Foto: Beta/Emil Vaš

Dok se svet na jednom frontu bori sa pandemijom kovida-19, koja je do sada odnela preko pet miliona ljudskih života, na drugom frontu on se bori sa samim sobom, tj. sa posledicama modernog načina života.

Sagorevanjem fosilnih goriva, osim što zagreva planetu, čovek zagađuje i vazduh. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je 4,2 miliona smrti na godišnjem nivou u svetu povezano sa izloženošču ambijentalnom, tj. spoljašnjem, zagađenju vazduha.

Treba uzeti u obzir i studiju Harvarda i tri britanska univerziteta gde su istraživači došli do zaključka da je broj smrtnih slučajeva uzrokovanih samo sagorevanjem fosilnih goriva duplo veći nego što se ranije mislilo.

Naime, procenjeno je da je 2018. preko 8,5 miliona ljudi izgubilo živote usled izloženosti zagađenom vazduhu izazvanom sagorevanjem fosilnih goriva. Ovo otkriće nam govori da je na godišnjem nivou jedna od pet smrti u svetu povezana sa ovim emisijama, piše Milica Simonović za portal Klima101.rs.

Izloženost vazduhu visokog stepena zagađenosti povećava rizik za razvoj respiratornih infekcija, a kovid-19 i aerozagađivači deluju na iste sisteme organa, konkretno respiratorni i kardiovaskularni, dovodeći do sličnih patoloških promena. Zbog toga se logički nameće pitanje kako izloženost zagađivačima vazduha, tj. PM česticama, azot-dioksidu i prizemnom ozonu, utiče na transmisiju SARS-CoV-2 virusa, ozbiljnost nastalih simptoma i broja smrtnih slučajeva uzrokovanim kovidom-19.

Šta su pokazala istraživanja?

U sklopu završnog rada autorke izvršen je pregled 20 studija sprovedenih tokom 2020. od kojih je 13 ispitivalo vezu između kratkoročne, a sedam vezu između dugoročne izloženosti zagađenom ambijentalnom vazduhu i stope zaražavanja SARS-CoV-2 virusom, kao i stope smrtnosti od kovida-19.

U studijama koje su analizirale kratkoročnu izloženost aerozagađivačima, uočena je značajna povezanost između ambijentalnih koncentracija aerozagađivača i broja registrovanih slučajeva infekcije SARS-CoV-2 virusom, težine kliničke slike i broja smrtnih ishoda uzrokovanim kovidom-19, pri čemu se posebno izdvaja uticaj PM2,5, PM10 čestica i azot-dioksida. Rezultati istraživanja sugerišu da povećanje koncentracije ovih zagađivača u vazduhu ubrzava širenje virusa i povećava broj smrtnih ishoda.

Zaključci studija koje su razmatrale dugoročnu izloženost aerozagađivačima, od nekoliko meseci do skoro dvadeset godina, ukazuju na isti tip povezanosti. Tako, na primer, rezultati studije sprovedene u SAD, sugerišu da je smanjenjem aerozageđenja od 2010. do 2016, moglo da se izbegne oko 14.000 smrtnih slučajeva uzrokovanim kovidom-19 do 17. jula 2020.

U studiji koja je možda najviše komentarisana u naučnoj javnosti kada je objavljena u oktobru 2020, ispitivano je kako je dugoročna izloženost ambijentalnom aerozagađenju, konkretno PM2,5 česticama, u godinama pre pandemije kovida-19, uticala na rizik od smrtnog ishoda kovida-19, na globalnom nivou, do treće nedelje juna 2020.

Rezultati ove analize pokazali su da je u oblastima gde su standardi za kvalitet vazduha strogi, kao što je to u Australiji, antropogeni udeo u aerozagađenju doveden u vezu sa samo par procenata smrtnosti kovida-19, dok je na globalnom nivou, antropogeno zagađenje vazduha dovedeno je vezu sa 15 odsto smrtnih ishoda uzrokovanih kovidom-19.

Ova istraživanja imaju svoja određena ograničenja, poput dizajna same studije, uključivanja svih drugih potencijalnih faktora koji bi mogli da utiču na prenošenje SARS-CoV-2 virusa i broj smrtnih ishoda, te se dosadašnji rezultati ne mogu smatrati konačnim, zbog čega je važno sprovesti detaljnije i opširnije analize, što naglašavju i sami autori studija. Ipak, do sada objavljena istraživanja ukazuju na značajan uticaj aerozagađivača na kovid-19 i predstavljaju dobar početak razumevanja ove veze.

