Pexels

Bolovi u preponama se mogu javiti zbog neznatne povrede mišića ili nerava u donjem delu leđa, istegnuća tetiva ili ligamenata, infekcija unutrašnjih organa ili kod žena zbog menstruacije. Uzroci bolova u preponama kod žena se mogu podeliti u dve grupe: u direktne i indirektne uzroke.

Na primer, istegnut mišić na nozi je direktan uzrok bolova u desnoj ili levoj preponi. Sa druge strane, infekcija bešike ili bubrega može izazvati bolove koji se šire kroz ceo stomak do prepona.

Osim uobičajenih uzroka bolova u leđima, stomaku i karlici, uzrok bola u preponama kod žena može biti povezan i sa reproduktivnim sistemom.

Na primer, u vreme ovulacije, mogu se javiti grčevi u karlici i donjem stomaku. Ponekad je bo u preponi odraz ozbiljnog problema, poput cista na jajnicima. Ovi bolovi obično prolaze nakon tretmana toplim oblogama. Ako je uzrok bolova problem sa kukovima ili neko oboljenje, onda je veoma važno otkloniti taj uzrok.

Na primer, vežbanje vam može pomoći da istegnete mišiće leđa, nogu i stomaka, kao i ligamente, i da tako sprečite bolove u preponama. Ovde ćemo pisati o uzrocima ovakvih bolova, kao i o tome kada je potrebno da se zbog svojih simptoma obratite svom lekaru.

Bol u preponama kod žena: Simptomi koji se javljaju

Pronalaženje uzroka bolova u preponama kod žena može biti problematično, jer se pravi uzrok bola može nalaziti bilo gde u organizmu. Često se uz bolove u preponama javljaju i drugi simptomi: na primer, istegnuti mišići u karlici ili problemi sa zglobovima mogu hodanje učiniti bolnim.Obično se ovaj bol pojačava noću ili tokom neke intenzivnije fizičke aktivnosti. Možda ćete primetiti da se bolovi javljaju u celoj nozi, obamrlost ili da vam trne donji deo leđa ili kuk.

Ako se bol u preponama javio zbog menstrualnog ciklusa, sigurno će ubrzo i nestati. Grčevi u donjem stomaku su relativno česta pojava neposredno pred menstruaciju. Sa druge strane, infekcije i upale poput upale slepog creva ili bubrega obično izazivaju bol na jednoj strani tela, i onda se on širi do prepona.

Tada se obično javljaju i ostali simptomi infekcija – mučnina, povraćanje i povišena temperatura.

Bolovi u preponama kod žena: uzroci vezani za zglobove i kukove

Osim zdravstvenih problema vezanih za ženske reproduktivne organe koji mogu izazvati bolove u preponama, mnogo je drugih uzroka bolova u preponama.

Povrede kao uzrok bolova u preponama

Čest uzrok bolova u preponama je prelom kuka, povreda zgloba kuka ili povreda tetiva u nozi. Povrede koje nastaju zbog trenja ili prevelikog naprezanja mišića nogu se obično javljaju zbog fizičkog napora (bavljenja sportom) ili kao profesionalna povreda. U zavisnosti od težine povrede, bol na u gornjem delu noge varira od blagog do jakog i može se širiti i do leđa i donjeg dela noge.

Pošto naše noge trpe veliko opterećenje, lako dolazi do istegnuća i cepanja ligamenata i mišića. To obično izaziva lokalizovane otoke i modrice. Ovaj uzrok za bol u preponi je obično neka povreda genitalija, problem sa kukovima ili trčanje na duge staze, što stvara pojačan pritisak na pubični deo.

Istegnuti mišići

Istegnuće mišića je još jedan čest razlog iznenadnog i akutnog bola u preponi ili hroničnog bola prilikom hodanja. Istegnuće preponskih mišića ponekad i nema veze sa mišićima nogu. Guranje ili podizanje teških stvari može dovesti do istezanja mišića u stomaku, što rezultira bolovima u preponama.

Disfunkcija sakroilijačnog zgloba

Problemi sa sakroilijačnim zglobom mogu izazvati bol u preponi, i obično se javlja bol i u donjem delu leđa i zadnjici. Sakroilijačni zglob spaja donji deo kičme sa karlicom.

Još uvek se ne zna šta je tačan uzrok disfunkcije sakroilijačnog zgloba, ali je jasno da je posledica bol u lumbalnom delu kičme i karlici. Smatra se da je naprezanje ovog zgloba uzrok bolova koji se šire iz donjeg dela leđa ka preponama. Bol se najčešće javlja i u zadnjici, donjem delu leđa, pa sve do donjeg dela nogu.

Disfunkcija sakroilijačnog zgloba se češće javlja kod žena nego kod muškaraca. Ovaj problem izaziva hronične bolove u leđima i karlici, što kod mnogih osoba stvara probleme sa spavanjem. Prilikom kretanja se obično bol iz prepona širi duž noge, ili dovodi do ukočenosti kukova.

Problemi sa leđima koji izazivaju bolove u preponama kod žena

Bol u preponi kod žena se ponekad javlja zbog ukleštenih nerava u donjem delu leđa. To izaziva bolove na jednoj strani prepona ili u butini tokom odmora, fizičke aktivnosti i sedenja. Obično se bol javlja u išijadičnom živcu i počinju u lumbalnom delu kičme, a zatim se šire duž cele noge.

