Žućkasta nijansa – poremećaj u radu jetre i žučne kese; povećana emocionalna napetost s elementima agresivnog ponašanja; Sivkasta nijansa – problemi s urogenitalnim sistemom, poremećaj u radu bubrega.
Lice je najotvoreniji dio tijela, što nam omogućava da s lakoćom vidimo sve promjene koje se dešavaju u našem organizmu. I ne samo u pogledu zdravlja nego i u drugim aspektima života – karijeri, finansijama, ljubavi. Kineski ljekari, na primjer, tvrde da samo zdrav čovjek može biti bogat i uspješan!
Radi ocjene stanja organizma potrebno je da obratite pažnju na bilo kakve promjene boje kože, na bore, mladeže, ožiljke I na promjene oblika tijela i ekstremiteta. Evo signala koje nam šalju pojedini organi na površinu tijela:
ČELO
Čelo pokazuje u kakvom su stanju veliki mozak, tanko crijevo, srce:
Crvena boja signalizira o problemima s krvnim sudovima u velikom mozgu i nestabilnosti arterijskog pritiska;
Blijeda koža – nedovoljna snabdjevenost krvlju, problemi s krvlju;
Sivoplava boja – distrofični poremećaji u velikom mozgu i srčanom mišiću;
Blijedožuta boja – povećana emocionalna napetost i uznemirenost.
Bore na koži čela takođe nose određenu informaciju: Sitne bore, raspoređene po cijeloj površini čela, ukazuju na povećanu nervozu i nestabilnost emotivne sfere; Duboke bore između obrva pokazuju sklonost prema stresu i agresiji; Horizontalne bore između obrva svjedoče o glavoboljama čiji su uzrok problemi u vratnom dijelu kičme; Vertikalne bore između obrva govore o glavoboljama čiji je uzrok loše stanje krvnih sudova.
OČI Prema očima se mogu dijagnostikovati oboljenja u različitim organima, kao što su jetra, bubrezi, krvni sudovi, endokrini sistem:
Žuta boja beonjača ukazuje na funkcionalne probleme u jetri i žučnoj kesi; Ispupčene, izbuljene oči svjedoče o grubim hormonalnim poremećajima u radu štitne žlijezde; Otečeni kapci (gornji ili donji), promjena njihove boje – problemi s bubrezima; “Kese“ ispod očiju – poremećaj ravnoteže vode i soli; “Modrice“ ispod očiju – nedostatak ili poremećaj sna.
USTA I USNE Usta i usne oslikavaju nam stanje gastrointestinalnog trakta: Jarkocrvena boja usana sa sitnim pukotinama – upalni procesi sluzokože želuca i dvanaestopalačnog crijeva; Blijede, suhe usne, smanjenog tonusa – dehidriranost organizma; Neujednačena boja usana, s tamnim primjesama – signal da je vaš jelovnik previše jednoličan; osim toga, konzumirate mnogo pečene hrane. Takođe treba obratiti pažnju na opštu boju kože lica: Bljedilo – oslabljen imunitet; Žućkasta nijansa – poremećaj u radu jetre i žučne kese; povećana emocionalna napetost s elementima agresivnog ponašanja; Sivkasta nijansa – problemi s urogenitalnim sistemom, poremećaj u radu bubrega.
NOS Nos je pokazatelj opšteg stanja zdravlja. Zato, pre svega, obratite pažnju na to koliko slobodno vazduh prolazi nosnim kanalima – od toga zavisi zasićenost organizma kiseonikom.
Bilo kakve promjene kože na nosu govore o nedavnim problemima u organizmu:
MITISER na vrhu nosa – nedavno ste pretrpjeli emotivni stres; BUBULJIČAVI OSIP na nozdrvama ukazuje na probleme u bronhijama;
PROMJENA BOJE nazolabijalnog trougla – znak disfunkcije kardiovaskularnog sistema.
Naučnici smatraju da brži rast i sve raniji ulazak u pubertet kod ljudi može da objasni jedan senzor u mozgu.
Tokom 20. veka prosečna visina u Ujedinjenom Kraljevstvu povećala se za deset centimetara, dok se u nekim zemljama visina povećala za skoro dvadeset centimetara. Naučnici već neko vreme znaju da ljudi sa dobrom ishranom i redovnim pristupom hrani imaju tendenciju da rastu i brže sazrevaju.
U Južnoj Koreji, na primer, visina odraslih je porasla kako se nacija transformisala iz siromašne zemlje u razvijeno društvo. Ali, u delovima južne Azije i Afrike ljudi su tek nešto viši nego pre 100 godina.
Povećana reprodukcija
Signali iz hrane dopiru do dela mozga koji se zove hipotalamus, “govore” mu o nutritivnom zdravlju tela i podstiču rast.
Na ovu temu napravljeno je istraživanje koje su vodili istraživači sa Univerziteta Kembridž, u saradnji s timovima sa Univerziteta Kvin Meri u Londonu, Univerziteta Bristol, Univerziteta Mičigen i Univerziteta Vanderbilt.
Istraživanje je objavljeno u časopisu “Nature” i otkrilo je moždani receptor zaslužan za napredak u razvoju.
Moždani receptor nazvan je MC3R i predstavlja ključnu vezu između hrane, polnog razvoja i rasta.
– MC3R poručuje telu da nam je dobro, da imamo puno hrane i da bi trebalo brže da raste, da uđe u pubertet i napravi puno dece – rekao je profesor Sir Stefan O’Rajli sa Univerziteta Kembridž, autor sprovedenog istraživanja.
Naučnici dodaju da kod ljudi nižeg rasta, koji su u pubertet ušli kasnije od drugih, moždani receptori ne rade kao kod ostatka populacije.
Tim naučnika je istražio genetski sistem pola miliona volontera koji su se prijavili u UK Biobank – bazu podataka genetskih i zdravstvenih informacija, da bi potvrdili hipoteze istraživanja.
Otkrili su da su deca koja su imala genske mutacije koje su mogle da ometaju rad moždanih receptora bila niža i teža od druge dece, što je pokazalo efekat moždanih receptora u ranoj fazi života.
Tokom istraživanja tim je pronašao i jednu osobu koja je imala mutacije u obe kopije gena za MC3R, što je veoma retko i štetno za pojedinca. Dodali su da je osoba vrlo niska, a u pubertet je ušla tek nakon 20. godine.
Važnost lekova za budućnost
Da bi potvrdio svoje istraživanje, istraživački tim je proučavao miševe ne bi li utvrdio isti proces kao kod ljudi.
Istakli su da bi otkriće moglo da pomogne deci sa ozbiljnim kašnjenjem u rastu i pubertetu, ali i onima koji zbog hroničnih bolesti postaju slabiji i koji bi trebalo ponovno da izgrade mišiće.
– Buduće studije trebalo bi da istraže da li lekovi koji selektivno aktiviraju MC3R mogu da pomognu preusmeravanju kalorija u mišiće i druga mišićna tkiva, s izgledom za poboljšanje fizičke funkcionalnosti takvih pacijenata – istakao je profesor O’Rajli.
Naučnici su do sada identifikovali moždani receptor koji kontroliše apetit, nazvan MC4R, a oni kojima nedostaje su najčešće gojazni.
Da li će ljudi i dalje da rastu?
Postoji gornja granica visine i dostiže se kada ljudi ostvare svoj genetski potencijal.
Kao što je ranije istaknuto, faktori poput zdravlja i ishrane imaju ogroman uticaj na razvoj osobe. Viši ljudi uopšteno žive duže i manje je verovatno da će patiti od srčanih problema, a postoji šansa da će biti i finansijski stabilniji, piše BBC.
Kada deca iz siromašnijih porodica dobiju dovoljno hrane i kalorija, mogu da rastu do visine koju nasleđuju od svojih roditelja, baka i deka, ali ne više od toga.
Uz porast prosečne visine u razvijenim zemljama, rast beleže Južna Koreja i Iran, posebno kod žena. Ipak, podaci o rastu u poslednjih deset godina pokazuju da ljudi više ne rastu kao ranije.
Kapsula u obliku kovčega koja omogućava ljudima u njoj da izvrše samoubistvo prošla je pravni pregled u Švajcarskoj i nema zakonskih prepreka za njenu upotrebu, saopštili su njeni tvorci.
Ovom mašinom pod imenom Sarco može da se upravlja iznutra – čak i jednostavnim treptajem oka ukoliko je to potrebno ako osoba koja je u njoj pati od smanjene pokretljivosti ili klaustrofobije – a radi tako što smanjuje količinu kiseonika na nivo ispod kritičnog.
Kako navodi Indipendent, proces traje manje od jednog minuta a smrt nastupa usled hipoksije i hipokapnije, čime je omogućeno da osoba premine relativno mirno i bezbolno.
Asistirano samoubistvo je legalno u Švajcarskoj, a tokom prošle godine je oko 1.300 ljudi iskoristilo usluge organizacija za eutanaziju Dignitas i Exit.
Obe kompanije koriste tečni barbiturat koji se uzima oralno i izaziva duboku komu u roku od dva do pet minuta, nakon čega sledi smrt.
Sarco kapsula za samoubistva je kreacija doktora Filipa Ničkea, nazvanog “doktor smrt”, direktora neprofitne organizacije Exit International.
Sarco – skraćeno od “sarcophagus” (sarkofag) – je dizajniran tako da može da bude prenesen na lokaciju koju korisnik zabere, poput idiličnog pejzaža u prirodi, a zatim biorazgradiva kapsula može da se odvoji od baze i da posluži kao kovčeg.
Doktor Ničke se našao na meti kritika protivnika eutanazije, delom zbog metoda koji se koristi, ali on kaže da je ova opcija bolja nego gas.
“Gas neće nikada moći da bude prihvatljiv metod za asistirano samoubistvo u Evropi zbog negativne konotacije povezane sa Holokaustom. Neki čak kažu da je to samo glorifikovana gasna komora”, rekao je Ničke za Indipendent.
Sarco kapsula je privukla kritike i zbog svog futurističkog dizajna, za koji neki tvrde da doprinosi glamurizaciji samoubistva, kao i zbog odgovarajuće aplikacije za virtuelnu realnost koja omogućava ljudima da “iskuse svoju sopstvenu virtuelnu smrt”.
Ovo virtuelno iskustvo je prikazano u Vestkerk crkvi u Amsterdamu na sajmu pogrebne opreme 2018, što je izazvalo zabrinutost u crkvenom odboru.
“Vestkerk neće nikada pružati podršku ljudima tako što bi im ponudila opremu koju promoviše doktor Ničke i smatramo da bi trebalo pokrenuti ozbiljnu diskusiju o tom pitanju. Nećemo i ne možemo da podržimo bilo kakvu sugestiju o upotrebi takve opreme”, rekao je tada predsednik crkvenog odbora Vestkerka Jeron Kramer.
Trenutno postoje samo dva prototipa kapsule Sarco, ali u toku je 3D štampanje treće mašine, za koju se proizvođači nadaju da će biti spremna za upotrebu u Švajcarskoj sledeće godine.
Doktor Ničke je za lokalne medije rekao da “ne postoje nikakve zakonske prepreke” i da su u toku razgovori sa različitim grupama u Švajcarskoj u cilju obezbeđivanja korišćenja kapsule za asistirano samoubistvo.
“Ako ne bude nikakvih nepredviđenih poteškoća, od sledeće godine će se početi sa upotrebom kapsule Sarco u Švajcarskoj. To je od početka bio veoma skup projekat, ali sada smo veoma blizu njegovoj primeni”, kaže Ničke.
Većina ljudi poznaje pet osnovnih čula: okus, sluh, miris, dodir i vid. No, to nije ukupan broj naših čula. Poznavanje čula ili osjetila izvan ovih pet općepoznatih kategorija može nam omogućiti šire razumijevanje rada našeg tijela, u smislu prikupljanja informacija o vanjskom svijetu i našem mjestu u njemu.
Spomenimo još četiri čula o kojima zaista rijetko razmišljamo.
Vestibularno čulo ili osjećaj ravnoteže – receptori za ovaj osjećaj šalju vam informacije, odnosno daju do znanja u kojem se smjeru vaše tijelo kreće u odnosu na gravitaciju. Ako ste se ikada brzo vrtjeli u krug, a zatim imali poteškoća s hodanjem po pravoj liniji, doživjeli ste preopterećenje svog vestibularnog čula. Receptori vestibularnog aparata za osjećaj ravnoteže nalaze se u unutrašnjem uhu.
