U poslednjih par godina sve se češće pitamo jesu li mlečni proizvodi zdravi ili ne. Odgovor na to pitanje nije nimalo jednostavan, niti lagan, evo zašto je to tako.
Ne tako davno krave su pasle travu i slobodno šetale po pašnjacima. Kokoši bi ranom zorom izlegle jaja, dok bi petao zakukurikao, a seljak bi otišao da pomuze krave. Koliko je toga danas? Slika je sasvim drugačija i sve ređe srećemo ovako nešto. U nastavku članka saznajte više o tome kakvo je mleko koje pijemo i na šta trebate obratiti pažnju..
Kakvo mleko pijemo danas?
Na savremenim i modernizovanim farmama, krave predstavljaju ništa drugo do savršenu mašinu za proizvodnju mleka i govedine. Hrane se GMO kukuruzom i drugim zrnevljem. Količinski prinose puno više nego dok su slobodno šetale po prirodi. Zbog toga su mleko i mlečni proizvodi koje daju pod velikim znakom pitanja.
Ishrana bazirana na koncentratu kukuruza i zrnevlja može dovesti do acidoze kod krava. Samim tim javlja se i slabljenje imunosistema, posle čega životinja postaje podložna bolestima. Stoka se retko kad uspeva ovako hraniti duže od 150 dana.
Hormoni rasta i neprirodan raspored muže vode ka bolovima, infekcijama i drugim teškoćama. Kako bi se ovo sprečilo, krave na savremenim farmama redovno dobijaju veliku dozu antibiotika. Njihovi se ostaci kao i steroida i hormona rasta, koje takođe dobijaju mogu naći u mleku i mesu što od njih nastaju. Ovi preparati imaju i drugu svrhu pomažu stoci da se udeblja.
Ukoliko smatrate da svi ti hormoni, koje sadrže mlečni proizvodi i antibiotici nemaju uticaja na vaše zdravlje, razmislite ponovo.
Studija Žurnala Američke dermatološke akademije pokazala je povezanost između konzumiranja mleka i tinejdžerskih akni. Istraživači su to objasnili prisustvom hormona i bioaktivnih molekula koje sadrže takvi mlečni proizvodi. Naravno, sve ove opasnosti odnose se nahomogenizovano, pasterizovano mleko, kakvo nalazimo u supermarketima.
Sirovo, organsko, nepasterizovano i nehomogenizovano mleko, koje daju krave što se hrane travom, i dalje je zdrava i korisna namirnica.
Mleko jača kosti istina ili mit?
Industrija mlečnih proizvoda dugo je promovisala verovanje kako „mleko jača kosti“. Međutim, jedna zdravstvena novija studija – Nurses’ Health Study govori nam suprotno. U njoj je praćeno gotovo 78.000 medicinskih sestara tokom 12 godina.
Istraživanje je pokazalo kako veća zastupljenost mleka i drugih izvora kalcijuma u ishrani neće zaštititi žene od fraktura kuka ili lakta. Dobijeni podaci ne podržavaju hipotezu u kojoj se mlečni proizvodi navode kao idealne namirnice za prevenciju osteoporoze.
Ipak, tačno je da je mleko najbogatije kalcijumom (100 ml sadrži između 100 mg do 150 mg Ca). U tom smislu nam je neophodno u ishrani. Dnevna potreba organizma iznosi 700 mg do čak 1.200 mg, zavisno od godina starosti, pola i zdravstvenog stanja.
Ako ne bismo pili mleko i jeli sireve, puno teže bi u organizam unosili dovoljno kalcijuma. Sve druge namirnice znatno su siromašnije njime. Ta količina ne prelazi ni dvadesetak miligrama, koliko ih ima i sojino mleko.
Iskoristljivost Ca iz mleka izrazito je dobra, što se ne može reci za namirnice biljnog porekla. Kalcijum je tu u obliku soli, koje se veomo teško apsorbuju iz creva i koje se većim delom izbacuju iz organizma.
Dijeta sa mlečnim proizvodima pomaže brže mršavljenje
Još jedna teza u koju vas ubeđuju naučnici što ih podržava industrija mleka jeste kako mlečni proizvodi pomažu u mršavljenju. Ovo je opet samo delimično tačno. Ukoliko ne dobijate dovoljno kalcijuma, teže ćete izgubiti u kilaži. To svakako stoji, ali evo šta trebate još znati.