Ovaj bol se obično oseća u preponi, zadnjici, donjem delu leđa i nogama, i obično je posledica ukleštenog išijadičnog živca. Oštećenje nerva se može javiti zbog artritisa, povrede ili prevelikog naprezanja tog živca. Bol u preponama je obično tup, i ponekad nalik na peckanje. Išijas obično izaziva jake bolove u karlici i zadnjici tokom noći.

Ipak, postoji dosta načina da ublažite ove bolove i sami.

Infekcije koje izazivaju bol u preponama kod žena

Pošto se u donjem delu stomaka nalazi mnoštvo organa, upale i infekcije bešike, urinarnog trakta ili bubrega takođe mogu izazvati bolove u preponama.

Infekcije urinarnog trakta su čest uzrok bola u preponama

Čest uzrok bolova u preponama kod žena jesu infekcije urinarnog trakta. Mada ove infekcije mogu da se jave i kod muškaraca i da izazovu iste simptome, mnogo su češće kod žena. Ako je reč o urinarnoj infekciji, bol u preponama neće biti jedini simptom.

Osim bolova u donjem stomaku, javlja se i česta potreba za mokrenjem i peckanje prilikom mokrenja. Infekcije urinarnog trakta izazivaju zamućenost urina i obično mokraća ima neprijatan miris. Ako imate neku infekciju gornjih mokraćnih organa, onda će se uz bol u preponama verovatno javiti i bol u leđima.

Najbolji način da sprečite infekcije urinarnog trakta jeste da pijete dovoljno vode. Tako ćete smanjiti nivo kiselosti u mokraći i lakše izbaciti toksine iz svog organizma. Možete piti i malo sode bikarbone razmućene u vodi kako biste ublažili kiselinu u urinu koja često stvara bolove.

Infekcije bubrega kao uzrok bola

Infekcije bubrega su još jedan čest uzrok bolova u preponama i slabinama kod žena. Poput mokraćnih infekcija, infekcije bubrega se češće javljaju kod žena nego kod muškaraca, što znači i da su češći uzrok bolova u preponama.

Bakterije u bubrezima mogu izazvati upalu i bolove. Bolovi koji se javljaju u bubrezima mogu se ponekad osetiti i u preponama, leđima i slabinama, kao i u manjoj meri u stomaku, tik ispod rebara. Infekcije bubrega izazivaju i osećaj peckanja prilikom mokrenja i neprijatan miris mokraće. Najbolje namirnice za jačanje bubrega su jabuke, lubenice, limunov sok i bobičasto voće.

Oboljenja bešike

Još jedan čest uzrok bolova u preponama su problemi sa bešikom, koji se javljaju kod mnogih žena. Na primer, intersticijalni cistitis je hronična bolest bešike koja stvara pritisak na bešiku i izaziva čestu potrebu za mokrenjem.

Bolovi u karlici koji se javljaju zbog bolesti bešike najčešće se javljaju u predelu između vagine i anusa. Intersticijalni cistitis može izazvati jake bolove u preponama i može loše uticati na san zbog česte potrebe za mokrenjem.

Zapaljenska bolest male karlice

Zapaljenska bolest male karlice može izazvati bolove u predelu karlice, kao i vaginalni iscedak jakog i neprijatnog mirisa. Reč je o bakterijskoj infekciji u ženskim reproduktivnim organima koja izaziva upalu. Osim do prepona, bol se može širiti do stomaka i donjeg dela leđa.

Zapaljenska bolest male karlice može izazvati i samo blage simptome, tj. blage bolove u donjem stomaku. U težim slučajevima ovog problema, javljaju se veoma jaki bolovi u karlici ili intenzivan neprijatan osećaj u donjem stomaku.

Ako imate znake infekcije poput groznice, povraćanja i sekreta jakog mirisa uz bolove u preponama, nemojte odlagati posetu lekaru. Veoma je važno da na vreme lečite ovo oboljenje, jer može izazvati niz komplikacija u reproduktivnom sistemu.

Uzroci bolova u preponama kod žena vezani za reproduktivne organe

Da pogledamo koji su tu najčešći uzroci bolova u preponama kod žena.

Uvrtanje (torzija) jajnika

Jak bol u preponama koji se javlja iznenada i javlja se samo u jednoj preponi je možda posledica torzije (uvrtanja) jajnika. Uvrtanje jajnika ili jajovoda se može javiti zbog hormonske terapije, ciste na jajnicima ili trudnoće. Uz bolove u jajnicima, može se javiti i povraćanje.

Najčešće dolazi do uvrtanja samo jednog jajnika. Rezultat toga je jak bol u karlici na samo jednoj strani i jaka osetljivost u tom delu stomaka. Nekoliko nedelja pre tog uvrtanja se obično javljaju bolovi i grčevi u stomaku.

Lečenje obično podrazumeva hirurški zahvat, i nakon toga bolovi u preponama nestaju.

Endometrioza je čest uzrok jakog bola u preponama koji se javlje kod žena

Endometrioza je oboljenje koje se javlja kada endometrijalno tkivo počne da se javlja na drugim reproduktivnim organima i izaziva jake bolove u preponama. Ponekad je endometrioza uzrok bolova i grčeva u karlici nevezano za menstruaciju. Kod endometrioze se često dešava da bol nije lokalizovan u karlici, već i da se širi čak do leđa i gornjeg dela stomaka.

Endometrioza je čest uzrok jakog bola u preponama. Endometrioza izaziva jake bolove u karlici pre i tokom menstruacije. Endometrioza takođe može izazvati i krvarenja nevezano za menstruaciju. Međutim, to se ne javlja kod svih žena. Kod nekih pacijentkinja sa endometriozom, bolovi su veoma jaki, dok neke žene uopšte i nemaju bolove.

