja su veoma diskretni i neodređeni.

Među prvim simptomima najčešće se javljaju:

bolovi u zglobovima i mišićima,

povišena telesna temperatura,

malaksalost,

anemija,

otok limfnih žlezda,

mučnina i povraćanje,

glavobolja,

nadutost stomaka,

i kožne promene.

U početku bolest lupus zahvata samo jedan organ, a kasnije može preći i na druge delove tela – otud i naziv sistemski. Ponekad promene na zglobovima u vidu bola, otoka i crvenila mogu trajati mesecima, pa čak i godinama, pre nego što se ispolje drugi simptomi bolesti.  Najčešće su pogođeni zglobovi prstiju, ručni zglobovi, laktovi, kolena i gležnjevi.

Sistemsku lupus je prepoznatljiv po karakterističnoj pojavi crvenila na nosu i jagodicama u obliku leptira. Ono se može manifestovati s plikovima ili bez njih, a najčešće se javlja kada je koža izložena suncu. Još neki simptomi lupusa koji mogu da ukazu na postojanje bolesti jesu:

modrice po telu,

bol u grudima,

nepravilni menstrualni ciklusi,

depresija,

anksioznost,

ekstremni umor,

gubitak apetita,

suve oči,

usni čirevi,

zaboravnost i otežana koncentracija,

gubitak kose,

otoci na nogama i oko očiju,

epileptični napadi…

Hipertenzija i venska tromboza takođe su česti pratioci ove autoimune bolesti. Svi navedeni simptomi  lupusa mogu biti znak i nekih drugih oboljenja, što otežava postavljanje dijagnoze, ali ako osećate nekoliko od gorepomenutih simptoma, treba da se javite lekaru.

Koja hrana pogoršava simptome kod lupusa

Ukoliko vam je postavljena dijagnoza sistemski lupus, bez puno razmišljanja tada trebate „okrenuti drugi list“ kada je reč o ishrani. Veza između pojedinih namirnica i ovog oboljenja nije naučna fantastika, a odgovarajuća hrana može znatno ublažiti simptome bolesti i popraviti kvalitet života.

Na prvom mestu treba izbaciti hranu koja podstiče zapaljenske procese, a to su zasićene masti iz namirnica životinjskog porekla (meso, jaja, mleko i sirevi). Slede transmasti iz margarina, slanih grickalica, slatkiša, lisnatog testa i pekarskih proizvoda. Za njima tu su šećer, belo brašno, mesne prerađevine (salame, viršle, šunka, slanina, paštete, mesni naresci i si.) i sva industrijska hrana.

U mesu, mleku i drugoj visokoproteinskoj hrani nalaze se amino-kiseline fenilalanin i tirozin, koje su takođe na spisku nepoželjnih u slučaju bolesti kakva je sistemski lupus.

Alkoholna pića i cigarete su najstrože zabranjeni 

Podrazumeva se da treba reći ne i alkoholu, cigaretama, gaziranim napicima, ali i kafi ukoliko vam je sistemski lupus dijagnostikovan.  Korisno je smanjiti i upotrebu soli u ishrani, što ćete postići prestankom konzumiranja industrijske hrane.

Kod obolelih od sistemskog eritemskog lupusa primećuje se i netolerancija na kazein iz mleka, te je to razlog više da se odreknete te životinjske namirnice.

Ako vas brine unos kalcijuma, minerala izuzetno važnog za zdravije kostiju i prevenciju osteoporoze, možete ga sasvim dovoljno uneti upotrebom mlevenih sirovih semenki susama. Naime, poznato je kako susam sadrži čak sedam puta više kalcijuma nego mleko. Takođe ovog dragocenog minerala ima u suvim smokvama, rogaču, kelju, soji, tofu siru..

Čak i namirnice koje se inače smatraju veoma zdravima za većinu ljudi, u slučaju sistemskog lupusa mogu izazvati pogoršanje stanja. To su, na primer, alfa-alfa klice ili klice lucerke – izazivaju pojavu prvih simptoma, koji se povlače po prestanku konzumiranja.

Nije naodmet da uradite i test intolerancije na hranu, a dotle izbacite iz ishrane potencijalne alergene – mleko, soju, pšenicu, kikiriki, kukuruz, konzervanse i aditive.

Ishrana kod lupusa koja se preporučuje

Nasuprot zasićenim masnim kiselinama, koje pogoršavaju stanje obolelih, nalaze se zdrave omega-3 masne kiseline. Ove dragocene masnoće ublažavaju upalne procese u organizmu, te je obavezno njihovo uključivanje u svakodnevnu ishranu, kada je sistemski lupus posredi.

Najbolji izvori tih masnoća jesu laneno seme i ulje, orašasti plodovi, riba – poput lososa, skuše, pastrmke, sardina., kao i ulje žutog noćurka.  Generalno, savetuje se vegetarijanska ishrana, jer je u naučnim studijama potvrđen njen blagotvoran uticaj na ublažavanje tegoba lupusa.

Voće i povrće jedite što češće u svežem obliku. Nabavite dobar sokovnik ili neki jači blender pomoću kojih ćete praviti vitaminske bombe kao zamenu za druge obroke.  Antioksidansi su veoma važni u ishrani obolelih, a njih ćete uneti upravo kroz velike količine svežeg voća i povrća.

Za sistemski eritemski lupus i integralne žitarice imaju važno mesto u ishrani, kao i semenke i hladnoceđena biljna ulja.

Ako ste na kortikosteroidnoj terapiji, bilo bi dobro da uzimate i vitamin D kao dodatak ishrani. Za imunitet i zdravu probavu potrebni su vam i probiotici (jogurt, kefir i sl.)

Mini jelovnik za obolele od sistemskog eritemskog lupusa

Ideje za doručak:

Skuvajte proso u biljnom mleku obogaćenom kalcijumom i vitaminom D. Kada se malo prohladi, dodajte šaku suvog grožđa, sok od ceđene narandže, mlevene bademe, mlevene semenke lana i sušama, rogač, cimet i kašiku lanenog ulja.Ako je potrebno, zasladite kvalitetnim prirodnim medom ili malteksom.

Za sistemski lupus izdvojićemo još jedan odličan predlog za doručak:

Napravite domaći hleb od speltinog brašna i namaz od kašike mlevenih semenki lana, sušama i bundeve, kašike maslinovog ulja, kašike soka od paradajza (bez šećera), seckanog lista peršuna, belog luka (može i bez) ili vlasca. Po želji dodajte i druge biljne začine. Namažite na hleb i preko namaza stavite izrendanu šargarepu i zelenu salatu.

Predlozi za ručak:

Skuša, pastrmka ili losos pečeni u foliji, integralni pirinač i salata od crvenog kupusa ili spanać baren
na pari pomešan s belim lukom i maslinovim uljem. Takođe za sistemski lupus  preporučuje se pire od graška ili pasulja i salata od cvekle i šargarepe ili  od kupusa.

Najbolje ideje za večeru:

Šejk pun antioksidansa – izblendirajte pregršt borovnica i malina, kivi, med, kašičicu lanenog semena, kašičicu badema i solju zelenog čaja.  Ovo može biti odličan obrok za doručak ili večeru. Uz to pripremite i Integralnu testeninu s tofu sirom, spanaćem i belim lukom.

