Fotografije sa bloga Domaćica za vas

Mnogi kažu da je džem od mešanog voća najukusniji. Voće koje sam koristila za pripremu džema vidite na fotografijama.

Tri sorte šljiva (tamna džanarika, požegača/madžarka/čitlovka i čačanka), tri sorte bresaka (nektarine i 2 vrste vinogradarskih – bele i žute) i kruške predstavljaju glavne sastojke.

Ostatak voća je po izboru ili jednostavno možete povećati količine gore pomenutog voća.

Takođe, nije obavezno da koristite po 3 sorte istog voća.

Za džem od mešanog voća možet koristiti voće koje želite. Samo preporučujem ovakve kombinacije – više sorti istog voća.

Količinu šećera prilagodite ukusu. I sami znate da šećer ima dejstvo konzervansa.

Veća količina šećera će bolje očuvati džem ukoliko nemate vremena da ga malo duže kuvate.

Sastojci:

• 1 kg očišćene šljive
• 1 kg očišćene breskve
• 500 g očišćene kruške
• 500 g voće po izboru (jabuka, grožđe, šumske jagode, paradajz…)
• 600 g šećer

Priprema:

Voće iseckajte na komade željene veličine. Pospite ga šećerom i izmešajte.

Voće i šećer mogu da odstoje nekoliko, ali nije obavezno.

Džem od mešanog voća možete odmah kuvati. Preporučujem da ga kuvate na nižoj temperaturi.

Džem od mešanog voća je gotov (kao i svaki drugi) kada varjača ostavlja vidljiv trag na dnu šerpe.

Dužina kuvanja džema od mešanog voća zavisi od više faktora (od toga koliko je voće sočne, od veličine šerpe, od vrste voća)

Džem sipajte u strilisane tegle i zatvorite metalnim poklopcima. Stavite ga u dunst ili pasterizujte onako kako to inače radite.

Recept za pripremu možete naći i na blogu

Piše Kristina Gašpar, autorka bloga Domaćica za vas, a možete je pratiti i na Instagramu.

Kristina je tvorac mnogobrojnih recepata koji su svoje, zasluženo mesto, pronašli i u cenjenim štampanim izdanjima.

Na “blogerskoj” sceni Srbije, mnogi su je prepoznali po tome što se razlikuje svojim fotografijama. Mnogi, u isto vreme, ne veruju da fotografije izrađuje sama, i to najčešće jednim, prilično starim modelom pametnog telefona.

Posebnu pažnju privlače njeni veganski i vegetarijanski recepti.

Original Article

Foto: pixabay / ivabalk

U poslednje vreme sve češće među receptima na internetu pronalazimo batat (slatki krompir) kao namirnicu koja predstavlja super hranu, dok se običan beli tj crveni krompir baca u senku kao ne tako dobra namirnica.

Činjenica: obe vrste krompira su dobre za naš organizam i sadrže nutritijente koji su nam potrebni te se podjednako trebaju konzumirati

Koje su onda razlike između batata i krompira:

Batat / 100g:

• 90 kalorija
• 3,3g vlakana
• 28mg kalcijuma

Krompir / 100g:

• 93 kalorije
• 2,2g vlakana
• 10mg kalcijuma

Masnoća, belančevine i ugljeni hidrati su u istim vrednostima kod obe vrste krompira. Obe namirnice su bogate vitaminima A, E i C, s tim što batat sadrži nešto više važnih vitamina nego krompir, koji je bolji izvor gvožđa i kalijuma.

Jedina veća razlika je u glikemijskom indeksu koji je veći kod običnog krompira nego kod batata, i na to treba da obrate pažnju osobe koje imaju problem sa regulacijom šećera u krvi.

Autorka je diplomirana nutricionistkinja i Bahova praktičarka. Više detalja na linku njenog instagram naloga.

Original Article

Foto: Pixabay/GDJ

,,Vedrom se i svet čini vedrim“, rekao je nemački pisac, pesnik, filozof i naučnik Johan Volfgang fon Gete koji je rođen na današnji dan. Bio je jedna od najcenjenijih ličnosti nemačke književnosti.