Kompanije koje se bave proizvodnjom mleka snimaju reklame gde se pojavljuju vitke žene koje konzumiraju jogurt. Uz sve to se navode i blagotvorna dejstva kalcijuma koje sadrže ovi fermentisani mlečni proizvodi. Dakle, ukoliko želite smršati obavezno ih trebate piti. Dobar marketing i ništa drugo.
Oni su samo delimično u pravu jer ukoliko vam manjka Ca, više ovog minerala zaista će moći da vas povede putem vitkosti. Međutim, propustili su navesti jednu bitnu stvar, jer računaju mnogi to neće primetiti. Uvođenje kalcijuma u ishranu zapravo neće učiniti ništa što bi moglo dovesti do gubitka kilograma. Baš ništa.
Ako je vaš plan dugoročno skidanje kilograma, ishrana bazirana na ovim preparatima vam nije dovoljna. Potrebna je velika disciplina, odricanje, fizička aktivnost kako bi do konkretnih rezultata došlo.
Alergija na mlečne proizvode je veoma česta
Najmanje 65 odsto ljudske populacije netolerantno je na laktozu, što je izuzetno visoka stopa. Kod nekih naroda na primer, ljudi poreklom iz Istočne Azije – taj procenat iznosi preko 90. Mlečni proizvodi se najslabije podnose, jer izazivaju nadimanje stomaka, gasove, te manjak energije i hronični umor.
Ipak, za takve osobe preporučuju se mlečni proizvodi bez laktoze. Najčešće su to prirodno fermentisani jogurt ili kefir. Osim njih preporučljivo je uzimati protein surutke u prahu, koji se dobija od krava hranjenih travom.
Takođe, na policama su sve češći mlečni proizvodi bez glutena, namenjeni obolelima od celijakije. Opet uzmite sve to sa rezervom i pre same konzumacije obavezno se posavetujte sa stručnim licem.
Proizvodi sa manje masnoća su puno zdraviji?
Još jedna zamena teza, naime smatra se kako su mlečni proizvodi sa niskim sadržajem masti idealni za naše zdravlje. To definitivno ne odgovara istini jer mleko koje ima ispod 2 procenta masnoće sadrži puno više šećera koji je štetan.
Jedna skorašnja studija pokazala je da osobe s najvišim nivoom masnih kiselina, poreklom iz punomasnih mlečnih proizvoda, imaju 60 posto nižu stopu pojave dijabetesa.
Takođe danas su prisutni brojni mlečni proizvodi za bebe, ali svakako se obavezno pre davanja istih posavetujte sa pedijatrom.
Koji su mlečni proizvodi najzdraviji
Koziji i ovčiji proizvodi
Na prvom mestu to su ovčiji i kozji mlečni proizvodi. Oni gotovo sigurno ne dolaze s ne dolaze s „farme- fabrike“, tako da takvo mleko i sir sadržemanje lekova i antibiotika.
Jogurt bez šećera
Potražite onaj punomasni, sa „živim i aktivnim kulturama“ (LAC) na deklaraciji. To znači kako jogurt sadrži najmanje 100 miliona kultura po gramu u trenutku proizvodnje i nakon pasterizacije.
Ghee maslac
Dobijen od mleka krave koja je pasla travu – čuveni gi (ghee) maslac. On sadrži vitamine rastvorljive u mastima: A, D, E i K, kao i konjugovanu linoleinsku kiselinu (CLA) i zdravu mast. Ona, kako je utvrđeno, ima antikancerogeno dejstvo. Gi je pročišćen, iz njega su uklonjeni čvrsti mlečni delovi, tako da je savršen za ljude intolerantne na laktozu.
Sirovo mleko
Sirovi mlečni proizvodi su odličan izbor. Prirodno, sirovo mleko krave koja se hranila na pašnjaku bogatije je zdravim mastima, poput omega-3 masne kiseline i CLA.
Surutka
Iako je tehnički mlečni proizvod, ljudi koji su intolerantni na mleko uglavnom je dobro podnose. Ovaj preparat nastaje pri izradi sira, a sadrži proteine, minerale i laktozu (do 75 procenata).
Sir
Postoje razne vrste sireva, ali trebate uzimati samo onaj od sirovog i nepasterizovanog mleka koza i ovaca. On je kontrolisanog porekla i predstavlja zdravu namirnicu.
Preporučujemo vam da u narednom tekstu saznate zašto su nam važni probiotici.
Drugima se dopalo i ovo:
