Pixabay.com

Kada sunce izađe, a mi odlučimo da izvadimo svoje kupaće kostime, vreme je i da na telo nanesemo kremu sa zaštitnim faktorom.

Međutim, nedavno istraživanje američke Akademije za dermatologiju sprovedeno na 1.000 odraslih osoba pokazalo je da, iako je 80 odsto ispitanika znalo da bi kremu za sunčanje sa zaštitnim faktorom (SPF) trebalo da nanose svaka dva sata, samo 33 odsto ljudi to zaista čini.

Oko 42 odsto je izbegavalo da ponovo nanosi kremu za sunčanje ili je kremu nanosilo tek nakon kupanja.

Krema za sunčanje nužna je kako biste smanjili šanse za potencijalno smrtonosni karcinom kože, kao i oštećenja od sunca, koja vode do znakova starenja kože.

Stručnjaci objašnjavaju najčešće mitove o kremi za sunčanje i kako bi zaista trebalo da je koristite.

Što je veći SPF, to duže štiti od sunca

Bez obzira na to upotrebljavate li SPF 30 ili SPF 100, morate ga nanositi najmanje svaka dva sata. SPF se odnosi na to koliko sunčevih zraka filtrira, a ne koliko dugo traje.

Razlog zašto krema za sunčanje traje samo dva sata, kaže dr Pol Niem, načelnik Odeljenja za dermatologiju na Medicinskom fakultetu Univerziteta Vašington, jeste taj što sunce i vlaga razgrađuju neke od zaštitnih hemikalija.

Ako štedite, SPF 30 možda pruža samo SPF 10 zaštitu. Za pokrivanje celog tela potrebna je količinu koja bi napunila čašu. To je mnogima nezamislivo.

Prozori automobila blokiraju sunčeve zrake

Vetrobrani automobila obično su izrađeni od laminiranog stakla, koje blokira UVB i UVA zrake, ali ostali prozori uglavnom nisu. To znači da oni blokiraju samo UVB zrake, a ne UVA zrake, koji prodiru dublje u kožu.

U studiji objavljenoj u “Journal of American Academy of Dermatology” istraživači su otkrili da ljudi koji su vozili imaju veću verovatnoću da na kraju završe sa karcinomom kože na levoj strani lica i tela. Zapravo je 74 odsto bolesnika s malignim melanomom imalo tumore na levoj strani, a 26 odsto na desnoj.

– Ako planirate da budete u automobilu duže od nekoliko minuta, nosite kremu za sunčanje ili zaštitnu odeću poput košulje dugih rukava – kaže dr Niem i dodaje da bi bilo dobro da nosite i naočare za sunce sa UVA i UVB zaštitnim premazima.

Krema za sunčanje smanjuje nivo vitamina D

– Mala količina UVB zraka koja prodire kroz kremu za sunčanje dovoljna je da pomogne vašem telu u proizvodnji vitamina D – kaže dr Entoni Jang, profesor eksperimentalne fotobiologije na Institutu za dermatologiju Ent Džons u Londonu.

Ovaj “vitamin sunca” presudan je za zdravlje kostiju i ima ulogu u svemu, od imunološke funkcije do funkcije mišića. Ali, njegov nivo možete da povećate i ishranom bogatom namirnicama kao što su losos, jaja, žitarice obogaćene D vitaminom, sojino i kravlje mleko.

Sami možete da napravite kremu za sunčanje

Komercijalne krema za sunčanje dobro su regulisane zbog bezbednosti, delotvornosti i kvaliteta formulacije.

Ne postoji način procene tih faktora u domaćim formulama. Ne biste mogli da testirate nivo SPF u domaćim proizvodima, a efikasne sastojke potrošači ne mogu da kupe tako lako, niti ih je jednostavno mešati.

Zaštita od sunca je važnija za decu nego za odrasle

– Istina je da su opekotine od sunca iz detinjstva faktor rizika za karcinom kože kod odraslih, posebno melanoma, ali trajno izlaganje suncu jednako je opasno i kad ste stariji – kaže dr Daveloj.