Ciste na jajnicima

Još jedan čest uzrok bolova u preponama kod žena jesu ciste na jajnicima. Ciste na jajnicima su mali “džepovi” puni tečnosti koji nestaju bez ikakve intervencije. Ako dođe do pucanja ciste, javljaju se i jaki bolovi u predelu karlice, često i u preponama.

Ciste obično izazivaju bol u samo jednoj preponi i grčeve u čitavoj karlici. Ovi bolovi se ponekad osećaju i u gornjem delu butina. Ciste na jajnicima mogu biti uzrok i krvarenja mimo menstruacije.

Neki od znakova upozorenja za postojanja cista na jajnicima su jako nadimanje, bol tokom defekacije, neredovne menstruacije i bol tokom seksualnog odnosa.

Miomi na materici

Procenjuje se da se miomi na materici javljaju kod tri četvrtine žena. Miomi su benigne izrasline koje se javljaju unutar materice. U zavisnosti od veličine mioma i mesta na kom se nalaze, izazivaju različite simptome, uključujući bolove i grčeve u donjem stomaku, jaka menstrualna krvarenja i bolove u leđima i butinama.

youtube/printscreen

Prihvatite ono što osećate. Nemojte da napadate partnera, kontrolišite se i na lep način recite zašto osećate ljubomoru.

Ljubomora, iako se najčešće povezuje s romantičnim odnosima, može se pojaviti i u profesionalnom okruženju, u prijateljstvu, porodici. Važno je da se ona prepozna, jer je to korak ka rešenju problema.

Većina ljudi osećanje ljubomore meša s osećanjem zavisti. Razlika je u tome što, kad doživite ljubomoru, vidite osobu ili stvar kao prepreku da dobijete ljubav, pažnju, naklonost itd. U poređenju sa zavišću, kada želite da steknete nešto što druga osoba ima.

Na temelju te definicije moguće je da ako se osećate ljubomorno, to može biti pokazatelj moguće neispunjene i neizgovorene emocionalne potrebe u vašem odnosu.

Pričitajte četiri koraka za rešavanje osećaja ljubomore:

1. Priznajte sebi da osećate ljubomoru

Priznanje da ste ljubomorni ne čini vas lošom osobom. Ljubomora je deo širokog raspona emocija koje će ljudi doživeti u nekom trenutku svog života. Poricanje činjenice da ste ljubomorni potencijalno vas može dovesti u ciklus stalnog negiranja vaših osećanja.

Razmislite na trenutak: Koje su moguće prepreke za priznanje da ste ljubomorni?

Smatrate li da ljubomora nije društveno prihvatljiva?

Postoji li osećaj srama povezan s osećajem ljubomore?

Osećate li se zbog toga kao loša osoba?

Prihvatite ono što osećate. Vaša osećanja i misli su itekako važni. Upamtite da vašim emocijama treba vremena i prostora za obradu.

2. Identifikujte svoje neizgovorene i neispunjene potrebe

Napravite samoprocenu koja će vam pomoći da suzbijete emocije i suočite se s njima. Nemojte da se oslanjate na prošla iskustva jer ne želite ništa iz prošlosti prenositi u trenutnu vezu. Svako novo iskustvo ima svoju priču i ne biste ga trebali upoređivati s nekim iz prošlosti.

Postavite sebi neka od sledećih pitanja za samoprocenu:

Šta mi emocije govore?

Gde se osećam neispunjeno u ovoj vezi?

Šta više ne dobijam iz ove veze?

Šta verujem da gubim?

Kada iskreno odgovorite na ova pitanje znaćete šta zaista želite da postignete. Želite li da se trudite da održite vezu ili jednostavno to više nema smisla.

3. Radite na poboljšanju veze s partnerom

Imajte na umu zašto, kada i s kim delite svoja osećanja. Poslednje što želite da učinite jeste da pogoršate stvari razgovarajući s osobom koju smatrate razlogom zbog kojeg potencijalno gubite pažnju i naklonost u svojoj vezi.

Kroz ranjivost gradite emocionalnu intimnost i vezu. Ako želite da partneru kažete da se osećate ljubomorno to bi moglo da poboljša vaš odnos i komunikaciju.

U nastavku je primer kako da započenete razgovor:

– Želim da podelim s tobom kako se trenutno osećam iako mi je neprijatno. Osećam ljubomoru kada (izrecite problem). Kad to vidim, osećam se (uključite sve emocije koje doživljavate s ljubomorom) jer (podelite kako to utiče na vas). Želim da se stvari promene, ako se mogu promeniti. Nadam se da mi možeš pomoći, da me razumeš i da zajedno možemo to rešiti.

Ovim primerom vi preuzimate kontrolu nad emocijama umesto da napadate drugu osobu.

4. Suzdržite se od donošenja nepromišljenih odluka

Izbori napravljeni tokom pojačanih emocija mogu imati dugotrajne negativne uticaje. Ljubomora koja izmakne kontroli može se manifestovati kao zavist i ljutnja, što može dovesti do pogoršanja veze, što sigurno ne želite. Sačekajte nekoliko trenutaka, smirite se, a onda pristupite donošenju odluke.

Ako se ljubomora obrađuje na zdrav način ona može povećati svest u vezi, ojačati poverenje i izgraditi emocionalnu intimnost.

Pexels

Britanski naučnici utvrdili su da se manje od trećine pacijenata potpuno oporavi godinu dana nakon otpuštanja iz bolnice posle preležanog koronavirusa.