Propriocepcija ili „dubinski osjećaj“ gdje vaše tijelo nalazi u prostoru – Charles Bell nazvao je propriocepciju “šestim čulom”. Propriocepcija je svijest o tome gdje se vaše tijelo nalazi u prostoru. Zatvorite li oči, još uvijek imate osjećaj gdje su vam ruke i noge. Vjerojatno čak možete ispružiti ruku i precizno uhvatiti predmet pored sebe. Osim vida, koji nam daje informacija o tome gdje se nalazimo, imamo i receptore u zglobovima, mišićima i koži, koji zajedno prikupljaju informacije o vašem položaju. Na taj osjećaj mogu uticati i ponekad ga značajno reducirati različiti neurološki poremećaji, ponajviše moždani udar.
Naprimjer, osoba koja je pretrpjela moždani udar može izgubiti osjećaj propriocepcije na jednom dijelu tijela. Zato će morati vizualno provjeriti gdje joj se u prostoru nalazi vlastita ruka, kako ne bi sjela na nju ili uhvatila rukom za nešto što je opasno.
Termocepcija ili osjećaj za temperaturu – tijelo ima receptore koji vam pomažu osjetiti toplo i hladno. Iako je to osjetilo povezano s našim čulom dodira, termocepcija se razlikuje od dodira svojim vlastitim setom dodatnih receptora. Mnogi od tih receptora zaista se nalaze u vašoj koži, ali, također, posjedujemo i receptore drugdje u tijelu koji nam govore o vlastitoj tjelesnoj toplini i pomažu našem tijelu da regulira tjelesnu temperaturu.
Nocicepcija ili čulo boli – bol se, također na prvi pogled, može činiti samo produžetkom čula dodira, ali je mnogo složenija od toga. U cijelom tijelu postoje receptori boli, ne samo u koži, već i u unutrašnjosti. Postoje tri različite vrste receptora za bol. Mehanički receptori boli upozoravaju vas na svaku fizičku bol uzrokovanu, naprimjer, izvrtanjem gležnja ili udaranjem palicom po tijelu. Postoje i receptori za temperaturnu bol koji vas upozoravaju na ekstremnu toplinu ili hladnoću. Na kraju, postoje hemijski receptori za bol koji se aktiviraju našim vlastitim molekulama, hemijskim signalima iz našeg tijela. Kao i sva druga čula, i ovo specifično čulo za bol može biti oslabljeno. Neke neurološke bolesti uzrokuju prigušivanje osjećaja boli. Postoji i rijedak genetski poremećaj – urođena neosjetljivost na bol.
Slab vid može biti značajan izazov za osobe bilo koje dobi koje pokušavaju zadržati svoju neovisnost. Slab vid može otežati svakodnevne aktivnosti, povećavajući oslanjanje na voljene osobe i njegovatelje, istovremeno povećavajući rizik od padova i depresije.
Međutim, evo nekoliko jednostavnih prilagodbi kod kuće koje mogu smanjiti ovu ovisnost za one s lakšim oblicima slabog vida.
Napravite dobar razmještaj
Namještaj smjestite u male grupe, tako da je tijekom razgovora potrebno manje vida na daljinu. Izbjegavajte presvlake i prostirke s uzorcima, budući da to može stvoriti vizualnu zbunjenost. Umjesto toga, pronađite namještaj teksture koji pruža taktilne tragove za identifikaciju.
Povećajte kontrast i boju
Postavite pribor jarkih boja u kući kako biste lakše pronašli predmete oko sebe. Koristite kontrastne boje da biste jasno definirali kvake, stepenice, okvire vrata, preklopne ploče, izlaze ili stubišta kako biste smanjili rizik od pogrešnih koraka i padova.
Povećajte osvjetljenje
Jače osvjetljenje može vam pomoći u čitanju i aktivnostima poput kuhanja. Osigurajte obilje podnih svjetiljki i stolnih svjetiljki za poboljšanje gornje rasvjete. Uklonite ogledala koja odražavaju svjetla da biste stvorili odsjaj.
Prigrlite tehnologiju
Postoje razni alati zasnovani na tehnologiji za pametne telefone i tablete namijenjeni pomaganju osobama sa slabim vidom. Jedan od primjera je Spotlight Text, koji se može konfigurirati tako da pomaže slabovidnim osobama čitati uz veću udobnost.
Riješite se opasnosti
Za čišćenje podova umjesto voska koristite proizvode koji ne reflektiraju svjetlost. Zalijepite tepihe i uklonite električne kabele s puta kako biste smanjili rizik od pada i ozljeda.
Redovito obavljajte pregled očiju
Nekoliko bolesti koje uzrokuju slabovidnost, poput glaukoma, progresivne su i mogu se pogoršati bez odgovarajućeg praćenja i liječenja. Tijekom opsežnog očnog pregleda, oftalmolog može prepoznati i vrstu i težinu gubitka vida, a u nekim slučajevima pacijente uputiti na rehabilitaciju.
Slab vid može biti izazov, ali ne mora značiti odustajanje od neovisnosti. Samo nekoliko prilagodbi kod kuće može napraviti veliku razliku u održavanju udobnosti i jačanju vaše sposobnosti da svoje djelovanje u svakodnevnom radu obavljate samostalno.
PrintscreenVirusolog i mikrobiolog dr Milanko Šekler
Virusolog i mikrobiolog Milanko Šekler rekao je da je da su pojavu novog soja pratile panične vesti da postoji mogućnost da bude i gore, ali ovog puta nije tako. Glavni simptomi kod omikrona su zamor, znojenje, bol u grlu, nema kašlja, nema curenja nosa, nema upale pluća, temperature kratko traju, liči na kratkotrajnu prehladu.
Omikron soj je prvo uplašio svet, a onda su se pojavile informacije da njegovo postojanje i ne mora da bude toliko opasno za planetu.
Doktor Milanko Šekler, virusolog i mikrobiolog Veterinarskog specijalističkog instituta Kraljevo, rekao je da nema informacije da je omikron soj izolovan u Srbiji. Medicinski fakultet u Beogradu, koji je za to zadužen, još nije izneo takve podatke, a da ih imaju, obelodanili bi ih.
Odgovarajući na pitanje šta smo do sada saznali, da li je pojava ovog mutiranog soja kovida 19 dobra ili loša vest za čovečanstvo, Šekler ističe da su pojavu novog soja pratile panične vesti da postoji mogućnost da bude i gore.
– Ovaj put se desilo da bude bolje, mnogo je bolje i to je možda korak koji je virus trebalo da napravi u procesu prilagođavanja nama, da će se pandemija završiti nekom vrstom sporazuma, primirja između nas i virusa. Ipak, svako treba da uradi deo posla, da se zaštitimo, da preduzimamo mere, da pratimo uputstva stručnih ljudi, a virus da postane manje virulentan, da izaziva lakše kliničke znake – kaže Šekler.
Pominje se da je omikron preuzeo deo genetskog materijala drugog virusa, onog koji izaziva običnu prehladu.
Šekler kaže da ima i tih vrsta informacija, ali je nezahvalno procenjivati, vrlo je kratka sekvenca o kojoj pričamo. Sastoje se od 12 nukleotida, sličnih sekvenci ima i u drugim virusima, pa i u genomu samog čoveka, a o poreklu možemo samo da spekulišemo, ne možemo da budemo sigurni.
Dostojevski i mutacija virusa
Za to je izabrao sledeći primer: ako izvučete rečenicu – dobar dan iz Dostojevskog – i nađete je njegovom romanu, znači da je možda prepisana od Dostojevskog, ali to je samo parče i česta rečenica.
– Možda sam slučajno napisao, možda je slučajno došlo do mutacije virusa -uporedio je Šekler.
Govoreći o tome da li novi soj može da izazove teška stanja, posebno kod osetljivih osoba, dr Šekler kaže da nisu završena ispitivanja, ali da on sluša mišljenja lekara iz Južnoafričke Republike jer oni najbolje znaju situaciju, u prvim su redovima na liniji fronta.
– Iako je ovaj virus duplo prenosiviji od delte, ono što otuda stiže, ono što se vidi u bolnicama je da je potpora za kisenikom potrebna kod malo ljudi, primeri vrlo jasno upućuju u kom pravcu stvari idu – ukazuje Šekler.
Podvlači da kod više od 75 odsto ljudi koji su hospitalizovani ne treba kiseonička potpora. Prva stvar kod delte: skoro kod svakog ko je hospitalizovan određivan je protok kiseonika, samo je pitanje bilo koliko je pala saturacija, objasnio je on.
Glavni simptomi kod omikrona
Glavni simptomi kod novog soja su zamor, znojenje, bol u grlu, nema kašlja, nema curenja nosa, nema upale pluća, temperature kratko traju, liči na kratkotrajnu prehladu, a glavni klinički znak je stravičan zamor, kao da je auto prešao preko obolelih i to traje nekoliko dana.
Prosečno zadržanje pacijenata u bolnici u poslednje tri nedelje je 2,8 dana, a prethodni prosek je bio devet dana u Južnoj Africi, izneo je podatak Šekler.
– Ljudi se kratko zadržavaju, većina slučajeva koji se otkriju su ljudi koji su došli u bolnicu zbog drugog medicinskog zahteva, otkriju prilikom testiranja da su pozitivini, a najvažnija stvar – porastao je broj novozaraženih, čak 30.000 na dnevnom nivou u Južnoj Africi, ali linija smrnosti je ravna i miruje, oko nule – rekao je Šekler.
Iako imete ogorman broj novozaraženih, smrtnost se nije povećala i smatra se da je tri puta manja. To je kao kada se zatvore biračka mesta na izborima pa imate prve izborne podatke na malom uzorku, ali ti podaci jasno govore u kom pravcu idu trendovi, zaključio je Šekler.
Koliko štite vakcine protiv omikrona
– S obizom na ovako optimistične vesti iz države u kojoj se pojavio omikron, bilo bi idealno da se organizuje let avionom za ljude koji su pozitivni na omikron pa da ih pustimo po Srbiji. Čini mi se da su to tako blage slike i da ćemo sa ubedljivo najmanjim posledicama uspeti da se prokužimo – našalio se Šekler.
Dr Šekler kaže da se još ne zna da li će novi soj uspeti da se probije među Evropljanima, koji su prosečno vakcinisani blizu 70 odsto, a imaju stariju populaciju. Južna Afrika ima najmlađu populaciju, što je možda uzrok da se novi soj ponaša baš tako, ukazuje Šekler. Oni su mlađi, 25 odsto populacije je potpuno zaštićeno, a mnogo obolelih je nevakcinisano.
Vakcine su verovatno delotvorne, ali ne kao kod ranijih sojeva, rekao je Šekler i dodao da mala studija pokazuje da na 12 uzoraka krvi, Fajzerova vakcina slabija za 20 do 40 puta, što u biologiji nije toliko strašno kao kada bi vam rekli da će plate biti smanjene 20 do 40 puta. I dalje ostaje ćelijski imunitet.
– Vakcine će delovati, ali ne kao dosad – zaključio je Šekler.
Svaki put se oduševim ovim receptom, kolač sa slatkim iz tegle kako je samo dobar
Potrebno je:Mere šolja od 200 gr.3 jaja100 gr šećera1 šolja brašna1 šolja griza1 šolja jogurta1/2 šolje ulja maslinovog1 prašak za pecivokorica limuna100 gr suvog groždja u rumuslatko iz tegle (bilo koje) Priprema Umutiti jaja sa šećerom dodati brašno i griz za praškom za pecivo prosejano. Dodati ulje, jogurt, suvo groždje , limun korica i sve polako izmešati. Pleh 22 cm podmazati i pobrašnjiviti pa sipati testo i poravnati. Povaditi voće iz slatkog i poredjati po testu i pritisnuti da padne na dno. Peći na 190 stepeni C oko 50 minuta. Posuti vanilin šećerom i prah šećerom po želji
peMoguće je ukloniti staračke pege jednostavno i brzo. Ima više načina za to. Neki su brži i efikasniji, neki sporiji, a mi ćemo vam objasniti koji su najbolji.
Šta su uopšte staračke pege i može li se njihova pojava sprečiti? Šta raditi kada se ipak pojave? Jesu li one tu zauvek?
Staračke pege imaju taj naziv koji se vezuje za starost, ali činjenica je da vi ne morate imati mnogo godina da bi se one pojavile. Vaša koža stari i brže od vaših godina ukoliko ne vodite računa o sebi i ne negujete je kako treba. U tom slučaju, staračke fleke na koži mogu se pojaviti i već u četrdestim, pa i ranije.
Ove fleke najčešće se javljaju na rukama, ali se mogu javiti na licu, ramenima , vratu . I gde god da se nađu, sigurno ih ne želite, a ponajmanje na licu. Umesto da odjednom počnete da forsirate imidž Pipi Duge Čarape, imamo bolji predlog.
Uklonite staračke pege!
Za početak, da vidmo prvo kako ih uopšte prepoznati i šta ih izaziva.
Kako nastaju staračke pege
Staračke fleke na koži najviše se pojavljuju na delovima tela koji su najviše izloženiji suncu. Delovi tela koji su uglavom prekriveni odećom manje su skloni pojavi staračkih pega.