Terapija i lečenje lupusa medikamentima

Terapija sistemskog lupusa je raznolika i bazira se na imunosupresivnom i imunomodulatornom dejstvu primenjivanih lekova. Intenzitet terapije u najvećoj meri zavisi od stepena zahvaćenosti organa i organskih sistema. U slučaju da nema dokaza o zahvaćenosti vitalnih organa, ona se bazira na kombinaciji nesteroidnih antiinflamatornih lekova, kortikosteroida i antimalarika.

U situacijama u kojima  je sistemski lupus već zahvatio vitalne organe u terapiju uključuju i potentniji imunosupresivni lekovi kao što su azatioprin, ciklofosfamid, ciklosporin, mikofenolat mofetil i drugi.

Poslednjih godina došlo je do razvoja i primene novih molekula u lečenju SLE, pa postoji mogućnost primene različitih monoklonskih antitela. Ona blokiraju različite ćelije ili signalne molekule koji imaju značaja u nastanku i razvoju sistemskog lupusa, kao što su rituksimab, belimumab i drugi.

S druge strane, više novih molekula su u razlicitim fazama ispitivanja, te se očekuju rezultati studija koje će dati bolji uvid u njihovu eventualnu korist od primene u lečenju lupusa. Ukoliko je i  vaša dijagnoza sistemski lupus eritematozus, veoma je važno da tesno sarađujete sa vašim dpktorom koji vas leči.

Lečenje lupusa prirodnim putem

Osim terapije medikamentima i preporučene dijetalne ishrane u lečenju sistemskog lupusa mogu pomoći i pripravci od lekovitog bilja. Najvažnije je osnažiti imunitet i ne dozvoliti njegov dalji pad. Naime ovo autoimuno oboljenje obara leukocite (bela krvna zrnca), te je jako važno podstaći organizam da stvara nove. U tome će vam pomoći naredni recepti:

Čaj od kamilice sa domaćim medom

Prelijte tri pune kašike cvetova kamilice sa 0,7 litara proključale vode, sklonite sa vatre i pričekajte sat i po vremena da odstoji (poklopljeno). Procedite napitak, dodajte malo prirodnog meda i pijte do tri šolje na dan. Najbolje je uzimati tridesetak minuta pre glavnih obroka.

Hajdučica i kičica

Naša narodna medicina je nezamisliva bez hajdučke trave i kičice. Preporučuje se pravljenje čaja za jačanje imuniteta na sledeći način:

Tri kašike cveta i lista stolisnika i istu količinu cvetova kičice preliti sa 7 decilitara provrele vode. Poklopiti i ostaviti sa strane 90 minuta da miruje. Dobro procediti i piti 2 dl pre ručka i večere..

Čajna mešavina za jak imunitet

Sistemski lupus erimatodes je veoma ozbiljno autoimuno oboljenje, koje se nikako ne sme zapustiti. Pored obaveznih kontrola kod specijaliste, zdravog načina života, značajnu ulogu može imati i fitoterapija. Kako ne bi došlo do naglog pada imuniteta, preporučuje se i sledeći recept:

Dve kašike žalfijinog lista, cvetova zove i klekinih bobica dobro promešajte. Sve zajedno prelijte sa 1, 4 litre proključale vode i poklopite. Nakon sat i po vremena procedite napitak i pijte ga do dva puta dnevno. ( obavezno posle obroka).

Obloga protiv bolova u zglobovima

Sistemski eritemski lupus gotovo uvek prate neprijatni bolovi u zglobovima, a kako biste ublažili tegobe, pripremite sledeći recept:

Pomešajte med, brašno, jabukovo sirće, rakiju šljivovicu ili komovicu (u jednakim količinama). Lagano umesite testo i po potrebi dodavajte još brašna. Razvijte ga u oblik pogače i tako napravljeno privijte na oboleli zblob. Kada to uradite, premotajte sve zajedno celofanon i pričvrstite maramom. Držite celu noć oblogu na zglobu, a izjutra je bacite i isperite zglob sa mlakom vodom. Terapiju držite tačno 5 dana.

Kakva je prognoza kod lupusa

Dužnost svakog lekara je da pojasni svom pacijentu kakva je autoimuna bolest posredi, te je izuzetno važno i ohrabriti svakog obolelog. Naime, prognoza lupusa se znatno promenila nabolje tokom poslednjih decenija zahvaljujući novim lekovima koji se primenjuju, kao i znanju o patogenezi te bolesti.

S obzirom na podatak da su većina obolelih mlade žene u generativnom periodu, veoma je značajno prekoncepcijsko savetovanje i adekvatno planiranje trudnoće.  Sistemski lupus i trudnoća se stoga moraju držati pod strogom kontolom, kako bi se ona što bolje završila po majku, i po dete.

Cilj svakog lečenja, pored medicinskog, jeste što potpunije uključivanje obolelog u svakodnevne životne aktivnosti uz očuvanje i profesionalne i socijalne sfere života. Ovakav cilj je moguće ispuniti samo uz adekvatno i pravovremeno postavljanje dijagnoze bolesti, kao i pravilno lečenje.

Od sredine prošlog veka pa na ovamo, stvari su krenule nabolje, te se sistemski lupus danas uspešno može lečiti.  Bolest se ponekad i spontano povlači(vrlo retko), ali se ne sme zapustiti, kako ne bi došlo do ponovnog pogoršanja. Iskustva obolelih iz godine u godinu su sve bolja.

Bamija biljka latinskog naziva Abelmoschus esculentus, posebna je sorta povrća koja nije popularna samo zbog svog ukusa, već i zbog brojnih zdravstvenih benefita. Poznata i pod nazivom okra, ona je nesporno jedna od najboljih kultura koju morate uvrstiti u vaš jelovnik. Posebno raduje činjenica što se savršeno uklapa uz brojna jela, bilo kao zanimljiv dodatak salatama ili glavni sastojak.

Koristi dijabetičarima, jer normalizuje i balansira šećer u krvi, ublažava i eliminiše opstipaciju, ne dozvoljava nagli pad imuniteta. Stoga, ne treba vas začuditi činjenica što se okra sve više uzgaja na našim prostorima, te je široko dostupna. Ukoliko vas zanima šta je bamija, koje su njene karakteristike, koliko je lekovita i koja se jela prave od nje, u nastavku ćemo vas detaljnije upoznati sa ovim ukusnim povrćem.

Šta su bamije i kako izgledaju?

Kada je u pitanju bamija biljka, reč je o jednogodišnjoj kulturi. Njeni plodovi su veoma ukusni i verujemo da ćete ih tokom letnjih meseci prosto obožavati. Na prvi pogled, oni izgledaju kao paprika. Sa njima možete pripremati različita jela, a takođe se mogu konzervisati metodom sušenja, sterilizacijom, zamrzavanjem i mariniranjem. Kao takva, okra se upotrebljava kao prirodni emulgator u prehrambenoj industriji.

Koren ovog povrća je dubok i široko se grana pri površini zemljišta. Kada se posadi bamijino seme, iz njega se razvija mlada stabljika koja je u početku veoma mekana, pa se moraju izbegavati bilo kakva oštećenja. Posle nekoliko nedelja ona ojača i raste u visinu između 60 cm do čak 2 metra.

Na biljci se pored plodova razvijaju i listovi, koji su spiralno poređani po stabljici, a mogu biti različitog oblika. Cvetovi bamije su beli ili žuti, a na sebi imaju male pege crvenkaste boje. Pošto su dvopolni, oni se samooprašuju i u njima se kasnije razvijaju plodovi.

U nekim azijskim zemljama, bamija seme se koristi kao zamena za zrno kafe. U tim predelima, kao i širom sveta, ova biljka se puno ceni. A, kako i ne bi bila, kad je laka za uzgajanje, mada najviše zasluga za njenu popularnost imaju njena brojna lekovita svojstva.

Bamija biljka uzgoj i sadnja

Bamija povrće je karakteristično po tome što daje plodove tokom celog leta. Njih zna biti i tokom jeseni, kada ih takođe možete brati, jer biljci prija toplo i sunčano vreme. Minimalna temperatura koja joj odgovara jeste oko 15 do 17 stepeni Celzijusovih, dok je najviša oko 30 C.

Bamija biljka nikako ne podnosi jutarnje mrazeve, te oni mogu usporiti njen rast. Isti efekat imaju i ekstremno visoke temperature i sušni periodi. U tom delu godine, redovno je zalivajte i snabdevajte vodom – to je apsolutni prioritet.

Ako vas zanima uzgoj bamije, on je veoma jednostavan, a preporučljivo je čak uz biljku posaditi dinju i krastavac. Pre svega đubrenje zemljišta treba vam biti najvažniji prioritet i najbolji izbor za to je prirodno gnojivo.

Sadnja se vrši krajem marta ili početkom aprila meseca. Temperatura zemljišta pri dubini 5 cm mora biti viša od 15 stepeni. Biljka bamija se sadi tako što se seme blago utisne u tlo, a razmak između redova treba da je 60 cm pa sve do jednog metra. Među semenkama ostavite oko 20 centimetara prostora kako bi se pravilno razvijala.

Plodove možete očekivati već krajem maja ili početkom juna. Kao što smo rekli, bamija daje prinos tokom celog leta pa budite sigurni kako ćete ih i do oktobra meseca ubirati. Biljka rađa plodove veličine oko 8 cm, a veći uzgajivači mogu očekivati nedeljni prinos čak do 20 tona po hektaru.

Za one koje zanima kako se bere bamija, to je prilično jednostavno, ona se blago zaokrene i otkine sa stabljike. Pošto se na njemu nalaze brojne sitne dlačice, to može kod nekih ljudi izazvati blage alergijske reakcije.

Bamija povrće nakon berbe dosta brzo gubi vodu, stoga joj je neophodno pravilno skladištenje i čuvanje. Treba je najpre držati na temperaturama približno 10 stepeni, nakon čega se može upakovati u foliju. Ako ih držite u frižideru, imajte u vidu da se tamo mogu držati maksimalno tri dana, pa ih je važno iskoristi na vreme.

Lekovita svojstva i delovanje na organizam

Mnogi će se zapitati sadrži li bamija kalorije, posebno ako vode računa o svojoj liniji. Radosna vest za sve vas koji čuvate svoju vitkost jeste da ona spada u grupu niskokalorijskih namirnica. Na 100 grama nalazi se svega 33kcal, a pored toga nema ni zasićenih masti ni holesterola. Pored navedenog, u plodovima bamije nalaze se brojna dijetetska vlakna, minerali i vitamini. Zbog toga nutricionisti često preporučuju ovo povrće, jer je vrlo korisno u programima dijeta.

Mahune sadrže i vitamin A (12,5 procenata), kao i flavonoide i antioksidanse. Bamija povrće je poznato po svom antioksidativnom dejstvu, te se često savetuje upotreba kod ljudi koji imaju problema sa vidom.

Sveži plodovi su i dobar izvor folata, kojih ima oko 22 odsto. Njihova uloga je naročito značajna kod trudnica, jer pomažu pravilan razvoj nervnog sistema novorođenčadi.

Lekovita svojstva bamije ne bi bila potpuna kada se u njoj nebi nalazio i vitamin C. Zahvaljujući konzumaciji ovog povrća, obezbedićete sebi čak 36 odsto od njegovih dnevno preporučenih doza. To će vam pomoći u jačanju imuniteta i izbećićete prehlade, kašalj i sezonsku virozu.

Osim toga, bamija povrće je izuzetan izvor preko potrebnih minerala, među kojima se posebno ističu kalijum, gvožđe, mangan i magnezijum.

Top 10 razloga zašto trebate jesti bamiju

Bamija kao lek je izuzetna kod brojnih zdravstvenih tegoba, navodimo njene najvažnije zdravstvene prednosti

Olakšava varenje hrane

Kao što smo već napomenuli, dijetetska vlakna kojima obiluje bamija pomažu regulaciju varenja. Njena posebna uloga koju bismo želeli staviti na prvo mesto, jeste ubrzanje metabolizma. Pokrenuće lenja creva, podstaćiče probavu i omekšati stolicu.

Pored svega navedenog, upotreba bamije sve je učestalija i pri uklanjanju štetnih i nagomilanih materija iz creva.

Blagotvorno deluje na želudac

Osobe koje imaju dijagnostikovan čir i gastritis, posebno će obradovati činjenica, što je bamija kao lek za želudac veoma blagotvorna jer ima umirujuće dejstvo. Ona uspešno neutrališe i najjače kiseline, a zanimljivo je što ovo povrće formira zaštitni sloj na zidovima ovog organa. Na taj način, ubrzava se zarastanje i uklanjanje peptičkog čira.

Pomaže obolelima od dijabetesa

Prednosti koje ima njeno korišćenje su brojne, a pokazala se korisnim i kod onih koji boluju od šećerne bolesti. Baš kao i voće kivi, bamija povrće veoma efikasno stabilizuje nivo glukoze, a često se kaže da deluje i poput insulina.

Eugenol, posebna vrsta vlakana koji se nalazi u njoj, uravnotežava šećer u krvi i zaustavlja njegov rast tako što utiče na njegovu apsorpciju u crevnom traktu. Dijabetičarima se preporučuje blagi čaj od bamije koji je izuzetno delotvoran.

Veoma je korisna u trudnoći i za razvoj ploda

Visoka količina folata i hranljiva vrednost ovog povrća ima ogromnu vrednost kada su trudnice u pitanju. Naime, ona će pomoći pravilan razvoj mozga i nervnog sistema kod fetusa. U tradicionalnoj kulturi poznato je kako ova biljka sprečava spontani pobačaj. Povrh svega, bamija u trudnoći obezbeđuje preko potrebne količine vitamina A i C. Osim toga ona će se pobrinuti da plod i trudnica dobiju kalijum, magnezijum i gvožđe u dovoljnim merama.

Jača kosti i osnažuje mišiće

Pored spomenutih minerala, bamija biljka sadrži i vitamin K, koji je važan faktor za zgrušavanje krvi. Ujedno, on u kombinaciji sa folatima održava i povećava gustinu kostiju, čime se sprečavaju brojne bolesti, među kojima je svakako sve učestalija osteoporoza.

Efikasna protiv respiratornih oboljenja

Antioksidansi i protivupalna dejstva glavni su aduti bamije kada je reč o borbi protiv bolesti disajnih puteva. Njeni plodovi, kao i cvetovi i listovi sjajan su saveznik za lečenje bronhitisa i upale pluća. Zbog toga je korisno piti čaj od bamije, jer on sprečava napade gušenja i čisti bronhije od nagomilanog sekreta.

Smanjuje rizik od raka debelog creva

Ne samo što se okra biljka može smatrati korisnom u eliminaciji štetnih materija iz creva, ona je i veoma važan faktor kada je zaštita od malignih oboljenja u pitanju. Pošto uklanja slobodne radikale iz probavnog trakta, ona smanjuje rizike od raka debelog creva u značajnoj meri. Oni koji su već oboleli, obavezno trebaju pripremati jela od bamije, jer će sprečiti dalju mutaciju malignih ćelija.

