Laboratorijski nalaz je najpouzdaniji način otkrivanja nivoa šećera u krvi, ali da bi posumnjali da nešto nije u redu i javili se lekaru potrebno je da pratite signale kojima organizam upozorava da je došlo do promene.
Naime, opšte je poznato da je znak povišenog šećera je pojačana žeđ, a nekoliko znakova se odnose i na pojavu tegoba respiratornog sistema. Hronični kašalj i kratak dah mogu biti znak loše regulacije šećera kod dijabetesa tipa 2.
Studija, objavljena u časopisu “BMC Pulmonary Medicine”, posmatrala je uticaj dijabetesa tipa 2 na simptome povezane sa respiratornim bolestima.
Pa tako se ispostavilo da je kratak dah, koji ograničava tempo hodanja po ravnoj površini, čest kod ljudi koji imaju dijabetes tipa 2, bez obzira na godine. A hronični kašalj sa iskašljavanjem javlja se uglavnom kod osoba starosne dobi od 46 do 64 godina, a koje boluju od dijabetesa.
Međutim, kod još starijih (75-84 godina) ovi simptomi su delimično prigušeni. Pored toga, sami pacijenti su, bez obzira na godine, prijavili pojačanu dispneju (otežano disanje) kao rezultat povećanja telesne težine.
Tako su istraživači zaključili da su kod ljudi koji pate od visokog nivoa šećera u krvi, kratak dah i hronični kašalj, uključujući i sluz, daleko češći nego drugih koji ne pate od ove bolesti.
“Izgleda da je dijabetes upozorenje na proces starenja pluća koji se vidi u opštoj populaciji. Povećana pojava otežanog disanja sa povećanjem indeksa telesne mase među osobama sa dijabetesom tipa 2 može da uzrokuju kardiovaskularna i respiratorna oštećenja kod ovih pacijeneta”, otkrila je studija.
Roditelji pričaju svojoj deci da uvek govore istinu, kao i da je iskrenost vredna vrlina. Deca rastu i razvijaju se u uverenju da je laganje loše i nauče kako da reaguju kada ih neko laže. Mogu da postanu uznemireni, ljuti i razočarani.
Međutim, postoji li razlika između izgovorene laži i jednostavnog izbegavanja istine ćutanjem? Ispostavilo se da postoji, a to znaju i deca, što može dati uvid u njihov moralni razvoj.
Prema “Medical Xpress”, nova studija pokazala je da su deca tolerantnija kada su u pitanju laži zbog propusta, a to ih čini još sličnijima odraslima, za koje je već dokazano da se tako osećaju.
Ovu studiju sproveo je Univerzitet Kobe, a ukazuje na to da su deca sposobna da moralno prosuđuju laži propustom i da su popustljivija i lakše opraštaju osobi koja zadrži istinu za sebe u odnosu na onu koja svesno izgovara neistinu.
Istraživači navode da bi ova studija mogla da ima veće implikacije koje bi mogle dalje da proučavaju dečji osećaj morala i načine za njegovo poboljšanje i dodatnu izgradnju.
To je važno, jer je laganje društveno ponašanje u koje se u nekom trenutku upuštaju skoro svi. U istraživanju su bili uključeni odrasli, grupa dece uzrasta od osam do devet godina i grupe starije dece od 11 do 12 godina.
Razvoj dečjeg moralnog kompasa kao prioritet roditeljima
Kako bi sproveli studiju, istraživači su učesnicima dali četiri različita scenarija. U svakom od njih koji je predstavljen sve starosne grupe rekle su da je promišljena i izgovorena laž gora od laži propustom. Nije bilo razlike u starosnim grupama.
Važno je voditi računa o tome kako dete razvija svoj moralni kompas jer to može da pomogne roditeljima da razumeju dečji um i kako on funkcioniše, što dovodi do lakšeg pristupa deci i usmeravanja prema ispravnom, ali njihovom ličnom putu razvoja.
Kada razmišljate o tome šta biste trebalo da jedete da biste usporili starenje mozga, većina ljudi pomisli na orahe, što je ispravno. Međutim nemaju samo orasi tu sposobnost. Avokado takođe može da uspori starenje mozga.
Istraživanje Univerziteta Tafts koje objavljeno u časopisu “Nutrients” razložilo je rezultate randomiziranog ispitivanja u kom su učesnici jeli avokado svaki dan tokom šest meseci. Na kraju ispitivanja, kod ispitanika je primećen povećan nivo luteina, što je povezano sa kognitivnom funkcijom i pamćenjem.
– Ovo istraživanje je veoma uzbudljivo i obećavajuće je kada je u pitanju zdravo starenje – kaže Kortni Blis, registrovani dijetetičar za Eat This, Not That.
Ona takođe dodaje da “kako naša populacija stari i obraća više pažnje na zdravlje, ovaj jednostavan dodatak ishrani može da bude odličan za sve uzraste”.
Trista Best, takođe registrovani dijetetičar, kaže da je avokado toliko koristan zbog količine magnezijuma koju sadrži.
– Magnezijum je vitalan za život jer se nalazi u svakoj ćeliji tela i važan je za obavljanje mnogih telesnih funkcija – kaže Best.
Ona dodaje da “jedan avokado sadrži skoro 60 miligrama magnezijuma, što je 15 odsto dnevne preporučene vrednosti ove hranljive materije”.
Best kaže da magnezijum “nije značajan samo za raspoloženje i kognitivnu podršku, već je značajan i za krvne sudove. On deluje kao vazodilatator, širi krvne sudove, što povećava protok krvi do mozga”.
Kada je u pitanju sastavljanje liste namirnica koje podstiču snagu mozga, namirnice koje sadrže omega-3 masne kiseline su generalno na samom vrhu, kaže Best.
Osim što je bogat magnezijumom, avokado je takođe bogat i omega-3 masnim kiselinama.
– Otprilike 60 odsto mozga je napravljeno od masti, a polovina te količine su masti tipa omega-3 – kaže Best.
Ona kaže da je “otkriveno da hrana bogata omega-3 masnim kiselinama može da pomogne u prevenciji kognitivnih bolesti poput Alchajmerove bolesti i sporog mentalnog opadanja. Mozgu su potrebne omega-3 masne kiseline da bi napravio nervne ćelije, koje su od vitalnog značaja za pamćenje i sposobnost učenja”.
Kada razmišljate o tome šta biste trebalo da jedete da biste usporili starenje mozga, većina ljudi pomisli na orahe, što je ispravno. Međutim nemaju samo orasi tu sposobnost. Avokado takođe može da uspori starenje mozga.
Istraživanje Univerziteta Tafts koje objavljeno u časopisu “Nutrients” razložilo je rezultate randomiziranog ispitivanja u kom su učesnici jeli avokado svaki dan tokom šest meseci. Na kraju ispitivanja, kod ispitanika je primećen povećan nivo luteina, što je povezano sa kognitivnom funkcijom i pamćenjem.
– Ovo istraživanje je veoma uzbudljivo i obećavajuće je kada je u pitanju zdravo starenje – kaže Kortni Blis, registrovani dijetetičar za Eat This, Not That.
Ona takođe dodaje da “kako naša populacija stari i obraća više pažnje na zdravlje, ovaj jednostavan dodatak ishrani može da bude odličan za sve uzraste”.
Trista Best, takođe registrovani dijetetičar, kaže da je avokado toliko koristan zbog količine magnezijuma koju sadrži.
– Magnezijum je vitalan za život jer se nalazi u svakoj ćeliji tela i važan je za obavljanje mnogih telesnih funkcija – kaže Best.
Ona dodaje da “jedan avokado sadrži skoro 60 miligrama magnezijuma, što je 15 odsto dnevne preporučene vrednosti ove hranljive materije”.
Best kaže da magnezijum “nije značajan samo za raspoloženje i kognitivnu podršku, već je značajan i za krvne sudove. On deluje kao vazodilatator, širi krvne sudove, što povećava protok krvi do mozga”.
Kada je u pitanju sastavljanje liste namirnica koje podstiču snagu mozga, namirnice koje sadrže omega-3 masne kiseline su generalno na samom vrhu, kaže Best.
Osim što je bogat magnezijumom, avokado je takođe bogat i omega-3 masnim kiselinama.
– Otprilike 60 odsto mozga je napravljeno od masti, a polovina te količine su masti tipa omega-3 – kaže Best.
Ona kaže da je “otkriveno da hrana bogata omega-3 masnim kiselinama može da pomogne u prevenciji kognitivnih bolesti poput Alchajmerove bolesti i sporog mentalnog opadanja. Mozgu su potrebne omega-3 masne kiseline da bi napravio nervne ćelije, koje su od vitalnog značaja za pamćenje i sposobnost učenja”.
