Pixabay.com

Nepravilna poza tela tokom spavanja može izazvati nelagodu i na duže staze doprineti razvoju opasnih bolesti, upozorava neurolog, somnolog Elena Careva.

Kako objašnjava, ljudi često naviknu da spavaju u istom položaju, ali to ponekad šteti zdravlju. Na primer, položaj na boku je najkorisniji sa medicinske tačke gledišta, ali i tu postoje ograničenja za određene grupe.

– U toj pozi najbrže dolazi do lučenja metaboličkih produkata. U principu se može spavati i na levom i na desnom boku, jer grudni koš podjednako štiti sa obe strane. Jedino ograničenje za spavanje na levoj strani biće za ljude koji imaju problema sa radom srca, kao što je kardiopulmonalna insuficijencija – ističe lekarka. Kako kaže, njima se savetuje da spavaju na desnom boku.

Spavanje na leđima ne preporučuje se ljudima koji u snu imaju zastoje u disanju.

– Ako dolazi do povlačenja jezika unazad što izaziva prestanak disanja tokom spavanja i što se može manifestovati hrkanjem, položaj na leđima je takođe nepoželjan – dodaje Careva.

Kako kaže, najštetnije je spavanje na stomaku. Ako čovek dugo leži u tom položaju – strada njegova kičma.

– Kičma nije u fiziološkom položaju – neki mišići su previše istegnuti, a neki postaju hipertonični, što ujutru može dovesti do glavobolje i bolova u vratu – upozorava Careva.

Međutim, kako dodaje, najopasnije kod spavanja na stomaku je to što takva navika može dovesti do poremećaja metaboličkih procesa i izazvati razvoj Alchajmerove bolesti.

– Istraživanja su pokazala da se izlučivanje štetnih metaboličkih produkata, koji se akumuliraju tokom dana i izlučuju tokom noći, zadržava u položaju na stomaku. Ako se ti metabolički produkti akumuliraju, na primer amiloidni protein, u dugoročnoj perspektivi to može doprineti razvoju demijelinizirajućih bolesti, Alchajmerove bolesti – kazala je lekarka.

Pixabay.com

Prema pisanju nove studije čiji su rezultati objavljeni u stručnom magazinu “Cancer, Epidemiology, Biomarkers & Prevention”, navodi se kako se dijagnoza uznapredovale faze raka creva sve češće javlja kod mladih ljudi u Americi, a lekari nisu potpuno sigurni zašto ta bolest danas utiče na mlade osobe stare oko 20 ili 30 godina.

Naučnici su proučavali rezultate oko 16 sprovedenih studija nad oko 100.000 pacijenata kod kojih se razvio podtip raka creva koji je ekstremno agresivan, a poznat pod nazivom adenokarcinom. Naučnici su proučavali trendove bazirane na stadijumu karcinoma, godinama i vrsti raka, kao i rase pacijenta. Podaci su podeljeni na periode od 2000. do 2002. godine, kao i na 2014. i 2016. godinu.

Studija je otkrila kako se kod osoba koje imaju 20 godina sve češće otkriva rak creva u zadnjim fazama kada je bolest puno teže lečiti. Ističu kako je kod njih primećen porast od 133 odsto kada je u pitanju dijagnoza raka rektuma, dok je kod ispitanika koji imaju 30 godina primećen porast od 97 odsto, a kod osoba starih 40 godina čak 48 odsto.

Čini se da nisu samo godine faktor jer su primetili i razlike kod rasa gde će Afroamerikanci i Hispanoamerikanci u svojim 20-im godinama imati najvišu stopu otkrivanja raka u kasnoj fazi, za razliku od ostalih grupa.

Zašto se sve češće rak creva otkriva kod mladih ljudi?

Nažalost, nema konačnog odgovora, ali novije studije smatraju da način ishrane može povećati rizik za razvoj ovog raka. Dr Niket Sonpal, profesor medicine, smatra da je to moguće jer danas se ishrana bazira na viši unos masti i mesa, umesto voća i povrća.