Prepoznaćete ih kao male, tamne mrlje čija boja može varirati u raznim nijansama braon boje. Nisu ispupčene poput mladeža i obično su ovalnog oblika.
Ukoliko primetite na svojoj koži fleke nepravilnog oblika koje rastu i menanju svoj oblik, javite se dermatologu jer to onda nisu staračke pege.
Kada se javljaju staračke pege?
Ne postoji neko pravilo. Neki ljudi su skloniji njihovoj pojavi više, neki manje, ali se u proseku javljaju kod osoba starijih od 40 godina.
Iako ovo nije starost u pravom smislu te reči, pege na licu su pokazateljj starenja kože.
Staračke fleke na koži nisu ništa opasno ni štetno, ako izuzmemo da mogu da budu štetne po vaše sampouzdanje. One su kozmetički problem i zato je uklanjanje staračkih pega ono o čemu ćemo govoriti u ovom tekstu.
Jedan od načina da usporite starnje lica i sve znakove u kojima se javlja jeste da isprobate ono što je kod drugih dalo rezultate. Zato pročitajte Aleksandrino iskustvo. Ona je bila nezadovoljna kada je videla da joj lice stari, ali sada sa ponosom priča o triku koji je otkrila i koji joj je pomogao da povrati mladalački izgled lica. Želite da znate o čemu se radi? Kliknite na link i saznajte: https://minutzamene.com/kako-sam-se-resila-bora-podocnjaka-i-podmladila-lice-za-kratko-vreme/
Uzrok staračkih fleka
Ove fleke posledica u previše aktivnih pigmentnih ćelija koje povećavaju proizvodnju melanina. Takozvani smeđi pigment se povećava sa godinama, ali se povećava i potrosnjom nezasićenih masti. Glavni okidač ove pojave je često izlaganje kože suncu, premda i česti boravci u solarijumu mogu da doprinesu njihovoj pojavi.
Nedostatak vitamina E, stres i prevelika količina estrogena takođe nisu zanemarljivi činioci.
Ćelije koje proizvode melanim zapravo se zovu melanociti i nalaze se u najdubljem sloju epidermisa. Melanozomi su granule unutar ćelija melanocita i one u sebi sadrže tirozinazu, pigmentacioni enzim. Ovaj enzim sadrži gen TYR na drugom kraku hromozoma 11 kod čoveka i zadužen je da aminokiselinu tirozin pretvara u dopahinon, a on onda daje pigment melanin.
Važno je naglasiti da boju ne daje broj ćelija melanina već njihova aktivnost kada se izložimo nekim od rizičnih faktora.
Mnogi ozbiljni lekari bavili su se ovim problemom.
Studija Molekularna i histoloska karakterizacija staračkih pega, koju je napisala grupa naučnika Wonseon Choi, Lanlan Yin, Christoph Smuda, Jan Batzer, Vincent J. Hearing i Ludger Kolbe potvrđuje navedene uzroke i veliki deo problema sa staračkim pegama pripisuje negativnom sunčevom zračenju.
U članku pod nazivom Da li su prirodni sastojci efikasni u otklanjanju hiperpigmentacija? grupe autora Jasmine C. Hollinger, Kunal Angra i Rebat M. Halder, daje se osvrt na brojne prirodne mogućnosti u otklanjanju hiperpigmentacija, kao i načine sprečavanja, o čemu će i ovde biti reči.
Zato je jos važno napomenuti da su pojavi staračkih pega skloni svi, samo neko pre, a neko kasnije. U suštini, osobe koje imaju svetao ten i prirodno crvenu boju kose su sklonije njihovoj pojavi, a zatim i osobe koje su se tokom života često izlagale suncu i imale opekotine od sunca.
Mnogo puta smo rekli da će ono kako se prema vašoj koži odnosite danas pokazati svoje posledice već sutra. I možda danas nemate problema, ali to ne znači da treba potpuno da preskočite negu kože. Posebno je bitno da kožu zaštite od sunca.
Ostali uzroci staračkih fleka su:
nasledni faktor
hormonske promene u trudnoći ili menopauzi
stres
problemi sa jetrom
upotreba pilula za kontracepciju
previše gvožđa u ishrani
nedovoljno vitamina A, D i E u ishrani koji su osnovni vitamini za kožu
Istina, najpre se pojavljuju staračke pege na rukama, ali nije retkost da se pojave i na licu.
Mogu li se staračke fleke sprečiti?
Svakako da mogu i sa tim treba da počnete već danas. Da je to neka posebna rutina – nije. Ona pravila koja generalno važe za pravilnu negu kože, pomoći će vam da sprečite nastanak staračkih pega pre vremena.
Kontrolisite nivo estrogena i progesterona. Ako ima visaka, potrebno je urediti situaciju pilulama, ali i izbegavati hranu koja ima progesteron u sebi, kao i plastične materijale, vodu sa česme
Izbegavajte izlaganje jakom suncu jer su UV zraci jedan od najštetnijih faktora koji utiču na vašu kožu. Ne izlazite leti u periodu između 10 i 14 h. Pokušajte da odložite svoje obaveze za neki drugi deo dana, poželjno posle 16h. Ako to ne ide, sledeći korak je obavezan.
Koristite zaštitu od sunca i nanesite je najmanje 15 minuta pre izlaska. Treba da ima zaštitini faktor najmanje 30. Nije dovoljno naneti je jednom. Nanosite redovno tokom dana da biste izbegli opekotine od sunca i da biste dobili savršen ten bez štete po kožu jednog dana.
Prekrijte kožu odećom. Lagana, široka odeća od prirodnih materijala je ono što vam treba, a svoj izgled dopunite i prikladnim akcesoarom – šeširom i naočarima za sunce.
Jedite više namirnica bogatih vitaminom E kako biste smanjili nivo melanina koji vaša koža stvara.
vaša koža stvara.
Unosite nezasićene masti kojih ima u maslinovom i kokosovom ulju.
Vodite računa da li ne unosite previse gvožđa preko hrane. Ako je tako, uz hranu sa gvožđem konzumirajte čokoladu i kafu, oni će blokirati unos gvožđa.
Čemu sve ovo?
Pa ukratko, Sunce podstiče stvaranje više melanina u koži, a on čini kožu tamnijom.Upravo taj višak melanina pojavljuje se u nekom starosnom dobu u vidu staračkih pega.
Postoji krema za staračke pege, a mora imati sledeće!
Kreme koje uklanjaju staračke fleke imaju efekat izbeljivanja i učiniće da vaše fleke vremenom izblede. Tretman kremama za lice nije instant metoda, zahteva trud i upornost i onda donosi rezultate. Obično su promene vidljive za nekoliko meseci, što sve zavisi od broja i intenziteta staračkih fleka koje imate.
Dobro se informišite pre korišćenja krema za staračke pege na licu, jer ovi proizvodi mogu da učine kožu osetljivijom na sunce.
A dobro se informišite i o sastojicma koje jedna takva krema treba da ima. Potražite sledeće:
Alfa-arbutin je organsko jedinjenje prisutno u biljci uvi, a sprečava preteranu proizvodnju melanina.
Kojična kiselina je organsko jedinjenje koje se dobija destilacijom pirinčanog vina. U kozmetologiji je još novost, ali je sve popularnija zbog svoje sposobnosti uklanjanja pigmentnih promena, uključujući i staračke fleke.
Retinoid (tretionoin) koji je oblik vitamina A a koji deluje tako što ubija tamne pigmntne ćelije i zamenjuje ih novim, svetlijim.
Poželjno je da izbegavate hidrohinon koji se najčešće koristi u ovakvim proizvodima jer je povezan sa nekim kancerognim rizicima i u nekim zemljama je i izbačen iz upotrebe. Ovo neka vam bude poslednja alternitva i to uz savet lekara. Ima i drugih opcija, bez rizika, a neke od njih su potpuno prirodne.
Osim prirodnih krema protiv staračkih pega sa izolovanim aktivnim sastojcima koji daju najbolje dejstvo, možete probati uklanjanje ovih nemilih fleka jednostavnim domaćim receptima. U nastavku slede predlozi nekih i saveti kada je dobro primenjivati ih, a kada je krema ipak bolji izbor.
Uklonite staračke pege prirodno
Šta možete sami uraditi? Da li postoji neko lako i prirodno rešenje kako ukloniti staračke pege na licu prirodnim putem?
Pa, da vas obradujemo – postoji ih nekoliko i ako budete strpljivi i uporni, ovi tretmani mogu dosta učiniti za vas.
Jabukovo sirće
Jabukovo sirće je odlično za lice prvenstveno jer je prirodan izvor alfa hidroksi kiseline koja deluje kao eksfolijator. Primena je jednostavna. Ukoliko vam je koža suva, možete ga pomešati sa maslinovim uljem inače ga koristite direktno ili razblažite sa vodom. Umočite komadic vate u jabukovo sirće i nanesite na staračke pege. Ostavite da deluje preko noći, a tretmana se pridržavajte mesec dana. Nakon tog perioda primetićete razliku.
Limun za lice
Limun je jedan od najboljih i najpoznatijih prirodnih agenasa za posvetljivanje kože pa kao takav je dobar tretman za uklanjanje staračkih fleka. Sadrži limunsku kiselinu, koja, kao i druge voćne kiseline, uklanja površinski sloj kože i stimliše stvaranje novih ćelija.
Iako se često preporučuje da samo isečete krišku limuna i njome namažete lice, naš je savet da sa tim budeteobazrivi. Može izazvati iritaciju i peckanje i možda je bolja varijanta da uklanjanje staračkih pega limunom započnete nekom razređenom varijantom.
Preporuka je da se ovo radi 2 puta dnevno.
Maslačak
Ova biljka koju smatramo korovom, zapravo je prava stvar za uklanjanje staračkih pega i podmlađivanje kože. A nećete verovati koliko je jednostavno upotrebiti je. Sve što je potrebno jeste da uklonite cvet i da beli sok koji izlazi iz stabljike namažete na svoje lice.
Jogurt
Jogurt sadrži mlečnu kiselinu i maske koje us napravljene na ovoj bazi mogu imati blago izbeljujući efekat. Evo predloga za jednu masku: Pomešajte kašiku jogurta, 2 kašike ovsene kaše u gustu smesu. Nanesite masku na lice i ostavite pola sata. Isperite. Koristite dva puta nedeljno tokom 2-3 meseca i vaše lice biće ponovo ujednačeog tena i bez staračkih pega.
Paradajz
Paradajz sadrži likopen koji izbeljuje kožu i zato se često koristi kao domaća maska za uklanjanje staračkih pega. Kao i maslačak i limun, i on se lako koristi. Isečete krišku, namažete pege, ostavite da deluje. Radite tako dva puta dnevno.
Poželjno je kod ovakvih prirodnih tretmana da imate neprskane proizvode. Ukoliko niste u prilici da ih nabavite, sigurnija je varijanta koristiti kreme za uklanjanje staračkih pega, nego eksperimentisati sa pesticidima, herbicidima i ostalim hemikalijama na svojoj koži.
Ricinusovo ulje
Ovo ulje čini čuda za kosu, a provereno je dobro i za lice, odnosno za uklanjanje staračkih pega. Samo nanesite nekoliko kapi ulja ricinusa i pustite da koža upije. Ponavljajte dva puta dnevno i za mesec dana vidćete razliku koja će vas oduševiti.
Još jedan sastojak koji je poznat po svojim izbeljivačkim svojstvima je i krompir odnosno njegov sok. U kombinaciji sa medom i sokom od limuna je odličan za uklanjanje staračkih pega na rukama. Sve što treba da uradite jeste da očistite krompir, narendate ga i istisnete sok kroz neku gazu. Tome dodate par kapi limunovog soka i malo meda . Umočite vaticu u ovaj sok i nanosite na staračke fleke direktno. Ostvite da deluje 20 minuta pa isperite.
Kurkuma
Sve popularniji sastojak u „homemade“ kozemtologiji je upravo ovaj zlatni koren. Kurkumu je najjednostavnije upotrebiti ako je u prahu, tako što ćete napraviti pastu sa mlekom. Pomešajte sastojke tako da dobijete gustu smesu i nanesite na kožu zahvaćenu staračkim pegama. Posle 10 minuta isperite.
Ako pitate vašu baku šta je dobro za posvetljivanje kože i uklanjanje pega, nemojte se iznenaditi ako vam preporuči peršun za lice. Da, ova biljka je fenomenalna za uklanjanje svih fleka na licu – od crvenila u upala, do pigmentacijskih kao što su i same staračke pege.
Skuvajte čaj od 2 kašike svežeg peršuna i šolje vode. Kada se ohladi, dodajte sok od pola limuna. Koristite ga 2 puta dnevno tako što ćete ga nanositi direktno na pege.
