Vreme je da dovedete hormone u ravnotežu

10. септембар 2006.

Koliko ste noći proveli u svojoj postelji budni opsednuti strašću dok vaš partner-ka spava dubokim snom. Ili spadate u one kojima je sasvim dovoljno da vode ljubav jednom nedeljno i ređe dok ona ili on to želeli svaki drugi dan.

Ako vas muče pitanja zašto se to nekada događalo mnogo češće. Šta se desilo? Da li je strast nestala? Nije neminovno, moguće je da ste kao par upali u ono što terapeuti nazivaju raskorak želje, niste sinhronizovani u pogledu seksualne želje sa vašom boljom polovinom.

Ukoliko ste zabrinuti da ste vi i vaš partner izgubili želju jedan prema drugom treba da razmotrite da li ste ikada bili sinhronizovani. U početku svake veze uzbuđenje zbog nove veze potstiče hormone, što veza duže traje početna zaljubljenost nestaje i svaki partner se vraća svom normalnom nivou seksualne želje koja može da bude velika, umerena ili vrlo niska. Libido može da se pojačava i iščezava u različitim momentima života pojedinca.

Rezultat dugotrajnih veza je neslaganje u seksualnim željama i to je prema terapeutima normalna pojava. Ne treba je ignorisati jer može kod jednog od partnera da izazove osećaj odbačenosti ako lično shvati nedostatak interesovanja svog partnera, osećaj krivice ukoliko manje zainteresovani partner zajedničku intimu počne da shvata kao obavezu i iznad svega toga frustraciju.

Prvo što treba odbaciti je pogrešno shvatanje da su dvoje u vezi stalno stravstveni jedan prema drugom u isto vreme. U filmovima su ovi odnosi idealistički prikazani, u realnosti u srećnim brakovima ili dugim vezama samo 50% seksualnog iskustva nastaje kada su oba partnera u isto vreme strastvena u ostalim slučajevima je potreban trud da bi oboje u isto vreme bili strastveni.

Treba znati da je biti u raspoloženju za nju i njega često potpuno različito. Kada je muškarac fizički uzbuđen on je spreman za seks bez obzira šta se oko njega događa dok je seksualni interes kod žena mnogo komplikovanije osećanje. Kod žena osećanja i motivacija igraju mnogo veću ulogu za buđenje seksualne želje nego sama fizička privlačnost. Ženama je potrebno da uspostave emocionalni ili intelektualni kontakt da bi im telo odgovorilo strašću. Kada se kod žene usaglase telo i um ona uživa u seksu isto kao i muškarac.

Stres izaziva takođe različitu reakciju kod muškaraca i žena. Muškarci doživljavaju seks kao moćno sredstvo da ih oslobosi napetosti i stresa dok žene moraju da izađu iz stresne situacije i oslobode se stresa da bi bile raspoložene za seks.

Ukoliko se jedan par savršeno slaže u seksu ali jedan ga želi češće od drugog postoje načini da se izgrade mostovi u intimi, poveća želja i strast.

Jedan od možda najkomplikovanijih koraka je priznati da imate različite nivoe želje, ne treba zbog toga osuđivati partnera nego ukoliko ta razlika postoji videti je kao šansu da zajedno radite na tome da rešite problem.

Probajte nešto sasvim novo, to ne mora da bude ništa strasno ili romantično, samo treba da bude različito i zabavno. Strast pokreće dopamin a on se stvara ukoliko u život unesete novitete. Planinarenje, pohađanje nekog kursa pogotovo ako oboje možete da uživate u novoj aktivnosti donosi osveženje vezi.

Budite u dodiru, eksperti tvrde da većina ljudi treba da proširi svoje shvatanje o intimnosti. govor tela ili samo maženje može da bude senzualno i donese zadovoljstvo kao i sam akt a bliskost može da vodi i do dobrog seksa.

Koliko god možete izbacite belo brašno iz upotreba

5. септембар 2006.

Prerađenom belom brašnu nedostaju dva najvrednija nutritivna elementa – spoljašnji omotač i klica žitarica. Preradom se gube vitamini i minerali, biljna vlakna i druge korisne materije kao što su antioksidansi.

Možda bi trebalo dva puta da ramislite kada se sledeći put latite kifle, krofne, sendviča ili bilo kog peciva napravljenog od belog bašna. Naučne studije su dokazale da aloksin, hemikalija koja čini da brašno izgleda čisto i belo uništava beta ćelije pankreasa. Odavno je poznata veza između aloksina i pojave diabetesa, u stvari, naučnici koji su proučavali diabetes na laboratorijskim životinjama koristili su aloksin da bi kod zdravih životinja prouzrokovali pojavu diabetesa.

Većina ljudi nije svesna da unoseći hranu od belog brašna unose aloksin koji može da prouzrokuje diabetes kod njih jer ova činjenica nije publikovana.

Kako aloksin izaziva diabetes? Prema Dr. Hari Sharmi derivat aloksina mokraćna kiselina inicira da slobodni radikali oštećuju DNA u beta ćelijama pankreasa prouzrokujući oštećenja u njegovoj funkciji i njihovu smrt. Kada ove beta celije počnu loše da funkcionišu ne proizvode dovoljno insulina ili drugim rečima javlja se dijabetes tipa2 – stečeni dijabetes. Iako je u naučnim krugovima dovoljno dobro poznata toksična moć aloksina u prehranbenoj industriji nije zabranjeno njegovo korišćenje.

Aloksin nanosi štetu beta ćelijama kod osoba koje imaju genetsku predispoziciju da boluju od diabetesa. Ipak ako ste čitavog života jeli beli hleb i imate genetdku sklonost ka oboljevanju od diabetesa ipak nije sve izgubljeno za vas. Studije su pokazale da se štetno dejstvo aloksina može poništiti većim unošenjem vitamina E.

čak i kod onih koji već pate od diabetesa neke jednostavne promene u ishrani mogu pomoći. Prvo treba prestati sa unošenjem hrane napravljene od belog brašna, unositi veće količine vitamina E, treba češće unositi neke namitnice kao što je beli luk

Izgaranje na radnom mestu

3. септембар 2006.

Stručnjaci kažu da je stres na poslu uzrok mnogih bolesti. Kompjuteri, mobilni telefoni i Internet značajno su ubrzali komunikaciju, ali i posao, pa se više zadataka može uraditi u kraćem vremenskom periodu i na jednostavniji način. Ipak, tehnološki napredak doneo je i žrtve, jer su se povećanjem poslovnih mogućnosti povećala i očekivanja, pa je tržišna utakmica za većom produktivnosti i profitom postala strašno napetija.
Tako je u medicinsku klasifikaciju nedavno uvršćeno još jedno, novo, oboljenje modernog poslovnog čoveka, poznato pod imenom brnaut ( burnout ) ili sindrom izgaranja. Ovaj sindrom je u stvari sinonim za nezadovoljstvo radnim mestom i okruženjem. Stres je pojačan ukoliko čovek nije sposoban da sve te probleme reši.

Šta je uzrok sindroma izgaranja?
Sindrom izgaranja prouzokuje dugotrajna izloženost jakom stresu, a najčešće kada je osoba izložena velikim očekivanjima koje joj nameće posao. Znaci su slični kao kod običnog stresa, ali se sindrom izgaranja manifestuje i emocionalnom iscrpljenošću, negativnim stavom prema radu, pa čak i prema životu. Glavni razlog stresa je strah i to uglavnom neosnovan: strah čoveka da će izgubiti posao ili da mu je ugrožena egzistencija.

Kakve su posledice?
Hroničan stres stvara i psihička i fizička oboljenja. Kada govorimo o psihičkim bolestima stres sa jedne strane izaziva tešku depresiju, a i uzrok tog stresa, neosnovan strah je takođe ozbiljan psihička bolest. Pratioci takvog stanja organizma su i fizička oboljenja, u prvom redu cerebralno-vaskularne bolesti, povišen šećer. Usled takvog psihičkog stanja pada imunitet, a to pogoduje i pojavi malignih oboljenja.
Da li su svi ljudi podjednako podložni oboljevanju od sindroma izgaranja?
Ne. To najviše zavisti od strukture ličnosti. Međutim, zanimljivo je da su oboljevanju od ovog sindroma najskloniji upravo ljudi velikog potencijala, koji se često nađu u procepu između ambicija i nesigurnosti na poslu.

