Katarakta (mrena) kod beba: kako je prepoznati i liječiti?

KAKO SE NOSITI S MULTIPLOM SKLEROZOM: Nevidiljiva bolest koja ima tisuću oblika

Autor: Matea Sušac
Četvrtak, 09. rujna 2021. u 08:13

Multipla skleroza je nepredvidiva bolest, a često je nazivaju i nevidljivom bolesti. Riječ je o korničnoj upalnoj bolesti središnjeg živčanog sustava, a često oštećenja mogu zahvatiti veliki i mali mozak. Ova bolest se javlja bez obzira na godine, a najviše je slučajeva zabilježeno od osamnaeste do pedesete godine života.

U svijetu oko 2,3 milijuna ljudi boluje od MS-a, dok epidemiološke studije sada ukazuju da u Republici Hrvatskoj ima više od 6000 oboljelih, po čemu spadamo u zemlje visoke prevalencije bolesti.

Manji broj bolesnika, do 15%, ima progresivni poremećaj bolesti od početka, koji se naziva primarni progresivni MS (PPMS), u kojem dominiraju smetnje hoda i ravnoteže. Za ovaj klinički oblik MS-a karakterističan je početak u nešto starijoj dozi (iza 40.godine) te jednako oboljevaju muškarci i žene.

Dijagnoza MS-a postavlja se na temelju kliničke slike, nalaza MR-a mozga i vratne kralježnice te nalaza lumbalne punkcije u kojoj tražimo prisutnost takozvanih oligoklonalnih traka u likvoru.

Kako nastaje multipla skleroza?

MS je heterogena, multifaktorijalna, imunološki posredovana bolest uzrokovana kompleksnim interakcijama gena i okoliša. Genetski čimbenici, posebno prisutstvo HLA-DRB1 haplotipa dovodi se u vezu s pojavom MS-a, no važno je istaknuti da MS nije genetska bolest te da je ukupan doprinos svih gena do 25% u pojavi bolesti.

Što znači da je multipla skleroza autoimuna bolest?

Svi gore navedeni etiološki čimbenici zajedno vode u upalnu reakciju u kojoj sudjeluju limfociti T i limfociti B, čija aktivnost i izlučivanje upalnih medijatora djeluje na razvoj oštećenja krvno – moždane barijere zbog čega dolazi do povećanje propusnosti iste te ulaska upalnih stanica u CNS.

Ovakvo upalno zbivanje vodi u oštećenje mijelinske ovojnice a progresijom bolesti dolazi do potpunog i nepovratnog propadanja živčanih stanica.

Prvi mogući znakovi koji upućuju na multipla sklerozu

Vrtoglavica
Ovo je uobičajen simptom za multiplu sklerozu. Ovdje se ne radi o uobičajenim vrtoglavicama koje svi nekad iskusimo, već se pojavi odjednom s vrlo intezivnom boli. Često može izazvati i mučninu ili povraćanje. Najbolje je posjetiti obiteljskog liječnika, i potražiti savjet ukoliko imate česte i izražene vrtoglavice.

Umor
Ovaj simptom može trajati mjesecima i utjecati na vašu koncetraciju u toliko mjeri da ne možete obavljati svakodnevne zadatke.

Trnci po tijelu i mravci
S obzirom da multiplom skleroza najviše napada centralni živčani sustav, to utječe na živce, pa tako nastaju mravci i utrnulost u tijelu. Često pacijenti kojima je dijagnosticirana multipla skleroza imaju osjećaj kao da po njima hodaju bube ili mravi.

Izražene upale mjehura
Većina oboljelih od od multiple skleroze ima probleme s mjehurom. Često se može javiti i proljev ili zatvor, uz izražen pritisak nad mjehurom.

Što oboljeli od multiple skleroze smiju, a što ne?

Još jednom ističem važnost pravovremenog liječenja MS-a. Liječenje MS-a značajno se promjenilo u zadnjih pet godina kada su registrirani lijekovi tzv. druge linije liječenja kojima se značajno utječe na smanjenje stope relapsa i smanjenje progresije onesposobljenosti.

Neophodno je rano liječenje MS-a budući da svi registrirani lijekovi djeluju na upalnu fazu bolesti, dok za kasnu neurodegenerativnu fazu nije za sada registriran lijek.

Osobama s MS-om svakako savjetujemo prestanak pušenja ili značajno smanjenje istog kao i održavanje optimalne tjelesne težine. Što se tiče prehrane nema dokaza za specifične dijete već se savjetuje mediteranska prehrana kojom smanjujemo rizik hipertenzije, hiperlipidemije te dijabetesa.

Također savjetujemo uzimanje vitamina D u dozi do 4000 IU dnevno. Oboljelima se preporuča fizička aktivnost i vježbanje uz poštivanje individualnih tjelesnih ograničenja kao i izbjegavanje pregrijavanja tijela.

Multipla skleroza je još uvijek neizlječiva bolest

Danas, na sreću postoji deseci lijekova za liječenje multiple skleroze koji mogu usporiti progresiju bolesti, no veliki je izazov i za pacijente i liječnike zapravo odabrati onaj lijek koji će najbolje djelovati na osobu s obzirom da su to lijekovi koji imaju i snažne nuspojave.

Uz to, još uvijek postoje mnoge druge nezadovoljene potrebe oboljelih od MS-a koje svakodnevno utječu na život pacijenata.

Primjerice, veliki izazov za svakog pacijenta je suočavanje s bolešću, što uvelike utječe i na psihičko stanje oboljele osobe, stoga je potrebna jača i sustavnija podrška u tom području.

Nažalost, unatoč brojnim aktivnostima usmjerenima k podizanju svijesti javnosti o ovoj bolesti, još uvijek se gotovo svakodnevno susrećemo s iskustvima ljudi koji nailaze na veliko nerazumijevanje u okolini.

Autor:Matea Sušac
Četvrtak, 09. rujna 2021. u 08:13

ZADNJE VIJESTI

BOLEST KOJA NE BIRA: Kako možete prepoznati imate li parodontozu?

ČUDO ZA KOŽU: Ne bacajte prezrelu bananu, brzo i učinkovito čisti kožu od prištića, ravna bore i otklanja alergijske reakcije

KOLIKO PUTA STE ČULI ZA OSTEOPOROZU? Možete doznati bolujete li od nje ako prepoznate simptome!

DOBRO JE ZNATI

Pet koraka za sprječavanje prehlade u nastajanju

Komentari
odražavaju
stavove
njihovih
autora,
ali
ne
nužno
i
stavove
portala
Dnevno.hr.
Molimo
čitatelje
za
razumijevanje
te
suzdržavanje
od
vrijeđanja,
psovanja
i
vulgarnog
izražavanja.
Portal
Dnevno.hr
zadržava
pravo
obrisati
komentar
bez
najave
i/li
prethodnog
objašnjenja.Original Article

Namirnice koje pospešuju koncentraciju i pamćenje

9. септембар 2021.

Foto: pixabay / Anrita1705

Kada se pomenu namirnice i koncentracija, svima nam je prva asocijacija orah, ali postoji još mnogo namirnica koje pozitivno utiču na našu memoriju.

Namirnice koje su svima dostupne, a pozitivno utiču na naš mozak su:

Voće – crna ribizla, borovnica, kupina, malina, jagoda, jabuka (neoljuštena).

Cvekla – poboljšava cirkulaciju i dotok krvi u mozak.

Žumance – bogato je vitaminom B koji poboljšava memoriju.

Pomorandža – bogata vitaminom C i antioksidansima koji pomažu pamćenje.

Riba – skuša, haringa, sardina, sardela, tuna, losos jer su bogate omega 3 masnim kiselinama.

Koštunjavo voće – orah, lešnik, kikiriki, badem, indijski orah jer su bogati vitaminom E koji jača moždanu masu i sprečava demenciju.

Crna čokolada – puna je prirodnog kofeina koji pomaže lučenje endorfina – hormona sreće i poboljšava raspoloženje.

S obzirom na da je skoro počela škola, i da se deci posle tri meseca pauze polako treba vratiti navika za učenjem, možete uvesti neke od ovih namirnica u svakodnevnu ishranu kako bi im olakšali spremanje za kontrolne.

Zanimljiva činjenica: Kroz ljudski mozak prođe čak 34 gigabajta informacija na dnevnom nivou, pokazala su istraživanja Univerziteta u Kaliforniji u San Dijegu. Pomozimo našem mozgu da sve ove informacije lakše procesuje i upamti.

Autorka je diplomirana nutricionistkinja i Bahova praktičarka. Više detalja na linku njenog instagram naloga.

Sve prednosti PVC stolarije

8. септембар 2021.

Foto: shutterstock

U građevinarstvu je PVC stolarija česta tema.

Novi stanovi i kuće, gotovo po pravilu imaju prozore i vrata ovog tipa. Zašto je to tako i da li je PVC stolarija postala nezamenjiva?

Kada čujete da neko renovira stan ili kuću i da hoće da ugradi novu stolariju, skoro da se ne postavlja pitanje o kojoj vrsti je reč.

Podrazumeva se da je u pitanju PVC stolarija zbog svih prednosti koje nudi. Motivi za zamenu dotrajalih prozora i vrata daleko prevazilaze one estetske prirode.