Detinjstvo

Johan Volfgang fon Gete je rođen u Frankfurtu 1749. godine. Tada je ovaj grad bio, pored finansijskog i komercijalnog centra, samoupravljajuća republika, grad – država u Svetom Rimskom Carstvu.

Geteov otac, Johan Kaspar Gete, je bio poštovana ličnost koji je nadgledao obrazovanje svog sina u početku. Majka, Katarina Elizabet Tekstor, bila je kćerka najvišeg zvaničnika Frankfurta, živahna žena, približnija godinama sinu nego suprugu.

Gete je bio najstariji od sedmoro dece, i jedini koji je doživeo zrelost pored sestre Kornelije prema kojoj je osećao snažnu privlačnost, moguće i incestuoznu i činilo se da je toga bio svestan. Još jedna emocionalna veza koja je uticala na njegov razvoj je odnos ljubavi i mržnje koji je imao prema mlađem bratu koji je preminuo 1759. sa šest godina.

Johan Volfgang fon Gete nije išao u školu već je imao privatne učitelje do 16. godine. Njegov otac je uticao na njegovo obrazovanje sa jasnom vizijom kako isto treba da izgleda.

Želeo je da mu sin, kao što je i on, studira pravo, potom stekne iskustvo u vrhovnom sudu u Veclaru, odseli se u Italiju i skrasi uz suprugu i decu sa dobijenom službom u upravi grada. Neke od ovih stvari Gete je ostvario tek posle smrti oca.

,,Teškoće rastu što se više približavamo cilju“.

Život, obrazovanje i rad

U Lajpcigu je studirao pravo, a u Strazburu je pohađao botaniku, hemiju i anatomiju. Septembra 1768. se vratio u Frankfurt bez diplome i posle bolesti zbog koje je preživeo iskustvo bliske smrti, prešao je u evangelističko hrišćanstvo.

Istovremeno je proučavao alhemiju i tada je dobio ideju da piše o Faustu, glavnom liku svog najpoznatijeg romana, čoveku koji je prodao dušu đavolu zbog znanja i moći.

U Strazburu je upoznao Herdera, koji se već proslavio kritičkim spisima. Pod njegovim uticajem, Gete počinje da se interesuje za poeziju narodnog predanja i za nemačku nacionalnu prošlost. Ubrzo postaje deo pokreta Sturm und drang (Oluja i želja). Ovo je bio umetnički pokret u nemačkoj književnosti i muzici koga odlikuju kultovi ličnosti, subjektivnih osećanja i prirode.

Godine 1771. je radio u Frankfurtu kao advokat gde je izdao i književni časopis „Gec fon Berlihingen“. Za razliku od svojih kolega pisaca koji su imali obrazovanje u teologiji i filozofiji, on je zbog prava bio praktičan čovek.

Već se sledeće godine preselio sa osećanjem da remeti mir između svog prijatelja Kestnera i njegove verenice Šarlote Buf. Vest o samoubistvu njegovog poznanika Jerusalima, i događaj kada mu je rečeno da izbegava kuću trgovca Brentana sa čijom je ženom voleo da svira, dali su mu građu za prvi roman.

Njegovo prvo delo je bila tragedija „Gec fon Berlihingen“ (1773), ujedno je i prvo delo

koje ga je proslavilo. Zatim je usledio roman „Jadi mladog Vertera“ koje mu je donelo popularnost kod čitalaca širom sveta.

Kao priča o nesrećnoj ljubavi mladog čoveka, njegovom begu od skučenosti svoje sredine i o osećanju izgubljenosti, ovo delo je ostavilo snažan utisak na mlade.

U periodu dok se družio sa Fridrihom Šilerom dovršio je „Godine učenja Vilhelma Majstera“ i prelepu pesmu „Herman i Dorotea“ i ,,Rimske elegije“. U periodu Od Šilerove do svoje smrti, napisao je „Fausta“, „Izbor po srodnosti“, kao i svoju pseudo-autobiografiju „Iz mog života: činjenice i fikcija“.

U jednom periodu je boravio u Italiji, pa se opet vratio u Vajmar. U Vajmaru je obavljao političke poslove i bio savetnik vojvode Karla Avgusta. Bio je zaslužan da Vajmar postane mesto gde se okupljaju književnici jer je tu doveo svoje prijatelje Herdera i Šilera.

Gete je dao značajan doprinos naučnom radu. U biologiji je dao teoriju uslova za metamorfozu biljaka, po kojoj sve biljke nastaju od listova. Takođe je poznat po svom otkriću središnje vilične kosti kod ljudi.

Bio je veren sa Elizabet Lili (kako je zvao u svojim delima) Šeneman, a preko 1000 pisama je posvetio Šarloti fon Štajn. 1806. godine se oženio Kristijanom Vulpius sa kojom je brak potrajao deset godina. Imao je petoro dece od kojih je četvoro preminulo u ranim godinama.

Preminuo je 22. marta 1832.godine u Vajmaru.

Teme njegove književnosti

Gete nije voleo prosvetiteljstvo, jer je bio više čovek srca nego razuma. Romantičari su mu bili strani jer je bio realista. Od svih svojih savremenika najviše je cenio Bajrona.

Kroz svoja dela bavio se raznim temama. Verovao je da boje nisu samo fizički fenomen već da zavise od svetla i načina na koje svetlo pada na predmete, pa ih je to činilo individualnom percepcijom.

Pored teme boja, smatrao je da je bog u prirodi, a da prirodu čine dva elementa: sila i materija, ida je bog sila. Obrađivao je i teme đavola, grešnosti, moći, znanja, kao i ličnosti koji su bili geniji značajni za čovečanstvo – Cezar, Faust, Prometej.

Iako se u njegovim ranim delima vidi tema buntovništva, u Vajmaru postaje mirniji pa i njegova poezija počinje da se kreće oko ideje humaniteta, postaje koliko čulna, toliko i misaona.

Bavio se i temama kojima su se bavili i oni pre njega, ali i savremenici, a to su ljubav, mržnja, čežnja i ljudska prolaznost.

Svojim delima je ostavio veliki uticaj kako na nemačku, tako i na evropsku i svetsku književnost.

Original Article

Foto: Promo

I dok godišnji odmori polako prolaze i neki od nas već osećaju da je vreme za još jedan kratak predah od užurbanog gradskog života, nema boljeg mesta za produženi vikend od naše najlepše planine, Zlatibora.

Ako ste u potrazi za spokojstvom, svežim vazduhom, ukusnom hranom i predivnom prirodom, onda ćete sve to i mnogo više od toga pronaći ovde, za nekoliko dana hedonističkog uživanja i opuštanja.

Jesen je najbolji period za odlazak na Zlatibor, jer ćete tada zaista uživati u miru planine bez sudaranja sa velikim brojem turista.

Kada je najbolje otići na Zlatibor i zašto?

Kraj avgusta i početak septembra najbolji su trenutak za posetu Zlatiboru, ukoliko želite da se nadišete svežeg vazduha, jer se borove iglice upravo u tom periodu otvaraju, pa je tada najkorisnije doći i uživati u mirisima planine.

Za sve one koji imaju problema sa disajnim putevima, produženi vikend na Zlatiboru će biti izuzetno lekovit. Takođe, za sve one koji su stalno pod stresom zbog posla i brzog tempa života, važno je da povremeno naprave pauzu i posvete nekoliko dana sebi i porodici, pa će šetnja kroz borove šume imati blagotvorno dejstvo na njih.

Zdrava, domaćinska hrana na Zlatiboru

Za duge šetnje po brojnim pešačkim stazama Zlatibora potrebna vam je energija. Najbolji način da sebi pružite instant porciju energije je da popijete sok od sveže ceđenog voća. Obavezno u smuti ili sok uvrstite sveže borovnice, gajenje na obroncima planine.

Naravno, kašičica, dve domaćeg meda uvek donosi trenutni užitak, pa i to treba probati. A za ljubitelje prave domaće zlatiborske hrane, tu je poznati specijalitet- komplet lepinja, domaća gibanica ili tanjir sa mlečnim i suhomesnatim proizvodima (sve od sira, preko kajmaka, pa do čuvene pršute).