Kako se pandemija razvijala, sve veći broj istraživanja je otkrio da kovid ne samo da prouzrokuje zdravstvene probleme kratkoročno, već ima i dugoročne efekte.

Sada je studija otkrila da mnogi od onih koji su imali stalne simptome nakon hospitalizacije pokazuju malo poboljšanja, pri čemu je njihovo stanje slično oko 12 meseci nakon otpuštanja kao i sedam meseci ranije, piše “The Guardian”.

– Samo se jedan od tri učesnika osećao potpuno oporavljenim za godinu dana – rekla je dr Rejčel Evans, jedna od koautora osthospitalizovan studije kovid-19 (Phos-Covid), koju vodi Nacionalni institut za zdravstvena istraživanja. (NIHR) Centar za biomedicinska istraživanja Lester, iako tim kaže da podaci koji nedostaju samo ukazuju na to da bi cifra mogla biti čak dva od 10 ili čak šest od 10.

Istraživanje, koje tek treba da bude recenzirano, otkriva da je tim prikupio i samoprijavljene i objektivne mere zdravlja, kao što su fizički efekat i funkcija organa, kod 2.320 odraslih oko pet meseci posle otpuštanja iz bolnice nakon što su imali kovid.

Zatim su razmotrili slične mere za 924 učesnika otprilike godinu dana nakon otpuštanja, od kojih je 807 prisustvovalo prethodnom praćenju.

Između pet meseci i godinu dana nakon otpuštanja, procenat učesnika koji su izjavili da se osećaju oporavljenim ostao je veoma sličan, nešto manje od 30 odsto za 12 meseci, kao i prevalencija simptoma uključujući nedostatak daha, umor i bol.

Uočeno je malo ili nikakvo poboljšanje u oblastima uključujući funkciju organa, fizičku funkciju i kognitivno oštećenje ili “moždanu maglu”, sa otprilike jedan od 10 učesnika koji je imao značajan stepen poslednjih 12 meseci nakon otpuštanja.

Dalji rad tima otkrio je da su učesnici grupisani u jedan od četiri “klastera”: veoma jaki simptomi, teški simptomi, blagi simptomi i oni sa jakom moždanom maglom i drugim umerenim simptomima. Dok su oni iz “blage” grupe u proseku prijavili oko četiri simptoma, oni u veoma grupi sa teškim simptomima prijavili su oko 20.

Dr Evans je rekla da je tim otkrio minimalnu ili nikakvu promenu u bilo kom zdravstvenom ishodu između pet meseci i jedne godine u četiri klastera, dok su upitnici koje su popunili učesnici koji su ocenili svoje zdravlje u poređenju sa načinom na koji su retrospektivno gledali na njega pre hospitalizacije, otkrili značajan pad zdravlja povezan sa kvalitetom života nakon pet meseci, a zatim vrlo malo promena za godinu dana.

Studija ne može da dokaže uzrok tekućih simptoma i naglašava potrebu za pristupima za poboljšanje mentalnih i fizičkih oštećenja pacijenata. Međutim, tim je otkrio da su žene, naročito gojazne, sposobne da hodaju samo na kratkoj udaljenosti i da imaju povišen nivo određenih inflamatornih proteina u krvi. Takođe je utvrđeno da su neki od inflamatornih proteina povišeni kod onih sa jakom moždanom maglom.

Kris Brajtling, profesor respiratorne medicine na Univerzitetu Lester i glavni istraživač studije, rekao je da tim pokušava da otkrije da li autoimunitet može da bude pokretač, dodajući da bi antiinflamatorni lekovi mogli da se testiraju kako bi se videlo da li doprinose poboljšanju.

– Jedna od ključnih poruka koje zaista želimo da prenesemo jeste da niko od nas ne misli da kovid ima jedan mehanizam i jedan tretman“, rekla je dr Evans i dodala da je potrebno da grupe definišu svoj konkretan problem, a zatim da se u skladu sa tim upravljaju.

pixabay.com

Kao što već svi znamo, hidratacija je ključna za pravilno funkcionisanje našeg tela, a ispijanje vode ima i kratkoročne i dugoročne benefite po naše zdravlje.

U toku dana stručnjaci savetuju da popijemo oko dve litre vode, a s ovim ritualom bi trebalo početi odmah čim se probudimo.

Zdravlje kože

Voda pomaže našem telo da se brže oslobodi toksina, a samim tim i naša koža postaje zdravija i sjajnija. Studije su pokazale da ispijanje vode ujutro poboljšava cirkulaciju i utiče na stvaranje novih ćelija, dok manjak vode u organizmu s druge strane utiče na pojavu bora i dubljih proširenih pora.

Višak kilograma

Pored toga što ispijanjem vode bivamo manje gladni i nemamo “napade gladi”, ispijanje vode ujutro pomaže telu da izbaci toksine, a u isto vreme, pokrećemo i rad creva.

Ubrzavanje metabolizma

Ispijanje vode na prazan stomak ubrzava metabolizam za 24%. A ubrzavanjem metabolizma naš digestivni trakt brže vari hranu. Isto tako, voda pročišćava creva, zbog čega će organi lakše apsorbovati nutrijente iz hrane.

Zdravija kosa

Da li ste znali da 25% težine jedne vlasi čini upravo voda? A kada smo dehidrirani, kosa postaje krhka i tanka. Još jedan razlog da ispijamo vodu odmah ujutru je zdravija i jača kosa.