Neki od razloga su očigledni, dok ima i onih skrivenih, koji itekako igraju značajnu ulogu.

Da krenemo od već pomenute estetike. Renoviranjem nekog objekta uvek želimo da postignemo da on izgleda lepše i spolja i iznutra.

Novi prozori i vrata su osnova od koje treba krenuti. Nakon ugradnje nove PVC stolarije kuća ili stan izgledaju drugačije, novije, modernije, luksuznije.

Sve što posle toga želite da poboljšate ili promenite, bilo da je reč o boji zidova, novom nameštaju, dobilo je dobru osnovu i polaznu tačku. Bela boja je najrasprostranjenija. S njom nema greške jer se uklapa u sve.

Međutim, ako želite nešto posebno i drugačije od standarda, u ponudi je čitava paleta boja. Neki dezeni imitiraju druge materijale, poput drveta ili aluminijuma.

Postoje PVC prozori i PVC vrata u braon nijansama, sa ucrtanim godovima, tako da neodoljivo podsećaju na drvenu stolariju. Modeli se mogu poručiti i u nekim veselim bojama, poput raznih nijansi braon, plave ili crvene. Vaša nova stolarija može dati poseban pečat enterijeru i eksterijeru.

Međutim, pored izgleda, mnogima je glavni motiv za ugradnju nove stolarije štednja energije. Nijedan tip stolarije nema tako dobru toplotnu izolaciju kao ona od PVC-a.

Naime, PVC je vrsta plastike od koje se pravi profili namenjeni za izradu prozora i vrata. Lako se kroji i savija. Ono što se vidi samo na poprečnom preseku jesu posebne komore koje potpomažu da izolacija bude bolja.

Takođe, komore mogu imati i dodatne ispune pomoću kojih se postiže još bolji efekat. Ako uzmemo za primer PVC prozor ili balkonska vrata, svi sastavni delovi napravljeni su tako da se postigne maksimalna termoizolacija. Pored profila od kojih se prave okviri, važno je i prijanjanje.

Osnovni problem stare stolarije jeste mnoštvo malih pukotina i otvora koji nastaju nakon godina upotrebe. Kroz njih struji hladan vazduh, te se prostorija mnogo teže zagreva. PVC prozori imaju specijalne gume koje služe za bolje prijanjanje i dihtovanje.

Može se reći da su gotovo hermetički zatvoreni, jer zimi nema tog neprijatnog osećaja promaje. Osobama koje imaju osetljive sinuse, ovo je dovoljan razlog da se odluče za PVC stolariju.

Mnogi roditelji prvo ugrađuju nove prozore u dečije sobe kako bi osigurali da njihovi mališani zimi budu u toplom.

Prirodna posledica dobre izolacije je ušteda energije. Ona nije zanemarljiva. Po nekim proračunima, u zavisnosti od modela prozora, može se uštedeti preko 40 odsto godišnje na energente koji se koriste za zagrevanje prostorija. Ako su to struja ili gas, računi će biti vidno manji.

Potrošnja čvrstog goriva u domaćinstvima koja imaju sopstvene kotlove ili peći osetno će opasti nakon ugradnje nove PVC stolarije. Evidentno je da je reč o ogromnoj uštedi.

Ali, ono što se ne primećuje na prvi pogled jeste, ustvari, da PVC stolarija samu sebe brzo isplaćuje. Ne samo da ste dobili prijatniji i lepši prostor, već ste uštedeli novac za grejanje na duge staze.

Garancija na novu PVC stolariju obično iznosi više od deset godina, sve zavisi od proizvođača. U praksi, PVC prozori i PVC vrata imaju znatno duži vek trajanja.

Svi proizvođači imaju i obezbeđen servis. Otklanjanje kvarova koji se mogu javiti na mehanizmima lako je i brzo.

Takođe, štelovanje na zimsko i letnje podešavanje, nešto je što može uraditi serviser, ali zbog jednostavnosti postupka moguće je to obaviti i samostalno.

Kada se mehanizam na drvenom prozoru pokvari, teško da ćete naći majstora koji će se prihvatiti popravke. Razlog je nedostatak rezervnih delova za zastarele tehnologije, kao i činjenica da drvo vremenom propada i truli, te da je nekad nemoguće doći do „kostura“ i zameniti mehanizam.

PVC stolarija je daleko praktičnija i jednostavnija. Rezervni delovi su lako dostupni, tako da se svaki kvar lako otklanja.

Najveći izbor povoljne i kvalitetne PVC stolarije nalazi se na mirandre.com odakle treba krenuti kada se odlučite za kupovinu.

Nemojte dugo čekati, jer zima se bliži. Pripremite se na vreme. Važno je gde i od koga kupujete svoje nove PVC prozore i vrata. Odaberite adekvatne modele, poručite prateće elemente, kao što su komarnici i roletne i zakažite datum ugradnje.

Investiranjem u novu PVC stolariju štedite novac na duge staze, dok sebi obezbeđujete veći komfor stanovanja.

Ne zaboravite još jednu prednost, a to je da s PVC stolarijom nema farbanja i premazivanja zaštitnim sredstvima, tako da se i u tom segmentu štedi novac, vreme i trud.

STVARI SE NAPOKON MIJENJAJU

ANJA OBOLJELA OD CISTIČNE FIBROZE: ‘Dosad smo bili potpuno zanemareni od strane države’

8. септембар 2021.

ANJA OBOLJELA OD CISTIČNE FIBROZE: ‘Dosad smo bili potpuno zanemareni od strane države’

Autor: Matea Sušac
Srijeda, 08. rujna 2021. u 18:13

Bolest koja još uvijek mnogima ostavlja upitnik nad glavom, cistična fibroza, glavna je tema rasprave zadnjih godinu dana u HZZO-u. Naime, cistična fibroza je nasljedna bolest egzokrinih žlijezda koja pogađa ponajprije probavni i dišni sustav, od koje u Hrvatskoj boluje oko 150 ljudi, a većinu čine djeca.

Nekim ljudima oboljelima od ove okrutne bolesti je uskraćeno osnovno ljudsko pravo jer su se morali borati da lijekovi dođu na listu HZZO-a. Sve što je bilo potrebno je učiniti ih dostupnima za oboljele, a HZZO će tek iz četvrtog pokušaja to napokon napraviti.

Znakovi i simptomi cistične fibroze

Ovo je bolest s tisuću lica, kako je nazivaju oboljeli. Karakteristični simptomi su: gušenje u kašlju, problemi s probavom i sinusima, otežano disanje te kronične prehlade i upale pluća. Život s ovom smrtonosnom bolesti također karakterizira stvaranje gustog, ljepljivog sekreta na svim žlijezdama s vanjskim izlučivanjem te, da bi preživjeli, svaki dan od najmlađe dobi oboljeli moraju obaviti četiri do šest inhalacija dnevno.

Uz to, uzimaju gotovo trideset tableta na dan i strogo brinu o prehrani jer svako odstupanje dovodi do dodatne progresije bolesti te može završiti preranom smrću. Prosječni životni vijek osoba oboljelih od cistične fibroze je između 30 i 40 godina, no spasonosnim lijekovima Kaftrio, Kalydeco i Orkambi, koji se koriste diljem Europe, on se može značajno produžiti uz poboljšanje i olakšavanje dnevne rutine.

Cistična fibroza je obilježila i život mlade Anje Privare

Optimisična 27-godišnja Đakovčanka koja se s tom teškom bolešću bori cijeli čitav život iznijela nam je svoju stranu priče o ovoj nemilosrdnoj bolesti. Anji su cističnu fibrozu dijagnosticirali sa svega šest mjeseci.

“Trenutno obnašam funkciju tajnice u Hrvatskoj udruzi za oboljele od cistične fibroze, i iza nas su bile tri sjednice povjerenstva za lijekove HZZO-a. Sve su održane bez konkretnih odluka u svrhu uvrštavanja lijekova na osnovu listu. Nakon tri sjednice povjerenstva, hitno smo zatražili sastanak sa Ministarstvom zdravstva, gdje nas je ispred ministarstva dočekao državni tajnik Silvio Bašić, zbog već trostrukog odbijanja na povjerenstvu. Vlada Repubike Hrvatske, jednako kao i premijer Andrej Plenković dali su nam punu podršku u našoj borbi za uvrštavanje nužnih lijekova za cističnu fibrozu. Naša borba je napokon tek jučer urodila plodom, jer je ovo četvrti put da Povjerenstvo za lijekove donosi mišljenje o stavljanju Kaftria, Kalydeca i Orkambija na osnovnu listu lijekova”, objašnjava Anja.

“U Hrvatskoj trenutno imamo 150 oboljelih od cistične fibroze, i ja sam jedna od njih. Svima nam je laknulo nakon današnje vijesti. Moram napomenuti da ova odluka još nije konačna. Pozitivno mišljenje koje je donijelo Povjerenstvo za lijekove sada se upućuje Upravnom vijeću HZZO-a, koje mora finalizirati tu odluku. Ovim putem bih htjela apelirati na članove Upravnog vijeća da odluku ne odgađaju, već je donesu što prije, kako bi do kraja godine imali potrebne lijekove u rukama”, dodaje.

Na pitanje kako je do sada, uz razne poteškoće i neregulaciju lijekova, teklo liječenje, Anja nam priča o nemoći koja ju je pratila.