Kako se osoba obolela od tog sindroma može izlečiti?
Terapija je veliki problem, jer izlečiti se, u stvari znači promeniti način života. LJudski organizam je programiran tako da osam sati radi, osam sati se odmara, a osam sati je predodređeno za druge životne aktivnosti koje čoveku donose zadovoljstvo kao što je odlazak u bioskop ili pozorište. Ipak, terapija nije samo prebacivanje sa jednog na drugi posao. To je dugotrajan proces. U suštini, najbolje prođe onaj ko na vreme shvati da mu je zbog stresa život ugrožen. Oni koji ne mogu, ili ne žele da menjaju posao na kraju plate cenu.

Pet dana radiš, dva odmaraš – Svetski stručnjaci upozoravaju da bi zbog velikog broja obolelih od sindroma uzgaranja, poslodavci trebalo da posvete veću pažnju uslovima rada. Među njima su zatrpanost poslom, premalo vremena za odmor, predugo radno vreme, slaba komunikacija u kompaniji, nedostatak bliskosti među radnicima, uzajamna pomoć i podrška, nesigurnost radnog mesta, nemogućnost napredovanja u ličnom, stručnom ili karijernom smislu i česte promene u organizaciji rada. Stručnjaci upozoravaju i da je jako bitna radna okolina, odnosno kancelarije u kojima se ljudi ne osećaju prijatno.
U nekim zemljama Evrope, svesni posledica sindroma izgaranja, sistem rada je tako isprojektovan, pošto su stručnjaci izračunali šta je čovekov radni minimun, a šta maksimum. Tako se pet dana radi, a dva odmara, a u nekim državama je čak i kažnjivo ukoliko neko radi subotom i nedeljom.

Grlobolja / Pharyngitis

2. септембар 2006.

Grlobolja je najčešće prouzrokovana zapaljenjem u predelu krajnika. Uzroci su mnogobrojni ali je najčešće prouzrokovana virusima ili bakterijama. Mnogi uobičajeni virusi, čak i oni koji izazivaju mononukleozu i grip. Neki od virusa koji izazivaju grlobolju na sluzokoži usta mogu da prouzrokuju pojavu afti – mali bolni plikovi Može biti izazvana bakterijama, najčešće grlobolju izaziva Streptococcus i Arcanobacterium haemolyticum najčešće kod mladih ljudi i grlobolju prati sitan osip. Drugi uzroci mogu biti disanje na usta takođe može da prouzrokuje grlobolju i suva usta, drenaža sinusa takođe izaziva grlobolju, Ako traje duže od 2 nedelje i pored lečenja može biti znak ozbiljnijeg oboljenja kao što je rak grla ili AIDS.

česta je kod dece i mladih ljudi ali se može pojaviti u bilo kom životnom dobu.

Najčešći simptomi su bolovi u grlu i problemi sa gutanjem. Bol se može širiti ka ušima, moguća je visoka temperatura, mogu da oteknu limfne žlezde ispod donje vilice i na vratu. Ukoliko je grlobolja izazvana virusima simptomi su obično blaži i često su povezani sa običnom prehladom. Ukoliko je grlobolja izazvana Coxsackie virusom mogu se pojaviti mali plikovi na krajnicima i nepcu. ovi plikovi pucaju posle par dana, bivaju prekriveni krastama i mogu biti veoma bolni.

Ako je grlobolja prouzrokovana streptokokama, krajnici otiču, obloženi su, sve je praćeno visokom temperaturom, bolom u grlu, neprijatnim dahom a pacijent se oseća veoma bolesno. Streptococcus je bakterija koja izaziva reumatsku groznicu koja je veoma ozbiljno oboljenje, izaziva bol u zglobovima i oštećenje srčanih zalistaka. Pa je lečenje grlobolje izazvane streptokokama veoma važno kako bi se sprečila pojava reumatske groznice.

Lekar dijagnozu postavlja na osnovu simptoma, kada je potrebno brisom iz grla i ponekad uzorkom krvi….?…..

Način lečenja zavisi od prouzrokovača, ako je grlobolju izazvale bakterije leči se antibioticima uglavnom bez bilo kakvih komplikacija.

Kod grlobolje izazvane virusima, grlobolja se obično leči samo paracetamolom za skidanje temperature.

Simptomi mogu biti olakšani sprejevima i tabletama koje sadrže anestetike i antiseptike.

Bolna peta

1. септембар 2006.

Bol u peti je česta pojava u kojoj nošenje sopstvene težine prilikom hoda izaziva bol u peti. Postoje dve različite kategorije bola u peti. Prvi je prouzrokovan preteranim naporom kojim je opterećena određena tačka stopala pa prouzrokuje njenu ranjivost. Ovo stanje se najčešće naziva sindrom bolne pete a može biti izazvan cipelama sa previsokom štiklom, stanjenom elastičnog jastučića pete ili usled iznenadnog povećanja aktivnosti.

Planetarni fascitis, je česta diagnoza uzroka bola u pet. Plantarna fascija je trouglasta, čvrsta ploča vezivnog tkiva koja ide od kvrge petne kosti ka prstima, grana se u pet izdanaka koji pokrivaju tetive mišića fleksora i završavaju na prstima. Do skoro se smatralo da usled preteranog trčanja, skakanja dolazi do zapaljenja planetarne fascije a sada je utvrđeno da se ipak radi o degenerativnom procesu. Bol se javlja u predelu petne kvrge, najčešće ja najjači posle ustajanja (prodoran, snažan bol), ili prilikom započinjanja trčanja, posle ustajanja posle dugog sedenja, bol se smanjuje posle desetak koraka. Lečenje zavisi od uzroka , ako je uzrok nastanka spušteno ili udubljeno stopalo, ili pak valgus položaj pete tada se odmah prepisuju adekvatni ortopedski ulošci. Ukoliko je uzrok preterana napetost Ahilove tetive, tada se prepisuju vežbe istezanja muskulature potkolenice i Ahilove tetive.

Petni trn – Calcar calcanei je izboćenje na petnoj kosti najčešće prema dole, smatra se da je to reaktivno stvaranje kosti usled hroničnog mehaničkog preopterećenja.Javlja se češće kod starijih osoba i osoba koji zbog profesije kojom se bave puno stoje. Karakteriše ga jak bol u sredini pete, koji ne dopušta opterećenje pete. Terapija se sastoji u smirivanju zapaljenja (mirovanjem, oblozina) i nošenje ortopedskih uložaka koji imaju otvor ispod pete.

Haglundova peta (petna kost ima izbočen zadnji i gornji deo), glavni simptom je bol u peti koji se pojačava tokom aktivnost, peta je kvrgava, otečena, izbočena. Na bolno mesto treba stavljati led nekoliko puta tokom dana, promeniti obuću koja treba da ima više štikle za 1 do 2 cm od onih koje uobičajeno nosite kako bi se smanjio pritisak na Ahilovu tetivu.

U svim slučajevima bola u peti bez obzira na uzrok preporučuje se obuća sa mekim i savitljivim đonom gde štikla kod muškaraca ne bi trebala da bude viša od 3 a kod žena 4 cm.

Da li je lako kontrolisati gojaznost ili neuhranjenost?

11. август 2006.

Grelin je hormon gladi a leptin i obestatin blokiraju apetit. Da li je lečenje gojaznosti jednostavno i da li ono vodi ka sniženju količine grelina kod gojaznosti ili leptina i obestatina kod anoreksije?
Na početku novog veka sve više naučnih studija je pokazalo da zaista postoji hormon gladi koji prenosi osećaj gladi mozgu i prisiljava nas da jedemo veće ili manje količine hrane tokom obroka u zavisnosti od naše telesne građe i životnih navika.

Hormon gladi je nazvan grelin i pronađen je u ćelijama epitela creva kao i u različitim predelima mozga i hipotalamusa. Pre nego što jedemo nivo grelina u našem telu je veoma visok i stimuliše ćelije mozga koje nam daju do znanja da treba da jedemo. U trenutku kada jedemo nivo ovog hormona se drastično smanjuje.
Suprotno dejstvo od grelina ima hormon leptin, koji predstavlja hormon sitosti koji neuronima šalje signal da nismo gladni. Kada je povećana koncentracija ovog hormona dolazi do gubitka apetita, dajući osećaj da smo siti iako ništa nismo jeli više sati.
Logično, lekari su povezali grelin sa debljinom i leptin sa nedostatkom apetita, anoreksijom ili drugim bolestima kod kojih pacijent nema potrebu da jede, kao kod nekih tipova raka, AIDS-a. Zbog toga su pomislili da bi lečenje uzimanja preteranih količina hrane ili nedovoljne količine hrane, trebalo da se zasniva na doveđenju u ravnotežu ova dva hormona. Tako bi trebalo da se grelin koristi da potstakne apetit kod onih koji su preterano mršavi i leptin da pomogne gojaznim ljudima da manje jedu.