Kada je i gde najbolje koristiti ove domaće tretmane?
Kao što smo rekli, uglavnom se javljaju staračke pege na rukama i karakteristično je da se baš tu pojave. Koža na ovom delu tela je izložena i raznim hemikalijama i suncu i otuda i ova pojava najviše pogađa ruke. Pa opet, ova koža je i manje osetljiva od one na licu.
Naš savet je da za staračke pege na rukama isprobate ove prirodne metode. Kada je lice u pitanju, najbolje je ipak da za uklanjanje staračkih pega koristite odgovarajuće kreme kako biste izbegli iritacije i neželjena dejstva na osetljivoj koži lica.
Kako ukloniti staračke pege na najbrži način?
Tražite brzo rešenje? Onda su svakako kozmetički tretmani nešto što vam to rešenje može doneti. Za uzvrat ćete izdvojiti više novca i ponekad istrpeti neke neprijatnosti.
Evo nekih najdelotvornijih tretmana koji uklanjaju staračke fleke:
Laserska terapija nije neprijatna i brzo se oporavljate posle nje. Prilično je učinkovita već posle porvog tretmana, premda u najvećem broju slučajeva za potpun uspeh zahteva nekoliko procedura.
Svetlosna terapija ili fotorejuvenijacija koristi svetlosne zrake za podmlađivanje kože, aktiviranje kolagena i uništavanje staračkih mrlja
Krioterapija je ledena terapija u kojoj se staračke pege uklanjaju zamrzavanjem, a za to se koristi tečni azot.
Mikrodremoabrazija uklanja površinski sloj kože. Koža je organ koji se obnavlja. Ujklanjanjem nejnog pvršinskog sloja stvara se uslov za rast novih ćelija kože bez pega.
Hemijski piling deluje na sličan način kao mikrodermoabrazija, samo se površinski sloj ne uklanja mehanički nego kiselinama. Za to se najćešče koristi neka AHA kiselina.
Izbora i rešenja ima.
Staračke pege su samo još jedna pojava na vašoj koži koja neminovno govori da starite.
Ne osećate se tako i želite da budete večno mladi?
Ko ne želi.
Znamo da je nemoguće zaustaviti vreme, ali ne i tragove starenja. Iako će se oni kad-tad pokazati na licu, bolje neka čekaju neke pozne godine. Ne dozvolite da porane. Čak i ako imate savršenu kožu sada, negujte je. To je najbolji način da vas staračke pege zaobiđu i bore ne iznenade pre vremena!
Koliko kalorija možemo sagorjeti žvakaćim gumama? Jesu li one uopće zdrave? Evo što kažu stručnjaci
Autor: Zlatko Govedić
Osim radi užitka, osvježavanja daha ili dosade, ljudi vole žvakati žvakaće gume kako bi suzbili apetit. No može li ta navika doista pomoći u sagorijevanju kalorija?
U žvakama bez šećera, jedan komad ima između 2 i 5 kalorija. To bi bilo između 1344 i 3360 kalorija godišnje, ako bismo žvakali dva komada dnevno. Ipak, prema nalazima klinike Mayo, žvakanjem sagorijevamo više kalorija.
Konkretno, sagorijevamo 11 kalorija u satu. No ako žvačemo svakog dana po četiri sata, sagorjet ćemo 308 kalorija za tjedan dana, tj. 1232 kalorija mjesečno ili 14.784 kalorija godišnje.
Žvakaće gume koje sadrže šećer imaju 5 kalorija više.
Žvakaće gume bez šećera nisu štetne za zube, naprotiv. One pridonose održavanju oralnog zdravlja. Jedan dio žvakaće gume može odstrani i do 100 milijuna bakterija iz usta za samo 10 minuta. No nakon 10 minuta žvakaća se guma mora ispljunuti jer se u suprotnom bakterije samo “šetaju” po ustima.
OVO SU ČETIRI ŠTETNA I POGREŠNA TIPA DORUČKA! Što doručkujete? Provjerite činite li jednu od ovih grešaka
Komentari
odražavaju
stavove
njihovih
autora,
ali
ne
nužno
i
stavove
portala
Dnevno.hr.
Molimo
čitatelje
za
razumijevanje
te
suzdržavanje
od
vrijeđanja,
psovanja
i
vulgarnog
izražavanja.
Portal
Dnevno.hr
zadržava
pravo
obrisati
komentar
bez
najave
i/li
prethodnog
objašnjenja.Original Article
Stručnjaci napokon imaju uvjerljivo objašnjenje zašto je covid-19 naročito opasan za starije osobe!
Autor: Zlatko Govedić
Sve veći broj medicinskih izvješća ukazuje na to da je covid-19 naročito opasan za starije osobe jer se kod njih pojavljuju teži simptomi te imaju veći rizik od hospitalizacije i smrti.
Grupa talijanskih i američkih istraživača izvještava da se ekspresija staničnog receptora za virus, ACE2, koji je bitan za posredovanje ulaska virusa u stanice, povećava u plućima starijih miševa i ljudi. Nadalje, pokazuju da se ekspresija ACE2 povećava nakon skraćivanja ili disfunkcije telomera – uobičajenih obilježja starenja – u kultiviranim ljudskim stanicama i kod miševa. To povećanje ovisi o odgovoru na oštećenje DNK koji izazivaju disfunkcionalne telomere. Ovi nalazi pružaju jedno od mogućih molekularnih objašnjenja za povećanu osjetljivost starijih ljudi na SARS-CoV-2.
Razlozi za veću vjerojatnost teških simptoma i smrti kod starijih osoba zaraženih SARS-CoV-2 ostaju nejasni. Ekspresija ACE2 pozitivno je povezana s dobi pacijenata, na primjer u epitelu nosa, prvoj točki kontakta sa SARS-CoV-2. Niža ekspresija ACE2 u djece u odnosu na odrasle može objasniti zašto je COVID-19 manje zastupljen u djece, a ekspresija i distribucija ACE2 receptora mogu biti relevantni za napredovanje i prognozu covida-19. Rezultati istraživanja sada pokazuju da je ekspresija ACE2 proteina povećana u starim ljudskim i mišjim plućima, uključujući u stanicama alveolarnog epitela tipa II (ATII). U plućima, ACE2 se uglavnom nalazi na površini ATII stanica te su stoga vjerojatno primarni cilj infekcije SARS-CoV-2 u plućima. SARS-CoV-2 se uglavnom širi respiratornim putem, a pluća su prvi ciljni organ virusa. Doista, upala pluća je najčešća komplikacija kod pacijenata oboljelih od COVID-19, s pojavom od 91%.
Kako bi otkrili molekularni mehanizam koji leži u osnovi regulacije ACE2 tijekom starenja, istraživači su se okrenuli in vitro i in vivo modelima koji rekapituliraju neke ključne aspekte starenja. Starenje je povezano sa skraćivanjem telomera i oštećenjem u nizu tkiva kod različitih vrsta, uključujući ljude.
Krivci za starenje
Telomere su krajevi linearnih kromosoma eukariota. To su specijalizirane strukture sastavljene od ponavljajućih sljedova nukleotida, koji su evolucijski sačuvani u pojedinih skupina organizama. Glavna je zadaća telomera očuvanje integriteta kromosoma, a time i stabilnosti genoma. Telomere štite kromosom od staničnih enzima, mehanizama prepoznavanja oštećenja DNK ili mehanizama rekombinacije. U stanicama koje se dijele, telomere se pri svakoj diobi djelomično skraćuju. Zbog toga se u stanicama koje imaju neograničen broj dioba telomere stalno produljuju s pomoću enzima telomeraze. Somatske stanice nemaju aktivne telomeraze. Kada se njihove telomere skrate ispod određene duljine koja im narušava strukturu, stanični mehanizmi popravka DNK prepoznaju ih kao oštećenje DNK i trajno spriječe daljnje diobe stanice. Danas se smatra da je ta pojava mehanizam staničnoga starenja i osnova starenja na razini organizma.
Fabrizio d’Adda di Fagagna, molekularni biolog s Instituta za molekularnu onkologiju u Milanu (Italija), i njegovi kolege inhibirali su opći odgovor na oštećenje DNK ciljajući ATM, glavni enzim u putu odgovora na oštećenje DNK, ili su pak inhibirali odgovor na oštećenje telomerne DNK specifično rabeći telomerne antisense oligonukleotide (tASO).
Oba pristupa sprječavaju povećanje regulacije gena ACE2 i proteina nakon oštećenja telomera u starenjem kultiviranih stanica i kod miševa. Grupa je također koristila model stanične kulture u kojem se odgovor na oštećenje DNK aktivira posebno na telomerama u odsutnosti skraćivanja telomera, s istim rezultatima. Ovi nalazi pokazuju da je aktivacija odgovora na oštećenje DNK, a ne telomerno skraćivanje samo po sebi, ono što je odgovorno za regulaciju ACE2. Razumijevanje mehanizma dobne osjetljivosti na infekciju SARS-CoV-2 važno je za ciljane terapijske pristupe, koji bi u načelu mogli uključivati upotrebu tASO posredovane inhibicije odgovora na oštećenje telomerne DNK.
Potrebna su daljnja istraživanja
ACE2 također ima ulogu u regulaciji krvnog tlaka i ravnoteže tekućina i soli te se izražava u drugim ljudskim tkivima, na primjer u srcu i bubrezima. Nalazi navedeni ovdje mogu stoga imati i šire medicinske implikacije osim kod covida-19.
Međutim, potrebna su daljnja istraživanja kako bi se utvrdilo ima li smanjenje ekspresije ACE2 blagotvorne učinke na stope infekcije SARS-CoV-2 i na ozbiljnost simptoma covida-19 u in vivo modelima. Također je potrebno provesti daljnji rad kako bi se razumjelo kako signalizacija odgovora na oštećenje DNK dovodi do povećane ekspresije gena Ace2.
OVO SU ČETIRI ŠTETNA I POGREŠNA TIPA DORUČKA! Što doručkujete? Provjerite činite li jednu od ovih grešaka
Komentari
odražavaju
stavove
njihovih
autora,
ali
ne
nužno
i
stavove
portala
Dnevno.hr.
Molimo
čitatelje
za
razumijevanje
te
suzdržavanje
od
vrijeđanja,
psovanja
i
vulgarnog
izražavanja.
Portal
Dnevno.hr
zadržava
pravo
obrisati
komentar
bez
najave
i/li
prethodnog
objašnjenja.Original Article
Omikron soj virusa korona mogao bi da bude živa vakcina koju je priroda stvorila, rekao je virusolog, dopisni član Ruske akademije nauka Petar Čumakov u intervjuu za ruski portal „Ura.ru“.
Prema njegovim rečima, postoji optimistično mišljenje da je virus korona ubrzano prošao drugu fazu svoje evolucije, da je postao zarazniji, ali manje patogen.
– To je dobro, jer je tako priroda možda stvorila živu vakcinu protiv virusa korona. Dakle, ljudi koji se razbole i preleže ovaj soj virusa korona postaće otporni na sojeve koji izazivaju bolesti – objasnio je ruski virusolog.
Zahvaljujući pojavi omikron soja virusa korona, tvrdi Čumakov, svet bi mogao da zaboravi na zaključavanja. Međutim, još nije poznato da li će taj soj potisnuti druge sojeve virusa korona.
Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da novi soj virusa korona B.1.1.529 (omikron) „izaziva zabrinutost“. Prema dosadašnjim zaključcima stručnjaka, novim sojem se mogu zaraziti i ljudi koji su već preležali virus koronu, kao i vakcinisani, dok simptomi variraju od umora do glavobolje i bolova u telu.
Nedostatak sna nije jedina stvar koja troši vašu energiju, iako nedavni podaci pokazuje da mnogi ljudi spava manje od sedam sati tokom noći. Male stvari koje radite, i ne radite, mogu da vas iscrpe i psihički i fizički, što može da dovede do toga da imate naporan dan.
Stručnjaci otkrivaju uobičajene loše navike zbog kojih možete da se osećate umorno, ali i jednostavne promene u načinu života koje će vam vratiti snagu.
1. Preskačete vežbanje kada ste umorni
Preskakanje treninga radi uštede energije zapravo radi protiv vas. U studiji Univerziteta u Džordžiji, osobe koje dugo sede, a inače su zdrave, počele su da vežbaju tri dana nedeljno, po samo 20 minuta, i izjavile su da se osećaju manje umorno i da imaju više energije nakon šest nedelja.
Redovno vežbanje povećava snagu i izdržljivost, pomaže da vaš kardiovaskularni sistem radi efikasnije i isporučuje kiseonik i hranljive materije vašim tkivima.
Studija iz 2016. godine takođe je otkrila da čak i samo 15 minuta vežbanja dnevno može da bude dovoljno za starije osobe. Dakle, sledeći put kada budete u iskušenju da legnete na kauč, bar idite u brzu šetnju – nećete zažaliti, piše “Health”.
