Pixabay

Uprkos uloženom trudu da se zdravo hranimo i budemo fizički aktivni, često se javlja potreba za nutritivno slabijim namirnicama, najčešće slatkišima.

Dok radimo ili kada nas svlada umor, na pamet nam padaju poslastice koje nam podižu raspoloženje i daju trenutni nalet energije. U tim trenucima potrebno je puno volje i samokontrole da ne preteramo.

Jedan od glavnih načina da to učinimo je da se pobrinemo da jedemo dovoljno hrane bogate hranljivim sastojcima tokom dana, što obezbeđuje da ćemo osećati sitost.

Suve šljive

Prema dijetetičarki Loren Manaker, jedna od najboljih namirnica za grickanje u tim slučajevima su suve šljive. Naime, suve šljive mogu da pomognu u smanjenju žudnje za slatkim iz više razloga. Za početak, mogu dobro da umire glad.

– Prema studiji objavljenoj u magazinu “Journal of Nutrition Bulletin”, ljudi koji su grickali suve šljive osećali su manju glad, a unosili su manje kalorija od onih koji su grickali grožđice ili bombone. Grickalice sa suvim šljivama takođe su pomogle boljoj kontroli apetita – navela je ona.

Suve šljive mogu da pomognu u suzbijanju uporne želje za šećerom jer imaju sladak ukus bez dodatog šećera.

– Suve šljive su prirodno slatke, što može da pomogne sladokuscima – dodala je Manaker.

Kako je ukazala, za razliku od slatkiša, suve šljive sadrže prirodne antioksidanse, vitamine i minerale, zajedno s vlaknima, što ih čini namirnicom koja može da zasiti.

pixabay.com

​Šolja sveže skuvane kafe mnogima je prvi jutarnji izbor.

Zbog visokog sadržaja kofeina, napitak okrepljuje, povećava efikasnost i koncentraciju i pomaže da se bolje fokusirate na zadatke.

Međutim, kafa ima i neželjene efekte: dehidrira organizam, mrlje se pojavljuju na zubnoj gleđi, a može izazvati i naglo povećanje krvnog pritiska. Da biste se zaštitili od ovih neprijatnih posledica, dovoljno je da popijete čašu vode posle kafe. Kako to funkcioniše i zašto je važno, otkrivamo vam u nastavku.

Tradicija ispijanja kafe sa ohlađenom vodom došla je kod nas iz zemalja Istoka, gde postoji vekovima. Ljudi su od davnina pili vodu, pre svega, da bi bolje osetili ukus kafe: ako se posle svakog gutljaja napitka receptori “očiste” vodom, ona će dobiti izraženiji ukus. Sada će vam svaki nutricionista savetovati da pijete vodu sa kafom iz sasvim drugih razloga.

Prvo, kofein ima snažan diuretički efekat, koji u velikoj meri dehidrira telo.

Dehidracija može dovesti do mnogo neprijatnih posledica, pa je potrebno posebno pažljivo pratiti nivo tečnosti u telu. Ako popijete čašu vode odmah nakon kafe, vraćate ravnotežu vode i smanjujete rizik od dehidracije. Zapamtite da ova čaša ne bi trebalo da bude deo vašeg dnevnog unosa tečnosti, tj. ako pijete dva litra vode dnevno, onda uz svaku šoljicu kafe treba dodati još jednu čašu.

Drugo, kafa je bogata biljnim bojama koje mogu promeniti boju zubne gleđi, posebno uz čestu upotrebu. Ovde opet voda dolazi u pomoć. Ispirajući ostatke kafe vodom, sprečavamo reakciju interakcije između kiselina kafe i zubne gleđi. U isto vreme, ne bi trebalo da perete zube odmah posle kafe – to može biti nebezbedno za zdravlje zuba.

Pored toga, kofein može dramatično da povisi krvni pritisak, što je generalno neprijatno, a za osobe koje pate od hipertenzije može biti čak i opasno. Voda razblažuje kafu, zbog čega se smanjuje opterećenje srca i krvnih sudova, a rizik od oštrog skoka pritiska se smanjuje na skoro nulu, prenose Novosti.

pixabay.com

Osobe s visokim krvnim pritiskom koje uzimaju paracetamol na recept mogle bi da imaju veći rizik od srčanog i moždanog udara, pokazuje nova studija.

Lekari bi trebalo da razmisle o rizicima i prednostima za pacijente koji uzimaju paracetamol više meseci, tvrde istraživači sa Univerziteta u Edinburgu. Dodaju i da se kod glavobolje i povišene temperature mogu uzimati bez straha.

Drugi stručnjaci kažu da je potrebno sprovesti istraživanje na više ljudi tokom dužeg vremenskog perioda kako bi se potvrdili nalazi studije.

Pracetamol se upotrebljava širom sveta kao kratkotrajno olakšanje za bolove, ali se takođe koristi i za hronične bolove, uprkos malo dokaza o prednostima za njegovo duže korišćenje. Pola miliona ljudi, odnosno 10 odsto populacije Škotske dobilo je lek protiv bolova 2018. godine. Od visokog krvnog pritiska pati skoro trećina građana u Velikoj Britaniji, piše BBC.

Studija je obuhvatala 110 volontera, a dve trećine je uzimalo lekove za visok krvni pritisak, odnosno hipertenziju.

Kroz slučajni uzorak, zamolili su ih da uzimaju jedan gram paracetamola četiri puta na dan tokom dva nedelje, uobičajenu dozu za pacijente sa hroničnim bolovima, a zatim placebo iduće dve nedelje.

Ispitivanje je pokazalo da je paracetamol povećao krvni pritisak, jedan od najvažnijih faktora rizika za srčane i moždane udare, mnogo više od placeba, kaže profesor Džejms Diar, klinički farmakolog u Edinburgu.

Istraživaći savetuju lekarima da pacijentima sa hroničnim bolovima daju što je moguće manje doze paracetamola i da posebno paze na one sa visokim krvnim pritiskom i one sa rizikom od razvoja srčanih bolesti.

– Ovde ne govorimo o kratkotrajnoj upotrebi paracetamola za glavobolje ili groznicu, kada je, naravno, u redu da se koristi – rekao je vodeći autor studije i konsultant za kliničku farmakologiju u NHS Lotian Ian Makentajer.

Mnogo je nepoznanica

Predavač kliničke faramkologije i terapije na “St.George’s University” u Londonu, Dipender Gil rekao je da studija, objavljena u časopisu “Circulation”, otkriva “mali, ali značajan porast krvnog pritiska kod belaca u škotskoj populaciji” i dodaje da ipak ostaju mnoge nepoznanice.

“Prvo, nije jasno da li će se uočeno povećanje krvnog pritiska održati kod dugotrajne primene paracetamola.

Drugo, nije poznato da li bi povećanje krvnog pritiska koje se može pripisati upotrebi paracetamola moglo dovesti do povećanog rizika od razvoja kardiovaskularnih bolesti”, ističe Gil.

Velika studija sprovedena u SAD prethodno je otkrila vezu između dugotrajne upotrebe paracetamola i povećanog rizika od srčanog udara, ali nije mogla da dokaže da jedno prouzrokuje drugo. Ni druge manje studije nisu uspele da potvrde tu vezu.

Pexels

Ne postoji magična hrana koja će trenutno da smanji nivo hormona stresa, ali određene namirnice mogu da pomognu u regulisanju oslobađanja kortizola.

Stres pokreće proizvodnju hormona kortizola. Jedan od neželjenih efekata dugotrajno visokog nivoa kortizola jeste povećanje telesne težine, posebno visceralne masti koja okružuje organe, creva i jetru.

To dovodi do insulinske rezistencije, visokog krvnog pritiska, koronarne bolesti srca i dijabetesa tipa 2.

Pored toga, kortizol može da oslabi i aktivnost ćelija povezanih sa imunitetom.

Zeleni čaj i namirnice bogate vitaminom C

Jedno naučno istraživanje pokazalo je da sastojak zelenog čaja može da inhibira enzime koji proizvode kortizol, što može da smanji nivo hormona stresa.

Crvena paprika, kivi, citrusi i jagode — sve ove namirnice bogate su vitaminom C, koji igra veliku ulogu u stabilizaciji nivoa kortizola.