Veza između zagađenja vazduha i kovida-19 ispitivana i u Srbiji

Institut za nuklearne nauke „Vinča“ sproveo je istraživanje u Beogradu i Nišu, gde je ispitivan kratkoročni uticaj izloženosti zagađivačima ambijentalnog vazduha na broj registrovanih slučajeva infekcije SARS-CoV-2 virusom u martu i aprilu 2020.

Rezultati analize ukazuju da je kratkoročna izloženost PM česticama, ugljen-monoksidu i azot-dioksidu dovela do porasta broja registrovanih infekcija pomenutog virusa u ovim gradovima, dok su najveći uticaj pokazale PM čestice.

Zagađenje vazduha i virusne respiratorne infekcije

Veza između aerozagađenja i virusnih respiratornih infekcija razmatrana je i pre pandemije kovida-19. Tako je u studiji objavljenoj 2018, 100 godina nakon pandemije španske groznice, koju je uzrokovao virus influence A, usmrtivši oko 50 miliona ljudi širom sveta, zaključeno je da je broj smrtnih slučajeva u gradovima u kojima su se sagorevale velike količine uglja bio veći za desetine hiljada, u odnosu na gradove gde je upotreba uglja bila dosta manja.

Istraživanje kineskih istraživača iz 2003. pokazalo je da je za ljude koji su živeli u najzagađenijim područjima rizik od smrtnog ishoda uzrokovanog teškim akutnim respiratornim sindromom (SARS), koga izaziva SARS-Cov-1 virus, bio dvostruko veći nego za ljude koji su živeli u manje zagađenim mestima. Takođe, u analizi iz 2015, gde su obrađivani podaci iz 195 zemalja, zaključeno je da zagađenje vazduha značajno doprinosi povećanju broja respiratornih infekcija donjih disajnih puteva.

Zašto je razumevanje veze između aerozagađivača i Kovida-19 važno?

Uprkos ograničenjima, razmatrane studije sugerišu da bi kratkoročna i dugoročna izloženost ambijentalnom zagađenju vazduha mogla da bude otežavajući faktor u aktuelnoj pandemiji kovida-19, olakšavajući transmisiju SARS-CoV-2 virusa, utičući na ozbiljnost simptoma kovida-19, kao i na stopu smrtnosti. Ovi rezultati su previše značajni da bi se zanemario uticaj aerozagađenja na virusne bolesti.

Bolje razumevanje ove veze moglo bi da omogući bolju strategiju u borbi sa pandemijom kovida-19, ali i sa budućim virusnim epidemijama. Na primer, u oblastima za koje je poznato da je postojala značajna kratkoročna ili dugoročna izloženost određenim zagađivačima ambijentalnog vazduha, mogao bi da se očekuje veći broj registrovanih infekcija, težih kliničkih slika i smrtnih ishoda, te se unapred mogu izvršiti pripreme zdravstvenog sistema za takvu situaciju.

Problem zagađenog vazduha prevazilazi uticaj na virusne bolesti. Izloženost zagađivačima ambijentalnog vazduha narušava zdravlje ljudi, delujući na brojne načine negativno na čovekov organizam, između ostalog i pogoršanjem postojećih hroničnih bolesti.

Dakle, važnost čistog vazduha, tj. vazduha u kome koncentracije zagađivača ne prelaze granice štetne po zdravlje ljudi, jeste ogromna.

Kvalitet ambijentalnog vazduha nije jedini faktor koji bi mogao da utiče na stopu zaražavanja i smrtnosti kovida-19. Za sagledavanje kompletne slike potrebno je razmotriti sve potencijalne dodatne faktore, kao i kako su uticale uvedene restriktivne mere u određenom periodu, pri čemu bi trebalo uzeti u obzir i realno pridržavanje samih mera.

Takođe, važno je ispitati uticaj pripremljenosti zdravstvenog sistema za pandemiju, kao i kvalitet pružanja zdravstvene zaštite. Lista potencijalnih faktora koji su mogli da imaju uticaj na tok pandemije je podugačka, ali rasvetljavanjem njihove uloge, svet može biti bolje pripremljen za suočavanjem sa potencijalnim novim epidemijama i pandemijama u budućnosti.

Original Article

Zoran Mišić

Anksioznost, depresivnost, problemi sa spavanjem, gubitak kognitivnih sposobnosti – samo su neki od simptoma i psihičkih smetnji kod ljudi koji su preležali kovid 19.