Promene na koži u vidu flekica nazivaju se hiperpigmentacije i nastaju iz raznih razloga. Kako one nastaju, ali i kako mogu da se uklone, objasnio je dermatovenerolog, prof. dr Dušan Škiljević sa Klinike za dermatovenerologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
Profesor Škiljević naglašava da svi koji imaju neku fleku, posebno novonastalu, naročito ako su brojne, trebalo bi da se obrate lekaru. Neke pigmentne lezije, kako ih dermatolozi nazivaju, koje nisu samo fleka od viška pigmenta, nego od viška pigmentnih ćelija, mogu da budu i opasne, pre svega, melanom i druge vrste tumora, koji se često manifestuju kao obične fleke.
– Druga stvar zbog koje treba da se obratimo lekaru kada imamo takvu vrstu problematike na koži, odnosno novu fleku, je što ta fleka, ili te fleke, mogu da budu i manifestacije nekih unutrašnjih oboljenja, ne samo bolesti kože. I na kraju, naravno, sama bolest kože. Svakako savetujem da se to nešto što se zove fleka pregleda, da se postavi prava dijagnoza, pa tek onda da idemo u proces uklanjanja i prevencije pojave novih – ističe on.
Melazma – najčešća vrsta fleka na koži
Melazma jeste jedna od najčešćih vrsta pigmentacije na koži. Melazme izgledaju kao široka fleka i svakoga ko se sa njima sretne nerviraju. Doktor je napomenuo da muškarci ređe imaju melazme, ali da se ipak i kod njih dešava. Osim što nerviraju pacijente, prof. dr Škiljević kaže da posebno iritiraju stručnjake.
– Iskreno govoreći, posebno nerviraju doktore, dermatologe zato što ih je jako teško ukloniti. Nije ih toliko nemoguće ukloniti, mnogo je veći problem posle toga, kako sprečiti pojavu novih ili pojavu na istim mestima – pojasnio je doktor.
– Melazma je nešto što nije obična fleka od sunca. Sunce svuda učestvuje i pogoršava sve ove promene. Drugo, oni fototipovi koji su skloniji inače pravljenju pigmenta, znači koji bolje crne na suncu, da tako da kažem, oni će imati izraženije ovakve vrste promena – dodaje on.
Melazma nastaje i pogoršava se pod uticajem sunčeve svetlosti, ali nastaje usled genetskih i hormonskih faktora – ženskih polnih hormona, estrogena, progestina. Međutim, nije vezana samo za trudnoću, već i za druga stanja koja prate povećanu količinu hormona ili prosto unošenje tih hormona u vidu oralnih kontraceptiva.
Što znači da žene koje uzimaju oralne kontraceptive mnogo češće imaju melazmu, naročito ako imaju predispoziciju, ili žene koje su u perimenopauzi pa uzimaju hormone kao supstituciju.
– Tu je jedna kompleksna priča hormona, genetike i ultravioletnog zračenja. Onda mi moramo, sa svoje strane, znajući da ne možemo da eliminišemo sve te faktore koji doprinose, da se borimo da se te nove promene ne jave, uz naravno mehanizme i metode uklanjanja – kaže dr Škiljević.
Postrtraumatske pigmentacije
Posttraumatske hiperpigmentacije nastaju posle zapaljenja ili nekih povreda, najčešće se javljaju posle akni. Ova vrsta fleka se nazivaju posttraumatskim hiperpigmentacijama da bi se naglasila jedna ključna stavka.
– Postinflamatorne pigmentacije se javljaju posle svakog zapaljenja. Akne ostavljaju pigmentaciju zbog samog zapaljenja, ali mnogo češće posle različitih manipulacija. Svi vole to malo da cede, da “probaju” da srede jer im se čini da može… Sve te manipulacije kože, ali i sva oboljenja koja su praćena svrabom, intenzivno češanje kao vrsta stimulacije kod predisponiranih ljudi, završiće pigmentacijom – upozorava dr Škiljević.
To je slučaj kod ekcema, hroničnih dermatitisa, ali i nervoze koja se manifestuje različitim svrabovima, pa zato dermatolog kaže da svojim pacijentima obično uputi šaljivu primedbu da ne svrbi samo koža.
– Svrbi mozak, svrbi jetra, svrbi bubreg, svrbe drugi organi kada ne rade kako treba. Sve to može na duže staze da ostavi pigmentaciju – kaže doktor.
Reakcije nastale uticajem sunca
Foto-toksične reakcije su reakcije koje su nastale uticajem sunca, ali postoji još nekoliko značajnih uzročnika pojave ovakvih fleka, pre svega lekovi i neki kozmetički preparati.
– Postoji lista lekova, postoje brojne grupe lekova od kojih se neki vrlo često koriste. Neke vrste antibiotika, nesteroidni antireumatski lekovi, nažalost, sve više citostatika se koristi. Lekovi za lečenje aritmija, lekovi za lečenje lupusa, sintetski antimalarici, bili su popularni u početku korone itd. Tu, čak, spada i ibuprofen – naglašava profesor.
Postoji čitava lista lekova koji mogu da predisponiraju nastanak pigmentacije ili razvoj toksičnih reakcija, jednostavnije rečeno, opekotina od sunca koje inače ne bismo dobili da nismo pili te lekove. Od kozmetičkih preparata naročito parfemi mogu pospešiti nastanak fleka, što znaju oni koji koriste solarijume, gde je upotreba parfema zabranjena.
– Postoje vrste dermatitisa gde čovek kada prsne parfem i izađe na UV zrake dobije fleku. Tačno se vidi kako je kap parfema išla i ostane fleka – navodi dermatolog.
“Staračke fleke”
Fleke od sunca, ružno nazvane “staračke fleke”, su zapravo oštećenje kože od sunca. Osim estetike, one su važne zato što nam ukazuju da je koža primila mnogo više zračenja nego što je smela, upozorava profesor Škiljević.
– Takvoj koži treba posebna pažnja u smislu da mora da se kontroliše češće, jer na takvoj koži se onda, nažalost, mogu očekivati i one posledice koje su mnogo teže – različite vrste tumora itd. koje su mnogo teže nego što je sama fleka. Dakle, one su nam taj jedan signal, semafor, ne samo da ih skidamo, nego i da obratimo pažnju na takvu kožu da je suviše oštećena od sunca – ističe doktor.
Naravno, postoji način da se izađe na sunce ako se mora, ali tada je obavezno zaštiti se foto-protektivnom kremom, ali ma koliko da je jak zaštitni faktor (SPF faktor), i koliko god da je širokog spektra krema, to ne sme biti izgovor da se “čvarimo” na suncu, jer one pružaju zaštitu samo određeno vreme, upozorio je profesor.
Kako ukloniti fleke
Kada je u pitanju melazma, ali i veći deo drugih pigmentacija mora da se rešava kombinovano, napominje doktor, navodeći kombinaciju krema, lasera, hemijskog pilinga.
– Ima nekoliko vrsta lasera. Ja uvek ističem pikosekundni laser koji je najnovija generacija, koji je tu najefikasniji, sa najmanje neželjenih efekata rešava. On će da “gađa” pigment, da ga eliminiše i to je sasvim u redu, međutim, da se ne bi vraćao moramo da kombinujemo sa kremama. Piling je takođe vrlo efikasan, ali bez krema ništa nećete postići – preporuka je dr Škiljevića.
Kreme se koriste pre i posle tretmana, a nekada su i samo one dovoljne. Zlatni standard u regulisanju, odnosno u lečenju pigmentacija, i melazme i drugih vrsta fleka, je hidrokinon, naglašava dermatolog.
– Hidrokinon je nešto što je figuriralo kao jedina vrsta kreme decenijama, ali nije bezbedan. To je problem, on sme da se koristi samo ograničeno – osam do 12 nedelja i samo u određenim koncentracijama – dodaje dermatolog.
Na duže staze ova supstanca može čak da predisponira za razvoj kancera kože. Dakle, ne sme da se koristi neograničeno dugo i zato je izbačena iz standardnih kozmetičkih preparata protiv fleka koje su mogle da se kupe na tržištu. Sada se daje samo na preporuku lekara u koncentraciji koju on prepiše i vremenski period koji on odredi. Na taj način se sprečavaju pacijenti da se sami leče.
Fleke od akni
Kada su u pitanju fleke od akni, profesor napominje da se prvo mora raditi na otklanjanju zapaljenskog procesa.
– Ništa vam ne znači da vi rešite dve bubuljice, a da se stalno pojavljuju nove. To nije rešenje. Znači, morate da rešite prvo tu inflamaciju, da je zaustavite, da to prođe, i onda da to opet kombinovano rešavate – pilinzi, laseri, kreme – dodaje dermatolog.