2. Ne pijete dovoljno vode
– Čak i blaga dehidriranost što je samo dva odsto normalnog gubitka tečnost, utiče na nivoe energije – kaže dijetetičarka Ejmi Gudson za “Texas Health Ben Hogan Sports Medicine”.
Dehidratacija prouzrokuje smanjenje zapremine krvi, što krv čini gušćom. Ovo zahteva da vaše srce pumpa manje efikasno, smanjujući brzinu kojom kiseonik i hranljive materije stižu do vaših mišića i organa.
3. Ne konzumirate dovoljno gvožđa
Nedostatak gvožđa može da učini da se osećate usporeno, razdražljivo, slabo, ali i nesposobno da se fokusirate.
– To vas čini umornim jer manje kiseonika putuje do mišića i ćelija – kaže Gudsonova.
Povećajte unos gvožđa da biste smanjili rizik od anemije. Dodajte nemasnu govedinu, pasulj, tofu, jaja (uključujući i žumance), zeleno lisnato povrće, orašaste plodove i puter od kikirikija, pa to kombinujte sa hranom bogatom vitaminom C, jer ovaj vitamin poboljšava apsorpciju gvožđa kada se uzimaju zajedno.
Nedostatak gvožđa može da bude i posledica osnovnog zdravstvenog problema, tako da, ako imate simptome nedostatka gvožđa, trebalo bi da posetite svog doktora.
4. Preskačete doručak
Hrana koju jedete podstiče vaše telo, a kada spavate, vaše telo nastavlja da koristi ono što ste pojeli za večeru prethodne noći kako bi vaša krv pumpala i transportovala kiseonik. Dakle, kada se probudite ujutru, trebalo bi da dopunite “gorivo”, tako što ćete doručkovati. Ako preskočite doručak osećaćete se usporeno.
Gudsonova preporučuje doručak koji uključuje celovite žitarice, nemasne proteine i zdrave masti. Dobri primeri uključuju ovsene pahuljice sa proteinskim prahom i malo kikiriki putera, smuti napravljen od voća, proteina u prahu, nemasnog mleka i bademovog putera ili jaja sa dve kriške tosta od celovitih žitarica i nemasnog gustog jogurta.
5. Previše jedete nezdravu hranu
– Namirnice pune šećera i prostih ugljenih hidrata dovode do brzog povećanja nivoa šećera u krvi. Stalni skokovi šećera u krvi praćeni oštrim padom prouzrokuju umor tokom dana – kaže Gudsonova.
Održavajte nivo šećera u krvi stabilnim tako što ćete na, primer, napraviti obrok koji sadrži pečenu piletinu, ne prženu i smeđi pirinač, losos i slatki krompir ili salatu sa piletinom i voćem.
6. Imate problema da kažete “ne”
Previše ugađanja drugima često šteti vašoj sreći i crpi previše energije. Da stvar bude još gora, vremenom vas može učiniti ogorčenim i ljutim.
– Ako vaš šef želi da vidi da li možete da radite subotom, ne morate da kažete “da”. Naučite se da kažete “ne”, i to naglas – predlaže Suzan Albers, licencirani klinički psiholog sa klinike Klivlend.
7. Radite i dok ste na odmoru
– Provera imejla kada bi trebalo da se opustite, jer ste na odmoru, nije baš dobra ideja – kaže dr Lombardo.
Isključivanje i dopuštanje sebi da se zaista opustite omogućava vašem umu i telu da se podmlade i da se snažnije vrate na posao.
– Kada zaista pravite pauze, bićete kreativniji, produktivniji i efikasniji kada se vratite – kaže Lombardo.
8. Oslanjate se na kofein da biste preživeli dan
– Studije pokazuju da su do tri šoljice kafe dnevno dobre za vas, ali nepravilna upotreba kofeina može ozbiljno da poremeti vaš ciklus spavanja i buđenja – kaže dr Tofi.
Kofein blokira adenozin, nusprodukt aktivnih ćelija koji vas tera da spavate dok se on akumulira.
Studija objavljena u “Journal of Clinical Sleep Medicine” otkrila je da konzumiranje kofeina čak šest sati pre spavanja utiče na san, pa se potrudite da posle podne ne uzimate kofein, ali pazite i na druge izvore kofeina, pored kafe.
9. Vikendom ostajete do kasno budni
– Do kasnih sati subotom uveče ostajete budni, a zatim spavate u nedelju do kasno ujutru, što može da dovede do poteškoća da zaspite u nedelju uveče, a onda sledi “pospani” ponedeljak – kaže dr Tofi.
Umesto kasnog nedeljnog buđenja, pokušajte da se probudite u uobičajeno vreme, a zatim odspavate popodne.
– Dremanje oko 20 minuta omogućava telu da se napuni energijom bez ulaska u dublje faze sna, što obično dovedi do toga da se probudite umorniji – kaže doktor.
Jeste li znali da preparati protiv opadanja kose nisu samo otrcana fora, već da zaista deluju? Popisali smo one najbolje, na vama je da odaberete.
Preparati protiv opadanja kose i njihova uloga
Preparati protiv opadanja kose, imaju ulogu da smanje opadanje, da regenerišu skalp, da ojačaju lomljivu kosu i da stimulišu rast nove kose u korenu.
Kada na problem opadanja ne može fizički da se utiče, onda je vreme da definitivno potražite pomoć od preparata koji će u dobroj meri smanjiti, a možda i potpuno oporaviti kosu i vratiti joj volumen.
Njihova funkcija, pre svega jeste obnova vaše kose i njeno jačanje u cilju sprečavanja daljeg opadanja. Preparati koji dokazano pomažu pravilnoj nezi kose sklone opadanju, trebalo bi da poboljšaju cirkulaciju kože glave i potpomognu rastu nove kose, nahrane i ojačaju vlasi, hidriraju teme, i spreče pojavu peruti usled isušivanja skalpa.
Kada odaberete jedan takav multifunkcionalni preparat, znajte da ste problem rešili. Veliki je izbor preparata koji vam mogu u tome pomoći, a najčešće korišćeni su šamponi, losioni, ampule i maske.
S obzirom da se problem opadanja javlja kod muškaraca i kod žena gotovo u istoj meri, bez obzira na uzrast, slobodno možemo reći da se isto tako i izbor preparata ne razlikuje mnogo. Postoje neka razmimoilaženja, a dalje u tekstu čitamo i koja.
Preparati protiv opadanja kose kod muškaraca
Smatra se da je najčešći uzrok opadanja kod muškaraca, genetika. Međutim, iznenadićete se koliko drugih uzročnika dovodi do gubitka kose, a da nemaju veze sa genetikom.
Gljivično oboljenje kože glave, stres, nedostatak proteina u ishrani, višak vitamina A u organizmu, imaju dobre zasluge za pojačano ispadanje vlasi. Uvek imajte na umu da je vaš odraz u ogledalu rezultat unutrašnjeg zdravlja i da se u mnogome treba njim pozabaviti. Kada rešite te probleme, pređite na fizičko rešavanje i estetiku svog izgleda, koja vam zaista vraća samopouzdanje.
Teško je izmeniti uticaj gena, ali ako na vreme krenete sa pravilnom negom kose i generalno promenite stil života, velike su šanse da zadržite kosu na svojoj glavi.
Šamponi za muškarce protiv opadanja kose uglavnom daju dobre rezultate. Jako je važno da budu blagi, na prirodnoj osnovi. Nihova uloga je da čiste teme, uklanjajući višak masnoće sa temena, popravljaju strukturu vlasi, jačaju kosu, smanjuju opadanje i pospešuju rast nove kose.
Jedan takav, sasvim slučajno pronašao je i Nikola. Njegova kosa je bila toliko proređena na zaliscima, perutala se i pojačano mastila. Dugo nije mogao da pronađe preparat koji mu odgovara i bio je beznadežan. Sada mu je kosa gusta, zalizaka skoro i da nema, zdrava je i kvalitetna, da čovek prosto ne poveruje da se nekada borio sa ćelavošću. Njegovo iskustvo može pomoći i vama, ako se borite sa istim problemom. Pročitajte na sledećem linku šta mu je bio kec iz rukava:https://minutzamene.com/kako-sam-smanjio-opadanje-kose-ponovo-je-progustio/
Minoksidil sprej (Pilfud) je rastvor u rašpršivaču koji se koristi u terapiji kod pojačanog opadanja kose. Važno je da napomenemo da je to sprej koji pripada grupi lekova i može se koristiti samo uz konsultaciju lekara, tačnije kada je postavljena dijagnoza alopecije.
Mnogi ga koriste i onako, na svoju ruku, iako nije baš preporučljivo. Kada opadanje kose nije u velikoj meri zastupljeno, bolje je koristiti domaće biljne preparate, poput biljnih šampona, preparate na bazi ricinusovog ulja, a minoksidil ostaviti za neka ozbiljnija stanja. Upotreba minoksidil spreja obično ide u kombinaciji, po savetu lekara, sa hormonskim tabletama iz grupe Finasterid, gde daju najbolje rezultate.
Preparati protiv opadanja kose kod žena
Gubitak kose kod žena je uglavnom specifičan i manifestuje se na sledeći način, kosa se prvo istanji u volumenu, zatim na vrhu glave. Linija razdeljka biva sve šira, dok vidno opadanje počinje golim okom da se primećuje.
Kada žena ne može različitom frizurom da zakumflira nedostatak kose, znači da je situacija alarmantna i da je potrebno pozabaviti se njome.
Nekada je dovoljno primeniti samo pravilnu negu. Ponekad je potrebno uključiti hormonsku terapiju, a ponekad situacija iziskuje kombinovano lečenje.
Većinom se žene odlučuju za upotrebu i isprobavanje različitih preparata ne bi li uklonili ovaj svoj problem. Kada se odlučite za biranje preprata, neka vam voodič ka onom najboljem bude i njegov sastav, tj sastojci od kojih je sastavljen. Na primer, šamponi protiv opadanja kose moraju biti blagi i prirodni, bez dodatih sulfata i parabena. Blagi prirodni sastojci hrane koren dlake i omogućavaju formiranje jačeg folikula i rast nove kose, normalne jačine i debljine.
Sari je Vlasilan šampon pomogao da potpuno promeni teksturu vlasi, da kosu oporavi i da joj vrati mekoću, sjaj i volumen. Skroz je kosu oporavila i sada je jako zadovoljna njenim izgledom. O njemu više možete saznati u tekstu ispod.
Maska za kosu takođe mora sadržati prirodna ulja, koja će kosu ojačati i vratiti joj sjaj. Maske na bazi silikona treba izbegavati, zato što samo prividno zaglade dlaku, ali zapuše skalp i onemogućavaju normalnu razmenu hranljivih materija.
Ampule, tj. serumi protiv opadanja kose su odličan izbor za ishranu korena, jer su to uglavnom koncentrovana sredstva puna aktivnih sastojaka, koja se koriste u veoma malim količinama, a daju dobre rezultate. Nuspojava skoro i da nema, kada se koriste dozirano i na pravilan raspored.
Da biste se rešile opadanja, možete se okrenuti i prirodnim rešenjima, jer sastojci koji se nalaze u prirodnim preparatima obično nam omogućavaju da pojačamo prokrvljenost, ojačamo kosu i da sačuvamo njen izgled i mekoću. Preparati protiv opadanja kose sa vitaminom B daju odlične rezultate, jer hrane dlaku celom dužinom.
Vrste preparata protiv opadanja kose
Preparata protiv opadanja kose zaista ima mnogo, a oni najkorišćeniji su:
Šampon protiv opadanja kose
Šampon protiv opadanja kose mora biti prirodan i blag za kosu i kožu glave. Vrlo su laki za upotrebu, lako se nanose i ispiraju. Imaju ekstrakte biljnih komponenata, ulja i vitaminske komplekse. Oni pomažu da se kosa nahrani, hidrira, ali i ojača. Sprečavaju opadanje tako što dubinski prodiru u koren kose i ispoljavaju svoje dejstvo direktno u srž.
Prilikom pranja, potrebno je uraditi blagu masažu glave, da bi došlo do bolje prokrvljenosti i da bi se podstakla bolja cirkulacija. Time se olakšava prodiranje aktivnih komponenata do svih delova kose i kože, i razmena materija i kiseonika je na visokom nivou.
Ukoliko se odlučite za medicinske šampone, slušajte preporuku dermatologa, jer sa njima treba oprezno. Neki mogu biti isuviše agresivni za vaš tip kose, a neki izazivaju i iritaciju i crvenilo. Vodite računa da ne pogoršate stanje lošim odabirom.
Losion protiv opadanja kose
Losion je jedan univerzalni preparat koji je namenjen i muškarcima i ženama. Dobra strana ovog preparata je ta što ga ne treba ispirati, već ga samo pustiti da se osuši i lagano utrljati u teme.