Ublažavanje gorušice

Gorušica može da uzrokuje povećanje kiseline u želucu, kao i refleks kiseline u jednjaku, a ispijanje vode ujutru vraća kiselinu u stomak. Isto tako, kada dođe vreme za doručak, nećete osetiti simptome gorušice.

Zdravlje bubrega i bešike

Kiselina može da utiče i na pojavu kamenja u bubregu. Samim tim, voda sprečava ovu pojavu jer čisti bubrege. Isto tako, ispijanje vode pomaže telu da izbaci toksine koji utiču na upalne procese u bešici.

Jači imuni sistem

Voda na prazan stomak balansira limfni sistem, a stabilan limfni sistem jača imuni sistem.

Pexels

Kvalitetan san neophodan je za normalno funkcionisanje tokom dana, a sa dolaskom zimskog perioda i nižih temperatura, neke osobe više vole da spavaju u toplom prostoru. Stručnjaci, međutim, upozoravaju da to nije baš zdravo.

Istraživanja su pokazala da je zdravije da se spava u sobi u kojoj je temperatura niža.

Visoka temperatura, naime, podstiče lučenje kortizola tzv. hormona stresa, dok spavanje u hladnijim prostorijama pomaže u njegovom održavanju.

Stručnjaci tvrde i da spavanje u toploj sobi može da utiče i na loše snove, koji se često povezuju sa stresom.

– Temperatura sobe u kojoj spavate može da igra veliku ulogu u kvalitetu sna, ali i noćnim morama – navodi doktor Nil Stenli.

Prosečna temperatura za kvalitetan san i dobro zdravlje je oko 18 stepeni.

– Kako bi uspeli da se naspavamo, potrebno je da izgubimo jedan stepen unutrašnje temperature koja iznosi oko 37 stepeni. Taj stepeni obično gubimo kroz lice i glavu tj. delove tela koji nisu pokriveni. U dubokom snu naše telo obnavlja ćelije, poboljšava memoriju, ali nije u stanju da reguliše temperaturu – objasnio je britanski lekar.

On ističe da niže temperature mogu da pomognu i osobama koje hrču.

Preporučuje korišćenje prekrivača od pamuka ili prirodnih materijala jer oni održavaju temperaturu.

– Spavaću sobu zagrejte u toku dana, a pre odlaska na spavanje ugasite grejanje – savetuje doktor Stenli.

pixabay.com

Pojedine ljuske od voća i povrća, iako ne deluju jestivo, pune su antioksidanasa i drugih povoljnih nutrijenata koji mogu da unaprede ljudsko zdravlje.

Glavni primer za to je ljuska od crnog luka, koju bi trebalo uvrstiti u redovnu ishranu, uključujući supu ili čorbu, time ćete ojačati svoj obrok moćnim antioksidansom ali i drugim korisnim nutrijentima.

Najzdravije povrće na planeti

Crni luk je odličan pri uravnotežavanju nivoa šećera u krvi, zaustavljanju krvarenja iz nosa, uništavanju ćelija raka, ali i jačanju imunog sistema pomoću vitamina C.

Brojne studije su dokazale da on efikasno sprečava i kontroliše formiranje polipa, da se bori protiv virusa, da leči psorijazu i da zaustavlja pojavu herpesa.

Da biste ekstrahovali kvercetin i ostala zdrava jedinjenja iz ljuske crnog luka, dovoljno je da stavite jedan ili dva cela, neoljuštena crna luka u supu ili čorbu.

Pored toga što će supa postati bogata antioksidantima, dobiće i bogatu smeđu boju, zavisno od toga koji ste crni luk koristili.

pixabay.com

Namirnice poput slatkog peciva i mesnih proizvoda, kao i pića poput čaja i kafe izuzetno su štetne ako se konzumiraju za doručak, navodi endokrinolog Anastasija Tarasko je u intervjuu za Sputnjik.

„Jaki čajevi i kafa bez ičega na prazan stomak iritiraju sluzokožu gastrointestinalnog trakta i ne daju energiju koja je telu potrebna“, navodi ona.

Prema rečima endokrinologa, najštetnije su slatke namirnice poput peciva, kolača, bombona i jer sadrže velike količine ugljenih hidrata koji se brzo apsorbuju i izazivaju povećanje glukoze u krvi, a istovremeno izazivaju brz osećaj gladi i mogući su bolovi.

„Masno meso, suvo i dimljeno meso i kiseli krastavci su teško svarljive namirnice. Posle ovakvog doručka, po pravilu se javlja pospanost i opada učinak“, objasnila je Taraskova.

Specijalista preporučuje poštovanje pravila da u obroku bude približno jedna četvrtina proteina.

„To mogu biti jaja, sveži sir, ćuretina, piletina, neka vrsta nemasne ribe. Polovina – povrće i voće, druga četvrtina – drugi ugljeni hidrati ili kaša od celih žitarica“, savetuje endokrinolog i precizira da u obroke unosimo male količine zdravih masti kao što su nerafinisana biljna ulja i orašasti plodovi.

Pexels

Desetak dana nas deli od Nove godine. Neki se već sada preispituju šta jesu, a šta nisu ostvarili. Gde su grešili, da li su mogli više i bolje. Kada ovoj jednačini dodamo i pandemiju, kako će godišnji bilans uticati na nas govore psihijatar doc. dr Ivana Stašević Karličić i psihološkinja Tatjana Subotić iz Klinike „Laza Lazarević“.