“Osjećali smo veliku nemoć, kada smo vidjeli da se ti lijekovi odobravaju u susjednim zemljama, ali ne i u Hrvatskoj. Nismo vidjeli na koji način bi se ti lijekovi odobrili u našoj državi. U nekim trenucima smo se osjećali potpuno obeshrabreno. Zanemareni smo od strane sustava u potpunosti, a to je grozan osjećaj. Apsurdno je da je prvi ljek za cističnu fibrozu odobren u Europi još prije 10 godina, što samo pokazuje koliko zaostajemo za ostatkom europskih zemalja. Najnoviji lijek je Kaftrio, a nalazi se na listi većine zemalja Europske unije, pa i Slovenije, a odobren je prošle godine u kolovozu. On je pokazao najbolji napredak u lječenju. Nakon današnje vijesti iz HZZO-a, koja iako još nije u potpunosti konačna, svi osjećamo ogromnu sreću i mir jer je napravljen prvi korak sigurnijoj budućnosti. Ne samo nama, nego i generacijama iza nas koje će se boriti s ovom bolesti, a neće morati prolaziti borbu za nužne lijekove. Svatko zaslužuje pravo na duži život”, zaključuje Anja.

Autor:Matea Sušac
Srijeda, 08. rujna 2021. u 18:13

ZADNJE VIJESTI

HODANJE JE VAŽNO

DESET TISUĆA KORAKA DNEVNO JE MIT? Znanstvenici ističu MANJU BROJKU koja itekako utječe na zdravlje

BOLEST KOJA NE BIRA: Kako možete prepoznati imate li parodontozu?

ČUDO ZA KOŽU: Ne bacajte prezrelu bananu, brzo i učinkovito čisti kožu od prištića, ravna bore i otklanja alergijske reakcije

KOLIKO PUTA STE ČULI ZA OSTEOPOROZU? Možete doznati bolujete li od nje ako prepoznate simptome!

Komentari
odražavaju
stavove
njihovih
autora,
ali
ne
nužno
i
stavove
portala
Dnevno.hr.
Molimo
čitatelje
za
razumijevanje
te
suzdržavanje
od
vrijeđanja,
psovanja
i
vulgarnog
izražavanja.
Portal
Dnevno.hr
zadržava
pravo
obrisati
komentar
bez
najave
i/li
prethodnog
objašnjenja.Original Article

Kako konzumiranje kafe utiče na efekat lekova koje uzimate?

8. септембар 2021.

Pixabay.com

Ponekad ste pritisnuti obavezama u toku dana, pa ukoliko uzimate lekove, dovoljno vam je da znate da ste lek uzeli, a sa čim ste ga popili, to vam možda nije toliko važno. Međutim, nova studija ističe veliku zabrinutost za ljubitelje kafe koji uzimaju lekove.

Uvek je zanimljivo čitati novo otkriće o jednoj od zdravstvenih prednosti kafe. Međutim, novi pregled studija međunarodne grupe istraživača koju je predvodio italijanski istraživač endokrinologije Luiđi Barea, otkrio je da bi konzumiranje kafe neposredno posle uzimanja lekova “trebalo uzeti u obzir da bi se izbegla interakcija”.

Ovaj nalaz je u skladu sa studijom dva istraživača farmakologije iz Etiopije iz 2020. Ta studija je bila konkretnija i ukazivala je na to da “kafa značajno utiče na apsorpciju, distribuciju, metabolizam i izlučivanje mnogih lekova2.

Doktorka interne medicine, Purvi Parek iz Pensilvanije, kaže za Eat This, Not That da se druge komplikacije mogu javiti uzimanjem lekova uz kafu.

– Ključna stvar je da kafa može da pojača efekte ili da utiče na apsorpciju nekih uobičajenih lekova – kaže dr Parek.

Ona ističe da to može da ometa vaš cilj “da dobijete puni efekat leka2.

Lekovi na koje konzumiranje kafe obično može da utiče, prema mišljenju dr Parek:

Lekovi za štitnu žlezdu

Parek kaže da se posebno lekovi za štitnu žlezdu moraju uzimati na prazan želudac, a nakon toga narednih pola sata ne bi trebalo ništa uzimati. Na taj način telo može da apsorbuje lek za štitnu žlezdu.

Lekovi za osteoporozu

Ako pijete kafu sa lekom za osteoporozu “smanjujete punu efikasnost lekova”, kaže dr Parek.

Lekovi za regulisanje kiseline

– Lekovi protiv refluksa kiseline najbolje deluju kada se uzimaju ujutro, pre bilo čega drugog, dakle pre jela i pića – kaže dr Parek.

Takođe je važno imati na umu da kafa sadrži kiselinu, a to može da pogorša problem zbog kojeg uzimate lekove.

Lekovi za izbacivanje viška tečnosti

– Kofein generalno isključuje taj hormon koji vas stimuliše da zadržite vodu, jer je diuretik – kaže dr Parek. To znači da kofein u kafi može da pojača diuretička svojstva lekova, poput onih koji se koriste za lečenje otečenih nogu, odnosno izbacivanja tečnosti.

Lekovi za kardiovaskularne probleme

Takođe, zbog diuretičkih svojstava kofeina, pacijenti koji uzimaju lekove za srčanu insuficijenciju trebalo bi da obrate pažnju ukoliko piju kafu sa kofeinom.

Kada su u pitanju lekovi za regulisanje krvnog pritiska, ukoliko se kombinuju sa kafom mogu da izazovu ozbiljniji diuretički efekat.

Lekovi protiv prehlade

– Pojedini lekovi za prehladu su stimulansi – kaže dr Parek.

Ako se nadate da ćete zadremati kasnije tokom dana, imajte na umu da bi konzumiranje kafe tokom uzimanja nekih lekova protiv prehlade moglo da oteža odmor i pokušaj da zaspite.

Da! Bubuljice od stresa su stvarne, a ovo pomaže da nestanu!

8. септембар 2021.

Da! Bubuljice od stresa su stvarne, a ovo pomaže da nestanu!

Autor: Ana Plavšić

Da li izlaze bubuljice od stresa? Da li je ovo uopšteno povezano ili je slučajnost? Saznajte kako stres okida bubuljice na licu i telu i kako protiv njih.

Spremili detaljno uputstvo i objašnjenje u kakvoj su zapravo vezi stres i bubuljice i koji su načini borbe protiv bubuljica na nervnoj bazi.

Pre nego uđemo u trag bubuljicama, hajde da vidimo ono osnovno:

Šta je to u stvari stres i zašto je toliko opasan po naše celokupno zdravlje?

Stres je prirodna svakodnevna pojava koja se događa pri pokušaju organizma da se prilagodi nekoj neočekivanoj životnoj nevolji, izazovu, događaju ili situaciji. Obično je to loša reakcija tela koja nastaje kao rezultat pokušaja prilagođavanja na iznenadni uticaj, gde najviše trpi psihičko i telesno stanje.

Stres je bilo koje opterećenje vašeg emocionalnog ili fizičkog bića. Široko definisano to može biti dosta toga, ali ovde ćemo ga definisati kao bilo kakav preterani emocionalni ili fizički napor.

Možda vas čudi da ova definicija uključuje i fizički napor. Mnogi ljudi gledaju na stres samo kao emocionalno pitanje, ali kada govorimo o bubuljicama od stresa, najbolje je uvrstiti i preterano fizičko naprezanje u ovu definiciju, budući da obe vrste stresa mogu doći u igru.

Šta sve uzrokuje akne i gde je tu stres?

Prekomerna proizvodnja ulja
Folikul dlake začepljen uljem i mrtvim ćeljama kože
Bakterije
Prekomerna aktivnost neke vrste hormona (androgena)

Akne se obično pojavljuju na vašem licu, čelu, grudima, gornjem delu leđa i ramenima, jer ta područja kože imaju najviše ulja koja luče lojne žlezde. Folikul dlake povezan je sa lojnim žlezdama.

Obično se javljaju bele bubuljice sa gnojem, crvene upalne, mitiseri i potkožne bubuljice. Bubuljice mogu biti veoma uporne i stvarati vam dodatnu nervozu zbog izgleda. Faktori koji mogu još više pogoršati stanje akni :

Hormon. Androgeni su hormoni koji se povećavaju kod dečaka i devojčica tokom puberteta i uzrokuju povećanje lojnih žlezda i povećanje sebuma te stvaranje pubertetskih bubuljica. Hormonalne promene tokom trudnoće i upotreba tableta za kontracepciju isto mogu uticati na proizvodnju sebuma.
Određeni lekovi. Primeri uključuju lekove koji sadrže kortikosteroide, testosteron ili litijum.
Ishrana. Istraživanja pokazuju da određena hrana, uključujući obrano mleko i hrana bogata ugljenim hidratima – poput hleba i čipseva – mogu pogoršati akne.
Higijena. Akne nisu uzrokovane prljavom kožom. Zapravo, čišćenje kože previše ili čišćenje oštrim sapunima ili hemikalijama iritira kožu i može učiniti izgled akni još lošijim.
Kozmetika. Kozmetika ne mora nužno da utiče na akne, pogotovo ako koristite šminku bez ulja, koja ne začepljuje pore (nekomedogena) i redovno skidate šminku. Zato dobro birajte kozmetiku koju ćete da koristite.
Stres. Stres može pogoršati akne. Obzirom da je ovo naša tema, detaljno ćemo opisati i na koji način.