Uočavajući sve prisutniji problem u kragujevačkom Domu zdravlja je od 3. novembra otvoreno Postkovid savetovalište za mentalno zdravlje, prvo takvog tipa u Srbiji. Ono funkcioniše u okviru već postojećeg Savetovališta za mentalno zdravlje u zgradi ATD kragujevačkog Doma zdravlja na Bubnju i radiće svake druge srede od 7 do 14 sati.

Dok ulazimo u Savetovalište na razgovor iz ordinacije izlazi mlada devojka, skoro devojčica, ispostaviće se baš zbog zakazivanja termina, jer ima izražene psihičke smetnje posle preležane korone.

– Ideja je da u početku radimo svake druge srede, da bi vidli odziv pacijenata. Savetovalište smo pokrenuli zato što smo primetili u svakodnevnom radu da veliki broj naših pacijenata koji dolaze na pregled kod psihijatara ima psihičke smetnje nakon preležanog kovida. Konkretno, samo u mojoj ordicaciji, na dnevnom nivou svaki drugi ili treći pacijent koji ima mentalne smetnje „prijavljuje” da je preležao koronu, kaže doktorka Suzana Perović, neuropsihijatar i šef Savetovilišta za mentalno zdravlje kragujevačkog Doma zdravlja.

Po njoj, oni koji su imali mentalne smetnje pre korone, sada su im pogoršane a pojavljuju se i novi pacijenti čiji su psihički problemi izazvani baš preležanim kovidom.

– Postkovid savetovalište je namenjeno svima njima, bilo da su i ranije bili naši pacijenti pa su im smetnje povećane ili izraženije posle preležane korone, onih koji imaju mentalne tegobe po prvi put nakon što su ozdravili od kovida, a tu su i oni ljudi koji su izgubli nekog bliskog od korona virusa, navodi ona.

Dr Perović dodaje da u savetovalištu rade svaki dan sa postkovid pacijentima ali da su „odvojili jedan dan posebno samo za njih” i na taj način motivisali ljude koji će da prepoznaju da li imaju tegobe i ostavili im prostor da se jave, a ne da sede kući prepušteni sami sebi.

U Postkovid savetovalištu su uradili upitnike sa testovima na depresivnost, anksioznost, poremećaj spavanja i kvaltet života…

– Naš cilj je da sa kovid upitnicima „uđemo” u narod i na taj način pronađemo one ljude koji kod sebe još uvek nisu prepoznali potrebu da trebaju da dođu kod nas. Upitnici su anonimni, ali sa telefonskim kontaktom (i obaveznom saglašnošću upitanog) a posle njihovog pregledanja reagujemo na svako „iskakanje” na skali ansioznosti ili depresivnosti i kontaktiramo tu osobu, objašnjava dokorka Perović.

Ona napominje da je samo u Kragujevcu koronu imalo 44 hiljade ljudi (četvrtina ukupne populacije), i iako prevalenca još uvek nije odrađena, očekuju po svim statistikama, minimum nekoliko hiljada pacijenata sa psihičkim tegobama u postkovid periodu.

– Mi moramo da pronađemo te ljude, jer ako država i zdravstveni sistem ne reaguju preventivno, u njihovom slučaju oni će kroz godine koje dolaze da postanu nefunkcionalni članovi društva i zajednice. Biće ugroženi ne samo oni, već i njihove porodice, kolektivi u kojima rade, i okruženje u kom žive, ističe naša sagovornica podsećajući da su se „posle svih velikih katastrofa koje su se dešavale psihičke posledice osećale decenijama”.

– Mnogo ljudi ima ozbiljan problem sa poremećajem spavanja i noćnim morama posle preležane korone. Iskreno naša struka nije očekivala toliki broj pacijenata sa ovakvim problemom. Ljudi nisu ni svesni koliko je veliki je broj onih koji ne mogu da spavaju, naglašava ona.

Kao potvrda njenih reči, dok završavao razgovor u Savetovalište dolazi žena da pita za supruga koji već mesec dana po preležanoj koroni ima noćne more i ne može da spava. Zakazuju mu pregled odmah, za sutra, jer to je slučaj koji ne može da sačeka onu drugu sredu.