Ožiljke je nemoguće izbrisati, ali oni koji su plitki, neće se videti, dok dublji ožiljci mogu donekle da se smanje, ali ne i da se izbrišu. Terapije će ujednačiti ten i ožiljci će biti neprimetni.
Kreme sa vitaminom C
U javnosti se često čuje da kreme sa vitaminom C ne bi trebalo koristiti kada se izlažete suncu, baš kao i eterična ulja sa citrusima, međutim dermatolog navodi da je ovo zabluda.
– Vitamin C je nešto što teorijski smanjuje, izbeljuje fleke, i nešto što se nalazi u različitim kombinovanim proizvodima. A vitamin C i citrusi, i ta eterična ulja, jesu fotosenzibilizatori. Znači, ukoliko ih nanesete pa se izložite suncu, možete da dobijete foto-toksičnu reakciju. Nećete dobiti staračku fleku, ona se dobija tokom godina – razjasnio je dr Škiljević.
Zato dermatolozi preporučuju pacijentima da takvu vrstu krema koje mogu da iritiraju ćelije koje prave pigmente, koriste uveče, a ujutru da je skinu i nanesu kremu sa visokim faktorom zaštite od sunca.
Laser za staračke fleke
Staračke fleke mogu da se reše vrlo lako laserom i to posle jednog do dva tretmana. Pomažu i pilinzi. Nekada se najviše koristio tečni azot, ali on jako iritira kožu i može dovesti do pojave novih fleka.
Profesor ponavlja da nije najveći problem rešiti se ovih fleka, već da je veći problem to što su one posledica kumulativnog oštećenja kože i što se jedne fleke izbrišu, ali ne briše se ono što je koža zapamtila poslednjih 10-20-30 godina, i ona će i dalje da pravi nove fleke, ma koliko se mi štitili.
Problem sa laserom je što je i to svetlost. Znači, potencijalni problem sa laserom može biti taj što ne može da se primeni na svakom pacijentu. I posle tretmana laserom koža mora maksimalno da se štiti i da se koriste specijalne kreme koje će da stabilizuju ćelije koje proizvode pigment.
Hemijski piling
Hemijski piling sada se često može dobiti i kod kozmetičara, tako da ga ne rade uvek lekari, a dermatolog podvlači da pravi hemijski piling jeste samo za lekare.
– Ali danas imate pilinge koji nisu klasični hemijski, koji su tzv. biološki, gde imate različite komponente. Tu se takođe ljušti koža, ali je to jedan blag piling koji neće da pravi, teorijski, oštećenje kože i ako se posle njega adekvatno štitite od sunca, neće da vam ošteti kožu. Može da pomogne više ili manje. Moja bojazan je samo da li svako ko uzme u ruke taj piling ume da to kontroliše. Znači, ako imate nekog ko je pouzdan – apsolutno sam za piling – ističe dr Škiljević.
Koža se nakon hemijskog pilinga oporavlja neko vreme i zato ga žene baš i ne vole. Lekari ih preporučuju jer su efikasni i jer daju dobre rezultate.
– Piling što je dublji to ima bolji efekat. Odnosno, ne govorim samo o pigmentacijama, govorim o čitavoj rejuvenaciji, odnosno podmlađivanju kože. Što je dublji to ima bolji efekat, ali što je dublji to više morate da provedete kod kuće sedeći. Tu ne smete da se izložite ni na dva zraka sunca. Pa onda maksimalna zaštita, morate da se ljuštite, pa da budete crveni, pa da onda opet kada krećete da izlazite iz kuće – da i onda budete maksimalno zaštićeni – napominje prof. dr Dušan Škiljević, prenosi RTS.
Posle podne – senke se izdužile, sunce izgubilo svoj vreli žar – ? mi stigli u grad na čijem ulazu na francuskom jeziku piše: Bjenveni a Pondišeri!
A mi u južnoj Indiji!
Za razliku od gradova čiji se pločnici ne vide od smeća, prašine i raznih otpadaka, ulazimo u popločane blistavo čiste ulice sa kućama prefinjenih fasada i negovanih vrtova.
Ispred neke od njih stoje tamnoputi Indusi sa crvenim žandamerijskim kapama na glavi i obraćaju nam se na – francuskom jeziku.
Da li smo još u Indiji?
Jesmo, to nam potvrđuje Crna četvrt sa prepoznatljivom vrevom, prašinom, čađavim dućanima, kravama i masom golišavog sveta…
Saznajemo da je grad nekad kanalom podeljen na deo u kome su živeli Francuzi.
Kasnije je to postala asfaltna traka koja još uvek predstavlja vizuelnu granicu.
Posle Portugalaca (prvih Evropljana koji su otkrili ovaj kontinent), kolonizatori su Francuzi.
Indijski Pondičeri postaje Pondišeri i egzistira kao autonomna francuska pokrajina sve do kasne 1952. kada Gali konačno odlaze ostavljajući iza sebe neizbrisiv kolonijalni šarm.
Autobusom kružimo obalom, vraćamo se u Belu četvrt.
Ispred nas je drvored sa gustim krošnjama, na sredini je velika bela kapija.
A iza nje – Ašram.
Reč je sanskritska i znači pribežište, i fizičko i duhovno.
Ovaj u koji ćemo ući je jedan od najstarijih, cenjen i poznat.
Osnivao ga je Šri Aurobinda 1926. godine.
U njemu se nalaze poklonici iz svih krajeva sveta – zapadnog pretežno.
Život provode u mentalnom radu, i zajedničkom vežbama, proučavanju indijske filozofije i upoznavanju zapisa iz starih veda.
Prolazeći pored otvorenih vrata neke vrste ašramske biblioteke – ugledah da koriste i najsavremeniju tehnologiju – kompjutere!
Ispred nas je prostrano dvorište sa mnogo cveća.
Na svakom koraku žubori voda iz fontana, primećujem nekoliko malih bazena. Iza tog ukrasnog „predvorja“ vizuelno odvojenog živom ogradom od travnjak – u ‘lotos’ položaju’ – na bosim nogama sede muškarci i žene; nemi, i svi odeveni u belo platnenu odeću, spruženo-sklopljenih šaka i širom otvorenih očiju – ne primećuju nikog, već kao u transu, gledaju samo njima znani svet.
Otkrijte koje vam stvari izazivaju glavobolju te kako ih spriječiti. Ukoliko vas glavobolja ipak snađe, donosimo vam riješenje i za to.
Koliko ste se puta probudili i shvatili da ćete kroz dan s glavoboljom? Nije to nimalo ugodno buđenje, a tek kad osvijestite činjenicu da ne znate kada će lupkanje u glavi prestati, vjerojatno vam se ne da krenuti u sve obveze koje vas tijekom dana očekuju. Donosimo vam pet najčešćih uzročnika glavobolje koje svojim navikama možete izbjeći.1. Stres
Mnoga istraživanja pokazuju da bi svaka osoba koja je određeni period izložena pritiscima, najčešće onim poslovnim, osjetila bol u glavi. Pitanje je koliko dugo osoba može podnijeti preveliku količinu stresnih situacija i glavobolje, a da ne posegne za najjednostavnijim načinom za kojim većina osoba poseže radi oslobađanja od glavobolje – lijekom.
Ako se glavobolje ipak često događaju, iako izbjegavate većinu uzročnika, za stopiranje boli, kod prvih simptoma boli uzmite paracetamol, lijek koji ima dobar učinak na blage do umjerene glavobolje i relativno malo nuspojava. Ako su, međutim, Vaše glavobolje intenzivne i učestale najbolje bi ipak bilo potražiti liječničku pomoć.
2. Prehrambene navike
Jedan od najčešćih uzročnika glavobolje je nedovoljan unos vode u organizam. Svi znamo da je potrebno dnevno popiti u prosjeku dvije litre vode na dan, no priznajte, mnogi od nas to ne čine.
Ako vam je teško stvoriti svakodnevnu naviku ispijanja preporučene količine vode, barem pripazite da u organizam ne unosite prevelike količine kave. Iako većina osjeti olakšanje nakon prve jutarnje šalice tu bi se trebali zaustaviti – jer pretjerana količina kofeina može uzrokovati glavobolju.
Bitno je i redovno jesti. Preskakanje obroka, glad, ali i namirnice koje sadrže nitrat mogu uzrokovati glavobolju.
3. Prostor u kojemu provodimo veći dio dana
Dizajneri interijera s razlogom proučavaju psihologiju boja. Neke boje mogu utjecati na povećanje krvnog tlaka i u konačnici uzrokovati glavobolju. Potrebno je proučiti što vam najbolje odgovara. Možda se ujutro budite s glavoboljom baš zbog omiljenih crvenih zavjesa i svilene crvene posteljine.
4. Promjena vremena
Oni koji pate od učestalih migrena najintenzivnije glavobolje mogli bi imati ljeti. Prema nekim istraživanjima rizik od glavobolje povećava se za 8 posto svaki put kada se temperatura zraka poveća za 5 stupnjeva Celzijevih.
5. San tijekom godišnjeg odmora
Iako ga svi jedva čekamo i radimo velike planove kako ga što bolje iskoristiti, vaš godišnji odmor može biti uzročnik glavobolje. Uz brojne aktivnosti, tijekom godišnjeg odmora volimo i malo duže odspavati, a upravo koji sat više ležanja u krevetu i mijenjanje discipline sna može postati krivac zbog kojega dan započinjemo glavoboljom. I vikendom i tijekom godišnjeg odmora bilo bi najbolje da se uvijek budite u isto vrijeme.
Svi znamo kako se pravi pica, da li ste nekad probali Alzašku picu? Evo recepta
Potrebno je za testo: 250 gr brašna130 ml vode30 ml maslinovog ulja soli Prilog: 2 kašike kisele pavlake ili kiselog mleka100 gr suve slanine / ja sam stavila mešavinu suhomesnatog u nedostatku)1 glavica crvenog lukapo želji krupna so Zmesiti testo sa brašnom uljem vodom i malo soli. Mesiti 5-6 minuta da testo bude potpuno glatko. Staviti u kesu da odmara bar 30 minuta na hladnom. Rernu uključiti na 250 stepeniC i staviti i pleh da se greje . Za to vreme iseći suhomesnato. Testo razviti na pek papiru što tanje . Premazati kiselom pavlakom. Odozgo rasporediti seckanu slaninu i suhomesnato i na kraju dodati luk . Peći na 250 stepeni C 15-20 minuta . Vrhunska! https://www.youtube.com/watch?v=6JlM-D6vz6oOriginal Article
SPASITE SE OD PERUTI I MASNE KOSE! Tajna je u čudotvornom šamponu: Odahnut ćete kad ga isprobate
Autor: Iva Međugorac
Ovaj šampon odlično je sredstvo za uklanjanje nataložene nečistoće, peruti i viška sebuma. Iznimno je koristan kod osoba koje imaju problema s masnim vlasištem.
Soda bikarbona uklanja nečistoće i čisti kosu učinkovitije od mnogih skupocjenih proizvoda na tržištu, a možete ju koristiti i umjesto šampona za suho pranje.
Sve što vam je potrebno za ovaj čudotvoran šampon je žličica sode bikarbone i jedna šalica vode. Umasirajte ovu mješavinu u vlasište umjesto šampona koji inače koristite i bit ćete iznenađeni rezultatima.
Ako šampon koristite za suho pranje, dvije žličice sode bikarbone umasirajte na suhu kosu i četkom je lagano iščetkajte kako bi se soda bikarbona ravnomjerno rasporedila.
Sodu bikarbonu možete dodati i u šampon koji obično koristite, a ona može poslužiti i za čišćenje vaših četki.
Iako će vam u početku biti neobično prati kosu bez pjene koju proizvode šamponi kupljeni u trgovinama, iznenadit ćete se rezultatima koje soda bikarbona daje. Osim što ćete tako izbjeći štetne kemikalije koje komercijalni šamponi sadrže, proći ćete i znatno jeftinije.
Esencijalni savjeti za pravilno tuširanje: Ako činite neku od ovih grešaka, činite više štete nego koristi
Komentari
odražavaju
stavove
njihovih
autora,
ali
ne
nužno
i
stavove
portala
Dnevno.hr.
Molimo
čitatelje
za
razumijevanje
te
suzdržavanje
od
vrijeđanja,
psovanja
i
vulgarnog
izražavanja.
Portal
Dnevno.hr
zadržava
pravo
obrisati
komentar
bez
najave
i/li
prethodnog
objašnjenja.Original Article
Premekana tekstura, laka priprema i interesantan izgled su ono što ovaj recept čine posebnim. Ovo može biti prelepi početak dana.
Sastojci
Testo:
400g krompira
200g brašna
2 kašike maslinovog ulja
Punjenje:
400g bukovača
1 čen belog luka
1 crni luk
1 kašičica začina za piletinu
2 kašike maslinovog ulja
2 kašike soja sosa
Priprema:
Krompir ogulite, isečete na nepravilne oblike. Ne opterećujte se sa oblikom svakako ga gnječite posle. Skuvate ga onako kao za pire, da se raspada. Prohladite ga malo, izgnječite veoma dobro. Dodate brašno, so, biber i ulje. Mešajte sve dobro rukom dok se ne sjedini. Izbacite na radnu površinu i mesite kao za hleb/picu.
Kad odlučite da ga razvijete oklagijom, slobodno pospite još brašna sa obe strane da se ne lepi. Nekim okrugim predmetom (posudica, šolja, kalup) bušite krugove.
Foto: Miloš Tadić
Na redu ide fil. U međuvremenu dok se krompir kuvao, sve bukovače iscepkajte viljuškom. Pomešajte sa ostalim sastojcima i pecite u tiganju. Pred kraj dodajte soja sos. Kada bude gotovo, prohladite prvo pre nego što stavite na testo da se ne probuši. Na jedan krug stavite punjenje a drugim preklopite i ivicom prstima utapkajte dobro. Na zagrejan tiganj sa malo ulja pecite par minuta jednu i par minuta drugu stranu. Savršenoo!
Ukoliko želite, stavite malo sira i biće još bolje. Ja sam stavio domaći veganski i stvarno je next level!
Recepte Miloša Tadića možete pratiti i na Instagram profilu @vecito.gladan
SVI OBLICI GLAVOBOLJE! Provjerite koji vas točno oblik muči: Kada je potrebno hitno javiti se liječniku?
Autor: Iva Međugorac
U većini slučajeva glavobolja je uzrokovana problemima sa sinusima, napetošću i stresom. Na svu sreću ne predstavlja opasnost po zdravlje, no svakako bi trebali naučiti prepoznati opasne vrste glavobolja. Tako ćete znati kada vam je potrebna liječnička pomoć.
”Prasak” glavobolja
Nažalost ove glavobolje su česte i teške. Razvijaju se samo za minutu i mogu uzrokovati krvarenje u mozgu nakon moždanog udara, povrede glave ili aneurizme.
Glavobolja nakon ozljede
Potrebna vam je medicinska pomoć ako patite od ozljeda glave koje su popraćene glavoboljom. Osim toga, glavobolja često može biti i indikator potresa mozga. Zato je najbolje da se obratite svojem liječniku. Treba imati na umu kako i jednostavne, ali i male ozljede glave mogu dovesti do krvarenja u mozgu, što često rezultira pritiskom na lubanju.
Prilikom hodanja glavobolja vam se sve više pogoršava
Ovo je opasna vrsta glavobolje! Naime ako ste na spavanje otišli s glavoboljom, a kada ste probudili bila je još gora i izaziva vam povraćanje vrijeme je da posjetite svog liječnika. Ako se glavobolja povećava kada hodate ili vježbate, a ni lijekovi ne pomažu to je ozbiljan problem. Osim toga, ovakve glavobolje mogu biti i simptom tumora na mozgu.
Najgora glavobolja u životu
Ova vrsta glavobolje uključuje i bol u glavi i gornjem dijelu vrata. Ako imate ovu vrstu glavobolje ona vam uzrokuje ukočenost, netoleranciju na svjetlost, povraćanje i konfuzije. Osim toga može ukazivati na krvarenje uzrokovano rupturom aneurizma u mozgu – odmah se obratite svom liječniku.
Iznenadna glavobolja
Jaki bolovi, slabost ruku, nogu i lica, utrnulost u jednoj strani tijela, gubitak ravnoteže, nemogućnost govorenja ili hodanja uzrokuje iznenadna glavobolja. Osim toga ovakve glavobolje mogu ukazivati na srčani udar.
Esencijalni savjeti za pravilno tuširanje: Ako činite neku od ovih grešaka, činite više štete nego koristi
Komentari
odražavaju
stavove
njihovih
autora,
ali
ne
nužno
i
stavove
portala
Dnevno.hr.
Molimo
čitatelje
za
razumijevanje
te
suzdržavanje
od
vrijeđanja,
psovanja
i
vulgarnog
izražavanja.
Portal
Dnevno.hr
zadržava
pravo
obrisati
komentar
bez
najave
i/li
prethodnog
objašnjenja.Original Article
Kada sebi i svojim bližnjim poslužujete večeru, da li uopšte znate koliko namirnica treba da stavite na tanjir? Evo šta sve treba i u kojoj količini da sadrži jedna večernja porcija hrane.
Okruženi smo velikim tanjirima za jelo i teško da možemo sami na pravi način proceniti koliko nam je čega dovoljno za poslednji obrok u toku dana, za večeru. Uzmite “normalan” tanjir i prilagodite količinu potrebama.
Ako pitamo struku, odnos makronutrijenata za večeru zavisi od vaših karakteristika. Dakle, nije podjednako dobar ili efikasan za sve nas. Nisu iste potrebe sekretarice, sportiste ili fizičkog radnika.
Uopšteno govoreći, može se dati jedna generalna proporcija koja je primenjiva i lako se pamti. Neka vam polovina večere bude povrće, bilo da je salata ili jedna vrsta povrća (ne misli se na skrobno povrće i žitarice). Druga polovina je rezervisana za jednaku količinu kompleksnih ugljenih hidrata i proteina. Dakle, prosto rečeno imamo pravilo 50-25-25.
Što se tiče masti, naravno da postoje i u večeri, ali nisu posebno obuhvaćene prethodnim pravilom, već se nalaze u sve tri grupe: salati (začinjeno uljem), proteinima (meso, jaja, riba – sadrže masnoće). Masti su neophodne i nemojte ih izbegavati, već birajte zdrave masnoće.
Pravilo 50-25-25 pretpostavlja da ne postoje ograničenja u unosu pojedinih namirnica, pa kod obolelih osoba ovaj odnos za večeru može biti i znatno drugačiji.
Povrće na pola tanjira
Povrće je zdravo, sadrži obilje mikronutrijenata, minerala i vitamina, kao i vlakana i to je upravo ono što nam treba da oporavimo i detoksifikujemo organizam od svakodnevnih izazova. Prvo popunite 50 odsto zapremine vašeg tanjira sa povrćem bez skroba kao što su tikvice, brokoli, šargarepa, kupus, krastavac, paradajz ili neki miks, tj. šta već želite i volite.
Povrće je zdravo, sadrži obilje mikronutrijenata, minerala i vitamina, kao i vlakana i to je upravo ono što nam treba.
Nemojte se opterećivati koliko, na primer ima ugljenih hidrata ili masti u zelenišu – to je sporedna stvar. Napravite salatu, malo soli i ulja, najbolje neko devičansko (na primer, kašiku maslinovog). Malo limunovog soka umesto sirćeta, jer osvežava i poboljšava apsorpciju vitamina i minerala iz povrća. Boje povrća su kao neki “semafor” za raspoloženje. Nekad treba krenuti, nekad stati i razmisliti… Ako samo koristite zeleno, brzo dosadi, zato dajte sebi malo boja!
Četvrtina ugljenih hidrata
Četvrtina tanjira, ne više. Znate već šta ide: hleb, testenina, rezanci, pirinač, krompir, batat. Najbolje je birati integralne namirnice, a evo i zbog čega:
– tako se hrana sporije vari i duže daje osećaj sitosti (nećete se buditi posle ponoći od gladi),
– ima manji GI (glikemijski indeks),
– telu daje neophodna vlakna za bolje zdravlje creva,
– utiče na snižavanje loših masnoća u krvi (holesterol).
Meso veličine dlana
Proteini su crveno meso, riba, živinsko meso, jaja, sir, mlečni proizvodi i nešto od toga svakako možete iskoristiti i za večeru. Naravno da nećete preterivati u tome, 25 odsto je sasvim O.K. Nema prženja, pohovanja i ostalih nezdravih načina pripreme, zašto uništavati vrednost obroka?
Koliko mesa? Bacite pogled na vaš dlan. Baš toliko! Ako ste manji rastom, manji vam je i dlan i naravno energetske potrebe. To je oko 120 do 150 g mesa u sirovom stanju. Za malo krupnije osobe to je 150 do 200 g mesa. Ako je riba u pitanju može i nešto više. Kako? U rerni na papiru za pečenje, bez dodatne masnoće ili u keramičkom tiganju.
Obrok salata za večeru?
To je sve navedeno kada se pomeša u nekoj finoj činiji. Neki fenomenalni miks salate, mesa i ugljenih hidrata… Naravno, meso termički obrađeno pa iseckano na komadiće, uz integralne krutone ili basmati pirinač. Za razliku od ručka, večera se blago začinjava da ne ometa proces varenja tokom večeri. Sve fino servirajte i imaćete za večeru nešto lepo, zdravo i nutritivno vredno.
Ponekad može biti teško ubaciti zdrava jela u vaš prenatrpani dnevni raspored, pogotovo ako radite do kasno. Ipak, studija otkriva da kasni večernji obroci mogu biti jako loši za vaše zdravlje.
U studiji objavljenoj u časopisu “Science Advances”, istraživači su podelili 19 osoba, muškarce i žene u dve grupe s različitim vremenima obroka.
Jedna grupa je jela preko dana, a druga tokom noći.
Oni koji su jeli tokom noći iskusili su porast nivoa šećera u krvi od 6,4 odsto, što može dovesti do ozbiljnih poremećaja u zdravlju poput dijabetesa i bolesti srca, piše “EatThis”.
– Ako jedete kasno uveče, postoji nekoliko stvari koje mogu uticati na nivo šećera u krvi – rekla je doktorka Lisa Jang i upozorila:
– Ako kasno jedete vrlo kaloričnu hranu u obliku jako prerađene hrane koja ima puno šećera i soli, ne postoji šansa da potrošite te kalorije jer odlazite u krevet, stoga je lako i nakupiti suvišne kilograme.
Stručnjaci zato preporučuju da promenite svoju rutinu jedenja i obroke većinom konzumirate tokom dana.
Srčani udari često imaju klasičan spisak simptoma: bol u grudima, kratak dah i osećaj pritiska u grudima. Ali ne uvek.
Tihi srčani udari, formalno poznatiji kao tihi infarkt miokarda (SMI), su “tihi” jer su simptomi toliko blagi da ljudi često ne shvataju da su se desili.
Ali to ne znači da možete ignorisati tihi srčani udar – medicinski stručnjaci kažu da je jednako opasno kao i klasičan srčani udar.
Šta je tihi srčani udar?
Studija iz 2015. godine objavljena u časopisu “Circulation” od skoro 10.000 učesnika uporedila je tihe srčane udare i klasične srčane udare i otkrila da tihi srčani udari čine skoro polovinu svih srčanih udara, piše “Insider”.
Dr Nikol Vejnberg, kardiolog u “Providence Saint John’s Health Center”, kaže da mogu da postoje situacije u kojima ljudi nemaju simptome, a dožive tihi srčani udar. Ali često postoji nekoliko blagih simptoma koje je teško prepoznati.
To uključuje umor, gorušicu, neprijatan osećaj u grudima, leđima ili vilici i kratak dah, prema rezultatima Američke akademije porodičnih lekara (AAFP).
Tradicionalni srčani udar može da ima slične simptome, ali često uključuje osećaj pritiska ili bola u grudima, rukama, vratu, leđima i vilici.
Simptomi tihog srčanog udara se lako mogu zameniti sa nečim drugim, kao što su probavne smetnje, težak trening ili čak zubobolja. I iako simptomi možda nisu jaki, Vajnberg kaže da je tihi srčani udar jednako ozbiljan kao i svaki drugi srčani udar.
Zašto su tihi srčani udari opasni?
Srčani udari, bilo da su u pitanju tihi ili klasični, nastaju kada nedovoljno krvi dotiče do srca. Tihi srčani udar jednako je opasan kao i klasični srčani udar i povećava vašu verovatnoću za još jedan srčani udar, kao i potencijal za otkazivanje srca.
– Ključno je otvoriti što pre blokiranu srčanu arteriju kako ne bismo bili u situaciji da dođe do smanjenog protoka krvi i na kraju stvaranja ožiljnog tkiva koje bi narušilo nečiju sposobnost da ima normalnu funkciju srca – kaže dr Vajnberg.
Dok je studija objavljena u časopisu “Circulation” otkrila da su tihi srčani udari češći kod muškaraca nego kod žena, takođe je otkriveno da je veća verovatnoća da žene mogu da umru od jednog takvog srčanog udara. Ovo može da bude zbog toga što žene, i njihovi lekari, ne shvataju nužno simptome dovoljno ozbiljno, kažu iz Američkog udruženja za srce.
Takođe, istraživači su otkrili da su tihi srčani udari češći kod starijih osoba sa dijabetesom.
Na primer, u studiji objavljenoj 2012. godine u časopisu Američkog medicinskog udruženja, 14 odsto od 337 učesnika sa dijabetesom doživelo je tihi srčani udar u poređenju sa 9 odsto iste populacije koja je imala klasičan srčani udar.
Kod klasičnog srčanog udara, lekari mogu da preporuče tretmane koji uključuju operaciju, lekove i prilagođavanje načina života. Tihi srčani udari su prilično zabrinjavajući: ako ne znate da ste imali srčani udar, nećete iskoristiti taktike lečenja i prevencije.
Možda ćete shvatiti da ste imali srčani udar tek nakon što počnete da osećate simptome srčane insuficijencije jer je tihi srčani udar oštetio srčane mišiće.
Kako prepoznati znake tihog srčanog udara?
Ako mislite da možda doživljavate simptome srčanog udara, odmah pozovite hitnu pomoć. Ali u većini slučajeva tihog srčanog udara, simptomi su toliko blagi ili nepostojeći da osoba ne bi nužno pomislila da pozove hitnu pomoć.
Često se dijagnoza javlja tokom rutinskog fizičkog pregleda ili tokom posete lekaru podstaknuta dugotrajnim simptomima kao što su umor, kratak dah i loše varenje.
Faktori rizika su isti za klasičan srčani udar: porodična istorija srčanih udara, godine starosti, izbor načina života kao što je pušenje ili nedovoljno vežbanje, gojaznost i stanja kao što su visok krvni pritisak, visok holesterol i dijabetes.
U Srbiji, rak debelog creva drugi je vodeći uzrok umiranja među malignitetima, a svake godine oboli više od 4.500 ljudi.
Dr Vladimir Nikolić, iz Instituta za onkologiju, kaže da postoje mnoge stvari koje možemo da učinimo da smanjimo šanse da se bolest ne pojavi.
– Tu pre svega mislim na ishranu, koja treba da bude umerena i balansirana, da sadrži voće, povrće, orašaste plodove, malo dijetalnih vlakana u vidu ovsenih pahuljica – izjavio je doktor Nikolić.
Navodi da je potrebna i fizička aktivnost – za nekoga malo brža šetnja, za nekoga malo izraženija fizička aktivnost. Navodi i regulaciju telesne mase kao takođe bitnu, jer je prekomerna telesna težina faktor rizika za ovu bolest, ali i prestanak pušenja.
– I to ne samo za ovo već i za sve malignitete, a i za kardiovaskularne bolesti – objasnio je stručnjak.
Najčešći simptomi su, navodi doktor, krv u stolici koja se vrlo često pripisuje hemoroidima, i mnogi pacijenti zato izgube dosta vremena, pripisujući to hemoroidima. Tegobe sa pražnjenjem koje su hronične, takođe su alarm da to treba ispitati, zatim anemije – nizak nivo hemoglobina u krvnoj slici koji ne može da se objasni nekim drugim stvarima, jeste jedan signal da se ode na ispitivanje, a ne da se uzimaju suplementi, već da se prvo ispita šta je razlog toga.
Upitan o tome kako da razlikujemo krv u stolici od hemoroida i onu koja je simptom kancera, doktor kaže da, kada su hemoroidi u pitanju, krv je dosta svetlija i nalazi se na samoj stolici.
– Naravno, jednim najobičnijim pregledom može da se utvrdi prisustvo hemoroida koji krvare, a svaki pregled tih hemoroida zahteva i detaljniji pregled debelog creva da bi se isključili neki drugi razlozi krvarenja – rekao je doktor.
Doktor kaže da svako ko je imao bliskog srodnika koji je oboleo od karcinoma debelog creva ima nešto veće šanse od opšte populacije da oboli.
– Međutim, postoji posebna populacija pacijenata koji imaju urođene sindrome, gde postoji genetska sklonost ka nastanku karcinoma debelog creva u jednoj mlađoj populaciji. Za te osobe ne važi klasičan skrining koji preporučujemo posle 50. godine, već podrazumeva da se mnogo ranije utvrdi postojanje tih genetskih promena i da se mnogo ranije ulazi u preglede i dijagnostiku. Na našem institutu postoji laboratorija koja se bavi genetskim ispitivanjima, gde šaljemo mlađe pacijente koji dolaze na naš institut da bi utvrdili da li postoji neki genetski razlog nastanka oboljenja – rekao je dr Nikolić.
– To je bolest koja se ne pojavljuje preko noći kod većine ljudi, već dugo postoje neke promena na debelom crevu – bilo preko polipa, bilo preko prekancerskih lezija i taj proces traje kod nekoga 10 i više godina. To je neko vreme kad imamo šansu da redovnim skrining pregledom u domovima zdravlja – kada se daje uzorak stolice i kada se vidi da li postoji golim okom nevidljiva krv – utvrđujemo da li su to ljudi za dodatne preglede – izjavio je dr Nikolić i dodao:
– To je populacija koju mi ciljamo, to su ljudi koji nemaju simptome, koji nemaju krv u stolici, a koji imaju 50 i više godina i koje ohrabrujemo da rade redovne skrining preglede i da se, po potrebi, upućuju na dalje endoskopske preglede.
Ako se tumor dijagnostikuje u ranoj fazi, u prvim stadijumima, izlečenje je preko 90 odsto, a ako su faze kada se dijagnostikuje kasnije, procenat izlečenja je manji.
Brojevi obolelih u Srbiji su u proseku, kaže, u skladu sa evropskim zemljama, dodajući da smo negde na sredini.
Niko ne bi smeo da ima dilemu da li je svadbarski kupus tradicionalno šumadijsko jelo. On je „glavni“ na svadbama, slavama, veridbama, pa i na prazničnom ručku sa gostima svake šumadijske kuće koja “drži do sebe”.
Svadbarski kupus se služi posle predjela i supe ili čorbe, a pre pečenja ili roštilja. Ma koliko predjelo bilo izdašno, a supa domaća žuta i koliko god iščekivali mlado jagnjeće, jareće ili praseće pečenje, ne biste smeli da propustite ili preskočite svadbarski kupus.
To je jelo kod kojeg ćete promeniti piće, pa ćete umesto dobre domaće šljive, preći na vino. Evo kako se sprema svadbarski kupus na tradicionalan način.
Legenda kaže da su neophodne tri vrste mesa: suvo (dimljeno), masno i posno. I tu će se svi saglasiti da je u pitanju najbolja kombinacija. Način pripreme već zavisi od afiniteta onog ko kuva, recepta koji je zapamtio ili zapisao, ali i od ličnog ukusa.
Neki ljudi ne vole svadbarski kupus jer ga povezuju sa mirisom kiselog kupusa u kojem ne uživaju svi podjednako. Ipak, čak i ako ste na toj “tamnoj strani”, uživaćete u ukusu ovog starog i za pripremu jednostavnog jela.
Postoje ipak mali trikovi i tajne u pripremi, pa kada ih savladate bićete kvalifikovani za učešće na kupusijadi u Mrčajevcima, gde se takmiče profesionalni kuvari u spremanju svadbarskog kupusa.
Za početak, prava istina o svadbarskom kupusu leži u dužini kuvanja. Kuva se dugo, satima i na srednjoj temperaturi. Naše bake bi rekle da se čuje kako šapuće. Samo za čitaoce Danasa otkrivamo recept.
Za svadbarski kupus je potrebno:
2 veće ili 3 manje glavice kiselog kupusa, ukupno oko pet, šest kilograma
1 kilogram junećeg buta
1 kilogram dimljene butkice ili kolenice
½ kilograma dimljene mesnate slanine
½ kilograma crnog luka
4-5 čenova belog luka
4-5 listova lorbera
1 kesica bibera u zrnu
3-4 supene kašike aleve paprike
1 supena kašika tucane ljute paprike
100 grama svinjske masti
Priprema:
Kupus isecite na kriške tako da u najširem delu budu do pet centimetara i nemojte ga cediti od rasola. “Srce” kiselog kupusa, zapravo deo korena, očistite i odbacite. Odbacite i prvih par listova glavice.
Na dnu velikog lonca od 10 litara, najbolje ako imate zemljani, ali nije nužno, otopite na niskoj temperaturi polovinu masti. Preko složite prvi red kiselog kupusa, trećinu crnog luka sečenog na rebarca. Stavite trećinu od svakog mesa, slaninu i dimljenu butkicu sečenu na krupnije komade. Stavite biber u zrnu po ukusu, alevu i tucanu papriku i dva lista lorbera.
Sve prekrijte drugim slojem sečenog kiselog kupusa i ponovite postupak još jednom, tako da imate ukupno dva sloja kupusa i ostalih sastojaka. Na to stavite preostalu mast i sve prekrijte još jednim, trećim slojem kupusa.
Ovako složen kupus nalijte vodom do trećine lonca i stavite da proključa. Onda smanjite temperaturu, i kada jako ključanje prestane, poklopite i kuvajte bar pet, šest sati.
Svadbarski kupus se ne meša za vreme kuvanja. Umesto toga blago protresite lonac levo, desno više puta tokom kuvanja.