Imajući u vidu da većina ljudi dobija samo 25 odsto svog izlaganja UV zračenju do 20. godine, ima dovoljno vremena da izbegnemo veću štetu.

Svaka odrasla osoba bi trebalo da bude prekrivena kremom za sunčanje kad je na suncu, a to je posebno važno ako ste u detinjstvu koristili malo ili nimalo sredstava za sunčanje.

Odaberite kremu za sunčanje širokog spektra, što znači da blokiraju i UVB i UVA zrake, jer obe vrste mogu da budu veoma štetne za kožu.

pixabay.com

Možda niste ni svesni, ali neke od svakodnevnih sitnih navika mogu loše uticati na vaše zdravlje i dugovečnost. Stručnjaci su objasnili zašto su štetne kako biste ih što pre mogi promeniti i odupreti im se.

Brojna naučna istraživanja bave se problematikom svakodnevnih navika i njihovim uticajem na naše zdravlje i dugovečnost, pa su tako dokazali kako neke od navika stvarno mogu značajno da naruše naše stanje i skrate nam život.

Healthiguide je izdvojio ovih devet navika koje će znatno uticati na životni vek.

1. Noćno prejedanje

Nedavna istraživanja Medicinskog fakulteta u Pensilvaniji otkrila su da noćni zalogaji mogu znatno da utiču na zdravlje i životni vek. Oni deluju na metabolizam masti, gomilanje viška kilograma, neravnotežu šećera u krvi, kao i porast glukoze i insulina.

Jedenje u noćnim satima donosi i rizik od povišenog holesterola i triglicerida. Previsok nivo triglicerida nakuplja se u masnom tkivu, naročito oko struka i na stomaku i pojačava rizik od razvoja hroničnih bolesti poput dijabetesa i bolesti kardiovaskularnog sistema.

2. Kasno gledanje serija

Redovito gledanje serija do kasno u noć može skratiti život jer utiče na dobar san. Nedostatak sna povezan je sa niskim nivoom melatonina i povećanim stresom koji pak vodi do povećanja nivoa hormona stresa kortizola. Visok kortizol vodi do insulinske rezistencije, porasta šećera u krvi, porasta težine i niza metaboličkih promena koje rezultiraju ozbiljnim bolestima.

Jasno je da dobar san mora biti prioritet u svakom životnom uzrastu, pa je zato gledanje serija bolje ostaviti kao dnevnu aktivnost. Gašenje svih ekrana pre spavanja korak je prema dugovečnosti.

3. Previše soli

Svako telo na drugačiji način podnosi unos soli, ali višak kod svih može da naruši zdravlje i dovede do bolesti srca i bubrega. Klinika Klivlend navodi da visok krvni pritisak može biti rezultat dugoročnog unosa previše soli, a on pak oštećuje arterije i krvne sudove. Zbog toga će dotok kiseonika prema organima biti niži, a povećaće se rizik od moždanog i srčanog udara.

Visok krvni pritisak zbog viška soli takođe može da utiče na sposobnost bubrega da kvalitetno filtriraju tečnost, a zbog toga nastaje oštećeno tkivo, kao i niz bubrežnih bolesti.

4. Neadekvatno pranje ruku

Ako već kao čovečanstvo naviku pranja ruku nismo stavljali na prvo mesto pre pojave pandemije, stručnjaci su svakako njenu ulogu u očuvanju zdravlja i sprečavanju širenja bakterija i virusa istakli pojavom Covid-19 bolesti. Ako se prisetimo epidemije SARS-a 2003. godine, jasno je da tokom života možemo očekivati više epidemija.

Pomaže pranje ruku sapunom i toplom vodom najmanje 20 sekundi, a naročit ako smo bili u blizini nekog ko ima simptome prehlade, gripa ili druge infekcije.

5. Ne koristite konac za zube

Možda toga niste bili svesni, ali svakog dana bi trebalo koristiti konac za zube. Mikroorganizmi koji se skupljaju između zuba mogu prouzrokovati upalu desni. Upala u ustima može podstaći rast bakterija koje se krvotokom mogu proširiti po celom telu.