Tek novijim studijama je otkriven još jedan hormon koji blokira apetit – obestatin. Obestatin je još jedan hormon koji reguliše glad, kada ga ima u većoj koncentraciji zaustavlja osećaj gladi i šalje signal sitosti mozgu. Neobično je to što hormone sa suprotnim dejstvom grelin i obestatin proizvode iste ćelije.

Kada su u eksperimentima ubrizgavali obestatin pacovima da bi smanjili njihov osećaj gladi, što se činilo kao najlakši način u borbi protiv gojaznosti, njihove ćelije su počele da luče veće količine grelina, što je pokazalo da je neophodna ravnoteža između ova dva hormona.

Hormon grelin je povezan sa hormonom rasta pa tako potstiče telo na fizički razvoj, takođe je dokazano da visoka koncentracija grelina pojačava memoriju i koncentraciju.

Prema tome i hormon gladi kao i hormon sitosti su neophodni našem telu ali moraju da budu u ravnoteži u količinama u kojima ih proizvode ćelije. Ako je koncentracija grelina viša od uobičajene ona vodi ka gojaznosti ali ako je niža od uobičajene zaustavlja rast i sposobnost memorisanja. Tako za sada ispada iz opcije da se neki od dva poremećaja u ishrani, gojaznost ili neuhranjenost leče hormonima.

Sporije disanje može da snizi povišeni krvni pritisak

8. јул 2006.

Udahnite sporo i duboko vazduh a onda ga sporo izdahnite. Da li možete da ovako udahnete i izdahnete 10 puta u minuti? Naučnici tvrde da je disati sporo par minuta dnevno dovoljno da pomogne da snize povišeni krvni pritisak.

Da li bi ovakvi kratki trenutci opuštanja zaista mogli da utiču na viskok krvno pritisak? Naučnici sa američkog Nacionalnog instituta za zdravlje smatraju da je način na koji dišemo ključan za mehanizam kojim organizam reguliše krvni pritisak i to najmanje ima veze sa relaksacijom a više sa izbacivanjem soli koje većina nas unosi u većoj meri nego što je organizmu potrebno.
U ovom trenutku Dr. David Anderson pokušava da dokaže ovu svoju tezu nadgledajući i trenirajući grupu dobrovoljaca sa visokim krvnim pritiskom da diše redovno par minuta tokom dana na ovaj način. Ako se hipoteza dokaže baciće sasvim novo svetlo na međusobnu povezanost visokog krvnog pritiska, stresa i načina ishrane. Dr. Anderson objašnjava svoju pretpostavku time što kada ljudi unose veću količinu soli uz uobičajen način disanja to utiče na bubrege koji nisu toliko efikasni u izbacivanju viška soli iz organizma.

Dosadašnjim kliničkim eksperimentima koje je vršio nad životinjama je dokazano da disanje odlaže izbacivanje soli iz organizma dovoljno da utiče na povećanje krvnog pritiska.

Sada testira kako bolje disanje utiče da se u krvi odigrava potpuno obrnut proces. Smatra da se na ovaj način menja sastav gasova u krvi, što utiče na nači koliko efikasno bubrezi izbacuju so iz organizma. Ukoliko dokaže svoju teoriju dolazimo do objašnjenje zbog čega se povišeni krvni pritisak naziva bolešću civilizacije i fizički neaktivnog životnog stila.

Poznato je da ljudi pod hroničnim stresom plitko udahnu i podsvesno zadržavaju dah što je nazvao inhibitornim disanjem. Zadržavanjem daha veća količina krvi odlazi u mozak i povećava pozornost što s druge strane nepovoljno utiče na balns hemijskih jedinjenja u krvi. Krv postaje kiselija što utiče na efikasnost bubrega u odstranjivanju viška soli iz organizma.

Veliki broj ljudi pati od povišenog krvnog pritiska koji povećava rizik od srčanog udara, oštećenja bubrega i demencije. Mnogi ne znaju da pate od povišenog krvnog pritiska, zato se on još naziva tihi ubica jer ga često ne prate simptomi dog god ne dođe do ozbiljnijih oštećenja.

Povišeni krvnipritisak ne bira žrtvu, može ga svako steći ali rizik povećava debljina, fizička neaktivnost i preteran unos soli dok su sa druge strane najefektivnije životne promene koje utiču na sniženje povišenog krvnog pritiska gubljenje suvišnih kilograma, povećanje fizičke aktivnosti i smanjenje unosa soli ishranom. Veoma važan i nezaobilazan faktor je i stalna kontrola krvnog pritiska i redovno uzimanje prepisanih lekova.

Ipak iako su dobro poznati faktori rizika koji pridonose oboljevanju od visokog krvnog pritiska, nije poznat glavni uzročnik njegove pojave. Nije poznato šta konačno narušava mehanizam kojim se reguliše pritisak krvi na arterije i koji u jednoj tačci ne može da kompenzuje negativne uticaje (npr. par prekomernih kilograma), što rezultuje hronično povećanim krvnim pritiskom ( danas se smatra povišenim ukoliko je konstantno gornji krvni pritisak iznad 140 a donji iznad 90 ).

Razumevanjem mehanizma kojim telo reguliše krvni pritisak bi ukazalo na bolji njačin prevencije i lečenja povišenog krvnog pritiska.
Odavno se zna da meditacija, joga i druge tehnike kojima se insistira na sporom i dubokom disanju, povoljno utiču na povišeni krvni pritisak, samo metode kojima su naučnici pokušavali da dokažu ovaj efekat nisu bile dovoljno dobro osmišljene.

U 2002-goj je američka Administracija za lekove i hranu odobrila prodaju uređaja nazvanog Respirator koji pomaže usporavanje disanja. Ova naprava prati brzinu disanja, prateči pokrete grudi ili stomaka i postepeno usporava broj zvučnih signala koji su znak kada treba udahnuti i izdahnuti. Korisnik prati signal sve dok ne uspori disanje sa uobičajenih 16 do 19 udisaja i izdisaja na 10 u minutu.

Tokom kliničkog ispitivanja ove naprave (proizvođač je InterCure Inc), dokazano je da su ljudi koji su koristili ovu napravu 15 minuta dnevno tokom 2 meseca snizili krvni pritisak za 10 do 15 poena. Naravno ona nije zamena za propisanu dijetu, fizičke aktivnosti i lekove ali začajno poboljšava rezultate kao dodatak klasičnom lečenju visokog krvnog pritiska.

Još nije poznato na koji način sporo, duboko disanje utiče na povišeni krvni pritisak kaže Dr. William J. Elliott koji je takođe vršio eksperimente u ovoj oblasti i bio izneneđen postignutim pozitivnim rezultatima. On smatra da usled sporog disanja dolazi do relaksacije, privremenog širenja krvnih sudova što opet tek delimično objašnjava efekat načina disanja na krvni pritisak .

Aktinsova dijeta ne prija svakom

6. јул 2006.

Aktinsova dijeta bazirana na smanjenom unosu ugljenih hidrata i povećanom unosu proteina u cilju gubljenja viška kilograma ne bi trebala da se svakome preporučuje. Dr. Klaus-Dieter Lessnau, je opisao zdravstvene komplikacije koje su mogle da se završe smrću kod četrdesetogodišnje pacijentkinje koja je držala Atkinsovu dijetu. Ona je držala Aktinsovu dijetu uz koju je uzimala suplemente. Posle napada disajnih problema hospitalizovana je a kod nje je dijagnostikovana ketoacidoza.

Simptomi bolesti su se pojavili kada se pojavio opasno visok nivo acida nazvanih ketoni u krvi. Ketoni se stvaraju u jetri kada padne nivo insulina u krvi usled izgladnjivanja ili dijabetesa.

Dr. Klaus tvrsi da dijeta kojom se unosi malo ugljenih hidrata, kao što je slučaj kod Atkonsove dijete može da dovede do povećanog stvaranja ketona, pa prema tome Aktinsova dijeta nije bezbedna za svakoga jer kod nekih može da prouzrokuje komplikacije opasne po život.
Ipak većina eksperata tvrdi da je ovakav slučaj veoma redak i da se komplikacije kao što je ketoacidoza ne događaju često.

Navedeni problem verovatno nije bio prouzrokovan dijetom. Prema Dr Gary D. Foster-u ovakav slučaj pokazuje da kada ljudi sa prekomernim brojem kilograma počnu brzo da gube kilograme usled rigorozne dijete bez lekarskog nadzora mogu lako da zapadnu u čitav niz zdravstvenih problema . Odavno je poznato da naglo gubljenje telesne težine nije medicinski opravdano.