Dr Endru Vorenberg, hirurg, dodaje kako sigurno postoji nešto od spoljnih faktora što utiče na organizam i uzrokuje nastanak mutacija, a to se podudara sa sve češćim dijagnozama kod mladih ljudi. Veruje i da nauka još nije potpuno utvrdila o kojim se faktorima radi, ali svakako je u pitanju neobična pojava koja je alarmantna.

Dr Harvi Kaufman smatra da bi sve moglo biti povezano i sa sve većom pojavom gojaznosti kod dece, iako je potrebno još istraživanja.

Kako ga prevenirati?

Postoje smernice koje nude načine prevencije, a one se odnose na uključenje u program ranog otkrivanja polipa i karcinoma, što je možda i najvažniji korak. Takvi testovi će otkriti i najmanje polipe, a oni se tada vrlo lako mogu ukloniti.

– Želim da istaknem upravo te preglede s kojima treba krenuti na vreme, pa čak i kad su u pitanju mlađi ljudi, a posebno oni kojima se ovaj rak javio već u porodici – ističe Kaufman.

Simptomi i znaci karcinoma debelog creva

Karcinomi debelog creva rastu polako i nakon dužeg vremena, kada su dovoljno veliki, izazivaju simptome. Simptomi karcinoma debelog creva zavise od mesta nastanka karcinoma i njegove veličine. Kako je desni, početni deo debelog creva širi, a sadržaj u crevu vodenast, simptomi bolesti nastaju kasnije. Karcinom može krvariti, a krvarenje je obično polagano.

Jedini znak bolesti može biti anemija zbog gubitka gvožđa krvarenjem i opšta slabost. Levi deo debelog creva je uži, sadržaj u crevu je gušći, a karcinom je obično cirkularan. To je razlog začepa stolice zbog otežanog prolaza kroz suženi deo creva. Međutim, može se pojaviti i učestalo pražnjenje creva sve do proliva.

Zbog suženja creva na mestu nastanka karcinoma i otežanog prolaza stolice, mogu se pojaviti bolni grčevi, kolike, a stolica može biti pomešana s krvlju. Ako je karcinom smešten na izlaznom delu debelog creva, krvarenje iz debelog creva, koje se pojavljuje zajedno sa stolicom, najčešći je znak bolesti. Pojavljuju se i lažni porivi za pražnjenjem ili osećaj da se crevo nije sasvim ispraznilo.

Ako su prisutni hemoroidi s krvarenjem, uvek treba pregledati i završni deo debelog creva kako bismo bili sigurni da se ne radi i o karcinomu, pogotovo kod starijih ljudi. Karcinom se može proširiti u okolne organe ili putem krvi na udaljena mesta. Tako širenje prema bešici može izazvati upalu, a može se proširiti i prema želucu ako je smešten u poprečnom delu debelog creva ili prema tankom crevu.

pixabay.com

Magnezijum je jedan od najčešće korišćenih suplemenata, s tim što on ima i pozitivne i negativne efekte. A treba paziti i ako ga uzimate zajedno sa lekovima.

Za početak, vrlo je važno znati koliko dugo se magnezijum sme koristi u kontinuitetu.

Opšte preporuke su da se može koristiti od četiri nedelje do šest meseci maksimalno u kontinuitetu, s tim što treba napomenuti da korišćenje duže od mesec dana može da bude jedino po preporuci lekara, pišu doktori Ivana i Ivan Đurić na sajtu Saveti lekara.

Koji su pozitivni efekti magnezijuma?

Diže energiju tako što pomaže u stvaranju molekula koji su njeni izvori (čuveni ATP-adenozin trifosfat).

Pomaže kod opstipacije jer opušta creva i smanjuje lučenje hlorovodonične kiseline u želucu i na taj način podstiče rad creva, a samim tim olakšava i pražnjenje.

Pomaže kod nesanice jer je utvrđeno da utiče na povećanje melatonina koji je hormon zadužen za spavanje, a sa druge strane smanjuje kortizol, hormon stresa.