Virusi i bakterije iz usta mogu prouzrokovati upalu krvnih sudova, a time i stvaranje ugrušaka, srčani udar i moždani udar. Ljudi sa upalom desni čak imaju veći rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti.

6. Nezaštićeni polni odnos

Iako danas zahvaljujući modernoj terapiji ljudi mogu živeti sa HIV-om, postoji niz polno prenosivih bolesti koje mogu znatno da skrate život poput sifilisa, hepatitisa B ili hepatitisa C.

Zaštitite se koristeći kondome i redovno posećujte lekare i testirajte se na polne bolesti. Takođe, od novih partnera zatražite nalaze takvih testova kako biste osigurali svoje zdravlje.

7. Grizete nokte

Ako mislite da se ćete preneti bakterije s prstiju u usta, to je tačno. Ali, veću zabrinutost izaziva i činjenica da će bakterije iz usta preći na nokte i dospeti u nokatnu ploču. Odatle će se apsorbovati u krvotok, a to može voditi do opasne infekcije krvi, odnosno sepse.

Ako ste među onima koji ne koristi redovno konac, opasnost od širenja štetnih oralnih bakterija dok grizete nokte donosi još veći rizik.

8. Istiskujete bubuljice

Istiskivanjem bubuljica ugrožavate sebe, ali i druge. Stručnjaci ističu da se na taj način može preneti izuzetno opasna infekcija stafilokokom.

Reč je o bakteriji koju možemo inače pronaći na našoj koži i u nosu. Istiskivanjem bubuljice stvara se rana na koži u koju ta bakterija može da uđe, što će stvoriti ozbiljne dermatološke probleme za vas, ali i ljude sa kojima ste u kontaktu.

9. Preskačete doručak

Osim što donosi važne nutrijente i utoljava glad, doručak je izuzetno važan za regulisanje šećera u krvi. Za ljude koji boluju od dijabetesa tipa 2, bolesti nadbubrežne žlezde i sličnih stanja, doručak je gotovo najvažniji obrok u danu.

Ako ste se odlučili na intermitentni post radi gubitka kilograma i preskačete doručak, svakako se konsultujte sa lekarom i porazgovarajte o rizicima. I za mršavljenje vam treba doručak.

Pexels

Mnogi depresiju povezuju sa tugom i beznađem, ali simptomi mogu da budu mnogo složeniji. Tako, i osećaj umora može da bude znak depresije, upozoravaju stručnjaci.

Postoji složen odnos između umora i našeg mentalnog zdravlja, pri čemu mnogi ljudi zapravo ne prepoznaju razliku.

Veza između umora i depresije nije linearna i često može da zavara, ali ona postoji i stručnjaci za mentalno zdravlje smatraju da je od ključne važnosti da budemo svesni te veze, piše “HuffPost”.

Danas je to važno možda više nego ikada, zbog toga što je pandemija Kovida-19 veoma uticala na mentalno zdravlje mnogih, kako odraslih tako i dece.

Postoji nekoliko činjenica koje povezuju umor i depresiju.

Umor je čest simptom depresije

– Umor pogađa više od 90 odsto ljudi sa depresivnim poremećajem – kaže Nadine Kaslov, profesorka psihijatrije i bihevioralne nauke na Univerzitetu Emori.

To nije samo onaj osećaj da jedva ustajete ujutro, iako je to skoro siguran znak depresije, ili da vam glava “pada” dok sedite za računarom već u podne, što se takođe može dogoditi.

Umor se u tom slučaju više može manifestovati kao opšti, trajni nedostatak energije. Čak se i relativno jednostavni zadaci mogu činiti kao da zahtevaju mnogo fizičkog i emocionalnog napora.

Odnos simptoma je vrlo složen

Kad je reč o depresiji i umoru, možeda postoji osnovni problem, koji prouzrokuje oboje, kaže dr Beti Lej, psiholog iz škole za ljudski razvoj na koledžu u Bostonu, koja ukazuje na moguću ulogu hipotalamičko-hipofizno-nadbubrežne, odnosno HPA osovine, koja je deo sistema koji inače pomaže u regulaciji telesnog odgovora na stres.