Učestala zloupotreba lekova

Nakon oporavka od kovida 19 registrovano je više od 200 postkovid psihičkih simptoma. Najčešći su već navedeni nedostatak sna, kognitivna disfunkcija, depresija, ansioznost, a po doktorki Perović, iako nije klasičan postkovid sindrom, pristutna je zloupotreba supstanci, narodskim jezikom rečeno „ljudi piju šta stignu od lekova samo da bi se smirili”.

U svetu nije ništa bolje

Dr Perović se poziva i na statistike na osnovu iskustva radova objavljenih u „Lanset psihijatriji” („The Lancet” najčuveniji naučni časopis u svetu iz oblasti medicine) po kojima svaka treća osoba nakon šest meseci posle preležane bolesti ima psihičke smetnje, odnosno svaka peta tri meseca posle korone.

Original Article

Foto: Vesna Laćarak

Gruzijsko jelo, veoma interesantno napravljeno od povrća i oraha. Može se pripremiti od različitog povrća kao što je spanać, boranija, šargarepa, kupus, cvekla, bela repa, pasulj.

Samim tim dobićemo i različitu boju pkhalia, što može biti voma dekorativno na trpezi. Već smo pominjali da je ova stara, bogata kuhinja u podnožju Kavkaza bazirana na povrću i začinskom bilju.

Recepata za jela sa povrćem u ovoj kuhinji ima dosta, pored toga prave se i aromatični umaci, supe, punjena testa, meso. Sve to se postiže znalačkom kombinacijom različitih vrsta povrća kao i začinskog i lekovitog bilja.

Šta nam je sve potrebno:

• 300g spanaća
• 100g oraha
• 1 srednji luk
• 2-3 čena belog luka
• vinsko sirće
• 20g korijandera
• so, biber, ljuta paprika
• nar

Način pripreme:

Oprati spanać, odstraniti oštećene delove, potom lišće spustiti na pet minuta u ključalu vodu. Ocediti svu vodu, spanać ostaviti na cediljki nekoliko minuta i još dodatno rukama ocediti višak vode.

Nakon toga u blender staviti orahe, korijander, crni i beli luk. Isto to uraditi sa spanaćem (ili neko drugo povrće), staviti u blender ili ručno iseći. U smesu od spanaća dodati začine.

Sada sjediniti spanać sa orasima i na samom kraju dodati malo vinskog sirćeta. Smesu koju dobijemo za pkhali možemo jednostavno servirati na tanjiru i ukrasiti crvenim bobicama nara. Ili uzimati manju količinu, praviti loptice udubiti u sredini i takođe ukrasiti crvenim bobicama nara.

Poslužiti uz lavaš hleb.

Napomena:

Trebalo bi dodati još neke specificne začine koje nemamo, tako da je ovo zadovoljavajuća zamena.

Uživajte!

Original Article

Foto: Kristina Bondžulić

Odluka o osnivanju Muzeja Nikole Tesle doneta je 5. decembra 1952. godine, i on je danas po svemu jedinstvena institucija nauke i kulture u Srbiji i svetu.

Muzej predstavlja jedinu ustanovu koja čuva originalnu i ličnu zaostavštinu Nikole Tesle, posedujući vredne kolekcije u okviru kojih se čuva arhivska građa, knjige i časopisi, tehnički i lični predmeti, fotografije, planovi i tehnički crteži

„Kao posednik, čuvar i promoter Tesline zaostavštine, Muzej Nikole Tesle postaje svetska tačka i svojevrsni centar interesovanja i okupljanja naučnika i istraživača iz najrazličitijih oblasti. Od samog početka postojanja Muzej Nikole Tesle je imao dvojaku ulogu: da bude ustanova zaštite i da svojim delovanjem svedoči o Teslinim genijalnim pronalascima, naučnim dostignućima i idejama. Tokom 69 godina postojanja, Muzej se razvijao i težio da kroz različite aktivnosti stvori nove mogućnosti za prezentovanje i proučavanje Teslinog života i rada. Aktivnosti Muzeja posebno su usmerene na stručnu obradu, digitalizaciju i konzervaciju predmeta iz Tesline lične zaostavštine, izradu replika originalnih predmeta, maketa i radnih modela Teslinih izuma za potrebe gostujućih izložbi, izložbenu i izdavačku delatnost“, kaže Ivana Zorić, viša kustoskinja Muzeja.

Ona podseća da je tokom 2021. godine Muzej organizovao veoma uspešnu izložbenu postavku u Barseloni, a uprkos ograničenjima koja je nametnula epidemija, stalnu postavku Muzeja posetio je veliki broj gostiju iz zemlje i inostranstva.