Neke želje su ostale neostvarene, a neki planovi su pali u vodu. Neki odnosi su ostali nedorečeni. Još jedna godina pandemije je mnogo toga poremetila. Sve to nas i te kako tera na razmišljanje i kako sada sebi da kažemo – idemo dalje – i da ne upadnemo u takozvanu, prazničnu depresiju.

Nova godina je i bez pandemije dobar trenutak da napravimo bilans šta smo uradili u životnom ciklusu koji je trajao godinu dana, a to je ujedno i trenutak kome često pripisujemo i magične moći, prelomni trenutak od kog sve treba da nam bude blistavo, napominje dr Ivana Stašević Karličić.

– U tom sabiranju, kada se tiče nekih ličnih, poslovnih i drugih aktivnosti koje smo imali tokom godine možda nećemo imati dobar bilans. Retki su ljudi koji mogu sasvim zrelo i objektivno da sagledaju situaciju i kažu: ‘OK ja sam u plusu’. Ali uvek nam nešto fali do konačne sreće, a to je i čarobna formula života da uvek idemo dalje, u svakom slučaju. Ono što pripisujemo novogodišnjim praznicima, tu neku magičnu moć da možemo nekako i da popravimo stvari, jeste ono što nas tera dalje – objašnjava doktorka Karličić.

Ljudi koji su inače skloni afektivnoj labilnosti, nestabilnosti raspoloženja, koji su skloni depresiji i inače i koji su imali depresivne epizode, imaju veći rizik da uđu u pravu depresivnu epizodu tokom praznika.

Kako da izbegnemo praznično neraspoloženje?

Ostalo je isuviše malo dana da bismo tek sada mislili na mentalno zdravlje. Kovid nas je dodatno osvestio koliko je važno da vodimo računa o prevenciji, o zdravim stilovima života, ali i koliko je važno da gajimo dobre međuljudske odnose, da ne nosimo posao kući, a da na poslu budemo maksimalno fokusirani.

– Uz saznanje da treba gledati kroz manji fokus i sa manje očekivanja od sebe, onda možete da se pripremite i za stanje bilansa, naročito uz takođe, prethodno znanje o tome da ne može sve biti savršeno i da upravo činjenica da možda nismo sve dovršili u ovoj godini, može da bude dobar podstrek za narednu godinu, za neki naredni ciklus – ističe doktorka Stašević Karličić.

– Osećaj anksioznosti, depresivnosti, stresa i takozvanog „holidej bluza“ koji se javljaju tokom zimzkih praznika koji se podudara i sa periodom sezonskih depresija, ukoliko traje duže od dve sedmice, ukoliko nas onemogućava da izađemo u susret svakodnevnim aktivnostima, ono što nas sprečava da živimo i radimo kao ranije u skladu sa onim što smo mi, s nekim našim ritmom, sve je to razlog da potražimo pomoć – napominje Tatjana Subotić.

– Vrlo otvoren razgovor o svemu je ono za šta se zalažemo i što mislimo da je zapravo početak rešavanja svakog problema – dodaje psihološkinja.

– Zrelost je u stvari sposobnost da prepoznamo, imenujemo svoje emocije i da ih podelimo sa drugima – napominje doktorka Stašević Karličić.

Prva najbolja adresa je da se obratimo nekome iz našeg bliskog okruženja koja će nam pružiti i osećaj podrške. Ali nije moguće prevazići sve prepreke i probleme razgovorom sa bliskim osobama, zato se ne treba libiti i od traženja stručne podrške.

Budimo realni i smanjimo očekivanja

Moramo biti svesni da su ovo ipak samo praznici koji će trajati par dana i u kojima ne možemo da stignemo sve. Zato psihološkinja Tatjana Subotić savetuje da se okružimo dragim ljudima, da odvojimo vreme za sebe, da se odmorimo, da se družimo i da ne gajimo očekivanja da će tih par dana praznika promeniti sve.

– Najbolje je da napravimo plan dešavanja i aktivnosti i da sebi ne zadajemo prevelike zadatke. Da ostavimo vremena i da se odmorimo. Sebi nešto i da poklonimo. Da mislimo na druge, ali i na sebe – zaključuje psihološkinja.

Pexels

Desetak dana nas deli od Nove godine. Neki se već sada preispituju šta jesu, a šta nisu ostvarili. Gde su grešili, da li su mogli više i bolje. Kada ovoj jednačini dodamo i pandemiju, kako će godišnji bilans uticati na nas govore psihijatar doc. dr Ivana Stašević Karličić i psihološkinja Tatjana Subotić iz Klinike „Laza Lazarević“.

Neke želje su ostale neostvarene, a neki planovi su pali u vodu. Neki odnosi su ostali nedorečeni. Još jedna godina pandemije je mnogo toga poremetila. Sve to nas i te kako tera na razmišljanje i kako sada sebi da kažemo – idemo dalje – i da ne upadnemo u takozvanu, prazničnu depresiju.

Nova godina je i bez pandemije dobar trenutak da napravimo bilans šta smo uradili u životnom ciklusu koji je trajao godinu dana, a to je ujedno i trenutak kome često pripisujemo i magične moći, prelomni trenutak od kog sve treba da nam bude blistavo, napominje dr Ivana Stašević Karličić.

– U tom sabiranju, kada se tiče nekih ličnih, poslovnih i drugih aktivnosti koje smo imali tokom godine možda nećemo imati dobar bilans. Retki su ljudi koji mogu sasvim zrelo i objektivno da sagledaju situaciju i kažu: ‘OK ja sam u plusu’. Ali uvek nam nešto fali do konačne sreće, a to je i čarobna formula života da uvek idemo dalje, u svakom slučaju. Ono što pripisujemo novogodišnjim praznicima, tu neku magičnu moć da možemo nekako i da popravimo stvari, jeste ono što nas tera dalje – objašnjava doktorka Karličić.