Koji su dobri a koji loši razlozi za brak?

5. јул 2006.

Možete da imate puno razloga zbog kojih hoćete da se venčate ali najvežnije je da vi i vaš partner zajedno razmotrite zajedničke razloge zbog kojih želite da se venčate i da budete sigurni da delite slične motivacije i namere.

Dobri razlozi za stupanje u brak su:

Zato što se volite. Iako ljubav ne bi trebalo da bude jedini razlog za venčanje veoma je važna u većini uspešnih veza.

Zato što ste rešili da živite zajedno do kraja života uprkos poznavanja međusobnih mana i nedostataka.

Zato što je brak deo vaše kulture ili religijskog verovanja i osnovni deo vašeg vrednosnog sistema.

Da bi ste osnovali porodicu, sigurni ste u vašu vezu i smatrate da je brak najbolja sredina u kojoj hoćete da podižete vašu decu. Zato što osećate da je to pravi korak, imate dobru i sigurnu vezu i osećate da je to najlogičniji sledeći korak.

Loši razlozi za sklapanje braka su:

Da bi vaša veza postala sigurnija. Ako vaša veza nije dovoljno dobra pre braka nema razloga da će je sam brak učiniti boljom. Teže je razvesti se iako to ne znači da ste u takvom braku bili srećni.

Strah od samoće, mnogi ljudi stupaju u brak u strahu da ih više niko drugi neće voleti. Zapamtite da je bolje celog života biti sam nego živeti pored nekog sa kojim vas ništa ne veže.

Zbog dece, najbolje je da deca rastu uz oba roditelja ali ukoliko brak nije skladan ni atmosvera u kojoj deca odastaju nije dobra.

Želite veliko venčanje, venčanja vem izgledaju kao da bajka postaje život, ali venčanje traje samo jedan dan a brak je za ceo život.

Da bi ste se oporavili od razvoda, nekima je potreban drugi brak da bi preboleli prvi razvod i da bi dokazali da je sa njima sve u redu.

Strahovi i očekivanja

Isto koliko treba da razmislite o vašim razlozima za brak treba da razmislite i o vašim očekivanjima. Mnogi ljudi smatraju da su za razvod braka kriva preterana očekivanja u vezi braka koja uvek ne moraju da budu ostvarena.

Dok god zajedno delite ista očekivanja postoji veća verovatnoća da će te zajedno raditi na tome da ih ostvarite, ali ako želite različito postoji velika verovatnoća da će te oboje biti razočarani.

Na formiranje vaših očekivanja i strahova veliki uticaj mogu da imaju iskustva iz prethodnih veza, iskustva vaših prijatelja kao i slike formirane u mediima. Najveći uticaj ipak ima vaša sopstvena porodica.

Dok smo mali učimo o odnosima u braku posmatrajući svoje roditelje, poruke se najčešće čuvaju duboko u našoj podsvesti čekajući da isplivaju na površinu kada sami stupimo u brak.

Sasvim je prirodno da imate sumlje i strahove vezane za stupanje u brak, zbog toga što je to jedna od najvećih odluka koju donosimo u životu, ali sve dok otvoreno delite osećanja sa vašim partnerom, pružate jedan drugom podršku, velika je verovatnoća da će brak biti uspešan i dugotrajan.

Mediteranska ishrana za dobro zdravlje

4. јул 2006.

Mediteranska ishrana nije poseban način ishrane ili neka dijeta, već skup navika u ishrani i pripremanju jela kojih se tradicionalno pridržava stanovništvo Mediterana.

Šta ustvari čini mediteransku ishranu:

– Veći unos voća, povrća, grahorica, koštuničastog voća i drugih cerealija
– Koristi se maslinovo ulje za kuvanje i preliv
– Umeren unos ribe a minimalan mesa
– Mali unos punomasnih sireva i jogurta
– Umeren unos vina, obično uz obrok
– Vezanost za sezonske namirnice
– Aktivan način života.

Proteklih decenija i zadnjih godina epidemiološka, klinička i bromatološka ispitivanja su dokazala da mediteranska ishrana smanjuje rizik od nastajanja kardiovaskularnih i malignih oboljenja i produžava životni vek. To se posebno odnosi na Grke i Špance koji se u najvećem broju pridržavaju tradicionalne mediteranske ishrane. Zato je kod njih povećan unos mononezasićenih masti i omega 3 masnih kiselina za razliku od drugih naroda kod kojih u ishrani pretežno zastupljene zasićene masnoće.

Prema najnovijem Epik (EPIC- European Prospective Investigation into Cancer and Nutrition) koje predstavlja najveće do sada sprovedeno istraživanje o povezanosti ishrane i nastanka raka i drugih hroničnih bolesti, postoje uverljivi dokazi da hrana diretno utiče na životni vek. Ispitivanje je izvršeno nad 74000 ispitanika starosti 60 godina iz 9 evropskih zemalja a konačni rezultati su pokazali da zdravi ljudi koji se hrane mediteranskom hranom žive jednu godinu duže od onih koji se nepravilno hrane, kod oboelih od kardiovaskularnih oboljenja mediteranska ishrana smanjuje stopu smrtnosti od bolesti srca za 31%. Istraživači smatraju da zamenom zapadnoevropskog načina ishrane mediteranskim smanjuje učestalost od oboljevanja od raka debelog creva 25%, raka dojke 15% i malignih promena na prostati za10%.

Glavni izvor masti u mediteranskoj ishrani su maslinovo ulje i riba, koji sadrže mono nezasićene i omega ili n-3 masne kiseline. Druga grupa su n-6 masne kiseline koje nastaju od linolenske kiseline. Linolna i alfa-linolenska kiselina, glavni predstavnici n-6 i n-3 familije, su esencijalne masne kiseline. Izvor linolne kiseline su ulja od suncokreta, kukuruza i soje.

N-3 masne kiseline imaju veoma važnu ulogu u ishrani i zdravlju, ulaze u sastav lipidnog dela membrana ćelija mrežnjače i mozga, što ukazuje od koliko su velikog značaja za pravilan rad oka i mozga. Brojna epidemiološka ispitivanja ukazuju da konzumiranje masne ribe ili ribljeg ulja smanjuje stopu oboljevanja od koronarnih oboljenja, smanjuje rizik od nastanka tromboze, snižava krvno pritisak i nivo triglicerida u krvi.

Masline koje su veoma zastupljene u mediteranskoj ishrani pored toga što sadrži mononezasićene masne kiseline veoma su bogate smešom antioksidansnih polifenola.

Susamovo seme je takođe bogato materijama sa snažnim antioksidansnim delovanjem tj. sadrži lignane, specifične fitonutrimente koji imaju korisno dejstvo na opšte a posebno na zdravlje srca i krvnih sudova. Hladno ceđeno susamovo ulje je tradicionalni lek azijske narodne medicine koji se upotrebljava za lečenje mnogih bolesti – od prehlade i gripa do astme i žutice. Susamovo ulje smanjuje opasnost od zapaljenja, jer utiče na imuni sistem snižavajući nivo prostaglandina i leukotriena, komponenti imunog sistema koje su povezane sa nastankom zapaljenskih procesa u organizmu. Sezamin, sastojak susamovog ulja, svojim antioksidansnim dejstvom sprečava stvaranje superoksida čime doprinosi snižavanju krvnog pritiska.

Mana mediteranske kuhinje je jer zahteva više vremena provedenog u kuhinji a i namirnice potrebne za mediteranski obrok su dosta skuplje od uobičajenih, ipak kada se razmotri da mediteranska ishrana povoljno deluje na zdravlje, smanjuje troškove lečenja i poboljšava kvalitet života, trebalo bi je u što većoj meri uvesti u svakodnevnu ishanu.

Sok od paradajza štiti pluća

3. јул 2006.

Prema izveštaju japanskih istraživača, sok od paradajza sprečava pojavu emfizema pluća kod miševa koji su bili izloženi dimu od cigareta.

Ovo dejstvo se pripisuje likopenu, antioksidansu kojim je bogat paradajz i sok od paradajza, koji inače predstavlja zaštitnu supstancu od raznoraznih oboljenja.

Japanski naučnici su koristili dva nakota miševa, jedni su bili normalni a drugi tako odgajeni da brže stare jer se kod takvih miševa brže razvija emfizem. Posle 8 nedelja izlaganja miševa dimu od cigareta miševi iz nakota koji brzo stare su oboleli od emfizema dok normalni miševi nisu. Kada su davali miševima da piju 50% sok od paradajza emfizem se nije razvio.