Foto: Muzej Nikole TesleFoto: Muzej Nikole Tesle

Srbija baštini civilizacijsko blago

Zadivljujuće je da se, uprkos snažnom razvoju tehnologije, Teslina tehnološka rešenja i koncepti vezani za radio prenos i daljinsko upravljanje još uvek koriste, s tim što se umesto analognih prenose digitalni signali.

„Tesla je prvi naučnik koji je u svojim patentima formulisao logičko „i“ kolo koje je danas deo svih računara. Njegov pionirski rad u oblasti bežičnog prenosa energije prekinut je zbog nedostataka finansijskih sredstava, ali njegovi eksperimenti u oblasti bežičnog prenosa signala bili su prvi korak ka kasnijem razvoju u ovoj oblasti. Takođe, iako neke od ideja nije mogao da realuzuje u vremenu u kom je živeo, posebno su interesantni Teslini tekstovi koji najavljuju budući tehnološki razvoj u oblasti bežičnog prenosa i komunikacija, a u kojima je Tesla, gotovo nepogrešivo predvideo savremeni globalni razvoj ovih tehnologija“, ističe Zorić.

U najznačajnije pronalaske Nikole Tesle spadaju polifazni sistem, obrtno magnetno polje, asinhroni i sinhroni motor kao i Teslin transformator, a do sada je registrovano bar 308 patenata iz 27 različitih zemalja na pet kontinenata.

„Po istraživanjima saradnika Muzeja koji su proučavali patentnu dokumentaciju Nikole Tesle, izrađena je lista Teslinih patenata u SAD i drugim zemljama. Tesla je imao ukupno 112 registrovanih američkih patenata, dok konačan broj u drugim zemljama još uvek nije definitivno utvrđen. Do sada je otkriveno 196 Teslinih patenata iz još 26 drugih zemalja osim SAD“, navodi kustoskinja za Danas.

Ipak, od impresivnog broja patenata važnijom smatra činjenicu da su Tesline ideje pretočene u izume značajno doprinele drugoj industrijskoj revoluciji i dale zamajac elektrifikaciji sveta i upotrebi radio talasa i bežičnog prenosa signala.

„Posebno treba istaći otkriće obrtnog magnetnog polja upotrebljeno za konstrukciju prvih indukcionih motora, izgradnju hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima gde je devet od ukupno 13 korišćenih patenata bilo Teslino“, ukazuje ona i dodaje da veliki značaj ima i činjenica da se Tesla smatra izumiteljem radija.

Iako je naš naučnik stekao mnoga priznanja kako tokom života, tako i posthumno, najveće priznanje koje se u svetu nauke može steći jeste naziv neke od jedinica u Međunarodnom sistemu mera prema imenu izuzetne ličnosti.

Kao ličnost koja je svojim delom promenila tok razvoja naše civilizacije, odlukom 11. generalne konferencije za tegove i mere održane u Parizu 1960. godine, usvojena je rezolucija kojom je jedinica magnetne indukcije nazvana Tesla (T), čime je Nikola Tesla ušao u svetski hram nauke i svrstao se među velikane kakvi su bili Njutn, Faradej, Volta, Vat, Herc, Amper.

„Usvajanje jedinice nije i poslednje veliko priznanje Tesli. Zbog neprocenjivog značaja njegovog doprinosa savremenoj civilizaciji, na osnovu preporuke dobijene od Međunarodnog savetodavnog komiteta, generalni direktor Uneska, Koićiro Macura, doneo je 16. oktobra 2003. godine odluku o upisu arhivske građe iz Tesline zaostavštine u međunarodni registar Uneska „Pamćenje sveta“. Uključenje Arhive Nikole Tesle u registar Uneska odražava njegovu izuzetnu vrednost i potrebu da se zaštiti kao nasleđe važno za dobrobit čitavog čovečanstva“, predočila je viša kustoskinja.

Povodom obeležavanja jubilarne 150. godišnjice rođenja genijalnog naučnika, Međunarodno udruženje energetskih i elektrotehničkih inžinjera (IEEE) predalo je 2006. godine Muzeju Nikole Tesle svoje novoustanovljeno specijalno priznanje ugravirano na bronzanoj plaketi – „Nagradu za elektrotehniku i informatiku“.