Bitan je jer učestvuje u aktivnom transportu jona natrijuma, kalijuma i kalcijuma kroz ćelijske membrane što je bitno za neuromišićne impulse, za mišićne kontrakcije i srčani ritam. Dovoljno magnezijuma opušta mišiće (ne dozvoljava bolno grčenje), takođe je važno jer pomaže u obezbeđivanju pravilnog srčanog rada, a magnezijum i kalcijum pomažu u regulisanju krvnog pritiska.

Posebno mesto ima u izgradnji kostiju zato što na više nivoa učestvuje u tim procesima. Bitan je jer reguliše i nivo vitamina D i na taj način sprečava osteoporozu.

Sprečava nastanak migrene i uopšte glavobolje jer učestvuje u otpuštanju hormona koji ublažavaju bol.

U toku su istraživanja kakvu ulogu ima uzimanje suplemenata magnezijuma u regulaciji šećera. Neke studije su pokazale da uzimanje suplemenata magnezijuma povećava osetljivost tkiva na insulin kod onih koji imaju dijabetes tip 2.

Koje su štetne posledice velike doze magnezijuma?

Kad se uzmu veće doze od ovog suplementa, može doći do laksativnog efekta jer magnezijum podstiče pokrete creva, pa može doći do dijareje, mučnine i grčeva u stomaku.

Višak magnezijuma se izbacuje putem urina, pa je očuvana bubrežna funkcija takođe važna. Znaci trovanja ovim mineralom se pojavljuju pri dozama većim od 5.000 mg dnevno i uključuju hipotenziju (nizak krvni pritisak), mučninu, aritmije, teškoće sa disanjem, komu…

Da li magnezijum može da se kombinuje sa lekovima?

Treba znati par pravila kako da uzimate magnezijum jer je ispoljio interakcije sa nekim lekovima.

Kombinacija sa antibioticima

Antibiotici iz grupe tetraciklina (npr doksiciklin) ili fluorohinolona (ciprofloksacin, levofloksacin, norfloksacin) stvaraju sa magnezijumom nerastvorljive komplekse koji se talože i zato ove antibiotike treba uzimati najmanje dva sata pre magnezijuma ili 4-6 sati nakon njegovog uzimanja. Kad su u pitanju aminoglikozidi (gentamycin, amikacin), oni povećavaju izlučivanje magnezijuma urinom.

Na drugom mestu su bifosfonati kao što je alendronska kiselina koja je standard u lečenju osteoporoze i uzimanje magnezijuma istovremeno smanjuje njenu apsorpciju, pa bi trebalo da razmak između uzimanja ovih lekova bude bar dva sata.

Inhibitori protonske pumpe koji se koriste za smanjivanje lučenja kiseline kod bolesti želuca (pantoprazol, esomeprazol, lansoprazol, omeprazol) ozbiljno smanjuju nivo magnezijuma ako se koriste duže od godinu dana, pa je preporuka da se uzimaju suplementi ovog minerala.

Diuretici

Henleove petlje kao što su furosemid, bumetanid povećavaju i izlučivanje magnezijuma, a oni koji štede kalijum kao što su spironolakton i amilorid smanjuju njegovo izlučivanje urinom.

pixabay.com

Kofein i drugi stimulansi se moraju izbegavati tokom perioda oporavka od omikron soja koronavirusa, istakao je ruski neurolog Igor Macokin.

On je za list “Gazeta.ru” objasnio da posle preležanog omikrona ljudi često osećaju povećan umor i pribegavaju poznatim načinima razbuđivanja, poput kafe.

Međutim, kofein uništava adenozin trifosfatnu kiselinu u telu koja pomaže zdravom metabolizmu, upozorava lekar. On je naglasio da su obično nakon preležanog omikrona rezerve te kiseline kod ljudi već na veoma niskom nivou.

– Upravo je tokom perioda oporavka od preležanog Covid-19 najbolje minimizirati uticaj stimulansa na organizam, a u njih spada i kofein. On dovodi do dehidratacije i, kao rezultat, do povećanja zgrušavanja krvi, kao i do smanjenja mikroelemenata u krvi, kao što je kalijum, što negativno utiče na rad srca i kardiovaskularnog sistema – rekao je doktor.