Sigurni smo da ćete nakon ovako obilnog doručka imati puno energije za šetnju po planini. U svim ovim gurmanlucima možete uživati ako posetite Klub Satelit Zlatibor, u čijem bogatom meniju domaće kuhinje ćete sasvim sigurno uživati. Objekat poseduje 10 soba i 14 apartmana. Apartmani su luksuzno opremljeni tako da pružaju kompletan komfor.

Ukoliko dolazite na odmor sa porodicom, oni nude posebne pogodnosti za decu mlađu od 15 godina, za koju su smeštaj i hrana na bazi švedskog stola potpuno besplatni.

U sklopu hotela nalazi se bazen gde deca prosto uživaju. Apartmani su

Opuštanje tela i uma u spa centru

Nakon šetnje po zlatiborskim šumama i mnogo pređenih koraka, verovatno će vam prijati da se dobro opustite u spa centru. Zamislite da vi i članovi vaše porodice uskočite u zatvoreni bazen, koji umesto obične ima slanu vodu i temperaturu vode višu od 30 stepeni. To je najbolji način da se nakon celodnevnog boravka na svežem vazduhu prepustite uživanju i relaksaciji.

Pored bazena, Klub Satelit nudi i otvoreni džakuzi iz koga se pruža pogled na lepote planine, gde uz koktel ili kafu možete da uživate i tokom hladnijih jasenjih dana gledajući zelene četinare. Ono što već vam sasvim sigurno prijati vašim stopalima ali i celom telu nakon dana u prirodi, je masaža. Uživajte u relaks ili sportskoj masaži, dok vam se svaki mišić opušta posle mnogo pređenih kilometara.

Odaberite idealan smeštaj na Zlatiboru za vas i vašu porodicu

Produženi vikend ili kratki predah od nekoliko dana na najlepšoj planini u Srbiji, sa sobom donosi i odmor kao iz snova, ili možda kao iz bajke. A ako želite da zaista tako i bude, onda je boravak u najlepšem dvorcu na Zlatiboru prava preporuka za vas. Osim svojim izgledom, Klub Satelit Zlatibor, očaraće vas i gastronomskom ponudom, ljubaznošću osoblja, prijatnom atmosferom i odličnom lokacijom koja je u centru svih dešavanja.

S obzirom na činjenicu da nude vrlo povoljne cene, boravak u ovom smeštajnom objektu treba planirati i rezervisati unapred. Ne oklevajte i rezervišite što pre nekoliko dana za sebe na Zlatiboru gde ćete napuniti baterije za uspešnu i zdravu jesen.

Original Article

Foto: Iz lične arhive

Među mnogim sjajnim odredištima u području Punćaka ili aktivnostima su „Obojeno jezero“ (Talaga Varna), jahanje konja, letovališta…

Do Bandunga mnoštvo je hotela, od najekskluzivnijeg smeštaja sa konferencijskim dvoranama, do stambenih četvrti i jednostavnijih bungalova. Puno je cvetnih vrtova i voćnjaka, mnogo toga za uživanje izletnika.

Ovo je, takođe, omiljeno područje za paraglajding pa entuzijasti sa raznobojnim padobranima klize niz zelene doline.

Na vrhu puta je Odmaralište Punćak prevoj, stari holandski pansion sa koga se pruža panoramski pogled na planine i plantaže.

Preostali nostalgični za holandskom kolonijalnom hranom tu nađu sočni biftek u starom stilu sa pečenim krompirom i završe obed desertom istinskih palačinki „pofertjes“.

Četiri kilometra naniže je velika Botanička bašta Cibodas, produžetak Bogorovih vrtova. Bašta je posebno izgrađena za uzgoj i proučavanje suptropskih biljaka.

Izvorno, tu su uzgajani Java kafa i kinin namenjeni izvozu i postali su poznati širom sveta.

Dalje niz cestu je gradić Ćipanas. Nalazi se u dolini planine Gede i njegovo ime znači „Vruća voda“ ili „Vrelo vrelo“ na jeziku plemena Sunda. To je zbog prisustva sumpornih izvora na tom području.

U Ćipanas turisti dolaze da kupuju sveže povrće, voće, cveće, ukrasno bilje i suvenire.