Na plaketi IEEE odaje priznanje Teslinom pionirskom radu u oblasti elektrotehnike ali i pohvale Muzeju Nikole Tesle u Beogradu za uspešne napore u čuvanju artefakata i dokumenata vezanih za Teslu, kao i njihovo stavljanje na raspolaganje naučnicima i istraživačima širom sveta.

„Gospodin Tesla – neobično simpatična i markantna pojava“

Kada je reč o Teslinom izgledu, Zorić je kazala da se u različitim časopisima koje je čuvao mogu pronaći priče o njegovoj pojavi, koja je nesumnjivo izazivala interesovanje javnosti i novinara. Kao ilustrativan primer izdvojila je „Srpske novine“ štampane u Beogradu 24. maja 1892. godine u kojima je dočaran utisak koji je Tesla ostavio prilikom posete Beogradu.

„G. Tesla je neobično simpatična i markantna pojava. Visoka rasta, suvonjav, crnomanjast, bleda lica, zamišljenih sanjalačkih očiju ispod široka čela, sa veoma finim crtama lica – on i na prvi pogled skrene na se pažnju posmatračevu. Govori lagano, izvrsnim srpskim jezikom iz njegove ponosne Like, i ako je skoro 15 godina proveo daleko od svog značaja i od svog naroda. Neobično je smeran, gotovo stidljiv. On pri prvom pogledu na nj pokazuje da je vek svoj proveo u mislima, dalekim od običnog sjaja i vreve svetske“, pisale su Srpske novine.

Foto: Muzej Nikole TesleFoto: Muzej Nikole Tesle

Čemu nas je Tesla naučio

Naša sagovornica smatra da je neophodno imati u vidu tri odlučujuća uticaja u Teslinom životu kako bi se njegova genijalna i neobična ličnost razumela: kulturu i sistem vrednosti koje je stekao u porodici, obrazovanje u evropskim naučnim institucijama i američku pragmatičnu okolinu koja mu je omogućila ne samo da ostvari svoje rane revolucionarne pronalaske, već i da obavlja složena i skupa istraživanja.

„Posebno je zanimljivo sagledavanje Teslinog načina razmišljanja i sistema vrednosti. Kao Teslinu najveću lekciju budućim pokolenjima pored činjenice da su njegova dostignuća očigledan primer da se do velikih rezultata dolazi predanim radom, istakla bih i njegovo viđenje delovanja pojedinca koji ne teži da zadovolji samo sopstvene potrebe, već da stalno ima u vidu da njegovo učenje i napredovanje treba da bude usmereno ka dobrobiti zajednice u kojoj živi“, zaključila je Ivana Zorić citirajući Tesline reči: „Veliki je čovek onaj koji svojim umnim darovima i sposobnostima natkriljuje ostale ljude, koji, kao što pčela prikuplja med, prikuplja znanje i otkriva nove istine, ali sve to kruniše ljubavlju prema čovečanstvu da mu pomogne da što pre izađe iz beda koje ga pritiskuju: STRAHA, GLADI, NEZNANJE, BOLESTI“.

Više o istoriji samog Muzeja, ali i o Teslinom nasleđu možete pročitati na sajtu Muzeja Nikole Tesle. Takođe, na zvaničnom sajtu imate priliku da virtuelno obiđete Teslinu laboratoriju na Long Ajlandu, da se upoznate sa njegovim izumima putem video formata, ali i da preko Google Arts & Culture platforme bolje razumete viziju budućnosti ovog izvanrednog naučnika.

Kao posednik, čuvar i promoter Tesline zaostavštine, Muzej Nikole Tesle postaje svetska tačka i svojevrsni centar interesovanja i okupljanja naučnika i istraživača iz najrazličitijih oblasti.

U najznačajnije pronalaske Nikole Tesle spadaju polifazni sistem, obrtno magnetno polje, asinhroni i sinhroni motor kao i Teslin transformator.

Godine 1960. usvojena je rezolucija kojom je jedinica magnetne indukcije nazvana Tesla (T), čime je Nikola Tesla ušao u svetski hram nauke i svrstao se među velikane kakvi su bili Njutn, Faradej, Volta, Vat, Herc, Amper.

Unesko 2003. godine donosi odluku o upisu arhivske građe iz Tesline zaostavštine u međunarodni registar Uneska „Pamćenje sveta“ što odražava njegovu izuzetnu vrednost i potrebu da se zaštiti kao nasleđe važno za dobrobit čitavog čovečanstva.

Original Article