Macokin je preporučio postepeno uvođenje kafe i dodao da ona neko vreme može da se zameni zelenim ili belim čajem.

pixabay.com

Dugo nakon oporavka od Covid-19, ljudi se suočavaju sa znatno većim rizikom od novih srčanih problema, pokazala je velika američka studija.

Naučnici američkog Ministarstva za ratne veterane uporedili su stope novih kardiovaskularnih problema kod 153.760 osoba zaraženih koronavirusom pre nego što su vakcine bile dostupne sa stopama kod 5,6 miliona ljudi koji se nisu zarazili virusom i još 5,9 miliona ljudi čiji su podaci prikupljeni pre pandemije.

U proseku godinu dana nakon oporavka od akutne faze infekcije, preživeli od Covid-19 imali su 63 odsto veći rizik za srčani udar, 69 odsto veći rizik za problematičan nepravilan srčani ritam, 52 odsto veći rizik od moždanog udara, 72 odsto veći rizik od srčanog zastoja i gotovo tri puta veći rizik od potencijalno smrtonosnog krvnog ugruška u plućima u u poređenju sa druge dve grupe, prema izveštaju objavljenom u ove nedelje u časopisu “Nature Medicine”.

Povišeni rizici kod osoba koje su se oporavile od Covid-19 bili su evidentni kod mladih i starih, crnaca i belaca, muškaraca i žena, osoba sa i bez dijabetesa i sa i bez bolesti bubrega, kao i kod pušača i nepušača, rekao je Zijad Al-Ali iz uprave za veterane zdravstvenog osiguranja Sent Luis i Univerziteta Vašington u Sent Luisu.

– Rizici su bili visoki čak i kod ljudi koji su imali blaži oblik Covid-19 i nisu morali da budu hospitalizovani zbog toga. Zaista nikoga nije poštedeo – naveo je Al-Ali.

On je dodao da bi “osobe obolele od Covid-19 trebalo da obrate pažnju na svoje zdravlje i potraže lekarsku pomoć ako osete simptome kao što su bol u grudima, pritisak u grudima, lupanje srca ili ako primete oticanje nogu”.

pixabay.com

Kao što ste već verovatno shvatili, posebno ako se mučite sa kilogramima neko vreme, metodi koje obećavaju brze rezultate za nekoliko dana, najčešće ne funkcionišu.

Međutim, ima i dobrih vesti. Ako ste zaista odlučni da smršate, promena životnog stila koji uključuje zdravu, po mogućnosti mediteransku ishranu, puno svežeg voća i povrća, više žitarica i mahunarki, kao i redovno vežbanje, sigurno će uroditi plodom.

U tom je kontekstu jako važno da pijete puno tečnosti i mada je voda uvek najbolji izbor, nezaslađeni napici takođe imaju svojih prednosti, a među njima prednjači zeleni čaj.

Može li zeleni čaj da pomogne pri gubitku kilograma?

Zeleni čaj je verovatno najzdraviji izbor među nezaslađenim napicima i iako ne može da bude zamena za vodu, u odnosu na nju ima neke prednosti koje utiču na mršavljenje. Nekoliko šoljica dnevno može da utiče na mršavljenje, a evo i kako…

Održava zdrav metabolizam

Neki sastojci u zelenom čaju, poput kofeina i antioksidansa polifenola, pomažu pri mršavljenju jer pozitivno utiču na metabolizam i ubrzavaju ga.

Lakše ćete vežbati

Premda zvuči pomalo neverovatno, zeleni čaj će vam dobro doći ako vežbate. Kofein je stimulans koji aktivira nervni sistem, pa se lakše pokrećemo i lakše odrađujemo fizičke zadatke.

Pomaže pri smanjenju šećera

Konzumirate li puno šećera, to ne može biti dobro za vaše zdravlje. Zato uvođenje nezaslađenog zelenog čaja u ishranu može da podstakne organizam da se navikne na manje količine šećera što pak neminovno vodi do gubitka kilograma, piše Yahoo.