U Ćipanasu je još jedna Predsednička palata, planinska rezidencija šefa indonežanske države.

Stoji usred manikiranih travnjaka i osvežavajućih izvora, u podnožju Gedea, na nadmorskoj visini od 1.100 metara. Luksuzna rezidencija je podignuta 1740. u području poznatom po čistom i svežem planinskom vazduhu, te osvežavajućim izvorima vruće sumporne vode.

Prvi indonežanski predsednik Sukarno često je posećivao Palatu Ćipanas, uglavnom kao mesto da nađe inspiraciju za svoje govore, posebno da upozori na nezavisnost koja je na arhipelag stigla 17. avgusta 1945.

U Ćipanasu se Sukarno, takođe, venčao sa jednom od supruga, Hartini.

Natrag u Ćisarui je Taman Safari Indonesia, ili Indonežanski safari park.

Najpoznatiji je među tri takva centra oformljena u različitim delovima prostrane zemlje radi zaštite životinja i kao zoološka bašta sa bogatom raznolikošću flore i faune.

Taman Safari zauzima površinu od 170 hektara na prostoru nekadašnje plantaže čaja. Nalazi se na nadmorskoj visini od 900 do 1.800 metara.

U Taman Safariju usred prirodnog okruženja obitava između 2.500 i 3.000 životinja iz celog sveta, uključujući bengalske tigrove, žirafe, nilske konje, zebre…. Mogu se naći i lokalne životinje koje uključuju bizone, komodoe, nosoroge, anoe, bele tigrove, orangutane, sumatranske slonove, malajske sunčeve medvede (Helarctosmalayanus)…

Ponekad se može videti mnogo majmuna makakija (Macaca) koji se hrane rakovima i ptice Javanska mina (Acridotheres javanicus), poreklom iz šuma planine Pangrango.

Taman Safari je i ozbiljan centar za zaštitu, u kome se nalazi preko 200 vrsta životinja. Zoološki vrt sprovodi programe uzgoja zaštićenih i ugroženih vrsta iz celog sveta, kako bi umnožio njihov broj.

Taman Safari dnevno poseti u proseku 3.000 posetilaca, a krajem sedmice i praznicima i do 10.000. Na raspolaganju im je pored više restorana, smeštaj, od skromnih hotela, karavana, do vila. Oni koji provedu noć u Taman Safariju treba da ponesu jaknu kako bi se ugrejali.

Original Article

Foto: Isidora Smiljković /Ko kod bake

Sećate se onih momenata kada su vas terali da ispraznite sve iz tanjira, da bi ptičica odletela, zeka odskakutao, lane otrčalo? Ja ne! Mene nikada nisu morali da teraju da jedem!

Sređivala sam špajz pre nekoliko dana i našla ove tanjire sa lovačkim motivima. Koliko mi je sve to bilo bezveze dok sam bila mala, toliko mi je sada preslatko. Miriše na dom! ❤

Ovo na tanjiru je zapravo trebalo da bude pire od blitve. Kupila sam celu livadu na pijaci za celih 50 dinara, s kojom danima nisam znala šta ću. Rešim da je obarim i ukuvam sa neutralnom pavlakom. Od pet veza blitve, posle skidanja stabljike i kuvanja, ostalo je za jednu punu šaku. Napravim najpre zeleni namaz, sa ljutom papričicom, belim lukom i sitnim sirom (roknete sve u čoper bez blendanja, bez merenja). Pomislim, šta da radim s namazom kad #keto režim???

Setim se da me je @pratitemezaviserecepata

naučila da pravim rolate, i op! Pire od blitve postade odličan

Keto rolat

Nadev napravite kako god želite. Uz namaz sam ubacila i kolutove alpske salame, i ispalo je odlično!

Korica se pravi ‘vako!

Sastojci:

• 2 jaja
• 1 do 2 kašike lanenog brašna
• 1 kašika lanenog semena
• 1 kašika susama
• 1 kašika mlevenog lana
• 2 kašike ajvara
• 1 kašičica praška za pecivo

Priprema:

Umutite sneg od belanaca. U drugoj posudi umutite žumanca, dodajte prašak za pecivo, ajvar, susam i lan (obe varijante) i na kraju laneno brašno. Od veličine jaja zavisi koliko ćete brašna staviti. Kada se smesa sjedini, drvenom varjačom dodajte belanac. Tako umućenu smesu razlijte na pek-papir i pecite bukvalno 7 minuta na 200°.