Odličan borac protiv anemije

Gvožđe i kalijum su ključni igrači kada je borba protiv malokrvnosti u pitanju. Ukoliko se konzumira, recimo salata od bamije, na taj način će se u telo uneti preko potrebna količina ovih minerala. Uostalom, naučna istraživanja potvrdila su kako bamja pospešuje formiranje hemoglobina, koagulaciju krvi i proizvodnju crvenih krvnih zrnaca.

Sjajan prirodni lek za potenciju

Povećava seksualnu želju i kod muškaraca i žena, pa se može reći da je bamija kao afrodizijak izuzetna. Ako pitate starije osobe bilo šta vezano za ovu biljku, neretko ćete čuti kako je posredi tradicionalni lek za potenciju. Osim toga, ona je odlična i za lečenje polnih bolesti prirodnim putem, a pokazala se korisnom za sifilis i gonoreju. Naposletku, treba reći i da je odlična pomoć za obilno menstrualno krvarenje.

Snižava nivo holesterola u krvi i čuva srce

Sadržaj vlakana i pektina u plodovima bamije pomaže pri snižavanju nivoa štetnih masnoća u krvi. Zahvaljujući tome, ona se preporučuje zarad sprečavanja ateroskleroze i drugih brojnih bolesti srca.

Napravite čaj od bamije izuzetno lekovit napitak

Čaj od bamije, koji smo nekoliko puta spomenuli, najčešći je proizvod kada je ova biljka posredi. On se pravi od sušenih delova nekoliko sorti ovog povrća i kao takav se može konzumirati uvek. Njegova upotreba je široka, pa se tako od davnina koristi za dijete, probavne probleme i smanjenje šećera u krvi. Osim toga, danas se upotrebljava i za lečenje gastritisa, kao i helikobaktera.

Najvažnije je što bamija nema nikakve kontraindikacije niti neželjena dejstva. Naprotiv, upotrebom čaja unose se preko potrebni minerali i vitamini. Slobodno ga možete piti svakog dana, jer je veoma hranljiv i prijatnog ukusa.

Ako vas zanima kako se prirprema čaj od bamije, sve što je potrebno jeste da:

jednu kašičicu ovog preparata ostavite preko noći da odstoji u 2 dl vode. Ujutru dobro procedite i popijte na prazan stomak, bez dodataka šećera.

Njegovo dejstvo daleko je efikasnije ukoliko mu se doda i tinktura bamije.

Svega 10 do 15 kapi ove lekovite otopine popijte dva puta dnevno sa čajem pre svakog obroka

Osobe sa želučanim tegobama mogu da je uzimaju popodne i uveče pre spavanja, uz prethodnu konsultaciju sa lekarom. Već nakon prve upotrebe vidljivi su znači olakšanja i poboljšanja, a ostali simptomi nestaju već nakon dva dana.

Jela od bamije koja morate probati

Svakako da među najpoznatija jela od bamija spada i dobro poznata begova čorba. Za njenu pripremu potrebno vam je:

250 gr pilećeg mesa
100 gr šargarepe
50 gr peršunovog lista
50 grama korena celera
50 gr brašna
50 g maslaca
15 grama bamije
1 žumance
50 grama pavlake
malo limunovog soka
so, biber i vegeta

Priprema: Operite meso i kuvajte ga korenom celera uz dodatak začina prema sopstvenoj želji i ukusu. Kada je skuvano, procedite ga i odvojite kosti, a zatim ga iskidajte prstima na sitne komade (niti). Vodu u kojoj se kuvalo obavezno sačuvajte.

U šerpu ubacite maslac i istopite ga na laganoj vatri. Potom dodajte brašno kako biste napravili zapršku. U lonac sipajte supu u kojoj se kuvalo meso i ostavite na srednjoj jačini. Nek sa se kuva još oko 15 minuta.

Iseckajte šargarepu, celer i peršun i dodajte ga u šerpu. Kada supa postane bistra i gusta, procedite je i dodajte meso i još malo kuvajte.

U zasebnoj posudi skuvajte limunov sok i bamiju i dodajte je jelu uz žumance i pavlaku. Begova čorba je spremna, a možete joj dodati i još malo bibera kako bi imala lepši ukus.

Kako se sprema bamija bez mesa

Kada je u pitanju bamija najtraženiji su recepti bez mesa. To je naročito popularno kod osoba koje upražnjavaju vegetarijanski način ishrane.

Za pripremu ovog jela potrebno vam je:

100 ml suncokretovog ulja
8 čenova sitno seckanog belog luka
2 paradajza
3 kašike paradajz pirea
800 grama sveže bamije
6 dl vode
kašičica crvene paprike
so i biber

Priprema: U šerpi zagrejte ulje i potom u njega dodajte beli luk. Propržite ga lagano na vatri. Sipajte paradajz pire i lagano promešajte. Sveže paradajze isecite na kockice i ubacite ih  u mešavinu i kratko pržite. Zatim sipajte 6 dl tople vode, so i biber po sopstvenoj želji, kao i kašičicu crvene paprike.

Kuvajte sve dok ne počne blago vriti i tada se dodaje očišćena bamija. Jelo je potrebno ostaviti na srednjoj vatri i nek krčka još dobrih 35 minuta. Uz njega možete poslužiti i kuvani pirinač.

Fenomenalna salata od bamije

Tokom toplih letnjih dana ovo je idealan osvežavajući obrok koji je veoma lagan. Za salatu potrebni su vam sledeći sastojci:

200 grama sitnih bamija
3 paradajza
5 pečenih paprika
2 čena belog luka
¼ šolje maslinovog ulja
3 kašičice mediteranskog začina
so i biber

Priprema: Sveža bamija se najpre pere i čisti pod mlazom vode. Namažite tiganj maslinovim uljem i zagrejte ga. Dodajte ovo povrće i mešajte između 5 i 10 minuta, dok ne poprimi malo tamniju boju. Potom sklonite sa vatre i ostavite da se prohladi.

Paradajz i pečene paprike isecite na komade ili kocke, pa ih dodajte u jednu posudu. U zasebnoj činiji umutite maslinovo ulje, mediteranski začin i dva čena izgnječenog belog luka. Začinite biberom po sopstvenoj želji. Sve pomešajte zajedno sa povrćem i pospite sa prstohvatom soli. Bamijina salata sjajno se slaže sa belim sirom ili fetom.

Gde nabaviti bamije i koja je cena

Cena bamije kreće se oko 300 dinara po kilogramu, a možete je nabaviti na svim pijacama tokom kasnih prolećnih i letnjih meseci. Osim toga, dostupna je i kao smrznuta u većini bolje opremljenih marketa, gde je možete uzeti za gotovo identičnu svotu novca. Opet napominjemo, samo sveža bamija ima sva navedena lekovita svojstva, te joj smrznuto povrće ne može predstavljati zamenu.

Za one koji je žele saditi bamije u svojim baštama, rećićemo i to da je njeno seme prilično jeftino i košta oko 100 dinara (pakovanje 5 grama). Najbolje je raspitati se detaljno oko svega u poljoprivrednim apotekama.

Pošto se neke sorte ove biljke tretiraju insekticidima i pesticidima, potrebno je da kupljeni plodovi pre upotrebe budu temeljno oprani mlazom hladne vode. Na taj način uklonićete i prljavštinu, zemlju i sve eventualne hemikalije.