Oni sprečavaju opadanje kose, pojačavaju rast vlasi, i povećavaju gustinu, čineći dlaku debljom i otpornijom na spoljašnje uticaje.
Ampule protiv opadanja kose
Ampule protiv opadanja kose su mali koncentrovani preparati puni aktivnih sastojaka, koji se utrljavaju u kožu glave, radi očuvanja zdravlja i sprečavanja opadanja kose. Obično se ampule koriste kod kose koja je slaba i krhka, sklona pucanju, a samim tim i opadanju.
Glavni sastojci su vitamini i aminokiseline koje revitalizuju dlaku, omekšavaju kosu, dajući joj fleksibilnost već posle nekoliko tretmana. Zato ih žene i obožavaju, jer pružaju brze rezultate. Ampule podstiču koren na rad i on ponovo proizvodi dlaku.
Maske protiv opadanja kose
Maska kao samostalni preparat protiv opadanja kose, ne daje zavidne rezultate. Obično se koristi kao dopuna nekom šamponu ili nekom drugom preparatu, ali ono što je sigurno, je da kosi pruža vitalnost, mekoću i olakšava joj češljanje. Kada je kosa glatka i mekana kao svila, ne dolazi do prekomernog ispadanja vlasi, već samo onih koje se normalno u toku dana zamenjuju.
Bogata sadržina visoko koncentrovanih sastojaka biljnog porekla, pomažu kosi da joj se vrati elastičnost i mekoća, i da se naravno smanji opadanje.
Prirodni preparati protiv opadanja kose
Biljni preparati protiv opadanja kose su uvek bolja varijanta od medicinskih, osim u situacijama kada ne postoji drugi način lečenja.
Njihova dobra strana ogleda se upravo u njihovom sastavu, jer su to preparati koji nisu agresivni, potpuno dozirani i klinički ispitani, namenjeni svakom tipu kose. Bukvalno ih mogu koristiti svi za lečenje određenih problema, ali i kao prevenciju.
Prirodni preparati protiv opadanja kose ne zatvaraju folikul dlake, ne opterećuju koren, naprotiv stimulišu koren na rast i obnovu i time doprinose da kosa izgleda lepše i zdravije.
Sada se verovatno pitate šta to imaju biljni preparati protiv opadanja kose?
Prvo, oni nemaju trunke sulfata i parabena u svom sastavu. Ne sadrže silikone i jake hemijske elemente koji kosu dodatno isušuju i pomažu njenom ispadanju.
Zavisi od preprata do preparata, ali svi uglavnom sadrže biljna ulja, komponente koprive, pantenola i provitamin B.
Domaći preparati protiv opadanja kose su poslednjih godina doživeli ekspanziju na našim prostorima i zato vam predlažemo da uvek kada ste u mogućnosti, pa čak i kada nemate propratne probleme sa kosom, potpuno pređete na prirodnu kozmetičku liniju preparata.
U prirodne preparate slobodno možemo ubrojiti i domaće, tačnije one koje možete iskoristiti u svojoj kući. Mnogi ih koriste godinama i vrlo su zadovoljni delovanjem.
Beli luk kao staro narodno sredstvo protiv opadanja kose, koristi se od davnina. Utrljava se direktno u teme i tako pusti da odstoji, a zatim se ispira.
Kopriva je opštenarodna biljka, svima već poznata kao dobra u prevenciji i lečenju opadanja kose. Ima je u gotovo svim šamponima protiv opadanja, a mnogi kapi koprive dodaju u svoj šampon koji već koriste.
Mi, ipak, prednost dajemo kupovnim biljnim preparatima, zbog veće koncentracije aktivnih sastojaka koji su izdvojeni iz upravo ovih biljnih izvora.
Medicinski preparati protiv opadanja kose
Medicinski preparati protiv opadanje kose zaista jesu efikasni u rešavanju ovih problema. Oni su uostalom zato i napravljeni, ali imaju i ograničenja kada je njihova upotreba u pitanju.
Kao što prirodni preparati imaju široki dijapazon upotrebe, medicinski su usko ograničeni i usmereni samo ka rešavanju određene vrste problema.
Medicinski šamponi, sprejevi i ampule, koriste se šematski, uz preporuku lekara, pažljivo dozirani uz mogućnost prekidanja ako dođe do neke nuspojave. Među najpoznatijima su Nerilex, Mycoseb, Rigenforte, Fitoval, Minoksidil.
Najbolji preparati protiv opadanja kose
Najefikasniji preparati protiv opadanja kose jednostavno imaju zadatak to i da opravdaju. Oni smanjuju opadanje, čiste skalp, deluju direktno na koren i stimulišu rast nove kose.
Naše tržište je preplavljeno preparatima koji obećavaju uspeh. Konkretno, mi volimo da istaknemo samo one sa kojima imamo lepo iskustvo, bez obzira koliko ih neki od nas voleli ili ne. Preparati koji su se definitivno pokazali kao najučinkovitiji protiv opadanja kose, su upravo sledeći:
Vlasilan šampon
Vlasilan šamponi su šamponi za kosu sa komponentama biljnog porekla. Imaju dve linije preparata, A i B. Formula A zaustavlja opadanje, a formula B deluje direktno na koren i podrstiče rast nove kose. Reklo bi se, jedan zaokruženi, kompletni tretman. Napravljeni su od sastojaka na biljnoj bazi. Izdvojićemo piroctone olamine koji deluje protiv peruti, ulja pšeničnih klica, ulja lavande i mente, ekstrata kamilice, hamamelisa, šea butera, alantoina.
Svi ovi sastojci zajedno udruženi imaju samo jednu ulogu, a to je da slabu i retku kosu, oporave, vrate joj gutinu i volumen, sjaj i mekoću. U tome su zaista i vodeći.
Odličan su izbor za sve one koji imaju ove i slične probleme sa kosom. Uz to, Vlasilan šamponi smanjuju mogućnost opadanja kose, popravljaju strukturu vlasi, jačaju kosu. Svoje dejstvo baziraju na optimalnoj koncentraciji biljnih sastojaka visokog kvaliteta, savršeno iskombinovanih da čiste kosu i kožu glave, da pomažu obnavljanju i jačanju struktura vlasi, i zato ih svako treba probati.
Ducray anaphaze šampon
Šampon protiv opadanja kose koji se koristi kao dopuna tretmanima protiv opadanja kose. Mnogi ga koriste i za održavanja stanja, jer jača i revitalizuje strukturu dlake.
Ovaj krem šampon priprema kožu glave za primenu preparata protiv opadanja. Sadrži tocoferol nikotinat koji podstiče mikrocirkulaciju u koži glave, važnu za rast i razvoj kose. Kompleksi vitamina B kojima šampon obiluje, pomažu jačanju oslabljenog korena kose. Kremasta struktura omogućava laganu masažu tokom pranja.
Ervamatin losion
Ervamatin losion i šampon je linija kozmetike biljnog porekla, specijalizovana za rešavanje problema opadanja kose. Koriste se još i za uklanjanje peruti, viška masnoće, seboreje, kod slabe i proređene kose.
U njihov sastav ulaze jedinstveni biljni preparati sa teritorija Amazonije koji dubinski čiste vlasište, ublažavaju simptome peruti i masne kose.
Oporavak kose se odvija u tri faze koje traju po mesec ili dva dana.
Prva faza: obnavlja folikul dlake u kome se nalazi koren kose. Druga faza: Kosa prestaje da opada Treća faza: kosa počinje da raste
Vichy dercos aminexil clinical 5 – ampule za kosu
Vichy ampule protiv opadanja kose pogodne su i za muškarce i za žene. Imaju široki spektar delovanja, i kosi pružaju višenamnsku negu protiv opadanja kose. Vrh aplikatora je pogodan za stimulativnu masažu skalpa.
Koristi se jedna ampula dnevno, tokom 6 nedelja, kada je opadanje kose intenzivno. Za održavanje rezultata, koriste se 3 amupule nedeljno.
Ove ampule sadrže ekstrakt ricinusovog ulja, piroctone olamine, niacinamid, kofein koji stimuliše mikrocirkulaciju.
Za kraj…
Kada sve ovako grubo sagledamo, preparati protiv opadanja kose imaju itetako značajnu ulogu za oporavak kose i njen izgled. Još kada su prirodni, onda ta cela priča zaista ima srećan kraj.
Zato, ne gurajte probleme pod tepih, nego pomozite kosi i zaustavite opadanje.Ovi preparati vam u tome zaista mogu pomoći.
POVEZANI ČLANCI
Minoksidil za kosu: upotreba, cena i iskustva
Propuštate li blagodeti koje pruža kopriva za kosu?
Razne pojave na koži ponekad ignorišemo jer mislimo da su bezazlene i da će proći same od sebe, ali one su često pokazatelj da nešto ne valja s našim zdravljem. Donosimo vam spisak kožnih promjena na koje obavezno morate obratiti pažnju jer one mogu biti prvi znak bolesti.
1. Uzdignute crvene mrlje s ‘ljuskicama’
One su prvi znak psorijaze, hronične imunološke bolesti kože koja uzrokuje upalne procese zbog kojih naposljetku dolazi do iritacije i stvaranja mrlja. Stres je jedan od velikih ‘okidača’ psorijaze.
2. Suha koža popraćena osjećajem svrbeža
Kada primijetite ovakve pojave na koži tokom zime, vjerovatno je u pitanju samo stanje uzrokovano hladnoćom i suhim zrakom. Međutim, ako vam je koža konstantno suha i popraćena svrbežom koji ne nestaje, osjećajem umora ili gubitkom težine, onda postoji velika vjerovatnost da vam probleme stvara štitnjača.
3. Crvene kvržice
Negativne emocije loše djeluju na naše zdravlje, a ovakve promjene na koži mogu biti manifestacija stresa i anksioznosti. U svakom slučaju, posjetite dermatologa ili svog liječnika opće prakse kako biste ustanovili koji je korijen problema.
4. Akne i pojačan rast dlačica
Kada ove dvije kožne promjene dolaze u ‘paketu, obično su znak hormonalnog disbalansa. Akne na bradi, obrazima i leđima te dlačice na licu, trbuhu ili prsima prvi su simptomi sindroma policističnih jajnika.
5. Žute kvržice na rukama i nogama ili tamne ‘baršunaste’ mrlje
Osobe koje imaju problema s razinom šećera u krvi ili prekomjernom težinom moraju obratiti pažnju na svoju kožu. Žute kvržice pojavljuju se zbog visoke razine triglicerida u krvi i dijabetesa. Tamne baršunaste mrlje na vratu ili rukama također su jedan od znakova dijabetesa.
Naučnici sa Univerziteta u Virdžiniji identifikovali su 14 gena koji mogu da dovedu i tri koja mogu da spreče povećanje telesne težine. Nalazi otvaraju put za tretmane koji bi se koristili u borbi protiv zdravstvenog problema koji pogađa sve više ljudi širom sveta.
– Znamo za stotine varijanti gena za koje je veća verovatnoća da će se pojaviti kod osoba koje pate od gojaznosti i drugih bolesti. Ali veća verovatnoća da će se pojaviti ne znači da će izazvati bolest – kažu naučnici.
Ova neizvesnost je glavna prepreka za identifikaciju ciljeva za lečenje gojaznosti. Da bi prevazišli ovu barijeru, naučnici su razvili automatizovani sistem za istovremeno testiranje stotina gena na uzročnu ulogu u gojaznosti, piše “Science Daily”.
– Naš prvi krug eksperimenata otkrio je više desetina gena koji prouzrokuju i tri gena koji mogu da spreče gojaznost – rekla je Ejlin O’Rurk sa Odeljenja za ćelijsku biologiju Medicinskog fakulteta i Robert M. Bern Centra za istraživanje kardiovaskularnih bolesti i dodala:
– Očekujemo da će naš pristup i novi geni koje smo otkrili ubrzati razvoj tretmana za smanjenje telesne težine.
Gojaznost i naši geni
Novo istraživanje pomaže u rasvetljavanju složenih odnosa gojaznosti, ishrane i DNK. Gojaznost je postala epidemija, koju u velikoj meri pokreću visokokalorična ishrana bogata šećerima. Sveprisutan sedalački način života takođe ima veliku ulogu. Ali i naši geni imaju važnu ulogu, regulišući skladištenje masti i utičući na to koliko dobro naša tela sagorevaju hranu.
– Dakle, ako možemo da identifikujemo gene koji pretvaraju višak hrane u mast, mogli bismo i da pokušamo da ih inaktiviramo lekovima – rekla je O’Rurk.
Naučnici su identifikovali stotine gena povezanih sa gojaznošću – što znači da su ti geni, manje ili više zastupljeni kod ljudi koji su gojazni, nego kod ljudi sa zdravom težinom.