Ovo istraživanje je i bilo sprovedeno kako bi se utvrdilo kako prirodni antioksidansi iz hrane mogu da smanje posledice oksidativnih stresova tokom života a koji su uzrok ubrzanog procesa starenja i mnogih oboljenja. Ispitujući kako likopen utiče na emfizem pluća ispitivano je kako je moguće intervenisati protiv akumulativnih procesa, promenom životnih navika, pogotovo u ishrani. Dobar primer je bilo delovanje duvanskog dima na pluće koji zbog mnogih oksidativnih materija izaziva oksidativni stres pluća a likopen koji se nalazi u paradajzu i soku od paradajza je dobar primer prirodnog antioksidansa koga sadrži hrana.

Prema japanskim naučnicima likopen je bio odgovoran za zaštitni efekat, zbog toga što je dim cigareta zasićen oksidantnim molekulima koji uništavaju tkiva a likopen je snažan antioksidant. Likopen verovatno daje ravnotežu između oksidanata i antioksidanta.

Profesor Richard C. Baybutt sa univerziteta u Kanzasu koji je izvršio slična istraživanja daje drugačije objašnjenje. Sok os paradajza je bogat beta karotenima koji se lako pretvaraju u vitamin A, a životinje hranjene tako da nemaju dovoljno vitamina A razvijaju enfizem i bez izloženosti dimu od cigareta. Jedan od sastojaka dima cigareta – benzopirin izaziva nedostatak vitamina A, što bi bio još jedan veza između nedostatka vitamina A i efizema pluća.

Naravno ova istraživanja nisu primenjena na ljude pa ih treba primiti sa rezervom. U. S. Food and Drug Administration je u skorije vreme objavila da likopen koga ima u crvenom voću i povrću kao što je paradajz, lubenica ne smanjuje rizik od oboljevanja od raka.

S druge strane istraživači sa univerziteta u Hardvardu su izjavili da prema njihovim istraživanjima unošenjem jedne porcije dnevno proizvoda od paradajza može da smanji rizik od srčanih oboljenja za oko 30%.

Da li srce može da se regeneriše posle infarkta?

1. јул 2006.

Na internacionalnoj konferenciji kardiologa objavljeno je da se mnogo brže oporavljaju pacijenti posle infarkta kojima su ubrizgane sopstvene ćelije koje potiču od koštane srži nego oni koji su primali placebo.

Kod težih oblika srčanog udara prognoze nisu baš ružičaste. Ćelije srca u pogođenom delu srčanog mišiće nemaju dovoljno kiseonika i odumiru, bivaju zamenjen ožiljačnim tkivom. Opterećeno nekorisnim tkivom, ostali deo srca radi pod opterećenjem da bi pumpalo krv. Srce se uvećava i nikada ne povraća svoju jačinu. Posle srčanog udara srce je trajno oštećeno. Polovina pacijenata koja preživi srčani udar umire tokom pet narednih godina.

Lekovi koji se sada koriste mogu samo da ogrniče buduća oštećenja srca, za razliku od kojih ćelijskom terapijom ne samo da se ograničava dalje oštećenje srca nego se regeneriše i srčana funkcija. Ubrizgane ćelije dospevaju do srca ali niko ne može tačno da objasni šta se tačno dalje dešava tj. da li ove ćelije regenerišu uništeno tkivo i kakav je rizik ovakvog tretmana.

Pre pet godina ovakav tretman je bio nezamisliv, prvi dokazi su se pojavili 2001 goine kada je Donald Orlic, molekularni biolog publikovao rezultate svojih ispitivanja gde je prouzokovao infarkt kod miševa, ubrizgavao im ćelije koštane srži koje su se umnožavale i popravljale povređeni deo srca. Dalja ispitivanja je vršilo više timova lekara i naučnika iz raznih zemalja i došlo do rezultata da su pacijenti pogođeni srčanim udarom imali vidna pobojšanja.

Srce kod pacijenata koji su lečeni sopstvenim ćelijama su imali 2 puta povećanje sposobnosti pumpanja krvi. Poboljšanje srčane funkcije mesecima posle srčanog udara je bilo najuočljivije kod ljudi sa najtežim oblicima srčanog udara koji inače izaziva veće oštećenje srčanog mišića.

Ovom terapijom se koriste se nezrele ćelije koje mogu da postanu određena vrsta specializovanih ćelija. Koncept lečenja kojim se može regenerisati srčani mišić je izuzetan razvitak u lečenju srčanih oboljenja i potire dosadašnje shvatanje da čovek ima ograničen broj ćelija srca koje se više ne mogu regenerisati kada se jednom unište.

Glavni cilj u studiji koja je rađena nad 204 pacijenata je bila poboljšanje funkcije leve komore čiji oporavak daje dobre prognoze za oporavak pacijenata posle srčanog udara. Pacijenti nad kojima je rađena studija su podeljeni u dve grupe, obe grupe pacijenata su imale skoro indentičan način funkcionisanja leve komore, i obe grupe su pokazale poboljšanje 4 meseca posle srčanog udara kao što su naučnici i očekivali.

Ipak pacijenti koji su primili infuziju ćelija koštane srži pokazali su poboljšanje kontrakcija leve komore merenu srčanu efikasnost u proseku 5.5% dok oni koji su dobijali placebo imali poboljšanje od 3%.

Dalja ohrabrenja za ovakav način terapije je što su pacijenti lečeni ćelijskom terapijom imali manje uvećanje srca kao i poboljšan protok krvi u arteriji zahvaćenoj srčanim udarom, što ukazuje na mogućnost da su se formirali novi krvni sudovi koji ishranjuju oštećenu oblast.

Uvećanje srca koje se često pojavljuje posle srčanog udara a kojim srce pokušava da kompenzuje smanjenu sposobnost pumpanja krvi je inače znak da srce otkazuje. Smanjenje uvećanja srca koje je viđeno kod pacijenata lečenih ćelijama koštane srži vodi ka smanjenoj verovatnoći pojave novog srčanog udara, i otkazivanja sca.

Da li volite pistaće?

12. јун 2006.

Pistaći su bogati kalijumom (koji reguliše balans telesnih tečnosti), fosforom (koji pomaže u izgradnji kostiju i zuba) i magnezijumom (koji je važni element u očuvanju telesne energije). Dobar je izvor vitamina B6 (pomaže u metabolizmu i adsorpciji proteina) i tiaminom (potstiče energiju i normalan apetit).

Ima relativno nizak sadržaj kalorija u odnosu na drugo koštičavo voće, bogat je biljnim vlaknima i ima nizak nivo zasićenih masnoća. Dobar je izvor proteina. U 100g pistaća ima 567 kalorija, 46g masnoća, 21g. proteina, 10g vlakana.

Kao većina drugih koštičavih voćaka, pistaći smanjuju rizik od srčanih oboljenja, smanjujući nivo holesterola u krvi. Jednom od novijih studija je obuhvaćeno 10 pacijenata sa umereno povećanom količinom holesterola u krvi. Oni su tri nedelje unosili 20% kalorija kroz unos pistaća. Tokom eksperimenta kontrolisana im je telesna težina, krvni pritisak, nivo totalnog holesterola u krvi, LDL, HDL holesterol, nivo triglicerida u krvi. Nakon tri nedelje modifikovanog načina ishrane zabeležen je pad u totalnoj količini holesterola (p<0.04), zabeležen je veći pad koncentracije takozvanog lošeg holesterola, dok se koncentracija dobrog holesterola i triglicerida neznatno smanjila. Vrednost krvnog pritiska je ostala konstantna kao i telesna težina.

Sadrži antioksidanse u formi fitohemikalija pre svega vitamine A i E-gama tokoferol. Ovi biljni nutritijenti smanjuju rizik oboljevanja od hroničnih oboljenja uključujući i raka.

S obzirom na visok sadržaj proteina i masnoća ne treba jesti više od 18g pistaća, što je oko 30 komada, ne češće od četiri puta dnevno.

Rizici koje nose 40-te

10. јун 2006.

Ako počinjete da se gojite a prešli ste 40-tu, imate u porodici one koji boluju od bolesti srca i dijabetesa, veoma je verovatno da će te bolovati od istih bolesti pogotovo ako ste žensko.

Ne postoje očigledni simptomi za povišeni šećer u krvi ili oboljenje nazvano- rezistencija na insulin pa malo ljudi shvata da su na dobrom putu da obole od dijabetesa ili srčanih oboljenja ili obe ove bolesti.