– Hronični stres može da poremeti funkcioniranje HPA osovine i dovede do problema u snu i u depresiji – objasnila je. Dakle, zajednička biološka podloga može da bude jedan od razloga povezanosti umora i depresije, al nikako nije jedina.

Otprilike 80 odsto osoba sa depresijom ima problema sa spavanjem, s tim da veza ide i u obrnutom smeru. Nesanica može da dovede do depresije ili njenog pogoršanja, ali to dvoje mogu da budu i “preklapajuća” stanja.

Depresija može da dovede i do nesanice. Takođe, ljudi koji pate od hroničnog umora, takođe mogu da budu skloni depresiji.

– Dvosmerni odnos između depresije i umora može da dovede do začaranog kruga koji ljudi teško mogu da prekinu – objasnila je Kaslov.

– Ali, postoji i još jedan komplikujući faktor: nuspojave lekova. Lečenje depresije često umanjuje ozbiljnost simptoma umora, ali neki lekovi mogu da prouzrokuju i značajan umor – ističe Kaslov.

Pazite na gubitak interesovanja

Stručnjaci za mentalno zdravlje ističu da se simptomi umora povezani sa depresijom ne manifestuju uvek kao fizički umor.

– Znak upozorenja za depresiju je: “Nekada sam to voleo da radim, a sada ne želim, nisam motivisan” – kaže psihoterapeut Tameka Bruvington.

Dakle, kada dijagnostikuju depresiju, stručnjaci za mentalno zdravlje stvarno traže neku vrstu emocionalnog umora i gubitka motivacije. Ako se neko oseća motivisano za učestvovanje u svojim uobičajenim aktivnostima, ali je jednostavno preumoran, potrebno je da se više usredsredi na otkrivanje osnovnih uzroka umora.

Kovid-19 dodatno komplikuje stvari

Ponovo, dostupni dokazi ukazuju na to da pandemija uzima danak mentalnom zdravlju ljudi. Nedavno istraživanje američkih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti, pokazalo je da se 30 odsto Amerikanaca bori sa simptomima depresije ili anksioznosti. Svaki četvrti roditelj rekao je da im se mentalno zdravlje pogoršalo tokom pandemije, a svaki sedmi da se to odnosi i na njihovu decu.

– Istovremeno, poremećaji u uobičajenoj rutini i stres zbog života u pandemiji mogu da tinjaju ispod površine. Zbog toga stručnjaci kažu da je posebno važno da se obrati pažnja na dugotrajne promene u emocionalnom zdravlju, obrascima spavanja i umoru. Naročito ako znaci traju duže od dve nedelje – rekla je Bruvington.

Pexels

Što jednostavnije, to bolje je fraza koja ponekad važi i za ljudsko zdravlje. Dijetetičarka Bridžit Zajtlin smatra da bi odmah nakon buđenja trebalo da uradimo nešto vrlo jednostavno – da popijemo vodu.

– Voda je veoma važna za naše dobro zdravlje. Našem telu je potrebna, pa je zbog toga moramo redovno unositi – rekla je ona za Well and Good.

Voda ima veliku ulogu kada su u pitanju naše raspoloženje, telesna temperatura, zdravlje kože i razni procesi u organizmu.

Zajtlin preporučuje da pre doručka popijete između 250 i 500 mililiitara vode. Ako vežbate ili je napolju vruće, onda i više.

– Vodu možete da pijete mlaku, vruću, hladnu, sa dodatkom kriške limuna ili limete. Međutim, gaziranu vodu je bolje izbegavati jer zapravo unosite mehuriće vazduha koji mogu dovesti do nadutosti. Takođe, može ostaviti lažan osećaj sitosti – objasnila je ona.

Vodu je dobro piti tokom čitavog dana, ali ujutru posebno.

Povećava budnost i smanjuje mrzovolju

Šoljicu kafe ili čaja ne morate zameniti vodom, ali neka ona bude prvo što ćete popiti ujutro.

– Voda je odlična za mozak. Povećava budnost, smanjuje mrzovolju i zbunjenost – ističe Zajtlin.

Priprema nas za doručak

Neki ljudi kažu da ih čaša vode na prazan želudac razbuđuje.

– Ako ste osoba koja inače nema naviku da doručkuje, nakon što počnete da pijete vodu ujutro, to bi moglo da se promeni – tvrdi dijetetičarka.

Podiže raspoloženje

Kad smo dehidrirani, obično smo hiroviti i razdražljivi. Započinjanje dana čašom vode može nam pomoći da dan počnemo bolje raspoloženi.

Odlična je za kožu

Ako primetite da vam je koža beživotna i suva, to će se promeniti kad počnete da pijete vodu.

– Voda će vam pomoći da vratite zdraviji, mekši i svežiji izgled kože – zaključila je Zajtlin.

Pixabay

Ukusne i zdrave, breskve su “ukus leta”. Donosimo vam nekoliko dobrih razloga da jedete ovo voće.

Ljudi su breskve počeli da gaje još u drevnoj Kini, gde su bile simbol besmrtnosti i prijateljstva. Pozitivno utiču na zdravlje, pa vam donosimo nekoliko dobrih razloga da uživate u božanstvenom ukusu ovog voća.

Breskve su bogate vlaknima, imaju nizak sadržaj ugljenih hidrata, prava su riznica vitamina, uključujući vitamine C, A, E i niacin, kao i važne minerale: kalijum, bakar, mangan i fosfor.

Sto grama ovog voća ima samo 40 kalorija, pa možete da ih jedete i kad ste na dijeti, samo treba da znate da jedna breskva srednje veličine ima oko 150 grama.

Zdrave kosti i zubi

Breskve sadrže fosfor, mineral neophodan za zdrave kosti i zube. Fosfor je dobra prevencija određenih bolesti i stanja, kao što je dekalcifikacija kostiju, koja može da dovede do osteoporoze. Kad jedemo namirnice koje su bogate fosforom, kao što su breskve, koje uz fosfor sadrže i kalcijum i vitamin C, obezbeđujemo organizmu ono što mu je neophodno za jake i zdrave kosti. Osim toga, ovaj mineral važan je i za zdravlje desni.

Antioksidanti kojima su breskve bogate, vitamin C i cink, neophodni su za jak imunitet. I vitamin C i cink utiču na stvaranje kolagena, koji je važan za zaceljivanje rana, sprečava pojavu prvih bora čime usporava starenje.

Usporavanje pojave prvih znakova starenja

Cink je neophodan za stvaranje kolagena, kao što je već pomenuto, ali usporava i propadanje muških reproduktivnih organa, podižući nivo testosterona u organizmu na prirodan način. Takođe, breskve su odlične za hidrataciju, i kad ih pojedete, i kad ih koristite izgnječene, uz dodatak meda, kao masku za hidrataciju kože.

Zaštita nervnog sistema

Breskve dokazano usporavaju pojavu prvih znakova neurovegetativnog propadanja, do kojeg dolazi u određenim medicinskim stanjima kakva je Alchajmerova bolest. Takođe, smanjuju rizik od makularne degeneracije oka.

Kako se čuvaju

Breskve se mogu ubrati i pre nego što su sasvim zrele jer ovo voće zri i nakon branja. Ako kupite plodove koji nisu zreli, stavite ih u papirne kesice i držite ih na sobnoj temperaturi. Ako želite da vam zrele breskve duže traju, čuvajte ih u frižideru, takođe u papirnoj kesi. Zrele breskve se brzo kvare – za svega dva-tri dana.

Pixabay.com

Nutricionisti u Španiji utvrdili su kako mala količina piva može na na duži period može da poboljša vaše zdavlje.

Pre nego što istražimo šta je otkrila ova studija, bilo bi razborito napomenuti: Ne promovišemo alkohol, pa čak ni alkoholno piće. U ovoj metaanalizi, koja je nedavno objavljena u međunarodnom, recenziranom časopisu “Nutrients”, tim istraživača iz oblasti ishrane i nauke o hrani u Španiji ispitivao je studije od 2007. do 2020. godine koje su razmatrale efekte uglavnom alkoholnih pića na zdravlje.

Međutim, neki zaključci studija, sugerisali su da postoje zdravstvene koristi od prirodnih hranljivih materija u pivu, a ne sam alkohol. Budući da izbor bezalkoholnih piva nikada nije bio obilniji, delovi ove studije znače i dobre vesti za pivopije koji se uzdržavaju od alkoholnog piva.

Takođe je važno i to što su istraživači koji su sproveli ovu meta-analizu otkrili da je vrlo umerena konzumacija piva bila presudna za doživljavanje zdravstvenih blagodati piva.

U stvari, sugerišu da je maksimum samo jedno piće dnevno za žene, a dva za muškarce. Na osnovu tih mera saznajte šta su otkrili o mogućim zdravstvenim koristima piva.

Umereno konzumiranje piva može da vas zaštiti od kardiovaskularnih bolesti. Istraživači navode da je pet od šest studija koje su izabrali za pregled identifikovalo “zaštitni efekat umerenog pijenja alkohola na kardiovaskularne bolesti”.

Pivo može pomoći u prevenciji dijabetesa kod muškaraca

Istraživači navode: “Muškarci koji su se suzdržavali od konzumiranja piva, imali su znatno veći rizik od razvoja abnormalne regulacije glukoze , u odnosu na one koji povremeno popiju čašu ili dve. Povremena konzumacija piva može biti zaštitna

Umereno pijenje piva može vas zaštititi od kardiovaskularnih bolesti
Istraživači navode da je pet od šest studija koje su izabrali za pregled identifikovalo „zaštitni efekat umerenog pijenja alkohola na kardiovaskularne bolesti“. To je važilo za pojedince koji su redovno pili do dve čaše piva nedeljno u poređenju sa apstinentima i povremenim konzumentima.

Pivo je povezano sa zdravijom gustinom kostiju

Kada posmatraju gustinu kostiju i rizik od preloma kod starijih osoba, istraživači u trenutnoj studiji navode da su “vrlo niski nivoi potrošnje bili povezani sa smanjenim rizikom od preloma”.

Za ovu promenljivu oni sugerišu da “mogu da budu uključene i bezalkoholne komponente piva”, jer naučnici objašnjavaju: “Ostala jedinjenja prisutna u pivu (npr. Fitoestrogeni kao što je 8-prenilnaringenin) deluju sinergijski sa silicijumom da stimulišu ćelije osteoblasta (koštane ćelije) , poboljšavaju strukturu kostiju i pomažu u remineralizaciji kostiju i zuba”.

Pivo može smanjiti holesterol

Istraživači upućuju na nekoliko studija koje su sugerisale da pivo pomaže u promociji dobrog holesterola i reguliše preradu lošeg holesterola u telu. Velikim delom zahvaljujući antioksidantima u ovom piću. Važno je napomenuti da je ovo pronađeno kada se konzumira vrlo mala količina piva.

pixabay.com

Pred put, kad se javi stomačni problem ili jednostavno preventivno – sve češće posežemo za probioticima, bilo prirodnim, bilo u vidu kapsula. Ipak, treba znati kako ih piti i – kada ih ne treba piti.

Šta su probiotici

Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, probiotici su živi mikroorganizmi (bakterije i kvasnice) koje pružaju zdravstvenu korist domaćinu ako se unose u adekvatnim količinama.

Najčešći sojevi bakterija koji se koriste su iz roda Lactobacillus (mlečne kiseline) i Bifidobacterium, a takođe i kvasnica Saccharomyces boulardi ima povoljan uticaj na zdravlje ljudi, navode doktori Ivana i Ivan Đurić, koji na sajtu Saveti lekara rešavaju zdravstvene dileme koje muče mnoge.