Koricu sa pek papirom urolajte u vlažnu krpu, i ostavite je da se prohladi desetak minuta.

Razvijte, namažite namaz, poređajte kolutove salame i urolajte (bez pek-papira, razume se! Nije baš ukusan, a i teško se rolat seče. 😄)

Uvijte rolat u krpu i ostavite nekoliko sati da se stegne u frižideru.

Uživajte!

Recept možete naći na sajtu „Ko kod bake“ Isidore Smiljković i na Instagram profilu @kokodbake

Piše Isidora Smiljković, autorka bloga www.kokodbake.rs

Isidorini recepti osvajaju svojom jednostavnošću i toplim pričama koje prate svako njeno jelo. Njeni recepti će vas nasmejati, podsetiti na neka stara i bezbrižna vremena, a ponekad i rastužiti.

U svakom slučaju ćete se dobro zabaviti prateći njen blog. Kreativnosti joj ne manjka, pa ćete na blogu pronaći i autorske recepte, uglavnom od namirnica koje već imate kod kuće.

Original Article

Foto: Pixabay/Ajale

Obrok salate često nisu najukusnije, ali lako mogu biti. Problem je u tome što je većina njih u stvari beživotna, bez dovoljno kalorija i dobre kombinacije proteina, masti i ugljenih hidrata kako bi nas držale sitim tri ili više sati.

Za što lakše rešenje, evo kojih je to šest načina da napravite kreativnu salatu koja će vas zasititi.

1. Kada niste sigurni, dodajte hleb.

Od ugljenih hidrata u salati, ako ih i ima, najčešći je skrob na biljnoj bazi, poput kukuruza ili cvekle. To je, naravno, u redu, ali često nije dovoljno – da bi salata bila bogatija, može se ubaciti skrob na bazi celog zrna i, naravno, hleb. To produžava sitost, a ključ je u različitim kombinacijama sa drugačijim vrstama hleba kako bi se videlo šta kome odgovara.

2. Prihvatite dresing na bazi masti.

Istraživanja pokazuju da se vitamini rastvorljivi u mastima (A, D, E i K) bolje apsorbuju kada se konzumiraju sa mastima, i to minimum 6g uz salatu. Bez obzira na to da li je reč o dresingu za salatu ili ukusnim dodacima kao što su avokado, ulje ili sir, napravite mesta za masti u salati.

3. Ne zaboravite na proteine.

Ako se u salatu dodaje meso, živina ili riba, proteinske potrebe od 15-30g po obroku se lakše zadovoljavaju. Ukoliko je salata vegeterijanska ili veganska, potrebno je bar pola šolje pasulja da bude približno dovoljno proteina za obrok. Uz kreativna rešenja poput semenki, sira ili povrća poput špargle ili brokolija uz pasulj, verovatno ćete imati dovoljno proteina za ceo obrok.

4. Budite sigurni da ste i zadovoljni obrokom.

Postoje dva načina da se vidi da li je salata bila dovoljna. Prvi je test prolaznosti sitosti. Ako ste gladni za manje od dva do četiri sata, verovatno nije bilo dovoljno hrane (naravno, ovo je u redu ako neko voli da jede više puta dnevno, da gricka ili pojede nešto slatko). Drugi test je da li tražite još hrane nakon obroka. Ako je obrok je bio dovoljan, mozak o tome ne razmišlja.

5. Igrajte se sa ukusima.

Dodavanje ukiseljenih, slanih, pa i slatkih namirnica salati je dobra ideja, jer doprinosi ukusu. Dodatak može biti, na primer, u formi kiselih krastavaca, kiselog kupusa ili ukiseljenog luka. Još jedan način na koji se može povećati zapremina salate jeste dodavanje humusa u zelenilu.