Nadamo se da ste saznali šta je bamija biljka, te kako se koristi i sprema kroz brojne lekovite recepte. Preporučuje se dijabetičarima, ali i svima drugima koji vode računa o svom zdravlju. Ukoliko vam se dopao članak, podelite sa vašim prijateljima.

Zelena salata, toliko uobičanjena na našim trpezama, krije brojna lekovita svojstva. Njen latinski naziv je Lactuca Saliva i već se vekovima priprema kao obavezan deo menija u kuhinjama širom sveta. Smatra se kako vodi poreklo iz dalekih i zabačenih delova Sibira, gde je prvi put pronađena kao samonikla biljka.

Upotrebljavali su je stari Grci, Rimljani i Persijanci, smatrali su je dragocenim povrćem. U davna vremena zelena salata je imala još jedan naziv „trava mudraca“, što nam svakako dovoljno govori koliko je bila cenjena.

Danas znamo da ova niskokalorična namirnica, bogata vlaknima i celulozom, snižava nivo lošeg holesterola i sadrži antioksidanse koji neutrališu dejstvo slobodnih radikala. U nastavku saznajte više o njenoj lekovitosti, zdravstvenim prednostima, a pripremili smo vam i više odličnih predloga kako napraviti zelenu salatu

Kakav je sastav zelene salate

Iako danas znamo da postoji više vrsta i podvrsta ovog lekovitog povrća,  svaka od njih ima slične hranljive i nutritivne vrednosti.  Upravo se zbog toga gajenje zelene salate u plastenicima i baštama praktikuje širom sveta, i ova namirnica je široko dostupna u svakom periodu godine. Tamnije sorte sadrže nešto više kalijuma, te se preporučuju kao obavezan deo jelovnika profesionalnih sportista.

Ukoliko se pitate sadrži li zelena salata kalorije, iznenadićete se podatkom, kako ih ima svega 15 na 100 grama. Ovo je, složićete se sa nama fenomenalan podatak, ako planirate na dijetu. Teoretski, ako pojedete ceo kilogram ovog zelenog povrća, unećete u organizam 150 kcal.

Osim toga zelena salata u svom sastavu sadrži oko 90 odsto vode, dobar je izvor dijetetskih vlakana( gotovo 5 procenata), kao i antioksidansa, nešto soli i ugljenih hidrata.  Zasićenih masti nema,  kao ni  štetnog holesterola, jednostavno rečeno, idealna i lagana namirnica za svaku priliku.

Vitamini u zelenoj salati 

Zelena salata obiluje vitaminom A i beta-karotenom. U 100 g sveže namirnice nalazi se čak 247 odsto potrebne količine vitamina A, a kao što rekosmo samo 15 kalorija.  Osim toga, sadrži velike količine vitamina K, C, B6 i riboflavina, kao i folata. Jedno pravilo nemojte zaboraviti: što su njeni listovi tamniji, to je ona zdravija i hranljivija..

Bogata je magnezijumom, kalijumom, kalcijumom, bakrom, fosforom i gvoždem, mineralima koji pomažu u čišćenju organizma od toksina, te održavaju ravnotežu kiselina i baza.

Koren zelene salate sadrži laktukarijum, supstancu koja ima analgetska i sedativna svojstva – ublažava bol, smiruje napetost i smanjuje stres, te pomaže u slučaju nesanice.

Zelena salata kao lek za nesanicu korišćena je još u staroj  Grčkoj i Persiji, jer se smatralo da osigurava dobar san.

Lekovita svojstva zelene salate su izvanredna

Zelena salata je jedna od najrasprostranjenijih i najčešće konzumiranih namirnica na svetu, koja osim što se masovno koristi u kulinarstvu, ima široku primenu i u narodnoj medicini. Mnoga istraživanja pokazala su kako je ta biljka potomak samonikle vrste sa Sibira.

Njena lekovita svojstva poznata su od davnina i nekada je važila za „travu mudraca“. Stari Grci i Rimljani koristili su je kao lek za nesanicu, dok su drevni Kinezi verovali da donosi sreću i jeli je samo u posebnim prilikama. Zelena salata bogata je fitonutrijentima koji pozitivno deluju na zdravlje.

Dokazano snižava loš holesterol 

Zahvaljujući visokom sadržaju vlakana i celuloze, izuzetno je korisna za probavni sistem. Podstiče rad creva
i izbacivanje toksina iz organizma, a pomaže i u prevenciji zatvora. Zelena salata takode snižava nivo lošeg holesterola, koji može izazvati srčani ili moždani udar.

• Istraživanje sprovedeno na laboratorijskim miševima pokazalo je da su oni koji su je konzumirali imali znatno niži nivo holesterola u krvi od miševa koji je nisu jeli.

Pomaže pri skidanju kilograma

Zelena salata je neizostavna u dijetalnoj ishrani, jer pored toga što ima nisku kalorijsku vrednost, ona utoljuje glad, podstiče želudačne sokove i pomaže u mršavljenju. Svakako je uvrstite u svoj jelovnik, prilagodite ishranu, bavite se sportom svakodnevno i nikakva stroga restriktivna dijeta vam neće trebati. Podrazumeva se nismo svi isti, ali lagani proletnji meni sa ovom zdravom namirnicom učiniće puno za vašu liniju.

Drži pritisak i šećer pod kontrolom

Kao i drugo zeleno lisnato povrće, zelena salata održava nivo krvnog pritiska u granicama normale, a zbog svog niskog glikemijskog indeksa, rado se preporučuje obolelima od šećerne bolesti. Slobodno je možete pripremati kao zdravu užinu, ali i uz glavna jela.

Sprečava širenje raka zahvaljujući antikancerogenim svojstvima

Brojna istraživanja su pokazala kako zelena salata sadrži antioksidanse, koji neutrališu dejstvo slobodnih radikala, a mnoge studije potvrdile su njena antikancerogena svojstva.

Istraživanje sprovedeno na obolelima od leukemije i kancera dojke pokazalo je znatno poboljšanje njihovog stanja nakon lečenja ekstraktima zelene salate. Takođe, istraživanjem sprovedenim na Univerzitetu u Teksasu utvrđeno je da ovo izuzetno povrće sadrži određene materije koje blokiraju ćelije kancera i značajno usporavaju razvoj bolesti u disajnim putevima.

Lateks zelene salate sprečava razmnožavanje gljivice kandide

Ova uporna gljivica ume da se raširi po organizmu u kratkom vremenskom periodu i uzročnih je brojnih zdravstvenih tegoba, nimalo bezazlenih. Međutim zahvaljujući antimikrobnim svojstvima zelene salate, potpuno se zaustavlja dalji rast. Preporučujemo članak: šta je crevna kandidijaza

Poboljšava pokretljivost spermatozoida

Budući da obiluje beta-karotenom, antioksidansom koji ima važnu ulogu u proizvodnji zdrave sperme, ono takođe poboljšava pokretljivost spermatozoida.

Takođe, obavezno se preporučuje zelena salata u trudnoći, jer čuva zdravlje bebe i osnažuje imunitet majkama. Sadrži folnu kiselinu koja je ključna za brojne procese u organizmu, naročito tokom drugog stanja.

Napomena: Budući da neorganska zelena salata može sadržati toksine i pesticide, pre upotrebe treba je držati potopljenu u vodi kojoj je do tada kašičica zeolita, jer taj mineral vezuje pesticide i teške metale.