Istraživanja su pokazala da nadbubrežne žlezde imaju visoku koncentraciju vitamina C, a ako jedete ove namirnice, one mogu blagotvorno da utiču na nadbubrežne žlezde i održavaju nivo kortizola u ravnoteži.

Hrana bogata kalijumom

Višak kortizola može prouzrokovati da bubrezi izluče previše kalijuma, tako da izvori hrane bogati kalijumom mogu da vrate te nivoe i smanje neželjene efekte koje dolazi sa stresom.
Banane, pomorandže, dinje, spanać, brokoli, slatki krompir i suve šljive su bogate kalijumom.

Kiseli kupus

Probiotički mikrob lactobacillus reuteri se može naći u fermentisanoj hrani, kao što je kiseli kupus. Inače, on se prirodno nalazi u gastrointestinalnom traktu ljudi, ali ga mnogi gube tokom vremena zbog lekova ili izlaganja određenim faktorima životne sredine.

Jedan od mnogih efekata ovog mikroba jeste i njegov uticaj na mozak da oslobađa oksitocin. Pomaže u smanjenju percipiranog stresa i smanjuje kortizol.

Takođe, i dijeta igra važnu ulogu u upravljanju simptomima stresa, ali je samo jedan deo slagalice. Glavni zadatak u smanjenju stresa je rad na svakodnevnim navikama. Zato, umesto impulsivnog odgovora, treba odvojiti trenutak za preispitivanje misli i emocija u vezi sa stresnim događajem.

Odlazak u krevet i buđenje u otprilike isto vreme svakog dana, pored osam sati sna, ključno je za smanjenje stresa. To će, kako je preneo portal „Antena Zadar“, regulisati ciklus melatonina i kortizola, koji su veoma važni za zdravlje.

EPA/Yannis Kolesidis

Infekcija koronavirusom postala je normalna stvar i u tom smislu se postavlja mnogo logičnih pitanja. Jedno od njih je koliko brzo se možete ponovno zaraziti?

Bolest Covid-19 je uzrokovana virusom SARS-CoV2 koji se smatra visokozaraznim virusom. Virus nas je već “napadao” u različitim mutacijama, ali ne mogu se isključiti ni nove mutacije virusa u budućnosti.

Ponovna zaraza ovim virusom je moguća ukoliko se ne držite smernice za prevenciju zaraze koronavirusom. Od mnogih preventivnih mera koje mogu da smanje transmisiju Covid-19, najefikasnije su nošenje maski i često pranje ruku.

Šta je reinfekcija koronavirusom?

Kad se osoba zarazi koronavirusom više od jednom, kaže se da je ta osoba reinficirana virusom.

“Reinfekcija virusom koji prouzrokuje Covid-19 znači da je osoba bila zaražena, oporavila se i potom se kasnije opet zarazila. Nakon oporavka od Covid-19, većina ljudi će imati neku vrstu zaštite od ponovne zaraze. Ipak, reinfekcije se svejedno pojavljuju”, kažu u američkim Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).

Koliko brzo može doći do reinfekcije koronavirusom?

Mnogi stručnjaci povezuju imunitet sa reinekcijom.

Iako ne postoji definitivan odgovor koliko brzo se možete ponovo zaraziti koronavirusom, prema poslednjim podacioma koje je objavio CDC dobijenim iz istraživanja pokazalo se da tri meseca od preležane bolesti nije potrebno ponovno testiranje osobe osim ako osoba ne pokazuje simptome Covid-19.

Drugo istraživanje kaže da “većina ljudi koji se zaraze koronavirusom, bez obzira na to da li imaju ili nemaju simptome, proizvode antitela i ćelije koje se bore protiv virusa. Za one koji su se oporavili, šanse za reinfekciju su vrlo male u prva tri meseca nakon inicijalne zaraze”.

– Ako ste imali blagu zarazu i niste imali dobar imunološki odgovor i izložite se ponovo velikoj količini virusa, ponovna zaraza je definitivno moguća – kaže doktor Tomas Ruso, profesor i šef katedre za infektivne bolesti na Univerzitetu Bafalo u Njujorku.

Kako dolazi do zaraze koronavirusom?

Do infekcije koronavirusom dolazi kad je osoba izložena virusu. Obično se koronavirus širi kroz kapljice koje se stvaraju kad zaražena osoba kašlje, kija ili govori. Upravo zbog toga je važno pokrivati i nosi i usta, kao i prati ruke.