Detaljna briga o licu i o bubuljicama je stalno neophodna ako imate problematičnu kožu, a posebno još i onda kada znate da ćete biti pod stresom. Najbolji način da se za to pobrinete je prirodan.

***Ksenija nam je oktrila svoju tajnu i kako je ona uspela da svoje bubuljičavo i masno lice dovede u red. Sada joj je lice čisto i problema sa bubuljicama nema. I vi možete saznati o čemu se radi tako što ćete pročitati njeno iskustvo koje se nalazi na ovom linku: https://minutzamene.com/kako-sam-se-resila-bubuljica-mitisera-masne-koze-lica/

Zašto nastaju bubuljice od stresa?

Kada doživljavate stres, vaša nadbubrežna žlezda počinje ubrzano da radi. Povećavaju se androgeni (muški hormoni), koje ova žlezda proizvodi. Viši nivo ovih hormona direktan je uzrok bubuljica od stresa. To dovodi do pojačanog lučenja sebuma, a sa njim u direktnoj vezi su i akne.

To se posebno vidi kod žena koje proizvode znatno veći procenat androgena u nadbubrežnoj žlezdi nego muškarci. Tako se može i objasniti zašto stres utiče na žene više od muškaraca kada su u pitanju bubuljice od stresa.

Pritisli su vas rokovima na poslu, šef je stalno zahtevan i nešto traži od vas. Kod kuće deca prave probleme, ne stižete da se odmorite i posvetite samo sebi. Gomila problema i gomilanje stresa za vas. Jeste li ikada primetili da vam koža bukne baš u takvim trenucima i da vam se, kako čudno, jer odavno ste izašli iz puberteta, baš tada pojavi bubuljica na licu?

Verovatno da nije samo vaša mašta i da niste umislili. Ima veze i te kako. Kada već imate bubuljice na licu i dođete u stresnu situaciju, čini se da je stanje akni još gore.

Drugim rečima, emocionalni stres nije uzrok nastanka bubuljica na licu , ali može pogoršati stanje kod nekog ko već ima poremećaj kože.

Dugo vremena su lekari sumnjali da stres pogoršava akne, ali dokazi su uglavnom bili nepotpuni. Međutim, poslednjih godina istraživanja pokazuju da su lekari na dobrom putu.

Godine 2003. istraživanje objavljeno u Arhivu dermatologije otkrilo je da su studenti imali više akni po licu tokom ispita i ispitnih rokova, period u kom su bili pod stresom, u poređenju sa periodom bez testiranja, kada su bili opušteniji. Akne su direktno dovedene u vezu sa povećanjem stresa, zaključili su istraživači.

Ipak, istraživači ne znaju tačno kako stres pogoršava i utiče na akne. Oni znaju da ćelije koje proizvode sebum imaju receptore za hormone stresa. Sebum je masna materija koja se meša sa mrtvim ćelijama kože i bakterijama kako bi začepili folikul dlake, što dovodi do bubuljica ili akni i mitisera. Ali to je samo trag, a stvarni mehanizam ostaje još uvek nedostižan i ne baš potpuno jasan.

Vratimo se na istraživanje u vezi sa studentima i ispitnim rokom. Istraživači su pretpostavili da povećanje akni od stresa može biti posledica većeg nivoa sebuma nastalih tokom stresnog perioda.

Međutim, otkrili su da psihološki stres nije značajno povećavao proizvodnju sebuma u tinejdžerskim danima, što je dovelo do toga da sugerišu da akne povezane sa stresom mogu uključiti i druge uzroke.

Bubuljice na dekolteu od stresa

Bubuljice na dekolteu su jako nezgodne jer se obično javljaju u periodu kada je telo otkrveno, i osim što loše estetski deluju, mogu ukazati i na neki ozbiljni zdravstveni problem. Vrlo je česta pojava da se bubuljice nastanjuju na dekolteu kada je telo pod stresom, jer telo tada luči dosta kortizola, što izaziva prekomerno znojenje koje dodatno opterećuje kožu i začepljuje pore.

Kroz kožu je smanjen protok kiseonika i hranljivih materija pa se kao posledica javljaju bubuljice. Bubuljice na vratu i dekolteu takođe mogu biti pokazatelj da postoji hormonski disbalans u organizmu, pa se treba pobrinuti da se svi hormone stave pod normalu. Kada se izbalansiraju hormonske promene sa smanjnjem stresa, i same bubuljice će se na dekolteu izgubiti.

Kako izgledaju akne od stresa?

Akne od stresa imaju totalno drugačiji izgled u odnosu na one koje su nastale kao posledica infekcije ili čak genetske predispozicije. Kao što i znamo, akne su upaljene crvene površine na licu koje obično dosta i gnoje.

Akne od stresa jesu crvene tačkice, ne tako upaljene i krupne, obično ih ima puno i to na mestima ispod brade, vratu i dekolteu. Nisu locirane iznad površine kože, ne gnoje, već su samo upečatljive i dosta svrbe. Ono što ih razlikuje od običnih akni, je to da se mogu raznositi po licu i širiti, peškirom ili nekim ne tako čistim predmetom. Akne od stresa se povlače čim se niz stersnih situacija svede na minimum, a dosta u tome pomažu i zdrava ishrana i boravak na svežem vazduhu.

Lečenje akni nastale na nervnoj bazi

Šta možete da uradite kada već znate zašto se javljaju bubuljice od stresa?

Rešenje može uključiti benzoil peroksid, retinoide, antibiotike nanesene na kožu ili da ih pijete, hormonske terapije, i u teškim slučajevima izotretinoin.

Osim toga, kada imate bubuljice od stresa, možete posetiti i psihologa kako bi uzeli u obzir pre svega rešenje vaših stresnih situacija.

Dakle, morate rešavati pre svega uzrok, a zatim i posledice, što akne od stresa zapravo i jesu.

I ne samo što ćete smanjiti stres, i rešiti svoje probleme, već ćete na taj način pomoći sebi oko izgleda i lepšeg lica bez bubuljica. Zato nemojte da vam bude neprijatan odlazak kod psihijatra.

Stres može pogoršati akne kroz povećan nivo hormona i povećanu upalu u telu. To se posebno odnosi na žene. Međutim, zabrinutost zbog stresa naravno samo će ga pogoršati. Vežbanje, duboko disanje i / ili meditacija i odgovarajući odmor mogu vam biti od pomoći.

Prirodni načini da se otarasite bubuljica od stresa

Najbolji način da se rešite bubuljica od stresa je da sprečite stres na prvom mestu. Dakle, pravi recept za sprečavanje bubuljica na nervnoj bazi leži u izbegavanju stresa pre svega.

Sada sigurno mislite, kako je lako to reći, ali treba to i učiniti. Ne brinite, postoje načini. Sve je do vas, vaše želje i istrajnosti. Budite uporni. Pa zar ne radite sve to zbog svog zdravlja i lepote ?

Da vidimo šta se to preporučuje, kao najbolji način za rešavanje ovog neprijatnog problema.

Vežba. Sve dok ne preterate, vežbanje je daleko i dalje najbolji način za smanjenje emocionalnog stresa. Neka vaše srce pumpa i više kiseonika će doći u mozak, što će kao rezultat dovesti do manje stresa. Pokušajte da šetate barem tri puta nedeljno na svežem vazduhu, pola sata ili više. Ne verujete u to? Pokušajte i videćete. Osetićete neverovatnu razliku i olakšanje.

Odvojite vreme svaki dan za meditaciju ili za vežbe dubokog disanja. Čak i 8 do 15 minuta mirne meditacije za vas svakog jutra učiniće veliku razliku za mnoge ljude. Meditacija i vežba su dva najbolja saveznika u borbi protiv stresa. Tako isto tai chi i joga.

Dobar noćni san. Dovoljno sna svaki dan i te kako je važno za vaš organizam. Nedostatak sna podstiče povećanje hormona stresa kortizola, što na kraju dovodi do akni na vašem licu. Vaša koža će ceniti, kada joj priuštite dovoljno vremena za spavanje.

Odlazak na spavanje, i buđenje u isto vreme, takođe mora da spada u vašu svakodnevnu rutinu.

Uzimajte više tečnosti. Najbolje je da pijete vodu, ali mogu biti i čajevi koji su dobri protiv bubuljica, koji će vas lepo osvežavati tokom dana, i hidrirati vaš organizam.

Izbacite cigarete. Mslite da stresne situacije rešavate cigarama? Varate se. Dokle ćete zaista da verujete u to?
Izbacite šećer iz svoje ishrane. Mnogo ste se iznervirali, i šta ćete prvo uraditi nego pojesti omiljenu čokoladu. Opet, pogrešno. Šećeri vode u upalni ciklus u telu koji mogu dovesti do nastanka bubuljica od stresa. Smanjenje šećera smanjuje metabolički stres vašeg tela i može vam pomoći u očuvanju vaše kože.Pročitajte kako treba da izgleda ishrana protiv bubuljica.
Izbegavajte dodirivanje kože. Nemojte sami sebi biti lekar. To se nikako ne preporučuje. Dodirivanje, čačkanje ili ceđenje bubuljica, može vas dovesti u još goru situaciju, a osim toga, posle svega ostaće vam i ožiljci na vašem licu. Nemojte više i često prati lice ili agresivno trljati kožu. Sve ove navike će pogoršati lošu situaciju povećanjem iritacije kože i upale.
Koristite nežnu hidratantnu kremu za negu kože koja pomaže u zaštiti i smirivanju . Koristite proizvode bez recepta prema uputstvu proizvođača, kao što su gelovi za bubuljice, dokazani kao najbolji u rešavanju problema sa aknama.