Alkalizuje organizam i daje snagu 

Svakodnevnim konzumiranjem zelene salate uspostavićete idelan ph balans organizma, pošto je ova namirnica blago alkalna. Ovo sa sobom donosi velik broj pogodnosti za vaše celokupno zdravlje: imaćete više energije, dobar i uravnotežen san, bolju koncentraciju, bistriji um i podmlađen izgled kože.

Preporučujemo: Kako alkalizovati organizam

Smanjuje nervnu napetost 

Zahvaljujući laktiumu zelena salata ima izvanredna umirujuća svojstva. Osobe koje su nervno razdražljive, anksiozne, napete veći deo dana, trebaju je konzumirati što češče, pozitivno će delovati i ublažiti tegobe.

Zdravi recepti sa zelenom salatom

Cenjena u narodnoj medicini, zelena salata priprema se u mnogim receptima, preporučuju je fitoterapeuti širom sveta, a mi svo vam izdvojili neke od njih:

Lekoviti pripravak protiv kašlja 

Kako se pravi:

Sve što vam je potrebno jeste 80 grama mladih listova od zelene salate i jedan litar vode.  Kuvajte sve zajedno najviše 20-25 minuta, dobro procedite, a po ukusu možete malo i zasladiti.

Ovaj odvar od zelene salate uzimajte najviše tri puta tokom dana. Ako vas muči nesanica, pijte ga obavezno pred spavanje i preporučuje se i jedna poveća porcija sveže salate. Podejednako je dobar i kod nervoze, već nakon nekoliko dana, primetićete poboljšanje..

Oblog za zubobolju 

Imate otečen zub, ne možete zaspati od njega, sve što treba uraditi jeste da poparite par listova i koristite kao oblog. Ovaj recept koristite i kod otoka na očima.  U oba slučaja preporučuje se i konzumiranje odvara.

Protiv udaraca i masnica

Ako poparenim listovima, dodate dve -tri kapi kvalitetnog maslinovog ulja, dobićete fenomenalnu oblogu. Nju možete koristiti za lečenje masnica, plavica, hematoma nastalih od kontuzija i udaraca, bilo gde po telu.

Upotreba zelene salate u kozmetici

Ovo dragoceno povrće, može u potpunosti podmladiti  izgled vaše kože. Pri tom osećaćete se sjajno, imaćete više samopuzdanja i zračićete pozitivnim energijom. Dajemo vam nekoloko predloga kako se zelena salata priprema u kozmetičke svrhe..

Maska za suvu i ispucalu kožu 

Uzmite par mladih listova zelene salate i kratko potopite u vodu (najduže 1 min). Izvadite, postavite na dasku i isecite što sitnije. Sve zajedno umotajte u jednu gazu. Ovako dobijen oblog prislonite na kožu lica, vrata, dekoltea i držite dobrih pola sata.

Nakon skidanja obloge, trebate vašu kožu isprati blagim čajem od kamilice. Koristeći ovaj recept,  učinićete mnogo za vašu kožu lica, koje će odmah zablistati.

Napravite losion za kožu

Imate bubuljice na licu i koži, izgoreli ste na suncu? Imamo rešenje i za ovaj problem, a to je losion od zelene salate. Priprema se jednostavno:

Više listova kuvati 90 minuta na laganijoj vatri,  zatim ih izvaditi i procediti. Dobijenu tečnost prohladiti i koristiti za negu vrata i lica. Držati na tamnijem i hladnijem mestu  – najviše 72 sata.

Kako se pravi zelena salata sa parmezanom

Bilo da se koristi uz glavno jelo, ili samostalno kao lagana užina, zelena salata se može pripremiti na više različitih načina. Upravo zbog toga je cenjena širom planete, jer se gotovo sa svakom namirnicom slaže. To je nekad tunjevina, piletina i razne druge varijante. Nama se naročito dopao jedan recept sa sirom parmezanim, te ga ovom prilikom rado delimo sa vama:

Potrebni sastojci:

1 glavica zelene salate
1 manja glavica crvene rimske salate
2 šargarepe
6 čeri paradajza
150 g parmezana u komadu
so
biber
maslinovo ulje
jabukovo sirće

Priprema recepta:

Odvojiti listove zelene i crvene rimske salate, dobro oprati i prosušiti krpom, a zatim iseći na krupnije komade. Šargarepu uzdužno iseći na štapiće, parmezan na tanke listove, a čeri ostaviti u komadu. U odgovarajuću posudu staviti salatu i šargarepu, posoliti, pobiberiti, posuti maslinovim uljem i jabukovim sirćetom, pa lagano promešati. Salatu sipati na tanjir za serviranje, ukrasiti čeri paradajzom i parmezanom. To je to!

Zelena salata sa parmezanom je spremna za posluženje!

Dodatni saveti i napomene

Nemojte bacati prve( spoljne) listove jer su mnogo zdraviji. Oni sadrže gotovo duplo više C vitamina, te ih je poželjno iskoristiti za pravljenje odvarka. Trebate ih dobro oprati nad jačim mlazom vode, odstraniti sve nečistće i oni su potpuno upotrebljivi. Zelena salata se uvek pere list po list.

Sveža zelena salata je najzdravija i uvek je koristite odmah nakon branja. Ako je gajite u sopstvenoj bašti, ubirajte količinu koja je vama i vašim ukućanima potrebna za obrok, nemojte više od toga.  Nikako je nemojte rezati unapred, jer tako brže gubi vitamin C, kao i dragocene minerale.

U frižideru se zelena salata sme držati najduže 48 sati u odgovarajućoj papirnoj kesi, a da ste joj prethodno odstranili sve oštećene listove. Nakon ovog vremenskog perioda, treba se baciti.

Jod u hrani je izuzetno važan i bitan, to su nam potvrdila brojna istraživanja i naučne studije, ali koliko nam je ovog minerala zaista potrebno? Poznata je činjenica da nedostatak joda izaziva ozbiljne zdravstvene poremećaje, stoga ga je itekako važno unositi u dovoljnim količinama putem ishrane.

Koje su namirnice bogate jodom,  gde ga možemo pronaći u njegovom izvornom obliku? U kojim slučajevima se preporučuje jod u tabletama, koje su preporučene dnevne doze za decu i odrasle? Odogovore na sva ova pitanja, pronaćićete u ovom članku..

Jod u hrani zašto je važan i koristan

Jod je hemijski element odgovoran za pravilan rast i razvoj ljudskog organizma, kao i normalno funkcionisanje endokrinog sistema. Neophodan je za stvaranje hormona štitaste žlezde, a budući kako ga telo ne proizvodi, veoma je važno svakodnevno unositi potrebne količine.

Iako je manjak ovog minerala relativno retka pojava u industrijski razvijenim zemljama, zahvaljujući jodiranju soli, u mnogim delovima sveta nije moguće uneti optimalne doze isključivo putem ishrane. Čak 40 odsto svetske populacije rizikuje da oboli od bolesti uzrokovanih nedostatkom joda, pa bi se moglo reći da je ovaj problem poprimio epidemijske razmere.

Jod u hrani je jako redak danas, naročito poslednje tri-četiri decenije. Nutricionisti tvrde da je ljudska ishrana za 50 odsto siromašnija jodom, počev od 80 ih godina prošlog veka, pa na ovamo.  On je jednostavno uklonjen iz namirnica, dok je koncentracija drugih toksičnih halogena (broma, hlora, fluora, perhlorata) u hrani, vodi, lekovima, vazduhu i životnoj sredini – drastično povećana. Na primer, jod u pšenici zamenjen je bromom, gasom koji se koristi za suzbijanje termita.