Youtube/Pamela Rf

Za svoje zdravlje i dobrobit možemo učiniti najviše, a dobra fizička kondicija jedan je od puteva do blagostanja. Ako o tome ne razmišljamo u dvadesetim i zanemarimo svoju kondiciju, sustići će nas u tridesetim. Da li ste zanemarili kretanje? Evo znakova upozorenja da je vreme da se pokrenete što pre, pod uslovom da nemate zdravstvenih tegoba.

Zadišete se nakon malo trčanja

Podsetimo, u školi je jedan od prvih testova kondicije bilo trčanje na 600 metara, kasnije Kuperov test, koji je takođe vremenski ograničen. Sviđalo se to vama ili ne, ovo je stvarno dobra mera vaše spremnosti ili izdržljivosti kardiovaskularnog i respriratornog sistema, kao i izdržljivosti mišića nogu.

Čak i ako niste trkač, ipak bi trebalo imati pristojnu aerobnu spremnost da biste mogli da pretrčite kilometar i po bez zaustavljanja. Dobra aerobna kondicija takođe je važna za zdravlje srca. Ako je prošlo puno vremena otkako ste trčali, bez brige, još uvek možete to učiniti. Počnite s kraćom razdaljinom.

Nemate energije

Ako ste u 30-im i neprestano vam ponestaje energije, to je znak da vašem telu, između ostalog, treba više vežbanja i uravnoteženija ishrana. Stres i hronični umor postali su stalni pratilac većine ljudi zbog savremenog načina života. To je zato što većina vežba vrlo malo ili uopše ne vežba – većinu dana provodimo ispred računara i televizije, piše City Magazine.

Važno je da se potrudite i uključite više kretanja u svoj svakodnevni život, iako se čini da za to nemate dovoljno energije. Nakon šetnje osećaćete se puno bolje, sveže i puni energije. No, ne morate početi da se pripremate za Olimpijske igre, već samo hodate, ili odradite trening od 10-15 minuta. Cilj je da ubrzate otkucaje srca i razmrdate mišiće.

Ne možete da uradite nijedan sklek

Sklekovi se ubrajaju u osnovne vežbe koje bi većina ljudi trebalo da bude u stanju da izvede. Dok se mnogi fokusiraju na mišiće ruku i grudi, vežba zapravo zahteva snagu gornjeg dela tela, kao i snagu bedara i nogu. Sklekovi su delotvorni za jačanje celog tela, otkriva Robert S. Herbst, lični trener i bivši svetski prvak u dizanju tegova. Ako ne možete da napravite nijedan sklek, vreme je da u svoju rutinu uključite više pokreta ili više vežbi izdržljivosti.

Imate višak telesne masti

Višak telesne masti povezan je s brojnim zdravstvenim problemima: visokim holesterolom, narušenim zdravljem srca, visokim krvnim pritiskom, dijabetesom, povećanim rizikom od moždanog i srčanog udara, i rakom. Za muškarce je poželjno 15% telesne masti ili manje, a za žene – 20-24% telesne masti. Naravno, najbolje je o tome razgovarati sa izabranim lekarom, jer je potrebno uzeti u obzir i neke druge činioce.

pixabay.com

Ako želite da živite zdravije, morate da izbacite prženu hranu iz svog jelovnika. Stručnjaci tvrde da se nalazi među najgorom hranom za ljudsko zdravlje, a evo šta su sve stavili na spisak:

1. Pržena hrana

Pržena hrana je loša za naše zdravlje. Ona ne bi trebalo da bude osnova ishrane, a sve češće jeste, kaže dijetetičarka Anđela L. Lago.

– U globalu, pržena hrana ima više masti, soli i kalorija, a sve je to užasno za zdravlje srca i rizik od razvoja gojaznosti – ističe Lago.