Mesnati masni sastojci će pustiti masnoću, a posni će biti meki i raspadati se na dodir varjačom kada je jelo gotovo.
Za dobar svadbarski kupus kažu da ne sme da ima vode i bude čorbast kada je gotov. Ako volite ljući svadbarski kupus, slobodno dodajte dve sušene papričice.
Uz svadbarski kupus se retko jede hleb u Šumadiji, obično se služi proja od žutog kukuruznog brašna. Ona jednostavna, zamešena od projinog brašna, kašike otopljene masti, kašičice bikarbone sode i mlake vode.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Samo jedan sat duže spavanje svake noći može da pomogne ljudima da smanje unos kalorija, pokazali su rezultati jednog kliničkog ispitivanja na odraslima sa prekomernom težinom.
Kako prenosi Gardijan, američki istraživači su utvrdili da su ljudi koji obično spavaju manje od 6,5 sati noću dnevni unos smanjili u proseku za 270 kalorija kada su dobili dodatnih 1,2 sata sna.
Neki učesnici istraživanja su unosili i do 500 kalorija dnevno manje kada su spavali duže.
Naučnici kažu da bi, ukoliko se ovakav režim održava tokom tri godine, smanjenje kalorija moglo da dovede do toga da ljudi izgube oko 12 kilograma, a da ne moraju da menjaju način ishrane tokom dana i podvrgavaju se dijetama.
“Ako bi se zdrave navike u spavanju održavale tokom dužeg perioda, to bi dovelo do klinički značajnog gubitka težine posle nekog vremena”, kaže jedan od autora istraživanja, doktor Ezra Tasali sa Univerziteta u Čikagu.
“Mnogi ljudi naporno rade na tome da pronađu načine da smanje unos kalorija kako bi izgubili na težini, a sada se pokazalo da bi to mogli da uspeju na jednostavan način – samo treba da spavaju duže”, dodaje on.
U istraživanju je učestvovalo 80 odraslih starosti između 21 i 40 godina, sa indeksom telesne mase između 25 i 29,9, što znači da imaju prekomernu težinu.
Učesnicima istraživanja je dodeljivana stručna pomoć savetnika kako bi poboljšali kvalitet sna i produžili vreme koje provode spavajući svake noći.
Tokom istraživanja, oni nisu uvodili nikakve restrikcije u ishrani niti dodatne fizičke napore ili vežbe.
Svi su spavali u svojim krevetima kod kuće i nosili su uređaje kojim je praćeno trajanje sna.
Nekim ranijim istraživanjima već je utvrđeno da premalo sna može da dovede do toga da ljudi povećaju unos hrane i zbog toga dobiju na težini.
U ovom novom istraživanju, objavljenom u naučnom časopisu “Jama Internal Medicine”, naučnici su otkrili da ovi efekti mogu da budu poništeni tako što će ljudi spavati duže.
“U većini sličnih studija na ovu temu istraživanja su kratkoročna, traju svega nekoliko dana, a unos hrane se meri na osnovu onoga što učesnici jedu od hrane koja im je ponuđena u okviru osmišljene dijete”, kaže Tasali.
“Tokom našeg istraživanja, nismo menjali ishranu ispitanika već smo samo uticali na dužinu njihovog sna, a oni su mogli da jedu šta god su hteli, bez ikakvog nadgledanja”, objašnjava on i zaključuje da je duži san osnovni “krivac” za gubitak težine.
Postoje fizička i psihološka glad. Kad osećamo fizičku glad, tada moramo da jedemo jer telu nedostaje energije i šećer u krvi je nizak.
Posledice mogu da budu opšta slabost, nemogućnost koncentracije i umor. Međutim, na psihološku glad, kako što joj ime kaže, utiču psihološki razlozi.
Na primer, mnogo ljudi jede jer im je dosadno, jer se tako rešavaju stresa ili zato jer neka hrana izgleda privlačno i imaju želju za konkretnim jelom.
Velikom broju ljudi poznate su ove i slične situacije: stojite pored frižidera, nervozni zbog nečega što se dogodilo na poslu u potrazi za kutijom sladoleda kako biste “ohladili glavu”; sedite na kauču i bezumno grickate čips nakon svađe sa voljenom osobom. Sve ovo su primeri psihološke gladi ili, kako se to uobičajeno kaže “jedenja na nervnoj bazi”.
Mnoge negativne emocije, uključujući bes i tugu mogu da izazovu loše navike u ishrani, koje mogu da budu veoma opasne po vaše zdravlje. Loš dan na poslu ili rasprava sa prijateljem su kratkoročni problemi. Ali prejedanje na nervnoj bazi može dovesti do hroničnih problema.
Ovo uključuje hronični stres, dugoročni bes, depresiju i druge brige. Ako se ovo odnosi na vas, pitajte lekara da li ćete imati koristi od savetovanja, lekova, upravljanja stresom, vežbanja i drugih tehnika. U svakom slučaju treba da otkrijete uzrok svojih emotivnih problema i pokušate da ga rešite. U međuvremenu, postoje sitne, ali korisne stvari koje možete da uradite kako biste smanjili i kontrolisali prekomernu ishranu nastalu iz emotivnih razloga.
1. Zapitajte se zašto jedete
Na putu do frižidera, postavite sebi pitanje: “Da li sam stvarno gladan/gladna?” Postavljanjem sebi ovog pitanja, prepoznaćete svoju motivaciju. U najboljem slučaju, možete odlučiti da niste gladni i odustati. U drugim prilikama, ovakvo pitanje pomoći će vam u boljem izboru hrane.
2. Zamena za najgore grickalice
Ako nemate ogromnu kesu masnog čipsa na dohvat ruke, nećete ga ni pojesti. To je dobro, jer prejedanje obrađenim grickalicama može podići vaš nivo kortizola, hormona stresa. Ako nezdravih grickalica nemate u kući, nećete morati da im odolevate.
Ako vam treba slana užina, umesto kokica uzmite žitarice. Dobićete važan izvor serotonina, takozvanog hormona sreće. Uspu ćete uneti u organizam i antioksidanse za jačanje imunog sistema.
Ako stres, bes ili tuga “potraže” slatkiše, zapamtite ovo: slatkiši i prerađena hrana koja može izazvati ozbiljne probleme sa srcem i krvnim sudovima, kao i određene mentalne probleme, uključujući i simptome depresije.
Kao alternativu svog omiljenog slatkiša, kolača ili pite, pokušajte sa činijom slatkog voća.
3. Odaberite namirnice koje se bore protiv stresa
Da li ste se ikada zapitali zašto ljudi nude vruć čaj u stresnim situacijama? Ispostavilo se da ima vise od umirujućeg dejstva. Čaj često sadrži korisne antioksidante. I zeleni čaj i beli čaj sadrže amino kiselinu koja se zove L-Teanin koja može da pomogne smanjenju nivoa stresa.
Lista sličnih namirnica se nastavlja: crna čokolada (sa bar 70 odsto kakaa), integralne žitarice, orasi, mahunarke i voće i povrće – sve ove namirnice imaju svoju ulogu u održavanju zdravog uma. Ključ je jesti namirnice koje pomažu u borbi protiv stresa i izbegavati prerađenu hranu koja može učiniti da se osećate još gore.
Istraživanja o korisnosti vežbanja i fizičkoj aktivnosti su relativno mlada oblast, pa se čini da skoro svaki dan izađe neka nova studija koja nam govori kako treba da vežbamo za bolje zdravlje.
Svakodnevno smo bombardovani savetima o važnosti vežbanja. Nije ni čudo što su mnogi od nas zbunjeni i ne znaju šta je zapravo najbolje, imajući u vidu specifičnosti svakog pojedinca, ali i godine.
Novo istraživanje koje su objavili Nacionalni institut za rak i američki centri za kontrolu i prevenciju bolesti u januaru 2022. nudi veliku motivaciju – dok stvari ostaju jednostavne. Jednostavnost je u tome što je reč o zapravo 10 minuta vežbanja dnevno.
Postoji mnogo studija koje se bave time kako dodavanje pola sata ili više vremena za vežbanja dnevno može smanjiti rizik od prerane smrti, ali ova prva studija ove vrste imala je za cilj da otkrije da li relativno skromni termini vežbanja dnevno – čak i 10 minuta – mogu biti pomoći odraslima da produže život.
Za potrebe studije, istraživači su analizirali podatke skoro 5.000 učesnika istraživanja uključenih u Nacionalnu anketu o zdravlju i ishrani. Posebno su analizirani nivoi fizičke aktivnosti ljudi starijih od 40 godina.