Istovremeno, povišena je stopa gojaznosti, obolevanja od raka dojke i prostate, bolesti tiroidne žlezde, a beleži se i sve veći broj slučajeva mentalne retardacije ukoliko nedostaje jod u hrani. S druge strane, u Japanu, gde se unosi i do 100 puta više joda, pojava istih oboljenja znatno je ređa.

Nedostatak joda simptomi koje ne smete zanemariti

Kako sve manje pronalazimo jod u hrani, deficit ovog dragocenog nutrijenta u organizmu,  postao je gotovo uobičajena pojava. Njemu su izloženi pripadnici oba pola u bilo kom uzrastu, a naročito su mu podložne trudnice i vegani.

Kako se najčešće manifestuju simptomi

Lomljivi nokti,

Hladne šake i stopala,

Preosetljivost na hladnoću,

Depresija,

Otežano gutanje,

Bolovi u grlu,

Suva koža i kosa,

Umor,

Promuklost,

Gojenje,

Letargija,

Loša memorija i koncentracija,

Nepravilni menstrualni ciklusi,

Neplodnost

Ovo su samo neki  od simptoma nedostatka joda u organizmu.  Manjak tog minerala može biti uzrok pojave hipotireoze i gušavosti – problema koji nastaju zbog smanjene sinteze hormona štitaste žlezde, kao i fibrocističnog oboljenja dojki, raka dojke, jajnika, materice i prostate.

Naročito je važno jod u hrani uzimati tokom trudnoće i dojenja,  da ne bi došlo do pobačaja, prevremenog porođaja i abnormalnosti u razvoju ploda.

Takođe, deca majki koje nisu unosile dovoljno joda tokom trudnoće mogu imati poteškoće sa sluhom i govorom, dok u najtežim slučajevima deficit uzrokuje zaostajanje u fizičkom i mentalnom razvoju te Daunov sindrom.

Šta ako ga je previše u organizmu?

Ako se jod u hrani isuviše forsira, on takođe može biti štetan. Suficit ovog minerala, posebno je opasan po zdravlje osoba koje pate od hipertireoze (oboljenja izazvanog prekomernim stvaranjem hormona štitnjače) i autoimunih tiroidnih bolesti poput Hašimoto sindroma.

Neki od simptoma njegove povišene koncentracije jesu promene na koži (akne i osipi), dijareja, povraćanje, bolovi u stomaku, glavobolja, povišena temperatura, mučnina, metalni ukus u ustima, kijanje…

U ovakvim slučajevima se hrana koja sadrži jod se treba izbegavati i svesti na najmanju moguću meru. Štetni efekti mogu se javiti usled visokog unosa joda pri određenim medicinskim tretmanima, ali i prekomernog konzumiranja pojedinih namirnica.

U kojim namirnicama ima joda – prirodni izvori

Da bi ste pronašli jod u hrani u svom izvornom obliku, najbolje je obogatiti jelovnik morskom ribom, algama, školjkama i drugim plodovima iz mora.  Osim njih namirnice bogate jodom su i jaja, mleko i mlečni proizvodi, meso, tofu sir i soja-sos. Tim mineralom obiluje jodirana kuhinjska so (kašičica sadrži oko 400 μg),

S druge strane, treba imati u vidu i to kako njegovu iskoristljivost ometaju namirnice kao što su: sirovi kupus, kelj, karfiol, repa, kikiriki i pojedini lekovi. U slučaju nedostatka joda, uz saglasnost lekara, neophodno je uzimati multivitaminske preparate – tj. jod u tabletama i suplementima.

Ipak jod u hrani je najvažniji, stoga se preporučuje svakodnevno ispijenje šolje mleka (nekuvanog). U slučaju intolerancije na laktozu ovo se naravno ne preporučuje, već se koriste drugi prirodni izvori.

Vegetarijanci su veoma često podložni manjku ovog minerala, upravo zbog nekonzumiranja mlečnih proizvoda, kao i mesa. Njima se preporučuje biljna hrana bogata jodom, u nju spadaju brusnice, maline, banane, krompir, pasulj. Jod u hrani pronaćićete u svim ovim relativno lako dostupnim namirnicama..

Preporuka nutricionista je svakako morska riba i ostali plodovi, ali ako niste ljubitelj ove hrane, pronaćićete adekvatnu zamenu u mladim nedozrelim plodovima oraha.

Savet plus:

Mlade orahe prelijte domaćim medom, kako biste im suzbili gorčinu. Konzumirajte ih svaki dan i sprečićete nedostatak joda u organizmu.

Koje su preporučene dnevne doze?

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, prosecne dnevne potrebe odraslog čoveka za jodom iznose 150 μg , pri čemu deca do dvanaeste godine života, u zavisnosti od uzrasta, treba da unose od 40 do 120 μg joda dnevno.

Jod u trudnoći i tokom dojenja je veoma bitan, ali često nije dovoljan ako se unosi putem hrane, pa se dodaju i određene suplementacije. Trudnicama se preporučuje čak 200 μg dnevno.

Jod u hrani za štitnu žlezdu i njen pravilan rad je izuzetno važan, stoga se potrudite da ga unosite u preporučenim dozama..

Estragon biljka koja potiče iz južnih krajeva Rusije i Mongolije, danas se najviše gaji i upotrebljava u Francuskoj slično poput mirođije. U srednjem veku koristila se kao protivotrov u slučaju ujeda zmije, a u arapskim zemljama za lečenje anemije. Njen latinski naziv je Artemisia dracunculus, a u narodu je poznata i po imenima: zmijska trava, zmajeva biljka…

Začin estragon bogat je fitonutrijentima, neophodnim za dobro zdravlje, a pre svega je odličan izvor antioksidansa. Uz to ova začinska biljka sadrži visok procenat eteričnih ulja i gorkih materija koje podstiču apetit, lučenje žuči i probavnih sokova. U nastavku saznajte kako se koristi i upotrebljava u lekovite svrhe..

Kako izgleda estragon začinska biljka

Ova višegodišnja biljka ima bogato razgranatu stabljiku, svetlo-zelene boje, poput grma je i visine od 60 do 120 cm. Estragon ima koren zmijolike forme, listovi su mu zelenkasti, veoma uski. On ispušta ulje na svojoj donjoj stani, Cvetovi su mu žućkasti, okruglih glavica. Cela biljka ima ljutkasto-gorkast ukus i specifičan prodoran miris.

Sadrži znatnu količinu vitamina A, C i B- kompleksa (folate, piridoksin, niacin i riboflavin). Odličan je izvor gvožda, magnezijuma i kalcijuma. Glavni sastojci eteričnog ulja jesu estragol (metil-kavikol), cineol, ocimen, tanini, terpeni, flavonoidi, kumarin i eugenol.

U Francuskoj se ova začinska biljka naročito ceni i koristi u brojnim receptima i specijalitetima. Može se uzgajati u vrtovima i baštama poput drugih mirođijskih biljki. Odgovaraju joj topla i dobro osunčana mesta, dok joj vlaga i hladnoća štete, ovo važi za gotovo sve francuske sorte. Za razliku od njih ruski estragon može da podnese temperature iod – 10 stepeni C.