Ljudi koji su inače skloni afektivnoj labilnosti, nestabilnosti raspoloženja, koji su skloni depresiji i inače i koji su imali depresivne epizode, imaju veći rizik da uđu u pravu depresivnu epizodu tokom praznika.

Kako da izbegnemo praznično neraspoloženje?

Ostalo je isuviše malo dana da bismo tek sada mislili na mentalno zdravlje. Kovid nas je dodatno osvestio koliko je važno da vodimo računa o prevenciji, o zdravim stilovima života, ali i koliko je važno da gajimo dobre međuljudske odnose, da ne nosimo posao kući, a da na poslu budemo maksimalno fokusirani.

– Uz saznanje da treba gledati kroz manji fokus i sa manje očekivanja od sebe, onda možete da se pripremite i za stanje bilansa, naročito uz takođe, prethodno znanje o tome da ne može sve biti savršeno i da upravo činjenica da možda nismo sve dovršili u ovoj godini, može da bude dobar podstrek za narednu godinu, za neki naredni ciklus – ističe doktorka Stašević Karličić.

– Osećaj anksioznosti, depresivnosti, stresa i takozvanog „holidej bluza“ koji se javljaju tokom zimzkih praznika koji se podudara i sa periodom sezonskih depresija, ukoliko traje duže od dve sedmice, ukoliko nas onemogućava da izađemo u susret svakodnevnim aktivnostima, ono što nas sprečava da živimo i radimo kao ranije u skladu sa onim što smo mi, s nekim našim ritmom, sve je to razlog da potražimo pomoć – napominje Tatjana Subotić.

– Vrlo otvoren razgovor o svemu je ono za šta se zalažemo i što mislimo da je zapravo početak rešavanja svakog problema – dodaje psihološkinja.

– Zrelost je u stvari sposobnost da prepoznamo, imenujemo svoje emocije i da ih podelimo sa drugima – napominje doktorka Stašević Karličić.

Prva najbolja adresa je da se obratimo nekome iz našeg bliskog okruženja koja će nam pružiti i osećaj podrške. Ali nije moguće prevazići sve prepreke i probleme razgovorom sa bliskim osobama, zato se ne treba libiti i od traženja stručne podrške.

Budimo realni i smanjimo očekivanja

Moramo biti svesni da su ovo ipak samo praznici koji će trajati par dana i u kojima ne možemo da stignemo sve. Zato psihološkinja Tatjana Subotić savetuje da se okružimo dragim ljudima, da odvojimo vreme za sebe, da se odmorimo, da se družimo i da ne gajimo očekivanja da će tih par dana praznika promeniti sve.

– Najbolje je da napravimo plan dešavanja i aktivnosti i da sebi ne zadajemo prevelike zadatke. Da ostavimo vremena i da se odmorimo. Sebi nešto i da poklonimo. Da mislimo na druge, ali i na sebe – zaključuje psihološkinja.

Pexels

Pre desetak dana imali smo temperaturu ispod nule i sneg, a zatim i do plus 9. Narednih dana očekuje se jutarnji mraz, kiša, i ponovo porast temperature. Kako ove promene vremena utiču na naše srce i krvne sudove, objašnjava prof. dr Predrag Mitrović, kardiolog Urgentnog centra u Beogradu.

Našem organizmu je teško ugoditi. Tokom leta, lekari nas mesecima opominju da unosimo dovoljno tečnosti, da ne izlazimo na sunce, a sa dolaskom zime, priča je potpuno drugačija, napominje profesor Mitrović.

– Ne možemo da izbegnemo kontakt našeg tela sa spoljnom sredinom jer mi smo jednostavno, po sistemu spojenih sudova, direktno u koordinaciji sa prirodom. Ono što se sada dešava i što dodatno otežava problem su temperature oko nule. A kada je temperatura takva, naši krvni sudovi mnogo više dinamički deluju na spoljne uticaje – naglašava kardiolog.

Naše srce napajaju tri krvna suda koji, kako profesor slikovito objašnjava, izgledaju kao tronožac. Jedan krvni sud je najveći, a dva su manja i tu se nalazi srčani mišić koji se ishranjuje putem tih krvnih sudova. Ako u njima postoje neke promene, kao što lekari stalno napominju da ne treba pušiti i da treba voditi računa o holesterolu, u krvnom sudu će se stvoriti pločica koja će da raste. Ako ona 70 posto zapuši krvni sud, onda nastaje opasna situacija.

Savet lekara

Hronični bolesnici treba da redovno uzimaju terapiju, kontrolišu krvni pritisak, a kada izlaze iz kuće da sačekaju malo u hodniku ili ulazu kako bi se prilagodili temperaturi spoljne sredine. Isto važi i kada ulaze u kuću.

Oni koji nisu hronični bolesnici ipak bi trebalo da obrate pažnju da li pri ulasku ili izlasku osećaju neke tegobe, odnosno bolove na koje ne mogu da utiču. Ukoliko osete nešto slično, ne treba da oklevaju da se obrate lekaru, savetuje profesor Mitrović.

– S obzirom na to da je temperatura oko nule do plus dva stepena dosta nezgodna za tempo ponašanja naših krvnih sudova, mi imamo takozvane, vazospazme, odnosno naši krvni sudovi i oko srca i u celom telu se grče i opuštaju, bukvalno u odnosu na spoljnu temperaturu – dodaje profesor.