Važno je da je aktivnost vežbanja svake osobe koja je korišćena u ovoj studiji merena uređajem – a ne samoprocenjena. (Ponekad ljudi precenjuju količinu ili intenzitet svojih vežbi kada daju podatke o sopstvenim rezultatima)
Kao i u svim dobro osmišljenim studijama, naučnici su izvršili prilagođavanja kako bi uzeli u obzir druge stvari koje bi mogle uticati na nalaze, uključujući pušenje, upotrebu alkohola, telesnu masu, etničku pripadnost, rasu i još mnogo toga. Čak i nakon svega toga, otkrili su da samo 10 minuta umerenih do snažnih vežbi dnevno može proizvesti duboke efekte.
U stvari, 10 minuta vežbanja dnevno moglo bi spasiti oko 110.000 života godišnje u Sjedinjenim Državama. To je skoro sedam posto smanjenja broja smrtnih slučajeva godišnje.
20 minuta umerene do snažne fizičke aktivnosti dnevno sprečilo je 209.000 smrtnih slučajeva, što predstavlja smanjenje od 13 procenata godišnje.
Jednostavnost vežbanja
Oko 30 minuta umerene do intenzivne fizičke aktivnosti dnevno sprečilo je 279 smrtnih slučajeva, što je skoro 17 odsto smanjenje broja smrtnih slučajeva godišnje.
Preopterećenje informacijama može da sabotira napore da se vežba i održi (ili dođe do) zdrave težine. Održavanjem stvari jednostavnim, i vežbanjem umerenim ili snažnim tempom samo 10 minuta dnevno, možete povećati izglede za duži život, prenosi portal draxe.com.
Da biste znali da li postižete „umerene” ili „snažne” nivoe vežbanja, i dobre rezultate po zdravlje, trebalo bi da budete u mogućnosti da procenite i merite ciljani broj otkucaja srca.
Naravno, svi su različiti, tako da bi brzo hodanje uz brdo moglo biti umereno za jednu osobu, a energično za drugu. Izbegavajte da se poredite sa drugima i fokusirajte se na sebe. I onda budite ponosni na bilo koji pokret koji ste izabrali da ostvarite svojih 10 minuta (ili više!) vežbanja.
Značajna studija iz 2022. pruža inspiraciju da stvari budu jednostavne, pokazujući prednosti 10 minuta vežbanja dnevno.
Samo 10 minuta umerene do snažne fizičke aktivnosti dnevno može drastično smanjiti rizik od rane smrti kod ljudi starijih od 40 godina.
Dodavanje 10 minuta fizičke aktivnosti dnevno može spasiti živote više od 110.000 ljudi godišnje. Broj sprečenih smrtnih slučajeva raste na 209.000 godišnje sa 20 minuta dnevnog, umerenog do intenzivnog vežbanja i 272.000 sa 30 minuta dnevno.
Postoji nekoliko jednostavnih načina da saznate da li postižete umereni ili snažan cilj pulsa. Odredite svoj domet. Zatim to zapišite na karticu za beleške ili polepite. Postavite ga negde na istaknuto mesto u vašem domu ili radnom prostoru radi inspiracije.
Uključite pokret koji radi za vas – i u čemu uživate! Ako volite da budete u prirodi, pokušajte da uparite boravak napolju sa vežbanjem ili intenzivnom aktivnošću. Ako volite da čitate, pokušajte da uživate u knjizi dok hodate na traci za trčanje, ili vozite kućni bicikl.
Čak i u danima kada to „ne osećate”, pokušajte da se navedete na 10 minuta brzog pokreta – ova mala stvar bi vam mogla spasiti život.
Istraživanja o korisnosti vežbanja i fizičkoj aktivnosti su relativno mlada oblast, pa se čini da skoro svaki dan izađe neka nova studija koja nam govori kako treba da vežbamo za bolje zdravlje.
Svakodnevno smo bombardovani savetima o važnosti vežbanja. Nije ni čudo što su mnogi od nas zbunjeni i ne znaju šta je zapravo najbolje, imajući u vidu specifičnosti svakog pojedinca, ali i godine.
Novo istraživanje koje su objavili Nacionalni institut za rak i američki centri za kontrolu i prevenciju bolesti u januaru 2022. nudi veliku motivaciju – dok stvari ostaju jednostavne. Jednostavnost je u tome što je reč o zapravo 10 minuta vežbanja dnevno.
Postoji mnogo studija koje se bave time kako dodavanje pola sata ili više vremena za vežbanja dnevno može smanjiti rizik od prerane smrti, ali ova prva studija ove vrste imala je za cilj da otkrije da li relativno skromni termini vežbanja dnevno – čak i 10 minuta – mogu biti pomoći odraslima da produže život.
Za potrebe studije, istraživači su analizirali podatke skoro 5.000 učesnika istraživanja uključenih u Nacionalnu anketu o zdravlju i ishrani. Posebno su analizirani nivoi fizičke aktivnosti ljudi starijih od 40 godina.
Važno je da je aktivnost vežbanja svake osobe koja je korišćena u ovoj studiji merena uređajem – a ne samoprocenjena. (Ponekad ljudi precenjuju količinu ili intenzitet svojih vežbi kada daju podatke o sopstvenim rezultatima)
Kao i u svim dobro osmišljenim studijama, naučnici su izvršili prilagođavanja kako bi uzeli u obzir druge stvari koje bi mogle uticati na nalaze, uključujući pušenje, upotrebu alkohola, telesnu masu, etničku pripadnost, rasu i još mnogo toga. Čak i nakon svega toga, otkrili su da samo 10 minuta umerenih do snažnih vežbi dnevno može proizvesti duboke efekte.
U stvari, 10 minuta vežbanja dnevno moglo bi spasiti oko 110.000 života godišnje u Sjedinjenim Državama. To je skoro sedam posto smanjenja broja smrtnih slučajeva godišnje.
20 minuta umerene do snažne fizičke aktivnosti dnevno sprečilo je 209.000 smrtnih slučajeva, što predstavlja smanjenje od 13 procenata godišnje.
Jednostavnost vežbanja
Oko 30 minuta umerene do intenzivne fizičke aktivnosti dnevno sprečilo je 279 smrtnih slučajeva, što je skoro 17 odsto smanjenje broja smrtnih slučajeva godišnje.
Preopterećenje informacijama može da sabotira napore da se vežba i održi (ili dođe do) zdrave težine. Održavanjem stvari jednostavnim, i vežbanjem umerenim ili snažnim tempom samo 10 minuta dnevno, možete povećati izglede za duži život, prenosi portal draxe.com.
Da biste znali da li postižete „umerene” ili „snažne” nivoe vežbanja, i dobre rezultate po zdravlje, trebalo bi da budete u mogućnosti da procenite i merite ciljani broj otkucaja srca.
Naravno, svi su različiti, tako da bi brzo hodanje uz brdo moglo biti umereno za jednu osobu, a energično za drugu. Izbegavajte da se poredite sa drugima i fokusirajte se na sebe. I onda budite ponosni na bilo koji pokret koji ste izabrali da ostvarite svojih 10 minuta (ili više!) vežbanja.
Značajna studija iz 2022. pruža inspiraciju da stvari budu jednostavne, pokazujući prednosti 10 minuta vežbanja dnevno.
Samo 10 minuta umerene do snažne fizičke aktivnosti dnevno može drastično smanjiti rizik od rane smrti kod ljudi starijih od 40 godina.
Dodavanje 10 minuta fizičke aktivnosti dnevno može spasiti živote više od 110.000 ljudi godišnje. Broj sprečenih smrtnih slučajeva raste na 209.000 godišnje sa 20 minuta dnevnog, umerenog do intenzivnog vežbanja i 272.000 sa 30 minuta dnevno.
Postoji nekoliko jednostavnih načina da saznate da li postižete umereni ili snažan cilj pulsa. Odredite svoj domet. Zatim to zapišite na karticu za beleške ili polepite. Postavite ga negde na istaknuto mesto u vašem domu ili radnom prostoru radi inspiracije.
Uključite pokret koji radi za vas – i u čemu uživate! Ako volite da budete u prirodi, pokušajte da uparite boravak napolju sa vežbanjem ili intenzivnom aktivnošću. Ako volite da čitate, pokušajte da uživate u knjizi dok hodate na traci za trčanje, ili vozite kućni bicikl.
Čak i u danima kada to „ne osećate”, pokušajte da se navedete na 10 minuta brzog pokreta – ova mala stvar bi vam mogla spasiti život.
Pexels
Foto: Wikipedia
Ilustracija / Shutterstock 
LAKO I JEDNOSTAVNO
PET NAJČEŠĆIH VRSTA
TREBA PRIPAZITI
POMOĆ KOD NESANICE
Foto: Miloš Tadić
Photo by Element5 Digital on Unsplash 
Foto: Pixabay / Katniss12