Posetite svog dermatologa koji vam može dati privremene terapije ili oralne lekove koji mogu pomoći u borbi protiv bubuljica od stresa. Tretmani protiv bubuljica na nervnoj bazi široko se razlikuju i trebalo bi da vam prepiše lekar prema vašoj specifičnoj vrsti kože i aknama.

Koristite kreme za bubuljice. Na našem tržištu nalazi se veliki broj prirodnih preparata koji vam uspešno mogu pomoći kod rešavanja bubuljica od stresa. Ovo se pre svega odnosi na gelove za bubuljice, koji uglavnom daju najbolje rezultate kod bubuljica. Probajte i uverićete se sami.

Maske protiv bubuljica od stresa

Možda ćete se iznenaditi kad otkrijete da već imate nekoliko tretmana protiv akni kod kuće – i u vašoj kuhinji. Sastojci kao što su krastavci, zobene pahuljice, grožđe i kvasac, mogu se pomešati i napraviti sjajnu masku protiv bubuljica .

Ukoliko sebe nagradite domaćom maskom za lice možete sebi pomoći da sprečite ili očistite akne i bubuljice i održite vašu kožu sjajnom, vlažnom i zdravom.

Grožđe

Dohvatite nekoliko svežeg grožđa sa frižidera, i dobićete jednostavan način čišćenja lica. Isecite dva ili tri zrna grožđa na pola i protrljajte nežno preko lica i vrata. Osetićete prijatan piling, a rezultati će vas oduševiti.

Krastavac

Ispasirajte jedan krastavac i pomešajte sa 1 šoljicom zobenih pahuljica. Pomešajte 1 malu kašiku ove maske sa 1 kašikom jogurta i nanesite je na vaše lice. Ostavite da stoji oko 30 minuta, a zatim nežno isperite.

Još jedna super maska od krastavca, učiniće prijatno hlađenje vašem licu, a umirujuće dejstvo maske pomoći će vašoj koži da izgleda glatko, jer često može biti gruba od akni.

Napravite pastu od jednog krastavca, dakle dobro ga ispasirajte, iscedite vodu, zatim dodajte 1 kašiku šećera i dobro promešajte. Nanesite na vaše lice i ostavite da stoji oko 10 minuta, a zatim operite lice hladnom vodom.

Jednostavna maska od meda

Pre nanošenja ove maske, isperite lice toplom vodom kako biste otvorili pore. Zatim nanesite med za lice i ostavite ga na koži oko 30 minuta. Isperite med toplom vodom, a zatim ponovo isperite hladnom vodom da biste zatvorili pore.

Maska od kvasca i jogurta

Masna koža je sklona aknama, još ako na to dodate stres, onda je vaš problem samim tim veći. Ovaj kućni lek može smanjiti višak ulja i pomoći vamkod rešavanja problema sa bubuljicama od stresa. Da biste napravili masku, pomešajte 1 malu kašiku pivskog kvasca sa malim jogurtom kako bi se stvorila kompaktna maska za lice.

Nanesite je temeljno na sva mesta na licu gde se nalaze bubuljice na licu i ostavite da stoji od 15 do 20 minuta. Isperite toplom vodom, a zatim hladnom vodom da biste zatvorili pore.

Zobena maska za lice

Zobena kaša ima umirujuće dejstvo, a ova jednostavna maska od zobenih pahuljica može vam pomoći kod problema sa bubljicama na nervnoj bazi. Pomešajte 2 kašičice zobenih pahuljica, 1 malu kašiku sode bikarbone i dovoljno vode da se formira testo. Namažite masku po celom licu, ostavite da stoji oko 10 minuta i nežno je isperite na kraju mlakom vodom.

Maska za lice od limuna

Ovo je sjajan lek za sve bubuljice, koje možete koristiti za sve tipove kože. Iscedite pola limuna i pomešajte sok sa jednom belancetom. Nanesite na lice i ostavite masku na licu preko noći dok spavate. Ujutro, operite lice toplom vodom. Pazite samo na deo oko očiju.

Domaće maske za lice mogu podmladiti vašu kožu i pomoći kod problema sa aknama od stresa- a svi ovi recepti, kao što ste videli, koriste zajedničke sastojke koji se nalaze već u vašoj kuhinji. Isprobajte jedan ili više ovih tretman za lečenje bubuljica od stresa i videćete kako vaša koža reaguje.

Kada izaberete masku koja najviše prija vašem licu, slobodno je koristite jednom nedeljno. Rezultati će biti vrlo brzo vidljivi.

Nemojte dopustiti sebi da vas stres nadjača. Oduprite mu se uz pomoć tehnika o kojima smo pričali, i videćete brzo rezultate. Otvorite se prema životu i uživajte. Osmeh na lice, to ne zaboravite.

Izvori:

https://www.health.com/condition/acne/stress-acne

https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/28871928/

https://www.webmd.com/skin-problems-and-treatments/acne/features/stress-and-acne

https://jamanetwork.com/journals/jamadermatology/fullarticle/479409

POVEZANI ČLANCI

POTKOŽNE BUBULJICE i kako ih se PRAVILNO rešiti

Ima razlike! Prepoznajte mehaničke akne i pobedite ih!

Prirodna kozmetika za akne! Proverena i moćna!

Znate li? Pojedine biljke protiv akni su fenomenalne!

Detaljno uputstvo kako očistiti lice od bubuljica!

Znate li šta su pustule i kako ih se otarasiti?

Ruski nutricionista otkriva kako treba konzumirati crni luk

8. септембар 2021.

pixabay.com

Ko može da jede crni luk, a ko mora da ograniči njegovu upotrebu u ishrani, objasnila je u intervjuu Sputnjiku dijetolog, nutricionista i član asocijacije dijetologa Kanade Natalija Nefedova.

Crni luk sadrži vitamine i minerale, folnu kiselinu, gvožđe, hranljiva vlakna i hranljive sastojke. Zahvaljujući njegovom jedinstvenom sastavu smanjuje upale u organizmu i jača imunitet. Lekari ga preporučuju za ishranu ljudi sa mnogim oboljenjima.

– Pored toga što sadrži vitamine i minerale, na primer, vitamin C, vitamine B grupe, vlakna, sadrži flavonoide, koji deluju kao antioksidanti, smanjuju upalne procese u organizmu. Najčešće deluju na kardiovaskularne procese, dijabetes i onkološka oboljenja. Takođe, luk pozitivno utiče i na imunitet – rekla je Nefedova.

Ona navodi i da luk pomaže i u snižavanju unosa soli u organizmu.

Bez obzira na sve, luk ne treba koristiti kao lek koji se konzumira samo onda kada je čovek bolestan. Njega treba redovno jesti kako bi preventivno delovao u borbi sa bolestima, smatra nutricionista.

– Jedini problem je zadah, ali ne iz usta, već iz kože, jer se miris luka izlučuje kroz pore – pojasnila je Nefedova. Međutim, neki ljudi ne mogu da svare crni luk.

Kako bi luk ostao svež i ne bi gubio korisna svojstva, potrebno ga je čuvati u frižideru i odvojiti glavice luka jednu od druge, zaključila je dijetolog.

JESTE LI ZNALI DA ŽVAKAĆE GUME MOGU BITI ŠTETNE? Sadrže puno umjetnih tvari, pa i plastiku!

8. септембар 2021.

POSTALE SU NAM NAVIKA

JESTE LI ZNALI DA ŽVAKAĆE GUME MOGU BITI ŠTETNE? Sadrže puno umjetnih tvari, pa i plastiku!

Autor: Matea Sušac
Srijeda, 08. rujna 2021. u 11:51

Iako se mnogi pitaju kako je moguće da su žvakaće gume štetne, one s voćnim okusom sadrže razine šećera koje su štetne za vaše cjelokupno oralno zdravlje. Pogoršavaju nakupljanje plaka na zubima, što dovodi do ozbiljnijih stanja poput parodontalne bolesti i karijesa.

Budući da postoje brojne prednosti redovitog žvakanja žvakaćih guma, negativni učinci odabira slatke vrste nadmašuju sve potencijalne zdravstvene prednosti. Najgore od svega je što se izgled i okus mnogih štetnih žvakaćih guma prodaju djeci. Mnoge žvakaće gume doživljavaju kao sasvim bezopasnu životnu naviku ili da održe dah svježim. Osim toga želudac je praktički mišić, pa mu je potreban i odmor, pa je poželjno praviti pauzu između obroka, primjerica 2 ili 4 sata.