“Virus se može šriti od osobe do osobe kroz sitne kapljice iz nosa ili usta kad zaražena osoba diše ili kašlje. Te kapljice se lepe na predmete ili površine oko osobe. Drugi ljudi se mogu zaraziti koronavirusom dirajući te predmete ili površine i potom dirajući svoje oči, nos ili usta. Ljudi se takođe mogu zaraziti udišući kapljice zaražene osobe. Zato je važno stajati barem jedan metar od osobe koja je bolesna”, tvrde zdravstveni stručnjaci.

Zašto je reinfekcija virusom moguća?

Sa sve više zaraženih osoba, virus je već duboko u populaciji. Najveći rizik za reinfekciju je kad se izlažemo pojedincima koji su asimptomatski.

To su osobe koje su zaražene virusom, ali ne pokazuju nikakve simptome. Tokom poslednjeg talasa Covid-19, za koji je uglavnom zaslužan omikron, većina zaraza se dogodila zbog asimptomatskih prenosnika, piše “Times of India”.

pixabay.com

Budući da smo upravo usred hladne sezone, mandarine su popularan izbor za jačanje imuniteta.

No, važno je da ne dopustite sebi ovu veliku grešku u koracima, jer je bez nje učinkovitost voća potpuno izgubljena! Više detalja otkrijte u nastavku…

Pre nego što oljuštite koru, preporučuje se da je dobro operete. Možda zvuči čudno, ali to je čest propust, koji može imati ozbiljne posledice. Treba imati na umu da su mandarine uvozno voće koje se prevozi sa dalekih destinacija u kontejnerima.

Budimo iskreni, svima nam je jasno da čistoća u tovarnim kutijama nije baš najbolja, jer kvalitetno čišćenje nakon baš svake pošiljke prevoznicima oduzima jednostavno previše vremena i novca. Kako bi voće zadržalo izvorni sjaj, obično se prska nekom vrstom prirodne smole koja se zove šelak. Neki distributeri koriste i biljni vosak za sjaj.

Kako se radi o jakim hemikalijama koje mogu izazvati alergijske reakcije kod ljudi, korak temeljnog čišćenja kore je neophodan. Mandarine je potrebno dobro oprati pre jela, a možete koristiti i sodu bikarbonu.

EPA/Philipp Gueland

Istraživanje je sprovođeno od 2007. do 2020. godine, a tim naučnika u Španiji došao je do zanimljivih zapažanja o uticaju ovog alkoholnog pića na zdravlje.

Neke od studija koje su naučnici pregledali ukazuju na to da sastojci koji se prirodno nalaze u pivu, a nisu alkohol, mogu biti dobri za zdravlje. Kako je potražnja za bezalkoholnim pivom veća nego ikad, ovo je dobra vest i za one koji vole pivo, ali izbegavaju alkohol.

Još jedan zaključak do kojeg su tokom istraživanja došli je to da umerena kozumacija piva ima dobar uticaj na zdravlje. Jedno pivo dnevno za žene i dva za muškarce su maksimum, tvrde naučnici.

Pivo štiti muškarce od razvoja dijabetesa

Istraživači su izjavili kako su muškarci koji ne piju alkohol uopšte pod većim rizikom od razvoja nenormalnih nivoa glukoze od onih koji povremeno popiju pivo.

Pivo je dobro za gustinu kostiju

Ako posmatramo gustinu kostiju i opasnost od loma kostiju kod starijih pojedinaca, istraživači tvrde da su oni koji su, čak i malo konzumirali pivo, u znatno manjoj opasnosti.

Ponudili su i naučno objašnjenje za ovu činjenicu: “Drugi sastojci piva deluju u sinergiji sa silikonom i stimulišu osteoblastične ćelije koje popravljaju strukturu kostiju i pomažu reminelariziranje kostiju i zuba.”

Pivo može uticati na niži holesterol

Nekoliko studija upućuje na to da pivo pomaže u razvijanju dobrog holesterola i regulisanju proizvodnje onog lošeg u telu, zahvaljujući velikom udelu antioksidansa.

Važno je dodati da se ovo događa kada se konzumira vrlo mala količina piva, prenosi “EatThis”.

pixabay.com

Britanski istraživači razvili su lek koji bi mogao dramatično da poboljša preživljavanje, pa čak i izleči rak pankreasa, koji je jedan od najsmrtonosnijih karcinoma. Stope preživljavanja za rak pankreasa vrlo su se malo poboljšale u poslednjih 50 godina i prate ga najgore prognoze.

U testiranju leka na miševima naučnici su došli do podatka da bi on mogao da im produži život za 40 posto. Istraživači sa Instituta za istraživanje raka u Londonu kažu da je to potencijalno najveći napredak u lečenju bolesti i ako eksperimenti na ljudima budu uspešni, mogao bi biti u širokoj upotrebi u roku od samo pet godina, piše “Dejli mejl”.

Tretman u dve faze

Jedan od tretmana je imunoterapija, pri čemu lek aktivira imunološki sistem za borbu protiv raka. Lek je inhibitor kontrolne tačke, što znači da blokira proteine koji sprečavaju imunološki sistem da napada ćelije raka. Imao je zapanjujuće rezultate protiv nekih vrsta raka. Ali tumori pankreasa imaju debeo spoljni sloj koji zaustavlja lek na putu.

Drugi tretman, poznat kao fokusirani ultrazvuk visokog intenziteta (HIFU), uključuje razaranje tumora impulsima zvučnih talasa. To stvara sitne mehuriće u ćelijama, koji poskakuju okolo takvom snagom da probijaju rupe u zaštitnoj barijeri – omogućujući imunoterapijskom leku da počne delovanje.

Očekuje se da će lečenje delovati u kasnoj fazi bolesti

To je ključno jer se većina slučajeva raka pankreasa ne dijagnostifikuje dok se ne proširi po telu. Ispitivanja bi mogla započeti u roku od dve godine, a ako bude uspešno, lečenje bi moglo biti u širokoj upotrebi samo tri godine kasnije.

– Potrebna su dalja istraživanja, ali potencijal ove kombinacije je uzbudljiv i naglašava važnost testiranja novih, inovativnih pristupa. Očajnički je potrebno imati više mogućnosti lečenja ako želimo da transformišemo preživljavanje budućih pacijenata i njihovih najmilijih – kaže dr Kris Mekdonald, vođa istraživanja u Velikoj Britaniji za rak pankreasa.

Pexels

Svakom od nas je potreban kvalitetan san kako bismo odmorili telo i bili spremni za svakodnevne aktivnosti. Raniji odlazak na spavanje pozitivno se odražava i na telo i na um.

Najbolje bi bilo da se u krevet ide oko 22 sata, piše portal „Brajt sajd“, napominjući da mnoge poznate zvezde praktikuju ovu naviku, među kojima Opra Vinfri i Ana Vintur.

Kvalitetan odmor

Najpre, najdublji i najmirniji deo našeg sna je između 22 sata i 2 ujutro što znači da ukoliko rano odemo u krevet na spavanje, bićemo naspavani i odmorni.

Takođe, jedno istraživanje pokazalo je da raniji odlazak na spavanje pomaže da zaustavimo negativne misli koje nam se uveče motaju po glavi i zbog kojih ne možemo da zaspimo.

Telo se vraća u formu

Kad smo u dubokom ciklusu spavanja, naše telo se leči stvaranjem somatropina – hormona rasta. Ova ključna aktivnost pomaže da budemo u top formi narednog dana, posebno kada su u pitanju fizički aktivne osobe.

Smanjuje se stres

Nedovoljno spavanja može da stvori veoma visok nivo hormona stresa kortizola u telu. Posledica toga je stvaranje teskobe. Kada se dobro odmorite i tako smanjite taj nivo kortizola, imaćete više energije tokom dana.

Bolja kontrola nad emocijama

Istraživanja su pokazala da su ljudi koji spavaju dovoljno uglavnom srećniji u životu. Kada nam pak nedostaje kvalitetnog sna, naše emocije mogu biti nestabilnije, jer ih je teže kontrolisati.

Takođe, ranije spavanje može značiti i ranije buđenje, što može biti važno ako želimo da uhvatimo više dnevnog svetla i serotonina – hormona sreće za poboljšanje raspoloženja.