Rezistencija na insulin ili pred dijabetično stanje je u velikom porastu, više od polovine ljudi koji imaju veći broj kilograma je rezistentno na insulin. Ipak veći broj žena, sa porodičnom istorijom obolelih od dijabetesa ili srčanih oboljenja, ne zna da je neophodno da posle 40-te uvede zdraviji način ishrane i redovne vežbe kako bi izbegle ove bolesti koje spadaju u najveće ubice. Kada žena dospe u godine koje vode ka menopauzi dolazi do hormonalnih promena koje vode ka menopauzi, većina žena počinje da se goji a masna tkiva se najviše kupe oko struka, a prema Američkim ekspertima problemi sa zdravljem počinju kada obim struka pređe 34 inča!

Salo se takođe kupi oko jetre i drugih vitalnih organa, što stvara predispoziciju ka rezistenciji na insulin, situaciju u kojoj se stvara vrlo malo glukoze koja može da prodre u ćelije i bude izvor energije. Ovo stvara začarani krug, ukoliko mehanizmi kojim organizam kompenzuje nedostatak glukoze zakažu, raste krvni pritisak zajedno sa povećanom koncentracijom šećera i masnoća u krvi a ćelije postaju još rezistentnije na insulin. Ovo stanje sledi dijabetes ili oboljenja srca ili oba.

Sa porastom broja gojaznih osoba, javlja se sve veći broj ljudi obolelih od srčanih oboljenja i dijabetesa, pogotovo je zabrinjavajuća pojava porasta broja gojazne dece, koja nagoveštava porast broja obolelih od dijabetesa i srčanih oboljenja.

Kako starimo?

3. јун 2006.

Da li bi ste želeli da živite večno? Nažalost to nije moguće, kombinacijom genetike i efekata koje spoljašnje okruženje ima na telo mi postepeno starimo.

Kako se odvija proces starenja? Kako ćelije i tkiva funkcionišu, umnožavajući se, ostajući žive, radeći specijalizovan posao za koji su programirane da ga vrše one se i oštećuju usled raznolikog spektra uzroka. Oštečenja mogu da nastanu spolja ili unutar njih od među-produkata metabolizma unutar same ćelije. ćelija može da se odbrani koristeći sopstvene mehanizme kako bi ograničila oštećenje ali i ti mehanizmi nisu savršeni.

Uslovi okruženja – ćelije mogu da funkcionišu u okviru veoma kontrolisane sredine, potrebna im je odgovarajuća temperatura, pH i hemijski sastav tečnosti kako bi preživele. Tokom vremena organizam je razvio sisteme za održavanje okruženja – bubrezi filtriraju otpadne materije, pluća omogućavaju dolazak kiseonika, koža zaustavlja gubitak tečnosti isparavanjem i td.

Ipak ovo je samo vidljiva bitka. Koža izložena ultravioletnim zračenjem, hemikalijama i ekstremnoj temperaturi, pluće izložena toksinima kao što je dim cigareta, isparljivim hemikalijama izlažu i ostale organe toksinima koje se pored kiseonika unose u krvotok.

Produkti metabolizma – opasnosti se kriju i unutar organizma. Unutar ćelija se odigravaju bilioni hemijskih reakcija pomoću kojih se odvijaju esencijalne funkcije – kao stvaranje energije, stvaranje proteina i razmnožavanje samih ćelija. Svi ovi procesi se narušavaju otpadnim produktima metabolizma.

Puno oštećenja izazivaju slobodni radikali, oni predstavljaju sporedne produkte metabolizma a sastoje se od molekula kiseonika kojima nedostaje elektron. Veoma su destruktivni jer uzimaju elektron od drugih molekula, destabilišući ih i oštećujući vitalne sastojke kao što su proteini, membrane i DNA.

Organizam je razvio mehanizme za borbu protiv njih putem enzima koji ih razlažu ili supstanci koje im dodaju nedostajući elektron. Ove supstance se zovu antioksidansi, kojih ima u voću i povrću. Ipak antioksidansi ne mogu potpuno da zaustave sva oštećenja. Slobodni radikali mogu da oštete ćelijske membrane, organele kao što su mitohondrije i važne proteine kao što su enzimi, kao i ćelijsku DNA što je izuzetno ozbiljno jer ona programira funkciju ćelija.

Srećom ćelije imaju mehanizme kojima popravljaju oštećenja, pa je jedan od razloga što relativno dugo živimo u odnosu na mnoge životinje što imamo veoma nisku stopu oksidacije, snažne antioksidantne enzime, i sjajan imuni sistem.

Ovaj sistem ipak nije savršen pa što više starimo akumulira se sve više ćelijskih oštećenja.

Programirana destrukcija – čak i kada bi ćelije mogle da potpuno same sebe poprave i izbegnu oštećenja od toksina, infekcija, hladnoće i toplote to ne bi moglo neograničeno da traje. ćelije su programirane da se na određenom stupnju samouništavaju. Na kraju svakog hromozoma se nalazi specijalno suženje DNA nazvano telomere. Nakon svakog deljenja ćelija telomere se skraćuju i kada dosegnu određenu dužinu (posle oko 50 deljenja) pokreću uništenje ćelije. Ovo nije biološko ludilo jer su telomere ugrađena zaštita protiv mutacija ćelija i njihovog nekontrolisanog deljenja….čime bi one drugim rečima postale kancerozne. Programirano samouništavanje ćelija je sigurnosni ventil protiv raka, bez koga bi verovatno umirali od raka pre nego što dostignemo reproduktivni period.

Proces samouništavanja, ćelija koje se odigrava kada su ćelije suviše ošećene ili se njihova telomera skratila do kritične tačke se naziva apoptoza. Tokom perioda od 12 do 24 sata, pada energetska snaga ćelije, mitohondrija se skuplja, genetski materijal se cepa na sitne fragmente a takve ostatke ćelije jedu čelije lešinari nazane makrofagi.

Organi i tkiva variraju prema tome koliko se brzo mrtve ćelije zamenjuju, u koži i tkivima creva npr. su brze izmene, ćelije brzo odumiru i bivaju brzo zamenjene, ali ćelije mišića i mozga dugo traju ali kada odumru se ne zamenjuju. Tokom vremena se sve više i više mrtvih ćelija ne zamenjuje novim funkcionalnim ćelijama već fibroznim tkivima što čini da se organi skupjaju…kosti se demineralizuju, mišići više nisu jedri i jaki…

Ne stare samo ćelije već i tkiva koja se nalaze izvan njih. Vezivna tkiva izvan ćelija kao što su elestin i kolagen se takođe degenerišu. Hemijske forme koje čine veze između tkiva gube svoju jačinu i elastičnost. Ovaj proces je pogotovo intenzivan kod kože, pluća, mišića i krvnih sudova. Na koži su vidljivi rezultati ovih procesa u obliku bora. Mišići gube snagu, srce ne pumpa toliko snažno tokom napora, arterije ne propuštaju istu količinukrvi, pluća gube elastičnost, kosti postaju krhke.

Pada nivo hormona – starenjem žlezde koje proivode hormone počinju slabije da funkcionišu. Hormoni imaju specijalizovanu ulogu u telu, npr. polni hormoni su odgovorni za seksualne karakteristike i zdravlje mišića i kostiju. Nivo hormona pada sa godinama pa se gubi i njihov uticaj na funkcionisanje organa, što je još jedan razlog zašto neki organi gube svoju funkciju starenjem. Kod žena se dešava oštar pad polnih hormona oko 50-te godine, što utiče na jajnike, prestanak ovulacije…menopauza.

Proces starenja izbegnu samo oni ljudi koji umru mladi ili u srednjim godinama, za sve ostale ovaj proces je neminovan. Kako vremenom ćelije, tkiva, organi bivaju oštećeni postepeno gubimo sposobnost da reagujemo na eksterne šokove. Postajemo sve osetljiviji na temperaturne ekstreme, infekcije ili mutacije DNA usled čega se može pojaviti tumor.

Jedan ili više uzroka nas na kraju nadjačavaju i mi umiremo, maksimalna starost koju možemo da doživimo je 120 godina, što predstavlja limit u ljudskoj dugovečnosti, većina od nas se makar može nadati da ima dovoljno vremena da uživa u unucima pre nego što se to desi.

Energija za svaki dan

5. мај 2006.

Patite li od iscrpljenosti i tjelesnog umora? Smanjenje unosa kalorija može imati negativan utjecaj na razinu Vaše energije, što za posljedicu ima razdoblja tjelesnog umora. Guarana može dati oživljavajući poticaj, lako se apsorbira i brzo djeluje.