Također u žvakaćim gumama ima jako puno umjetnih tvari koje bi se mogle svrstati u ekscitoksine. Naime, titan dioksid, koji se nalazi u nekim žvakama, a smatra se aktivnim sastojkom kreme za sunčanje, potencijalno je kancerogen. Točnije može uzrokovati rak.

Tako je EFSA, europska agencija za sigurnost hrane uklonila titanov dioksid s popisa sigurih aditiva u hrane prije 2 mjeseca, zbog njegove moguće genotoksičnosti.

Naime, većina žvakaćih guma, koje možete kupiti u supermarketu sadrži plastiku. To malo ljudi zna. Sastojak koji se na popisu navodi kao “baza gume” u mnogim formulama je plastičan, a u gumu ga pretvara žvakanje koje samelje tu plastiku. Primjer plastike u žvakaćim gumama je polietilen, koji se također koristi za proizvodnju plastičnih vrećica i plastičnih boca, javlja plasticchange.org.

Za pojedince žvakanje zaista može postati opsesivno, i dovesti do zdravstvenih problema. Pretjerano žvakanje može izazvati probleme s trbuhom. Tijekom žvakanja se nagutate zraka, što može uzrokovati napuhanost tj. nadutost. Ova nadutost može izazvati bol onima koji imaju IBS-a ili sindrom iritabilnog crijeva.

Većina ljudi koristi žvakaću gumu kao taktiku “prividnog žvakanja”, to jest taktiku da bi manje jeli. Ovaj psihološki trik i nije baš učinkovit jer želudac je nemoguće prevariti, ako ste gladni onda ste jednostavno gladni.

Žvakaće gume bez šećera isto štetne za zdravlje

Neke žvakaće gume mogu u sebi sadržavati veliku količinu umjetnih zaslađivača, ovisno o proizvođaču. Pa takve žvake moge prouzrokovati nadutost, grčeve i kroničnu dijareju. Stalno žvakanje može dovesti i do poremećaja temporomandibularnog zgloba.

Jesu li žvakaće gume loše za okoliš?

Kratak odgovor je: ‘Da’. Većina guma napravljenih od sintetičkog materijala štetna je za okoliš. Žvakaća guma postaje veliki problem kada se ispljune na gradske ulice. Osim toga, može biti opasna i otrovna za svaku životinju koja je konzumira. Životinje poput ptica mogle bi zamijeniti žvaku za hranu.

Savjeti poznatog nutricionista Nenada Bratkovića

Magistar nutricionizma, fitofarmacije i dijetoterapije, Nenad Bratković iz poznate Nutriklinike, rekao nam je da se kliničke studije kada su u pitanju istraživanja o toksičnosti, a onda i kancerogenosti određenih proizvoda uglavnom vrše in vitro, potom na ispitnim miševima i štakorima, te na kraju kliničke studije potvrđuju sigurnost pojedinih proizvoda.

„Postoji jako puno dodataka (aditiva) u hrani koji naravno, nisu prirodno prisutni, već su dodani u procesima obrade (procesuiranjem). Primjerice nitratne soli koji se dodaju u hrenovke, salame i mesne prerađevine. One imaju za zadatak štititi od opasnog bakterijskog trovanja i kvarenja, no s druge strane, prema stavu Međunarodne agencije za istraživanju raka (IARC) Svjetske zdravstvene organizacije imaju vjerojatno kancerogeno djelovanje pogotovo na probavni sustav, kada ne postoji antioksidativna zaštita“, kaže Bratković.

Takve namirnice ljudi svakodnevno konzumiraju. Tako na tržištu postoji puno potencijalno za zdravlje štetnih tvari koje se dodaju hrani ili nastaju u prehrambenim proizvodima postupkom tehnološkog procesuiranja. Sve ono što je u većim koncentracijama izvan dozvoljenih količina, a dokazano je štetno za zdravlje, povlači se sa tržišta.

Dokaz su nedavna masovna povlačenja proizvoda s nedopušteno visokim količinama etilen-oksida. Nadležne agencije, sanitarne inspekcija ministarstava zdravlja i poljoprivrede RH te njihovi akreditirani laboratoriji su zaduženi za izuzimanje u slučaju da određene tvari budu u nedopuštenim količinama.

Što se tiče kozmetike, pa tako i hrane, a onda i žvakaćih guma, ljudi uvijek imaju mogućnost biranja prirodne kozmetike ili prirodnog proizvoda. Najvažnije je čitati deklaraciju proizvoda, jer iz nje možemo saznati koje sastojke sadrže, i koliko je određeni proizvod potencijalno štetan za naše zdravlje.

Kupci uglavnom imaju problema s čitanjem deklaracijem ili nemaju vremena za to, pa su skloni kupovini proizvoda samo zato što im je ukusno (biraju slađu hranu pred onom koja je manje slađa), a nisu poučeni. Tako su neinformirani kupci više skloni izlaganju određenih štetnih tvari.

Na pitanje o štetnosti žvaka koje u sebi ne sadrže šećer već umjetne zaslađivače, mag. Bratković rekao je da se umjetna sladila nalaze u količinama koje su pravilnicima i zakonom dozvoljene te dodaje:

“Službeno je potvrđeno da su takvi proizvodi toksikološki i zdravstveno sigurni. No ljudi uvijek imaju pravo birati hranu koja je prirodnog sastava, a smanjiti ili isključiti iz prehrane one proizvode koje sadrže umjetna sladila i slične aditive s umjetnim zaslađivačima ili drugim dodacima. Jednako tako, nije pametno kupovati zašećerene proizvode, samo zato što su umjetni zaslađivači potencijalno štetni”, jer tako umjesto umjetnog sladila bez kalorijske vrijednosti, biramo proizvod koji je u prehrani današnjice preprisutan, i koji je u prekomjernom energetskom unosu kroz prehranu zaslužan za razvoj debljine, dijabetesa tipa 2 i ostalih kroničnih nezaraznih metaboličkih bolesti”.

Osim toga, “edukacija temeljena na objektivnim i istinitim znanstvenim podacima vrlo je važna, stoga bi se na razini škola, ustanova i zdravstvenim javnim akcijama trebala konstantno provoditi”, zaključuje Bratković.

Autor:Matea Sušac
Srijeda, 08. rujna 2021. u 11:51

ZADNJE VIJESTI

HODANJE JE VAŽNO

DESET TISUĆA KORAKA DNEVNO JE MIT? Znanstvenici ističu MANJU BROJKU koja itekako utječe na zdravlje

BOLEST KOJA NE BIRA: Kako možete prepoznati imate li parodontozu?

ČUDO ZA KOŽU: Ne bacajte prezrelu bananu, brzo i učinkovito čisti kožu od prištića, ravna bore i otklanja alergijske reakcije

KOLIKO PUTA STE ČULI ZA OSTEOPOROZU? Možete doznati bolujete li od nje ako prepoznate simptome!

Komentari
odražavaju
stavove
njihovih
autora,
ali
ne
nužno
i
stavove
portala
Dnevno.hr.
Molimo
čitatelje
za
razumijevanje
te
suzdržavanje
od
vrijeđanja,
psovanja
i
vulgarnog
izražavanja.
Portal
Dnevno.hr
zadržava
pravo
obrisati
komentar
bez
najave
i/li
prethodnog
objašnjenja.Original Article

Njujork (2): Vesti iz najvećeg muzeja umetnosti u SAD

8. септембар 2021.

Zbog impresivne kolekcije koja sadrži više od dva miliona eksponata od antike do moderne umetnosti i lavirinta izložbenih prostora, najveći muzej umetnosti u SAD njujorški Muzej umetnosti Metropoliten podsetio me je na Luvr.

Ovaj drugi najposećeniji umetnički muzej na svetu, zvanično otvoren 1872, a od 1880. smešten u Central Parku, u kolekciji poseduje dela: El Greka, Goje, Manea, Monea, Van Goga, Sezana, Gogena, Pikasa, Matisa, Kandinskog, Rotka, Poloka, Vorhola kao i umetnica poput Luiz Buržoa i Džordžije O’Kif.

Zbog opasnosti od zaraze korona virusom, Met je prvi veliki njujorški muzej koji je marta 2020. prestao sa radom. No, sada je ponovo otvoren za javnost, ali se ulaznice kupuju unapred i za tačno određeno vreme i obavezno je nošenje zaštitnih maski.

Cenu od 25 dolara plaćaju oni koji nemaju prijavljeno boravište u Njujorku, ali postoje povlašćene kategorije posetilaca, poput dece do 12 godina s pravom na besplatan ulaz ili umanjenu cenu karte.

Iako je reč o jednom od najposećenijih i najslavnijih muzeja na svetu, predusretljivost prema novinarima i istraživačima, koju sam doživela, pravi je primer profesionalizma.

Činjenica je da je mali broj žena umetnica zastupljen u stalnoj postavci Meta, no umetnost žena prikazuje se zahvaljujući izložbama savremene umetnosti.

To je slučaj i sa aktuelnom retrospektivnom izložbom američke umetnice Alis Nil (Alice Neel, 1900-1984), koja je trajala od 22. marta do 1. avgusta.

O njenom značaju svedoči i tekst objavljen u vodećem njujorškom časopisu Njujork tajms pod naslovom: „Vreme je da Alis Nil dobije svoje mesto u Panteonu!“, budući da je izložba u Metu neupitan prilog valorizaciji umetničkog dela.