Izazov je utvrđivanje koji geni imaju uzročnu ulogu tako što direktno pomažu u sprečavanju gojaznosti.
Ispitivanje na crvima
Crvi su doneli velike koristi za nauku. Korišćeni su za dešifrovanje delovanja uobičajenih lekova, uključujući antidepresiv Prozak, kao i lek za stabilizaciju glukoze.
Što je još impresivnije, u poslednjih 20 godina tri Nobelove nagrade su dodeljene za otkriće ćelijskih procesa koji su prvo primećeni kod crva, ali su se zatim pokazali kao kritični za bolesti poput karcinoma i neurodegenerativnih bolesti.
Oni su takođe bili fundamentalni za razvoj terapije zasnovane na RNK tehnologiji.
U novom radu koji je upravo objavljen u naučnom časopisu “PLOS Genetics”, O’Rurk i njeni saradnici koristili su crve za pregled 293 gena povezanih sa gojaznošću kod ljudi, sa ciljem da definišu koji od gena zapravo izaziva ili sprečava gojaznost. To su učinili tako što su nekeima uveli redovnu ishranu, a nekima ishranu bogatu fruktozom.
Ovaj model omogućio im je da identifikuju 14 gena koji izazivaju gojaznost i tri koja pomažu u njenom sprečavanju. Izuzetno je to da su otkrili da je blokiranje delovanja tri gena koji su sprečili da crvi postanu gojazni dovelo i do toga da žive duže i imaju bolje neuro-lokomotorne funkcije. To je upravo ona vrsta koristi za koju se proizvođači lekova nadaju da će dobiti od lekova protiv gojaznosti.
Naravno, potrebno je više istraživanja. Ali istraživači kažu da su pokazatelji ohrabrujući. Na primer, blokiranje dejstva jednog od gena kod laboratorijskih miševa sprečilo je povećanje telesne težine, poboljšalo osetljivost na insulin i smanjilo nivo šećera u krvi.
Ovi rezultati, kao i činjenica da su geni koji se proučavaju izabrani jer su povezani sa gojaznošću kod ljudi, obećavaju da će rezultati biti verodostojni i kod ljudi, kažu istraživači.
– Terapije protiv gojaznosti su hitno potrebne za smanjenje ove pojave kako kod pacijenata, tako i za zdravstveni sistema – rekla je O’Rurk i dodala:
– Naša kombinacija ljudske genomike sa testovima uzročnosti na modelnim životinjama obećava da će ciljevi koji su povezani sa gojaznošću imati veće šanse za uspeh u kliničkim ispitivanjima zbog predviđene povećane efikasnosti i smanjenih nuspojava.
U nedostatku ribe, Mirko zvani Mokri je ovu čorbu uspevao da skuva čak i od pilećih bataka o čemu su i novine pisale. Ali, kada je ribe bivalo, spremao je ovako: U loncu od sedam litara vrlo kratko je na zejtinu pržio tri usoljene glavice seckanog crnog luka, glavicu iseckanog belog luka, pola kile očišćene i oljuštene zeleni (šargarepa, paškanat, peršun i celer), tri ljute papričice.
Kada je sve smekšalo, začini se s nekoliko listova izdrobljenog lorbera, mlevenim biberom i alevom paprikom. Oko kilogram bele ribe i nekoliko bandara ili grgeča se isecka, pa nalije sa tri litre vode i vrati na vatru. Krčka se dok se riba ne raspadne.
Najteži deo posla tek sledi: kroz đevđir valja sve propasirati da se dobije gusta masa, kao kakav pire, što se onda vrati na vatru, pa kuva sve nalivajući još litrom soka od paradajza i isto toliko belog vina.
Proba se, po potrebi dosoli, zabiberi ili zaljuti, pa ubaci još kilogram kvalitetne ribe (som, šaran, kečiga) isečene na komade, i veza lista peršuna pa kuva dok se riba ne skuva.
Belog vina mora da je više od litra, jer van svih pravila, ova čorba i pije i traži vino.
Razni su načini za pripremanje alaskog paprikaša. No, jedno pravilo je svima zajedničko: što više razne ribe, to je i paprikaš em ukusniji em svedoči o uspešnom ribolovu kuvara.
Alasi koji su „alasi“ na pijaci nabave bar četiri vrste ribe. Dve od onih masnijih: dakle šaran, som, manić, kečiga, linjak. Još dve od onih posnijih: štuka, smuđ, pastrmka.
Ukupno tri kilograma ribe.
Dublji sud se dobro naulji, pa sve uz mešanje proprže tri glavice crnog luka iseckanog na rebarca.
Naravno, luk se posoli jer tako brže smekša.
Onamo se pripremi još i veza zeleni što se isecka na kružiće, nekoliko slatkih paprika što se iseckaju na kockice, dve-tri ljute papričice se takođe usitne, pa sve promeša. Naravno, očisti se i isecka i cela glavica belog luka.
Onamo se riba očisti pa iseče na šnicle, usoli i ostavi da stoji desetak minuta.
Dok je sve to gotovo i onaj luk je smekšao pa je vreme za završnicu. Luk se razgrne pa komadi ribe nežno poslažu jedan do drugog. Sve se prekrije polovinom seckanog povrća, zabiberi i obilno zapraši alevom paprikom. Stave se još i dva lista lorbera. Onda se ponovo naređa riba, pa druga polovina povrća, opet biber, aleva paprika, lorber.
Nalije se još belim vinom tako da sve ogrezne. Za ovu količinu biće buteljka od sedam deci taman. Kuva se na tihoj vatri, ne sme da se meša varjačom, ali se šerpa povremeno lagano protrese.
Može da se jede sa hlebom, može sa kuvanim testom, može i sa krompirom, ali se u svim slučajevima pije propisno rashlađeno belo vino.
Štuka, kod nas ne preterano cenjena riba, pa samim tim i relativno jevtina, u Francuskoj zauzima počasno mesto među rečnim zadovoljstvima. Tik pored smuđa.
Lepa je kad se prži, nezaobilazna je u pripremi paštete, može kao smuđ da se pohuje na „orli“ način, ali kad se spremi u saftu prosto se sama jede, a kosti otpadaju s mesa bez truda i napora.
Štuka se, dakle, očisti i iseče na šnicle kao da će se pržiti. Osuši se i posoli.
U šerpi valja prodinstati glavicu na rebarca iseckanog crnog luka sa kašičicom začina od povrća što je poznat pod raznim imenima (od „vegete“ do „začina C“ čitav je niz surogata). Preko luka se poređaju šnicle od štuke, pa sve nalije čašom belog vina (šardone će se lepo uklopiti i kasnije za trpezom), sokom od limuna i šoljicom vode.
Sve se na laganoj vatri dinsta ne duže od petnaestak minuta, koliko mesu treba da smekša i počne da se odvaja od kostiju.
Riba se izvadi na tanjir, a na šporetru pripremi sos: kašika brašna proprži se na malo ulja, a onda polagano, kao kad se pravi bešamel naliva povrćem, limunovim sokom i vinom u kojem se pirjanila riba. Po potrebi dolije se još čašom vruće vode. Na samom kraju u sos se usecka i veza peršunovog lista, a kad se ne posti začini čašom jakog milerama.
Vrućim sosom, neposredno pred služenje, zalije se suva riba što tek tad postaje sočna.
Dakle, smuđ može da se prži, pohuje, melje za paštetu… ali porcijašice od 200 do 300 grama prosto su stvorene za rernu.
Valja imati tavu koja će se dobro zamastiti maslinovim zejtinom, a onda po njoj prosuti dve glavice crnog luka iseckane na rebarca. Posoli se, pa odozgo još naređa pola kila krupnijeg krompira isečenog na kolutove. Opet se posoli, pa sve pripusti regularno zagrejanoj rerni (225 stepeni) na pola sata.
Foto: Miroslav Dragojević
Riba se očisti, iseče na šnicle debljine prsta, posoli pa osuši i ostavi da malo odstoji. Taman dok u tavi onaj krompir nije počeo da rumeni. Tava se na kratko izvadi iz rerne, preko krompira se, jedna do druge, poslažu šnicle od ribe, kome je do ukrašavanja u sredinu stavi glavu, pa sve zalije s dve kašike paradajz pirea rastvorenog u malo vode (ili dva deci đusa od paradajza) i začini mlevenim crnim i zelenim biberom u zrnu, listom lorbera, seckanom glavicom belog luka i iseckanom vezom peršuna.
Sve se još prelije čašom belog vina, pa zapeče na regularnih 225 stepeni desetak minuta, ne duže, da se riba ne presuši.
Kao smuđ suva riba snežnobelog mesa ume da postane sočna.
Valja samo, pre svega napraviti adekvatan sos na ringli.
Dakle, jedna glavica crnog, a najbolje crvenog luka iseče se na rebarca, posoli, pa prodinsta da zacakli, a nikako ne porumeni. Ovo stoga da riba kasnije ne bi imala ukus na gulaš.
Dve kile svežeg paradajza, odnosno isto toliko pelata iz konzerve, pridruži se luku pa ukuva dopola. Malo se zaljuti zelenim biberom u zrnu, pa obazrivo začini mediteranskim začinima: majčinom dušicom, ruzmarinom, timijanom, bosiljkom, majoranom i origanom. Odloži se na stranu.
Ribetina od oko kilo i po regularno se očisti, osuši suvom krpom, nakapa limunovim sokom i posoli, pa na samo minut-dva na vrelom zejtinu proprži prvo s jedne, onda i s druge strane. Tek toliko da dobije koricu.
Kad je i to završeno, paradajz sos se uspe u veliki đuveč, odozgo nežno položi neman, sve pokrije aluminijumskom folijom, pa pripusti rerni na tri frtalja sata, na nešto manje od 200 stepeni. Onda se folija skine, rerna pusti na najjače, sve vrati u toplo na još petnaestak minuta, a gostima iznosi takvo kakvo je izašlo iz rerne: u đuveču koji je i sam po sebi praznik za oči.
Priča kazuje da je, u vreme dok kasapnice i tovljena živina nisu postojali, riba bila često na trpezi naših predaka. Tako, ista priča veli da je jedan od najpoznatijih srpskih specijaliteta bio đuveč od – šarana i jesetre.
Ko će ga znati. Lako je danas izmišljati juče.
Jer, kako uhvatiti jesetru kada je, zarad energije i dokaza vekovnog prijateljstva sa braćom Rumunima, Dunav pregrađen baš tamo gde se jesetra mrestila, ne znamo. Ali, srećnici znaju kako da dođu do pravog rečnog šarana, a u nedostatku jesetre, zadovoljiće se i minijaturama. Dakle, kečigama.
Ribe, ukupno kilo i po do dva, svakako valja očistiti od krljušti, kečige i od glave. Onda se iseku na šnicle, usole, pa ostave da sačekaju dalje.
Na dosta zejtina se, u povećoj šerpi, redom dinsta pola kile sitno iseckanog i usoljenog crnog luka, veza zeleni i koren celera pride, još pola kile očišćene i na krupne komade isečene babure ili slatke crvene paprike šilje. Kada je sve udinstano dopola, doda se još pola kile oljuštenog paradajza koji samo malo treba da smekša, tek da otpusti vodu.
Kada svem ovom povrću vreme nije, sveži paradajz će zameniti pire, paprike suve, crvene i slatke šilje, pa može u šerpu s povrćem da se ubaci još šolja pirinča, začini tucanim biberom, alevom paprikom, lorberom i solju po potrebi.
Malo se, sve mešajući dinsta dok pirinač ne nabubri. Sve se saspe u zemljani sud, veći đuveč gde će se peći.
Komadi ribe se ušuškaju u ovu smešu od povrća, pa sve prepusti rerni na regularnih 225 stepeni.
Gotovo je kad pirinač načisto smekša.
Da li se ovako spremao đuveč od ribe i u vreme pre hidrocentrale – ne znamo. Znamo samo da i uz ovaj đuveč, bez jesetre, obavezno sledi pitanje: „Šta, zar nema više?!?’’
Za šarana vele da je prase među ribama, a ako je još i tovljen, onda je to pravo svinjče. Ali, ima načina da se spremi tako da se ovo i ne primeti. Valja samo voditi računa gde se šaran pazari, jer iz nekih ribnjaka ima neprijatan miris na mulj, dok se iz drugih („Ečka“) slobodno može takmičiti sa braćom sa slobode.
Izbor ostavljamo čitaočevom iskustvu, a mi napominjemo da se šaran sprema s belim vinom, pa je ovo još jedan od načina za pripremu takozvanog pijanog šarana. Oni što rade s vinom reći će da taj izraz ne vole, jer vino je napitak za uživanje i podizanje raspoloženja, a ne za pijančenje, ali tradicija je ponekad jača od argumenata.