U kulinarstvu se najviše koriste mladi izdanci i listovi – podjednako sušeni i sveži. Dragoceno eterično ulje veoma je cenjeno u fitoterapiji, a njegova najveća koncentracija je neposredno pred cvetanje, kada se začinska biljka i bere. Napomena:  Esencijalno ulje estragona ne trebalo da koriste deca i trudnice bez prethodne konsultacije s lekarom.

Lekovita svojstva estragona i upotreba

Poboljšava apetit 

Estragon začinska biljka sprečava probavne tegobe te sadrži visok procenat eteričnih ulja i gorkih materija koje podstiču apetit, ublažavaju upalu sluznice želuca i suzbijaju grčeve u stomaku.

Ovaj začin pospešuje lučenje želudačnih sokova, poboljšava varenje, a poznato je i da podstiče rad jetre i lučenje žuči. Ublažava simptome anoreksije i nadimanje, a osim toga u narodnoj medicini koristi se estragon kao lek protiv opstipacije i crevnih parazita.

Štiti od srčanog udara

Njegova antioksidativna svojstva neutrališu delovanje slobodnih radikala. Mnoga istraživanja pokazala su da ulje estragona sprečava stvaranje slobodnih radikala ili smanjuje štetu koju su naneli organizmu.

Ta začinska biljka uspešno snižava nivo lošeg LDL holesterola te sprečava pojavu ateroskleroze i kardiovaskularnih oboljenja. Laboratorijska istraživanja pokazala su da njegov ekstrakt onemogućava formiranje krvnih ugrušaka, pa samim tim prevenira trombozu, koja može biti fatalna.

Estragon biljka doprinosi formiranju hemoglobina te sprečava nedostatak crvenih krvnih zrnaca, odnosno pojavu anemije. Takođe, pomaže u sintezi proteina, čime reguliše stvaranje ćelija.

S obzirom na to daje veoma bogat kalcijumom, ovaj začin jača kosti i održava koštani sistem. Osim toga, pospešuje apsorpciju kreatina te povećava mišićnu masu.

Ublažava bolove i  PMS simptome

Estragon biljka je veoma korisna za zdravlje ženskih reproduktivnih organa. Naučno je dokazano kako reguliše menstrualni ciklus i ublažava simptome PMS-a. Osim toga, uklanja bolove u stomaku, ublažava mučninu i stres, a pomaže i u slučaju reumatoidnog artritisa.

Njegovo eterično učje poboljšava cirkulaciju i doprinosi pravilnoj distribuciji hranljivih materija, kiseonika, hormona i enzima po ćelom telu.  Takode, stimuliše izlučivanje mokraće te sprečava zadržavanje mokraćne kiseline u organizmu.

Pospešuje rast kose 

Povoljno deluje na zdravlje kose, pospešuje njen rast i sprečava opadanje. Osim toga, ta začinska biljka blagotvorno deluje i na kožu – antibakterijska svojstva ubrzavaju zarastanje rana i posekotina.

Između ostalog, estragon biljka ima antiseptička i anestetička svojstva, te se koristi u lečenju zubobolje. Takode, dokazano ublažava bolove u desnima, koji se često javljaju zajedno sa zuboboljom.

Najbolji recepti sa estragonom

Pripremili smo vam tri odlična recepta u kojima je estragon biljka prosto nezamenljiva. Ukoliko volite gledati kulinarske kanale preko kablovske TV, verovatno ste primetili kako je ovaj začin često zastupljen u brojnim specijalitetima. Rado ga koristi i popularni Džejmi Oliver.

Piletina s estragonom recept

Potrebni sastojci:

1 celo pile
2 kašike sušenog estragona
2 kašičice belog luka u granulama
100 g maslaca
sok od jednog limuna
so
biber
500 g mladog krompira
1 paradajz
5-6 čenova belog luka
maslinovo ulje

Priprema recepta:

U manjoj posudi sjediniti maslac, estragon začin i beli luk u granulama. Pile dobro posoliti i pobiberiti, pa
nožem napraviti desetak rezova na koži. Potom pripremljenom mešavinom napuniti rezove, a ostatkom
premazati pile i posuti ga sokom od limuna. Zatim ga trebate staviti u pekač tako da mu leđa budu okrenuta nagore i peći u rerni na 200°C oko sat vremena (dok ne porumeni).

Izvaditi ga iz rerne, u posudu dodati krompir, paradajz i čenove belog luka, posoliti i okrenuti pile grudima nagore. Preliti s malo maslinovog ulja i peći još sat vremena na 200°C.

Ovo ukusno jelo priprema se oko 2 sata i spada u srednje zahtevno.

Sauce Bearnaise za dve osobe

Sastojci:

2 pileća filea od po 200 g,
isečena uzduž na 4 šnicle
so
biber
2 kašike maslinovog ulja

Za sos:

3 žumanceta
50 g putera iseckanog na kockice
1 šaka svežeg estragona +1 kašika sitno seckane biljke
5 kašika belog vinskog
sirćeta
5 kašika belog vina
petnaestak zrna bibera
l glavica crnog luka
so
biber

Priprema:

U šerpu staviti sitno iscekan crni luk, vinsko sirce, belo vino, so, biber u zrnu i estragon začin. Kad provri, ostaviti da se redukuje na otprilike dve kašike tečnosti. Procediti i sipati tečnost u manju šerpu. Umutiti jaja i kuvati ih na pari, a potom dodavati jednu po jednu kockicu maslaca uz neprestano mućenje.

Na kraju posoliti, pobiberiti i ubaciti kašiku sitno iseckanog estragona. Pileći file zaseći uzduž, posoliti, pobiberiti i posuti maslinovim uljem, pa ga ispeći na grilu. Služiti uz pripremljen sos.

Sauce Bearnaise spada u zahtevnija jela i za njegovu pripremu trebaće vam oko 45 minuta.

Kijevska piletina sa estragonom (Chicken Kiev)

Sastojci (za 4 osobe)

4 pileća filea
120 g maslaca
2 kašike sušenog estragona
2 kašike sitno seckanog svežeg peršuna
so i biber l jaje
brašno
prezla

Za dodatak:

2 kisela krastavčića
pola glavice crnog luka
par čenova belog luka
100 g majoneza
2 kašike sanfa
2 kašike limunovog soka
so
biber

Kako se pravi:

Maslac izgnječiti i sjediniti ga s estragonom i peršunom. Smesu podeliti na 4 dela, od svakog napraviti valjke veličine prosečnog ćevapa, pa ih staviti u zamrzivač na sat vremena. Filete zaseći uzduž, otvoriti kao knjigu, prekriti ih providnom folijom i istanjiti kuhinjskim čekićem. Nožem ih oblikovati tako da budu približno pravougaonog oblika, posoliti i pobiberiti. Izvaditi ćevape od maslaca iz zamrzivača, staviti na svaki file po jedan i uviti ih u rolne. Rolne uvaljati u brašno, pa u umućeno jaje i na kraju u prezlu.

Pržiti ih u dubokom ulju u tiganju ili fritezi. Kisele krastavčiće, pola glavice crnog luka i nekoliko čenova belog luka sitno izrendati, pa pomešati s majonezom, senfom i 2 kašike limunovog soka. Posoliti, pobiberiti i dobro promešati, pa služiti uz rolnice.

Kijevska piletina spada u zahtevnija jela i za pripremu će vam trebati oko 2 sata.

Nadamo se da ste kako se koristi estragon biljka u brojnim specijalitetima, te da će ista naći mesta i na vašm trpezama.