Kako deluju

Mehanizmi delovanja probiotika se i dalje proučavaju, ali glavni se sastoje u tome da modifikuju našu floru u crevima naseljavajući je dobrim bakterijama, tako što se bukvalno utrkuju sa lošim mikroorganizmima u prijanjanju za zid creva i time zapravo pospešuju odbrambenu ulogu creva, a i učestvuju u jačanju našeg celokupnog imunosistema.

Kad se dobre bakterije vežu za creva, one zapravo podstiču lučenje sluzi koja se sastoji od proteina, lipida, soli i imunoglobulina i čija je uloga da spreči vezivanje štetnih mikroorganizama. Tad pokreću čitav niz procesa kojima se naše organizam brani od bolesti.

Pritom, kako navode Đurići, dokazano je ispitivanjem na ljudima i životinjama da probiotici imaju klinički potencijal protiv mnogih bolesti.

Za probiotike je ustanovljeno da pored toga što suzbijaju dijareju, ublažavaju intoleranciju na laktozu i postoperativne komplikacije, imaju antimikrobne aktivnosti, kao i aktivnosti protiv raka debelog creva, smanjuju simptome iritabilnog creva (sindrom nervoznih creva) i sprečavaju zapaljensku bolest creva.

Međutim, treba naglasiti da to ne važi za sve probiotike. Pojedini sojevi bakterija su delotvorni za jednu vrstu bolesti, ali nisu za neku drugu, zato ne treba praviti generalizacije, nego treba konsultovati lekara.

Kako se koriste probiotici

Oni se unose oralnim putem i mogu da budu:

Prirodni probiotici koji su se pojavili još u vreme starog Egipta i Mesopotamije u vidu fermentisanih mlečnih proizvoda. Tu se izdvajaju jogurt, kefir, kao i neki sirevi.

Veštački probiotici koji su proizvodi farmaceutskih kompanija i mogu se naći u bilo kojoj apoteci u obliku kapsula i granula. U njima su bakterije posebnim procesima osušene i u neku ruku konzervirane, a kada dođu u naš digestivni sistem, one se aktiviraju i počinju sa svojim dejstvom.

Kada se koristi probiotik

Kod akutnog proliva (tj. proliva koji je nastao zbog infekcije). Infekcije mogu prouzrokovati virusi, bakterije, paraziti…

Kako bi se sprečio proliv kada se koriste antibiotici, ali i zbog proliva izazvanog antibioticima.

Kada se putuje u neku stranu zemlju u kojoj je higijena na nižem nivou.

Koriste se i u mnogim drugim bolestima i stanjima bilo kao mera prevencija ili za suzbijanje simptoma, ali to isključivo na preporuku lekara jer kao što je već rečeno – nisu svi probiotici za sve.

Kada ne smete da koristite probiotike

Osobe koje su imunokompromitovane (boluju od bolesti koje obaraju imunitet, kao recimo AIDS), mogu da koriste probiotike isljučivo uz preporuku lekara jer su to živi mikroorganizmi koji mogu i da naštete.

Osobe sa intravenoznim kateterom ne bi trebalo da koriste probiotike.

Pre davanja probiotika deci obavezno konsultujte pedijatra. Takođe ako ste trudni ne koristite probiotike na svoju ruku.

Osobe koje imaju transplantirane organe ili odstranjen veći deo gastrointestinalnog trakta treba da budu posebno oprezne.

Ne odgovara svaki probiotik svakome, kao i kod svih lekova neki lek nekom prija nekom ne, pa se držite onoga što pomaže.

Takođe, svaki proliv koji traje duže od tri dana zahteva pažnju i detaljnije ispitivanje, tako da u tom slučaju morate obavezno otići do lekara.

Kao i svi lekovi, i probiotici imaju svoja ograničenja. Oni ne predstavljaju magičnu pilulu koja rešava sve probleme sa stomakom i bolestima.

Probiotici su pomoćno sredstvo koje je tu da vam, uz promenu načina ishrane i životnih navika, pomogne da rešite problem koji imate.