Retrospektiva „feminističke ikone“, „hroničarke Njujorka“, „radikalno realistične slikarke svega ljudskog“, čiji je život obeležen boravkom u psihijatrijskim ustanovama, pokušajem samoubistva i toksičkim ljubavnim vezama – jedan od njenih ljubavnika je spalio više od 200 njenih crteža i 60 slika, ima naziv „Alis Nil: Ljudi na prvom mestu“.

Postavkom je obuhvaćeno više od 100 slika, crteža i akvarela, nastalih između 1920. i 984. godine.

Među njima su posebnu znatiželju izazvali aktovi trudnih žena, figure i portreti njenih prijatelja, homoseksualaca i umetnika među kojima je i ranjeni Endi Vorhol nakon što je na njega u „Fabrici“ pucala Valeri Solanas, potom feministička istoričarka umetnosti Linda Noklin poznata po eseju iz 1971.

„Zašto nije bilo velikih umetnica?“ kao i slika na kojoj je Alis Nil, u osamdesetoj godini života, potpuno naga, sa slikarskom četkicom u ruci.

Počinje Burgeraj – festival burgera

8. септембар 2021.

Foto: Dušan Petković

U petak, 10. septembra počinje Burgeraj – festival burgera by Birra Moretti, a svim ljubteljima beogradskog premium steet food-a biće obezbeđen besplatan ulaz u raj za sve burgere!

Festivalske kapije na Belgrade Waterfront promenadi otvoriće se u petak od 12:00 ćasova, gde će se predstaviti selekcija najboljih burgera koje će na licu mesta pripremati najbolji od najboljih, a svaki posetilac će moći da pronađe burger za sebe bilo da preferira juneći, jagnjeći, pileći, smoked, angus govedinu ili ipak veganski jer postoji idealan burger za svakoga!

Sveže i sočne burgere pripremaće poznati burger majstori tokom sva tri festivalska dana, od 12:00 do 23:00 h, a među njima su čuveni Burger House, Submarine, Toster bar, Fat Boys, Holy Smokes, Burger&Co, Burger Lab, Loco Chef, Pub Republika i Ž Burger.

Počinje Burgeraj - festival burgera 2 — Foto: Promo

Uz pažljiv odabir elektronske muzike i podršku poznatih imena gradske DJ scene kao što su Dj Pepe, DJ Oysha, DJ Iron, DJ Groovyman, Goran Starčević i drugi, festivalski prostor biće pretvoren u pravi raj za hedoniste – idealno mesto za uživanje u savršenom spoju hrane i muzike.

U okviru street art zone talentovani muralista, street artista i kralj ulice Derkoks, oslikavaće spejevima u formi performansa panoe velikih dimenzija, a festival će imati i nekoliko chil out zona u kojima je rajsko opuštanje zagarantovano.

Tokom vikenda i zonu posvećenu najmlađima u kojoj će The Glitterology raditi oslikavanje lica i delova tela, a kroz razne interaktivne radionice mališanima će biti obezbeđena celodnevna zabava. U nedelju će festival posetiti i čuveni Karlo koji će u svojoj berbernici na otvorenom sređivati bradu i frizuru.

Još jedan društveno odgovorni kutak festivala biće posvećen udomljavanju kućnih ljubimaca pa će svi oni koji žele da udome kuče, mače ili ipak zeku, moći to da urade baš na Burgeraju.

Za više informacija: https://www.instagram.com/burge_raj/

Može li se napraviti dokorekcija vida nakon 4 godine od skidanja dioptrije?

8. септембар 2021.

Dokorekcija vida se može napraviti nakon 4 godine od zahvata korekcije vida bez problema, kod nekih ljudi je to potrebno jer im se vid mijenja s godinama. U nekim klinikama kao što je Optical Express dokorekcija vida unutar 4 godine od zahvata je besplatna.

dr. Dean Šarić, Optical Express

Lasersko skidanje dioptrije ispravlja loš vid i oslobađa vas nošenja naočala ili kontaktnih leća, tako da možete živjeti život punim plućima.

To je jednostavan postupak koji može trajati od nekoliko sekundi do nekoliko minuta, ovisno o stupnju potrebne korekcije. U svakom slučaju, nakon zahvata primijetit ćete poboljšanje vida, što je zaista izvrsno.

Hladnom laserskom zrakom precizno se remodelira površina oka (rožnica), ispravljajući sitne nepravilnosti i čineći vid jasnijim i oštrijim. Velika većina naših pacijenata oduševljeni su brzim oporavkom koji im omogućuje da se već idući dan vrate gotovo svim svakodnevnim aktivnostima i slobodi u životu bez naočala i kontaktnih leća.

Pročitajte sljedeće:
Leće – mogu li ih nositi nakon skidanja dioptrije?
Koja je dobna granica za lasersku korekciju vida?
8 prirodnih saveznika koji će vam pomoći da zaspite
Znakovi koji ukazuju da trebate pregled vida
Što su vizualne aure i skotomi?
Trebaju li djeca nositi kontaktne leće?

Bakina kuhinja-kako izgleda jedna moderna projara, koju će svi voleti naročito starija populacija … vrhunska verujte

8. септембар 2021.

Kako izgleda jedna moderna projara, koju će svi voleti naročito starija populacija … vrhunska verujte

Potrebno je:3 jajašolja od 200 gr kukuruznog brašna1/2 šolje belog hlebnog brašna1/2 šolje griza1/2 prašla za pecivo50 ml ulja200 gr sira feta1/2 praziluka1 paprika kisela može ljutasoli
Priprema:
Umutiti jaja, dodati kukuruzno brašno, hlebno brašno sa praškom za pecivo, griz, ulje,sir izdrobljen na krupnije, praziluk, paprika na kockice i soli ako sir nije slan.

Dodati kiselu vodu 50 ml po potrebi i više da se dobije malo gušća smesa. Pleh 23 cm obložiti pek papirom pa istresti smesu i izravnati.

Odozgo može malo još sira izmrviti. Peči na 220 stepeni oko 45-50 min. da lepo porumeni. Prohladjenu seći..Vrhunska..
https://www.youtube.com/watch?v=eNkpupwuG4QOriginal Article

Kako promeniti negativnu percepciju klimatskih promena i ekološke zajednice

8. септембар 2021.

Foto: Pixabay/Vlad Vasnetsov

Da li čitate komentare na vestima o klimatskim promenama? Ukoliko vam je to praksa verovatno ste primetili da na domaćim portalima veliki broj komentatora prilično ljutito komentariše svaku vest povezanu sa globalnim zagrevanjem i ljudskim uticajem na klimu.

Čitajući komentare na ove vesti možemo videti zaista najrazličitije kritike, od suludih, koji u svemu vide satanističko-globalističku zaveru, do onih kojima smeta konstantno optuživanje i upiranje prsta u pojedinca kao glavnog krivca za klimatske promene. Pomalo je začuđujuće da o jednoj tako važnoj temi u javnosti još uvek ne postoji makar osnovni konsezus, pogotovo ako imamo u vidu da u naučnoj zajednici nema dileme da se globalno zagrevanje dešava i da je za to odgovoran čovek.

„Globalno zagrevanje nije ekološki problem, ono je komunikacijski problem”, navodi Anđela Đurašković reči čuvenog BBC-evog novinara Dejvida Atenboroa u trećoj epizodi Klima101 podkasta.

Ova rečenica odlično oslikava ono što klimatski pokret i naučna zajednica tek odnedavno počinju da razumeju, a to je da je za stvaranje globalnog konsenzusa o tome šta treba preduzeti da bi se zaustavile klimatske promene neophodno da promenimo način na koji ovo pitanje komuniciramo javnosti.

Ne možemo svima pristupati na isti način

„Ne postoji jedan sjajan način komunikacije koji će da deluje sa svim ljudima bez obzira na to čime se bave, odakle su i gde žive. Važno je razumevanje konteksta i počinjanje od slušanja”, daje prvi savet za uspešnu komunikaciju Anđela Đurašković koja je direktorka preduzeća Eko Korijen iz Podgorice, a prevashodno se bavi ekološkom komunikacijom, tj. načinom kako da javnosti na najbolji način prenesemo značaj zaštite životne sredine.

Anđela ističe da veliki deo problema negativne percepcije ekološke zajednice potiče od toga da se kreće sa davanjem saveta pre nego što se sasluša da li osobe sa kojima ih se razgovara imaju kapaciteta da ih primene.

Pored toga problem predstavlja i veliki fokus na negativne stvari, odnosno loše posledice klimatskih promena i žrtve koje svako od nas treba da podnese kako bi ih izbegao.

„U komunikaciji često čujemo da se treba odricati svega (…) imamo ljude koji misle da treba da se odriču nekih stvari koji se tiču komfora svakodnevnog zivota, a vec osećaju da ih na drugim poljima možda život nije mazio. Finansijski, zdravstveno, ljubavno ili profesionalno. I sad odjednom dolazi ekološka zajednica sa gomilom nekih zahteva, a izgleda kao da ništa ne nudi zauzvrat osim nekog obećanja o nekoj svetlijoj budućnosti koja uopšte nije opipljiva i nema neki scenario u kojem ta osoba sa kojom razgovaramo može da se vidi”, kaže Anđela Đurašković.