2. Čips

Čips je poznat po tome što je nezdrav iz više razloga. Malo je hranljiv, a bogat jeftinim mastima i natrijumom. To varira u zavisnosti od brenda, ali potrošači koji vode računa o zdravlju izbegavaće ga u bilo kom obliku.

3. Dodati šećer

Ako na pakovanju hrane vidite da sadrži dodati šećer, najbolje je odustati od kupovine.

Lekarka Andrea Pol ističe da dodat šećer u suštini nema nutritivnu vrednost, a u medicinskim istraživanjima pokazalo se da povećava rizik od gojaznosti i metaboličkih bolesti.

4. Prerađena ulja

Dijetetičarka i nutricionistkinja Paloma Helt savetuje ljudima da se klone prerađenih ulja kao što su sojino, ulje uljane repice, kukuruzno i biljno ulje.

Pixabay.com

Neki je kude, neki je hvale. Dok neki žude za njom, ali je izbegavaju zbog zdravlja i linije, drugi je jedu gotovo svakodnevno, tvrdeći da je zdrava. Ko je u pravu?

Svi koji imaju nešto protiv slanine u pravu su kad kažu da sa slaninom ne treba preterivati, uostalom kao ni sa bilo kojom namirnicom, bila ona zdrava ili ne zdrava.

Mnogi misle da je štetna za srce, međutim nekoliko istraživanja je potvrdilo da ona sadrži korisne omega-3 masne kiseline koje zapravo štite kardiovaskularni sustav.

To je jedan od razloga zbog kojih su mnoge studije pokazale da je slanina u umerenim količinama u svakodnevnoj prehrani odlična za smanjivanje pritiska i nivoa šećera u krvi, što pomaže u prevenciji dijabetesa, srčanih bolesti i moždanog ili srčanog udara.

Slanina je bogata i kalijumom, ključnim mineralom za regulaciju krvnog pritiska, a bogat je izvor i kvalitetnih proteina koji pomažu u održavanju optimalnog nivoa energije i izgradnji mišićnog tkiva.

Slanina je i dobar izvor cinka, koji je potreban za zdrav imuni sustav, rast i obnavljanje mišićnog tkiva, kao i ravnotežu hormona u organizmu.

Puna je vitamina. Slanina je puna esencijalnih B vitamina, koji su nam potrebni za održavanje imunološkog sustava. Sadrži 65 % preporučenog dnevnog unosa tiamina, 47 % niacina, 38 % vitamina B12 i 36 % cinka.
Dakle, umjesto da koristite multivitamine, možete jesti slaninu.

Slanina je prirodni antidepresiv: istraživanja su pokazala da takozvani peti ukus, poznat i kao „ukus za uživanje“, poboljšava raspoloženje i osećaj zadovoljstva i smanjuje nivo stresa.

Slanina je bogata zasićenim mastima, što znači da ćete duže biti siti nego da se jedete ugljene hidrate. Ako ste jako gladni, slobodno pojedite malo slanine i izdržati ćete od doručka do ručka ili ručka do večere.

U slanini ima samo 2 % loših nezasićenih masti, a mononezasićenih masnih kiselina ima tri puta više nego što ih ima u morskim plodovima.

Suprotno mišljenju, ne debljaju nas masti, nego ugljeni hidrati.

Pexels

Mandarine su bogate brojnim vitaminima, stimulišu funkcije mozga i prepoznatljive su po svom prijatnom mirisu i ukusu. Ipak, kao i sa svim, i sa njima moramo paziti i držati se preporučene dnevne doze.

Mandarine su bogate vitaminom C i vitaminima B grupe, kalcijumom, magnezijumom, cinkom i kalijumom. One takođe stimulišu funkcije mozga i doprinose boljem pamćenju, a prepoznatljive su i po svom prijatnom mirisu i osvežavajućem ukusu.

Preporučena dnevna doza ovog voća je do sedam komada. Osobe koje konzumiraju više od sedam mandarina dnevno, mogu uticati na povećani nivo šećera u krvi, a preveliki nivo fruktoze može da dovede do viška kilograma.

Zato, uživajte u mandarinama, ali s merom!