To znači da ukoliko imamo neke promene na krvnim sudovima, bilo da za njih znamo ili ne, kada izađemo iz toplog u hladno, ili obrnuto, dolazi do grčenja krvnog suda i ukoliko već postoji zapušenje, onda tih 70 odsto postaje 99, čak i 100 odsto. U tom trenutku nastaje akutni koronarni sindrom, odnosno napad angine pektoris, to jest, snažan kratkotrajan bol u grudima ili srčani udar.

Pored toga, na spoljnu temperaturu reaguju svi krvni sudovi u našem telu. I kod njih dolazi do grčenja i opuštanja, tako da dolazi do pada, ali i do skokova krvnog pritiska.

Pexels

Da li vam se ikad dogodilo da ste ljuti i nervozni, a ne znate razlog? Moguće je da je to povezano sa onim što jedete.

Studije su pokazale da hrana koju jedete nije samo povezana sa fizičkim, već i sa mentalnim zdravljem. Određena hrana i piće mogu da vam daju energiju, a od druge možete da se osećate tromo, naduto, pa čak i ljuto.

Istraživanje je pokazalo da jedna vrsta hrane može da prouzrokuje osećaj ljutnje i stresa kad je konzumirate, a to je hrana bogata trans mastima.

Studija objavljena u časopisu “PLOS One” pokazuje povezanost između konzumiranja hrane bogate trans masnim kiselinama i razdražljivog i agresivnog ponašanja.

U ovoj studiji 945 odraslih muškaraca i žena proučavani su kroz ishranu i ponašanje. I dok su u igri bili mnogi faktori, poput pola, godina starosti, obrazovanja, konzumiranja alkohola ili cigareta, istraživači su zaključili da postoji jasna veza između konzumiranja trans masti i pojačanog agresivnog ponašanja.

Trans masti se smatraju najopasnijim mastima za konzumiranje, s obzirom na to da mogu negativno da utiču na nivo holesterola i, posledično, povećabaju rizik od srčanih bolesti. Kada se konzumiraju, trans masti, mogu da povećaju nivo “lošeg” holesterola (LDL), a takođe mogu da snize nivo vašeg “dobrog” holesterola (HDL), čineći ga negativnom masnom kiselinom koja nije dobra za celokupno zdravlje.

Ova vrsta masnih kiselina može da se nađe u hrani koja je hidrogenizovana ili delimično hidrogenizovana. To znači da su nezasićene masne kiseline u proizvodu izmenjene da bi se sprečilo kvarenje hrane, kao i da bi neka hrana zadržala čvrsto stanje na sobnoj temperaturi.

Američka agencija za hranu i lekove (FDA) priznala je 2015. da se hrana koja sadrži delimično hidrogenizovana ulja (glavni izvor trans masnih kiselina) više ne smatra “sigurnom” za konzumiranje, pa je zabranjena u proizvodima koji se nalaze na policama prodavnica.

Margarin se često nazivao glavnim krivcem za trans masne kiseline zbog delimično hidrogenizovanih ulja. Međutim, nedavna studija uspela je da dokaže da je margarin zapravo “bolje usklađen” sa zdravstvenim smernicama u odnosu na holesterol u poređenju sa maslacem, s obzirom da se proizvodnja margarina promenila nakon promene smernica FDA 2015.

Ipak, čak i ako hrana više nema takva delimično hidrogenizovanih ulja u svom sastavu, konzumiranje trans masti i dalje se može dogoditi ako je proizvod hidrogenizovan. Ministarstvo poljoprivrede SAD-a zahteva da pakovana hrana i dalje navodi trans masti na etiketama.

Vrste hrane koje obično sadrže trans masti uključuju keks, kolače, razne soseve za meso sa roštilja, prženu hranu i grickalice.

Nedostatak vitamina A može biti uzrok: SPOROM ZARASTANJU RANA, RESPIRATORNIM TEGOBAMA, NOĆNOM SLJEPILU

Posted by: Aura Redakcija

in SIGNALI TIJELA

Kada su u pitanju zdrav organizam i pravilno funkcioniranje cijelog tijela, vitamin A je poprilično važan faktor. On pomaže vašem vidu, imunom i reproduktivnom sistemu, metabolizmu, srcu, plućima, bubrezima i mozgu.

A šta se dešava kada u vašem organizmu postoji deficit ovog vitamina?

Suhe oči
To je jedan od prvih znakova deficita vitamina A. Oči su prekrivene tečnošću koja ih štiti, a kada nije dobrog kvaliteta, dolazi do suhoće.

Noćno sljepilo
U pitanju je još jedan rani simptom manjka vitamina A. Ovaj vitamin je ključan dio rodoposina, proteina koji apsorbuje svjetlost u mrežnjači. Rodoposin je neophodan prilikom noćnog vida.

Zarastanje rana
Vitamin A utiče na odgovor tijela na upale i pomaže da se upala kontroliše. Kada ga nema u dovoljnoj količini, vaše rane zarastaju mnogo sporije.

Respiratorne infekcije
Budući da vas vitamin A štiti od patogena, njegov deficit u organizmu čini vas podložnijim infekciji pluća, grla i grudi.

Suha koža
Ekcem, suha koža i druga kožna oboljenja mogu nastati zbog manjka vitamina A. Ovaj vitamin pomaže koži da se oporavi i utiče na stvaranje novih ćelija.

Broj pregleda:
23

2021-12-24
Aura Redakcija