6. Dodajte dresing efikasno.

Poslednji savet za odličnu salatu jeste da preliv i sastojke bacite u činiju za mešanje pomoću kuhinjskih hvataljki. To pravi veliku razliku u jelu, jer obezbeđuje to da svi sastojci budu jednako preliveni dresingom, zbog čega će salata biti deset puta ukusnija.

Izvor: https://www.self.com/story/filling-salad-ideas

Original Article

Foto: Iz lične arhive

Druga turistička atrakcija u Bogoru je Predsednička palata (Istana Bogor), na severozapadnim obodima Botaničke bašte.

Građena između 1745. i 1750, kao letnja rezidencija holandskog generalnog guvernera Jave, sada je dom predsednika Indonezije tokom sezonskih žega.

Prvi indonežanski predsednik Ahmed Sukarno (1901-1970) je veoma voleo da bude u Istana Bogor dok nije izgubio vlast 1967. Od tada Palata uglavnom nije korišćena. Tek u februaru 2015. je novi i sadašnji predsednik Joko Vidodo premestio kancelariju iz Palate Merdeka u Džakarti u Palatu Bogor.

Istana Bogor je verovatno najatraktivnija zgrada u gradu, a i najveća je među svim predsedničkim rezidencijama. Predsedniku Indonezije su tokom najviše dva petogodišnja mandata na raspolaganju šest rezidencija.

Besprekorni travnjaci Predsedničke palate su puni replika poznatih skulptura, poput male sirene koja sedi na steni, kao i originalna u Danskoj. U palati postoji obimna umetnička zbirka – 448 slika, 216 skulptura i 196 keramika – čijih je 90 odsto prikupio Sukarno. Originalnu istorijsku kolekciju palate opljačkale su japanske i savezničke snage za Drugog svetskog rata, ne ostavljajući ništa osim pet ogledala.

Sukarno, diplomirani arhitekta koji se zvanično osam puta ženio, prikupljao je naročito figure žena. U kolekciji se našla i „Kupačica“, bronzana statua ispred beogradskog hotela Metropol. Sukarno, odsevši u Metropolu ubrzo posle otvaranja 1957, bio je oduševljen statuom i domaćin Josip Broz mu je ispunio želju da ista takva bude i u Istani Bogor.

Decenijama je „Kupačica“ dočekivala goste u glavnoj dvorani palate. Onda su mediji objavili kako je figura dobila haljinu jer, prema zvaničniku palate, tadašnja prva dama Ani Judojono ne voli obnaženost. Kada se ovaj autor raspitivao za statuu tokom posete palati 2013, još za mandata predsednika Judojonoa, saznao je da je sklonjena u magacin.

Od Bogora na putu ka Bandungu, trećem po veličini gradu u Indoneziji, naš mini-bus se peo ka prevoju Punćak. Punćak (što znači Vrh) čija je najviša tačka oko 1.500 metara nadmorske visine, popularno je ime za područje oko vrhova vulkana blizanaca, Gede (2.958 m) i Pangrango (3.019 m). U toj zoni je sedam vulkanskih kratera.

Punćak je još od holandskih kolonijalnih dana poznato planinsko letovalište. Bogati žitelji Džakarte grade vile na brdima sa veličanstvenim vidicima ka Gedeu i Pangrangu i planini Salak, zelenim pirinčanim poljima koja napajaju klokoćući potoci ili plantažama čaja. Dok putovanje traje sporo uskim zavojitim brdovitim putem, drumski prodavci nudeći banane, drugu jeftinu hranu i svakodnevne potrepštine trče pored autobusa ili uskaču u vozilo kad god dodatno uspori da pokupi putnike.

Tokom vikenda i praznika se, zbog mnoštva posetilaca iz Džakarte, formiraju duge kolone vozila koja hrle ka Punćaku. Zato lokalna uprava primenjuje sistem jednosmernih puteva. Iako je Punćak udaljen samo 90 kilometara od Džakarte, ponekad treba pet ili šest sati da se do njega stigne zbog mnoštva vozila i zatvaranja puta radi jednosmernog saobraćaja. Ukoliko imate sreće da stignete kada saobraćaj ide u pravcu u kome ste se namerili, uspeli ste. U suprotnom, možda ćete morati da čekate više od jednog sata na promenu smera.

Original Article