Amazonski indijanci koriste je već stoljećima kod napetosti, glavobolja i bolova, te kao tonik za cijeli organizam. Razvijajući prema njoj posebno štovanje kao prema daru bogova, indijanci su je proizvali Paullinia Cupana, što u prijevodu znači skriveno oko.

Guarana okrepljuje
Guarana sadrži alkaloid guaranin koji spada u grupu kofeina (derivat), ali za razliku od običnog kofeina koji uzbuđuje i zagrijava trošeći energiju organizma, guaranin i ostali aktivni sastojci guarane osvježavaju i relaksiraju organizam. Kako guarana zbog sadržaja masnih tvari nije lako topiva u vidi, guaranin se u tijelu sporije oslobađa, osiguravajući kontinuitet proizvodnje energije kroz razdoblje od nekoliko sati, bez naglog pada energetske razine. Guaranin dodatno stimulira razgradnju i migraciju lipida iz masnog tkiva te tako ubrzava proces sagorjevanja masnoća u energiju.

Kako djeluje naša svakodnevna kavica?
Kofein prisutan u kavi i raznim gaziranim pićima topiv je u vodi i zahvaljujući brzoj apsorpciji u tijelu djeluje već nakon 10-ak minuta. Međutim, naglo oslobođena energija djelovanjem kofeina ubrzo ima i svoj nagli pad, dovodeći do samo kratkoročnog energetskog skoka uz posljedično zagrijavanje i uzbuđenje organizma. Ovo kratkoročno svojstvo posebno negativno dolazi do izražaja kada, na primjer, krećemo na duže putovanje ili kad se pripremamo za ispit.
Veliko zanimanje za ovu fascinantnu biljku iz amazonskih posljedica je njezine mistične prošlosti i modernog saznanja o njenom okrepljujućem djelovanju. Poznati magazin za žene Elle reklamira upotrebu guarane svojim čitateljicama sljedećim riječima: Guaranu ne treba uzimati ako se spremate na spavanje, ali ako želite plesati….
Upotreba:1-2 tablete dnevno. Preporučujemo smanjenje unosa kave osobama koje konzumiraju u većim količinama. Predlažemo uzimanje 1-2 tablete Guarana poslije doručka oko 11 sati i po potrebi još 1-2 uz sljedeći obrok, poslije ručka oko 15 sati. Može se uzeti u bilo koje doba dana, ovisno o specifičnim potrebama pojedinca (studenti, vozači, produženi radni dan, iscrpljujući kućanski poslovi, sportaši, itd…. )
Saznajte više o Guarani na Wellness Lifestyle stranici.
www.nrg-fit.com

Mitovi vezani za dijete

1. мај 2006.

Sve je veci broj ljudi sa prekomernom težinom što povlaci i sve veci broj obolelih od oboljenja koja su povezana sa debljinom kao što su kardiovaskularna oboljenja, broj obolelih od diabetesa.

Ne postoji magicna formula za gubitak viška kilograma – tj. ne postoje carobne namirnice ili cudotvorni nacini kombinovanja namirnica koji ce otopiti nataloženo salo. Da bi ste smanjili prekomernu težinu potrebni su male,dostižne promene u nacinu življenja, pre svega treba promeniti nacin ishrane i povecati fizicku aktivnost.

Neke masnoce uticu na povecanje telesne težine jer u proseku sadrže duplo više kalorija po gramu od ugljenih hidrata ili proteina. Masnoce predstavljaju veoma energetski koncentrovane namirnice. Tip masnoca koje unosite može biti od velikog uticaja na gojenje. Masnoce životinjskog porekla (saturisane masnoce) goje više od masnoca iz riba i biljaka, jer se ove bolje iskorišcavaju i manja je verovatnoca da ce se skladištiti – kao što se skladište masnoce na stomaku.

Preterano unošenje ugljenih hidrata i proteina takode dovodi do njihovog pretvaranja u masnoce koje se talože, tako da je bitno znati da unošenje viška kalorija dovodi do gojenja bez obzira na vrstu namirnica koju unosimo u preteranim kolicinama.

Dijeta sa malom, srednjom i visokom kolicinom ugljenih-hidrata

U kratkom vremenskom periodu dijeta sa veoma malo ugljenih hidrata može da rezultuje mnogo vecim gubitkom viška kilograma nego dijeta sa visokim sadržajrm ugljenih hidrata ali u dužem vremenskom periodu razlike izmedu ove dve diete postaju minimalne. Dijeta sa minimalnom kolicinom ugljenih hidrata na duži vremenski period može da bude štetna po zdravlje ako podrazumeva vece unošenje namirnica životinjskog porekla i ogranicava unos nekih namirnica biljnog porekla.

Postoji i puno mitova o vrstama namirnica koje treba jesti i kada ih treba jesti, evo nekih pogrešnih:

1. Krompiri goje – pogrešno Ovo pogrešno mišljenje potice od shvatanja da tokom diete za slabljenje treba izbaciti sve namirnice bogate ugljenim hidratima, pre svega krompir, pirinac i testeninu. Ako jedete krompire ili bilo koje namirnice bogate ugljenim-hidratima ne znaci da ce te se ugojiti pogotovo ako pazite da hranu unosite u umerenim kolicinama, pazite na nacin pripreme namirnica (treba izbegavati prženje) i izbegavate visokokalorijske dodatke kao što je puter, raznorazne sosove i sireve.

2. Diete u kojima se kombinuju namirnice deluju – pogrešno. Ovo verovanje potice od mišljenja da digestivni trakt neefikasno vari obroke kojima su unete razne vrste namirnica. Veoma malo namirnica su siromašne ugljenim hidratima ili proteinima uglavnom je svaka namirnica kombinacija ovih glavnih nutritijenata. Sistem za varenje ima enzime koji savršeno dobro razlažu sve vrste namirnica koje unesemo obrokom. Diete u kojima se preporucuje unos samo odredenih vrsta namirnica, dok druge treba potpuno izbaciti iz upotrebe treba izbegavati.

3. Dorucak treba da se sastoji samo od voca – pogrešno. Voce je uglavnom siromašno kompleksnim ugljenim-hidratima, koji su neophodni telu posle gladovanja tokom noci. Za dorucak je dobro unti cerealije pogotovo neglazirane u obliku crnog hleba, integralne kifle i td. jer su dobar izvor ugljenih-hirata koji obezbeduju dovoljno energije za napore tokom pre podneva.

4. Postoje carobne namirnice koje tope suvišne kilograme – pogrešno. Smatra se da grejpfrut ili ananas tope kilograme, premda su bogate prirodnim vlaknima koja stvaraju osecaj sitosti sa minimalnim brojem kalorija.

5. Nije dobro piti dok jedete – pogrešo. Ovo verovanje potice od teorije da ako pijete dok jedete, tecnost koju unosite rastvara sokove za varenje što usporava varenje i doprinosi gojenju. Ovakvo shvatanje ne samo da nije dokazano vec se zna da se unošenjem vode uz obrok poboljšava varenje. Unošenje alkoholnih pice, zašecerenih sokova u vecim kolicinama samo za sebe doprinosi gojenju, bez obzira da li se unose tokom obroka ili nezavisno od njih.

Kako uspešno slabiti?
– Nemojte upropastiti dietu, ona treba da postane stil vašeg života inace ce te vrlo brzo nadohnaditi izgubljene kilograme, cak i dodati koji.

– Cilj treba da bude sporo topljenje viška kilograma, sasvom je dovoljno izgubiti 0.5kg nedeljno ili 10 kg za 6 meseci.

– Važnije je izgubiti 10 cm oko struka za 6 meseci za opšte zdravlje nego broj kilograma koji ste izgubili.

– Smanjite unos pre svega saturisanih masnoca

– Povecajte unos svežeg voca, povrca i neglaziranih žitarica, smanjite unos alkohola i zasladenih bezalkoholnih pica, izbegavajte slatkiše.

– Vežbajte makar 30 min. dnevno nekoliko puta dnevno i pokušajte da pešacite 30 min. dnevno.

– Nemojte da eleminišete ni jednu vrstu namirnica i pijte 2 litra vode dnevno.

Merenjem krvnog pritiska do procene o verovatnoći otkazivanja srca

12. април 2006.

Prostom kontrolom pritiska je moguće predvideti kolike su šanse pacijenta sa oslabelim srcem da se oporavi. Tim naučnika iz Amerike je utvrdio je nizak sistolni krvni pritisak srčanih bolesnika u trenutku prijema u bolnicu bio povezan sa većim smrtnim ishodom.