Foto: Miroslav Dragojević
Šaran od oko dve kile se očisti, pa celom dužinom zareže na komade kolike će kasnije biti porcije.
Kako s jedne, tako i s druge strane.
Posuda u kojoj će se peći samo se malo zamasti zejtinom, tek da se riba ne zalepi za dno pre nego što počne da ispušta sopstveni višak masti.
Dve glavica crvenog luka iseku se na rebarca, dve glavice belog očiste i svaki čen samo prepolovi, isecka se i veza peršunovog lista, pa sve pomeša s petnaestak plodova suvih šljiva. Ovo se posoli, pa smesom napuni stomak šarana, a višak razastre okolo. Na vrhu se još samo malo posoli i zamasti, najbolje maslinovim uljem. Sve se još nalije čašom belog vina pa peče na tihoj vatri gotovo ceo sat. Dakle, na 150 do 200 stepeni, koliko treba da se istopi ona riblja mast.
Šaran sa suvim šljivama je jelo prepuno izuzetaka od pravila: prija i uz lagana crna vina, ko voli jede ga sa svežom ljutom paprikom, a šljiva dokazuje da nije voće nego povrće.
Ne treba putrovati čak do Irske (mada su pastrmke iz njihovih potoka ukusnije nego one kalifornijske iz ribnjaka) da bi se pripremila ova đakonija što traži malo truda i veštine, ali svakako je vredna uživanja za trpezom.
Ribice, dakle porcijašice od oko 200 grama valja očistiti, pa pažljivo uzduž preseći napola i izvaditi kičmenu kost, ali tako da glava i rep ostanu na svom mestu. Ribe se osuše, posole i ostave na stranu da čekaju dalje.
U šerpi se zagreje malo ulja pa proprži pola kašike brašna, naliva vrelom vodom, ali tako da na kraju ostane gusto. Sve se još umeša s dve kašike rendanog rena, još malo prokuva, pa skloni s vatre i umeša čaša kisele pavlake.
Ovim sosom napuni se sredina od ribe, pažljivo sve zatvori, pa uveže koncem da riba ponovo izgleda kao da je tek ulovljena. Prži se standardno na vrelom ulju, dakle uvaljano u brašno dok ne porumeni, onda poređa na tanjir i izvadi konac.
Onaj sos se vrati na vatru, pripremi čaša vrele vode, pa sve razblaži tako da lako teče i ovim sosom preliju ribe u tanjiru.
Riblja musaka
Riba – 2 kg; krompir – 2 kg; pavlaka – 1 čaša; mleko – 1 čaša; veza seckanog peršunovog lista; beli luk – 1 glavica; maslinovo ulje; so
Pre svega važna je riba. Ne bilo koja: štuka ili smuđ, manić ili som što je najbolje, za nuždu može i zamrznuti oslić, ali to onda nije to.
Važan je i krompir: najbolje ivanjički roze. Pavlaka, mleko, peršun, beli luk…
Kad je sve na stolu, ribu valja očistiti, iseći na krupne komade, obariti u slanoj vodi tako da se ne raspada, ali lako skida s kostiju, pa otkostiti.
Krompir se očisti, iseče na kolutove, pa poređa na dno nauljene crepulje. Posoli se, odozgo poređaju komadi otkošćene ribe, a sve zalije mešavinom pavlake i mleka (pola-pola) i začini vezom seckanog peršunovog lista i sitno seckanom glavicom belog luka. Na kraju se sve poklopi krompirom, još posoli, zalije maslinovim uljem i peče dok krompir na vrhu ne počne da rumeni.
Sir je dragocena namirnica u ishrani, jer je bogata proteinima i važnim vitaminima, a dobar ukus je nesporan. Takođe, dobro je znati koji sirevi odgovaraju našim potrebama, jer nije baš svakome preporučljivo masno i slasno parče na tanjiru.
Sveži artikli poput onog iz španske regije Burgos, kvarka ili krem sira odlična su užina pre ili posle vežbanja, zatim večera, ili dodatak salati, dok se mogu služiti i samostalno uz sveže ili suvo voće, ili semenke. Ovde je važno napomenuti i to da su odlični i za imuni sistem.
Parmezan i slični tvrdi sirevi dobri su za osobe kojima smeta laktoza, a poznato je da se odlično idu uz grožđe, smokve, a mogu i da se narendaju preko paste. Sirevima koji se tope nećemo posvetiti puno pažnje, jer nam je danas akcenat na onim koji sadrže malo masnoće, a puno proteina.
1. Vurda
Bilo da je jedete samostalno, uz malo meda ili voća, vurda lako zasiti i poželjna je ukoliko ste na dijeti, jer sadrži kalcijum i vitamine.
2. Mocarela
Ovaj sir može se konzumirati povremeno, jer je niskokaloričan, i odličan kao dodatak salati i jelima. Njegova prednost je doprinos lakšem varenju.
3. Svež sir
O njemu smo već pisali u uvodnom delu, tako da znate šta vam je činiti nakon povratka iz teretane.
4. Krem sir
Za njega se smatra da ubrzava metabolizam, jer sadrži proteine i više puta spomenuti kalcijum.
5. Feta sir
Feta je raznovrsna u jelovniku, a ukoliko se koristi umereno doprinosi dobrom zdravlju, zbog vitamina i minerala.
6. Parmezan
Kao što smo već naglasili, parmezan je nezamenljiv po ukusu, ali sa merom, serviran u komadićima ili narendan.
7. Čedar
Ova vrsta sira pogodna je za osobe koje ne podnose prisustvo laktoze u mlečnim proizvodima, jer je zastupljena u maloj meri. Između ostalog u sebi ima i vitamin A.
8. Panela sir
Procenat masnoća u parčetu ovog sira ne prelazi brojku 20, a može se jesti i kao desert.
9. Kozji sir
Ovaj sir ima probiotsko dejstvo, i donosi mali unos zasićenih masti. Može se konzumirati uz salatu ili parče hleba.
10. Kvark
Kao zamena za jogurt veruje se da je ovo možda i najlaganija varijanta, zbog malog prisustva masti.
Do obale reke, pod siluetom spomenika Petra Velikog, nalazio se kompleks bazena, na mestu gde je do Oktobarske revolucije stajao hram istog imena.
Srušen je, kao „ogromno, ali bez ukusa sagrađeno zdanje“, da bi bio napravio mesto Dvorcu Sovjeta, zamišljenoj impozantnoj megastrukturi visokoj 320 metara, sa spomenikom Lenjina na vrhu od dodatnih 100 metara, velikom salom od 20 hiljada i malom od 6 hiljada mesta.
„Putevoditelj“, vodič kroz Moskvu iz 1937. godine, daje sliku užasne sudbine moskovskih hramova u komunizmu.
Najgore su prošli manastiri i crkve koji su potpuno srušeni, kao što su Kazanska katedrala i Iverska kapela na Crvenom trgu, Strasni manastir na Puškinovom trgu i Simonov manastir, od koga su ostale samo dve kule.
One nisu porušene da bi pokazale, po rečima Gorkog, „obrazac kulture prošlog“.
Nestala je crkva Uspenja na Pokrovki, obrazac moskovskog baroka. Kremaljske crkve – Uspenski, Blagoveštenski i Arhangelski sabor, hram Vasilija Blaženog, Andronikov, Donski i Novodevičji manastir pretvoreni su u muzeje.
U okviru Strasnog manastira bio je, pre rušenja, organizovan Centralni antireligiozni muzej saveza borbenih bezbožnika, koji je otkrivao „mračne strane“ religije i „reakcionarnu ulogu ruske crkve“, a ekskurzijama su pokazivani hemijski eksperimenti, koji su „razobličavali crkvena čudesa“.
Nakon sloma komunizma započelo je vaskrsnuće moskovskih hramova.
Pored hrama Hrista Spasitelja, ponovo su sagrađene Kazanska katedrala i Iverska kapela, a crkve, od kojih su neke bile pretvorene u skladišta, otvorene su za versku službu.
Kremaljske crkve ostale su u statusu državnih muzeja, a u Blagoveštenskom saboru, „parohijskoj crkvi velikih knezova i careva moskovskih“, na Blagovesti služi patrijarh.
Prema narodnom verovanju, čuvarkuća štiti kuću i porodicu od požara, udara gromova.
Čuvarkuća – ovako su je nazvali stari Grci i Rimljani koji su njen sok koristili za zaštitu drugih biljaka od štetočina i gusenica.
Čuvarkuća je višegodišnja biljka koja može da naraste i do 30 centimetara. Što se tiče njenog opstanka u prirodi, veoma dobro podnosi i niske i visoke temperature.
Ono što je lekovito kod ove biljke je to što ona sadrži jabučnu i mravlju kiselinu. Široko je rasprostranjena u narodnoj medicini, i njoj se prepisuje delovanje na imunološki sistem i lečenje kancerogenih oboljenja.
Čuvarkuću ćete čuti i pod imenom “uhovnik” jer je dobra za ispiranje i eliminisanje viška masnoće iz uha. Pored ovoga može se koristiti za razna oboljenja i povrede kože, posekotina i opekotina. Takođe, sok od ove biljke dugo se koristi i za otklanjanje kurjih očiju i bradavica.
Upala uha
Za upalu uha, iscedite dve do tri kapljice soka u uho i ostavite da tečnost deluje nekoliko minuta, a potom nakrivite glavu dok sok ne iscuri iz ušne šupljine.
Sok od ove biljke kada se ukombinuje sa medom je dobar za upalu uha. Upotrebljava se i u slučajevima napetosti, nervoze i strahova.
Listove čuvarkuće možete u blenderu da sameljete, a potom i u plastičnoj posudi da pomešate sa medom (preporučljivo je da mešate drvenom kašikom). Zatim smesu sipajte u teglu, a teglu obložite aluminijumskom folijom kako svetlost ne bi doprla do nje. Smesa neka odstoji u tegli 5 dana. Od šestog dana uzimajte po dve kašičice i u narednih pola sata nemojte ništa jesti.
Kada je u pitanju starenje, mnogi ljudi prvenstveno misle na vidljive efekte starenja – sede vlasi i bore, ali nažalost, postoje još problematičniji efekti procesa starenja, posebno kada je u pitanju zdravlje našeg mozga.
Međutim, nije samo protok vremena ono što može uticati na našu kognitivnu sposobnost – ono što jedemo i pijemo može takođe igrati važnu ulogu. U stvari, jedno popularno osvežavajuće piće moglo bi da doprinese tome da naš mozak stari brže nego bi trebalo: gazirani sok.
Studija iz 2019. objavljena u časopisu “Alzheimer’s & Dementia” otkrila je da je među više od 4.000 odraslih starijih od 30 godina koji su učestvovali u Framinghamskoj studiji srca, konzumacija slatkih gaziranih napitaka, poput sode, bila povezana sa značajnim znacima starenja mozga.
Međutim, nisu samo ljudi koji su konzumirali gazirane napitke u velikim količinama primetili izražene efekte. Nakon pregleda rezultata psiholoških testova i magnetne rezonance sprovedenih na učesnicima studije, istraživači studije su utvrdili da su oni koji su pili čak samo jedan gazirani sok dnevno imali značajno izraženije pokazatelje starenja mozga od njihovih kolega koji su unosili manje šećera ili se potpuno uzdržavali.
“Veća potrošnja slatkih napitaka bila je povezana sa manjim ukupnim volumenom mozga, lošijom epizodnom memorijom i manjim volumenom hipokampusa, što su svi poznati prethodnici Alchajmerove bolesti”, objasnili su autori studije, a prenosi Eat this.
Autori studije su otkrili da je ispijanje jednog do dva gazirana soka dnevno može da ubrza starenje mozga za 1,6 godinu u smislu ukupnog izgubljenog volumena mozga i 5,8 godina kada je reč o pamćenju. Za one koji su pili više od dva zaslađena napitka svaki dan, gubitak volumena mozga bio je ekvivalentan dve godine starenja mozga, a pamćenje čak 11 godina slabije u poređenju sa onima koji su se potpuno uzdržavali od gaziranih sokova.
Međutim, čak i dijetalne varijante su problematične. Studija iz 2017. objavljena u časopisu Stroke otkrila je da je “konzumacija veštački zaslađenih bezalkoholnih pića povezana sa većim rizikom od moždanog udara i demencije” među grupom od 2.888 učesnika.
Dakle, ako želite da u starosti sačuvate mozak, možda bi bilo pametno da se klonite gaziranih sokova u bilo kojoj varijanti.
Foto: Wikipedia/Ratel
Autor: 
Autor: 
Autor: 
Ilustracija/Flickr 
ORALNA HIGIJENA
OŠTEĆENE TELOMERE
ZANIMLJIVI TRIKOVI
KAKO ZAPOČETI DAN?
Ilustracija/Flickr 
Foto: Miroslav Dragojević
Foto: Branko Vasiljević