Ovo otkriće bi moglo voditi ka mnogo određenijem načinu lečenja ovakvih pacijenata. Za srčana oboljenja je karakteristično da je srce manje efikasno u pumpanju krvi koja se kružno kreće kroz organizam. Ovo stanje se može lečiti raznim lekovima kao što su ACE inhibitori ili operacijom, ali su prognoze obično vrlo loše.

Ovom novijom studijom je ispitivana veza između vrednosti sistolnog (gornjeg) krvnog pritiska i šanse za oporavak nad 48,612 pacijenata primljenih u bolnice zbog popuštanja srca između 2003-će i 2005-te godine.

Meri se dijastolni (donji) pritisak koji pretstavlja pritisak krvi na zidove arterija u trenutku kada se srce odmara između dva otkucaja i sistolni (gornji) koji predstavlja pritisak krvi na arterije u trenutku kada srce u njih pumpa krv.

Optimalna vrednost ova dva pritiska je 120/80mmHg, gde je 120mmHg vrednost sistolnog krvnog pritiska a 80mmHg dijastolnog. Ovim ispitivanjem je utvrđeno da pacijenti sa nižim sistolnim krvnim pritiskom od 120mmHg imaju 7,2% rizik od umiranja od srca u bolnici dok je rizik onima kod kojih je sistolni krvni pritisak u razmaku 140-161mmHg, 3.6%, pacijenti kod kojih je sistolni krvni pritisak iznad 161mmHd samo 1,7% .

Tretman koji unosi optimizam

Ovo ispitivanje je pokazalo da pacijenti sa višim sistolnim krvnim pritiskom imaju bolje šanse za delovanje terapije i duži život posle izlaska iz bolnice. Dijastolni krvni pritisak nije tako dobar indikator mogućnosti za preživljavanje. Dr Gregg Fonarow, vođa ovog istraživanja je izjavio da je vrednost sistolnog krvnog pritiska prilikom prijema u bolnicu jak i nezavisan pretskazivač smrtnosti ili pogoršanja bolesti.

Ovo otkriće može pomoći kliničkim lekarima da sprovedu mnogo određeniju terapiju koja će zavisiti od toga da li je pacijentu koji je primljen u bolnicu zbog srčanih problema sistolni krvni pritisak bio nizak, normalan ili visok.

Veliki broj bolesnika primanih u bolnicu zbog slabljenja srca ima nizak sistolni krvni pritisak, naučnici smatraju da je ovo stanje pokazatelj koliko je bolest uznapredovala. Rezultat ovih studija se odnosi samo na teške srčane bolesnike, za većinu ljudi koji nisu ozbiljno bolesni normalan ili nizak krvni pritisak je bolji od visokog koji može voditi srčanom, moždanom infarktu i drugim oboljenjima srca.

Od nekih masnoća se brže goji

10. април 2006.

Neke masnoće brže goje od drugih čak i kada im je slična kalorijska vrednost. Ovo je otkriće grupe istraživača, koje je pokazalo da trans masne kiseline koje se najčešće nalaze u brzoj hrani brže doprinose sticanju masnih naslaga. Oni koji dnevno unose hranu bogatu trans masnim kiselinama imaju 30% veći obim oko stomaka nego oni koji unose sličnu količinu kalorija ali od namirnica koje imaju različite masnoće.

Trans masne kiseline se već smatraju štetnim jer je poznato da povećavaju nivo lošeg holesterola, što utiče na pojavu srčanih oboljenja. Ali kada se razmišlja o gojaznosti onda se generalno smatra da trans masne kiseline, zasićene i nezasićene masnoće isto deluju na povećanje telesne težine jer su slične kalorijske vrednosti.

Studija je doprinela da se ovo mišljenje promeni, prema njoj trans masne kiseline potpomažu gojaznost više od drugih masnoća. Krenula se od pretpostavke da masne kiseline nisu samo bogate kalorijama, različite vrste masnih kiselina , koje se ugrađuju u ćelijke membrane, imaju širok dijapazon efekata na organizam pored toga što deluje na holesterol .

Trans masne kiseline nastaju dodavanjem hidrogena u ulja, kako bi se povećala njihova dugotrajnost i konzistencija, pa su se ovakva ulja počela široko da koriste u industriji hrane npr. kod namirnica prženih u dubokom ulju, raznoraznih grickalica.

Eksperiment je izvršen nad majmunima koji su podeljeni u dve grupe, jedna grupa je hranjena hranom u kojoj je bilo 8% hidrogenizovanog sojinog ulja ( što bi bilo kod ljudi ekvivalentno jednom čizburgeru i porciji pomfrita dnevno), dok je druga grupa majmuna hranjena hranom u kojoj je bio isti procenat masnoća ali različitog hemijskog sastava.

Posle šest godina ovakve ishrane majmunima su skenirane arterije ali ono što je tada iskrslo je da su majmuni hranjeni trans masnim kiselinama dobili 7% u težini, dok je druga grupa dobila 2% , takođe je prva grupa imala za trćinu više masnih naslaga oko stomaka u poređenju sa drugom grupom.

Ovo istraživanje je takođe pokazalo da su majmuni hranjeni trans masnim kiselinama imali veću koncentraciju glukoze u krvi i da su mnogo više rezistentni na insulin od druge grupe majmuna, što je ukazivalo da su na dobrom putu da dobiju dijabetes.

Ovakva istraživanje bi moglo da potstakne istraživanje kod ljudi koji ishranom unose puno trans masnih kiselina, što najverovatnije doprinosi pojavi dijabetesa i dobijanju na težini ali je teško razdvojiti efekte trans masnih kiselina u odnosu na ostale svakodnevne namirnice.

Teorije da trans masne kiseline direktno stimulišu pankreas da stvara više insulina što za uzvrat organizam čini rezistentnim na ovaj hormon, druga da kada se trans masne kiseline umetnu u ćelijsku membranu na neki način sprečavaju da ćelija normalno reaguje na insulin ne objašnjavaju kako one utiču na povećano salo oko stomaka.
Kako god one delovale, pripisan im je uticaj na prekomerno gojenje, pa su ih u Nemačkoj izbacili iz procesa pravljenja prerađevina, što su uradile i mnogi proizvođači hrane u US u trenutku kada je Americka administracija za lekove i hranu naredila da se obavezno ističe da ih ima u hrani u spisku sastojka. Ipak su i dalje zastupljene pre svega u brzoj hrani.

Opasnosti koje može da nosi pirsing

4. април 2006.

Iako se nekada smatrao devijantnim ponašanjem danas je pirsing skoro potpuno prihvaćen. Predstavlja način samoizražavanja, način da se pokaže pripadnost nekoj grupi ili , suprotno tome, način izdvojanja iz mase.

Pirsing ipak može da nosi sa sobom neke zdravstvene rizike koji manje ili više mogu da naruše zdravlje. Učestale su lokalne infekcije na mestu tretmana, osoba može da razvije alergijsku reakciju na materijal od koga je nakit napravljen ali mnogo je opasnije što se pirsingom mogu preneti infektivne bolesti – hepatitis B i C i sida.

Da bi se izbegle moguće infekcije , pirsing treba raditi na sigurnim, proverenim i savršeno čistim mestima, a instrumenti kojima se to radi moraju biti sterilni. Dobrom sterilizacijom i pirsing tehnikom kao i poštovanjem instrukcija o nezi mesta na kome se nalazi nakit se mogu sprečiti mnoge infekcije. Nakit koji se koristi za ukrašavanje tela pravi se od titana, zlata i medicinskog čelika, ne treba kupovati ne proveren nakit.

Posle stavljanja nakita normalno je da se pojavi manji otok i blagi osećaj bola oko mesta gde je stavljen. Ukoliko se otok povećava tokom narednih 6 do 12 sati uglavnom ne predstavlja veći problem i može se izlečiti kućnom negom – mesto treba namazati antibiotskom masti.

Pirsing sa velikim iglama može oštetiti veće krvne sudove, neve i druga tkiva. Naglo oticanje odmah posle pirsinga može da ukazuje na krvarenje ili povredu kojom su oštećeni dublji slojevi tkiva. Ovakvo stanje zahteva intervenciju lekara. Ako dođe do lokalne infekcije, odmah izvaditi minđušicu i pod nadzorom lekara uzimati antibiotike.

Pirsing na jeziku je najopasniji, jer su usta ambijent pogodan za razvoj bakterija. Američka asocijacija stomatologa je upozorila da nakit na jeziku može da prouzrokuje stvaranje ožiljačnog tkiva na jeziku, (zabeleženi su premda retki, slučajevi cepanja jezika), smanjena pokretljivost jezika, infekcije sluzokože usta i desni, lomljenje zuba.