Jedno od mogućih rešenja ovog problema je da poruke o klimatskim promenama ne budu formulisane u kontekstu koji je sada dominatan, već da fokus bude na pozitivnim ishodima preduzimanja klimatske akcije, a koji su zapravo vrlo opipljivi i primenjivi na svakodnevni život.

Na primer, štednja energije se može predstaviti kao finansijski isplativa odluka, a promene u ishrani i korišćenje održivijih vidova transporta kao način da ljudi unaprede svoje zdravlje i da se bolje osećaju.

„Jako je važno da li se klimatske promene percipiraju kao prilika, ili kao pretnja”, zaključuje Anđela.

Izazivanje pozitivnih emocija kod ljudi

Činjenice da negativne emocije ne mogu dugo da traju kao gorivo posebno je svesna Milja Vuković, aktivistkinja koja vodi internet zajednicu Za manje smeća i više sreće koju čini više od 18.000 ljudi koji se trude da eliminišu stvaranje otpada u svom životu.

„Ja ne pristajem i ne igram igru zero waste promene i ekološke promene kroz grižu savesti i to da se ljudi osećaju loše.”, rekla je Milja u razgovoru za treću epizodu Klima101 podkasta.

„Ovo je maraton. Tako da bolje pronalaziti stvari koje nas inspirišu i koje nas raduju, one stvari koje će kreirati životnu energiju, a ne koje će biti strahovi, pretnje, negativnost i griža savesti.”

Više o ovoj temi čitajte na portalu Klima101.rs.

ČEŠNJAK JE JAKO ZDRAVA NAMIRNICA: Evo što se događa s vašim tijelom kada jedete češnjak!

7. септембар 2021.

JAČA IMUNOLOŠKI SUSTAV

ČEŠNJAK JE JAKO ZDRAVA NAMIRNICA: Evo što se događa s vašim tijelom kada jedete češnjak!

Autor: Matea Sušac
Utorak, 07. rujna 2021. u 21:11

Češnjak je namirnica koja se dosta koristi u narodnoj medicini, točnije za “bapske recepte”. Ova namirnica ima velike zdravstvene prednosti, a koristi za migrene, ugriza insekata, ali i probleme sa srcem.

Ovo su neke prednosti koje vam češnjak može donijeti.

Poboljšava imunitet
Studija koju je proveo časopis Clinical Nutrition dokazala je da ekstrakt češnjaka može imati izuzetno pozitivan učinak na imunitet. Istraživanje je provederno na 60 osoba koje su svakodnevno konzumirale ekstrakt češnjaka te na osobama koje su konzumirale placebo. Naime, osobe koje su uzimale češnjak imale su znatno blaže simptome gripe, te su kraće bile bolesne, pokazale su studije.

Pojačava kognitivne funkcije
Češnjak također može djelovati i na kognitivne funkcije, a osim toga može poboljšati pamćenje i koncentraciju. Češnjak pomaže i u borbi protiv određenih vrsta raka, te srčanih bolesti objavio je časopis Experimental and Therapeutic Medicine. spriječiti demenciju, jer sadrži antioksidativna svojstva koje ova namirnica ima.

Može smanjiti krvni tlak
Izvješće objavljeno u časopisu Nutrition Journal pokazalo je da češnjak može smanjiti vaš krvni tlak, ako ga redovite jedete.

Valja napomenuti i nedostatke ove namirnice, a to su:

Izazivanje nadutosti
Ova namirnica prije svega sadrži velike količine fruktana, ugljikohidrati koji se nalaze i u luku, lubenici, pšenici, šparogama… Iako većina ljudi ima pogrešno mišljenje da ne podnose laktozu, fruktan je taj koji im izaziva nadutost. Simptomi koji pokazuju da osobi smeta fruktan uključuju nadutost, bolove u trbuhu, grčeve i plinove. Ako vam češnjak svaki put izaziva žgaravicu, onda je bolje da ga prokuhate.

Izazivanje žgaravice
Može doći do viška refluksa kiseline u jednjaku, pa to izaziva mnogo boli, mučnine i žgaravice. Ako vas često muči žgaravica, to bi moglo biti zbog prekomjerne konzumacije češnjaka.

Autor:Matea Sušac
Utorak, 07. rujna 2021. u 21:11

ZADNJE VIJESTI

HODANJE JE VAŽNO

DESET TISUĆA KORAKA DNEVNO JE MIT? Znanstvenici ističu MANJU BROJKU koja itekako utječe na zdravlje

BOLEST KOJA NE BIRA: Kako možete prepoznati imate li parodontozu?

ČUDO ZA KOŽU: Ne bacajte prezrelu bananu, brzo i učinkovito čisti kožu od prištića, ravna bore i otklanja alergijske reakcije

KOLIKO PUTA STE ČULI ZA OSTEOPOROZU? Možete doznati bolujete li od nje ako prepoznate simptome!

Komentari
odražavaju
stavove
njihovih
autora,
ali
ne
nužno
i
stavove
portala
Dnevno.hr.
Molimo
čitatelje
za
razumijevanje
te
suzdržavanje
od
vrijeđanja,
psovanja
i
vulgarnog
izražavanja.
Portal
Dnevno.hr
zadržava
pravo
obrisati
komentar
bez
najave
i/li
prethodnog
objašnjenja.Original Article

Koje namirnice imaju najviše, a koje najmanje pesticida?

7. септембар 2021.

Jagode su i dalje na prvom mestu na listi voća i povrća koje sadrže najviše pesticida, zatim sledi spanać, kelj, zelje, nektarine, jabuke i grožđe, prema podacima Radne grupe za zaštitu životne sredine za 2021. godinu.

Bebe i deca posebno bi trebale da izbegavati pesticide jer mogu da budu štetni za njihov razvoj.

Radna grupa za zaštitu okoline saopštila je da skoro 70 odsto čistog voća i povrća, odnosno svežih namirnica, nije imalo pesticide što ih čini sigurnijim izborom.

“Samo osam odsto uzoraka ‘čistog’ voća i povrća imalo je dva ili više pesticida”, navodi se u izveštaju.

Najmanje su zagađeni avokado i kukuruz šećerac

Na toj listi nalaze se kukuruz šećerac, luk, smrznuti grašak, patlidžan, brokoli, kupus i gljive, piše CNN, a prenosi N1. Na listi najčitijeg voća nalaze se ananas, kivi, dinja i avokado. Avokado i kukuruz šećerac najmanje su zagađeni i sadržavali su manje od dva odsto ostataka pesticida, navodi se u izveštaju.

“Pesticidi su otrovni i trebalo bi da učinite sve što možete da biste smanjili izloženost i zaštitili zdravlje svoje porodice”, rekla je Džejn Holihen, direktorka nauke i zdravlja organizacije Zdrave bebe svetle budućnosti.

Radna grupa za zaštitu okoline svake godine objavljuje ovaj izveštaj od 2004. godine, a pri tom koristi podatke iz ispitivanja koja sprovodi Ministarstvo poljoprivrede SAD za rangiranje 46 namirnica koje su najviše i najmanje sadrže pesticide.

Neki pesticidi su kancerogeni za ljude

U ovogodišnjem izveštaju navode se zelje i kelj kao povrće koje sadrži velike količine pesticida. Testovi su otkrili da je ovo povrće često sadržalo pesticid DCPA, koji je Agencija za zaštitu životne sredine (EPA) klasifikovala kao mogući kancerogen za ljude. Evropska unija zabranila ga je 2009. godine.

Na desetom mestu po prvi put se našla i ljuta papričica koja nije testirana od 2012. godine, a na prošlogodišnjim usevima paprike pronađeno je 115 pesticida, što je više nego na bilo kom drugom testiranom usevu.

Papričice, pomorandže, jabuke, grožđe i trešnje često su kontaminirane pesticidom klorpirifosom. Klorpirifos je trebao da bude trajno zabranjen u SAD 2016. godine kada su stručnjaci za zaštitu životne sredine utvrdili da šteti deci i radnicima na farmama.

– Klorpirifos je trebao da bude zabranjen u SAD i Evropi. Neurotoksičan je i šteti razvoju dečjeg mozga – rekla je Holihen.

Pesticidi ostaju i nakon što se voće oljušti

Radna grupa za zaštitu životne sredine testirala je citruse. Ispitivanje je pokazalo da su dva fungicida, imazalil i tiabendazol, bila široko rasprostranjena u citrusima, a Holihen je objasnila da ovi fungicidi mogu da poremene hormonski sastav.

U gotovo 90 odsto testiranih uzoraka grejpfruta, pomorandži, mandarina i limuna pronađen je fungicid imazalil. Ono što dodatno zabrinjava je to što su fungicidi prodirali u meso voća čak i nakon što se voće oljušti..

Izvršni direktor CropLife America, nacionalnog trgovačkog udruženja koje zastupa proizvođače i distributere pesticida, Kris Novak, rekao je da građani moraju da konzumiraju raznovrsnu ishranu.

– Blagodeti ishrane bogate voćem i povrćem nadilaze sve moguće rizike od izloženosti ostacima pesticida – rekao je Novak.

Najbrže što može biti, sočan mirisan jako dobar kolač sa orasima preliven

7. септембар 2021.

Kolacic iznenadjenja… Izgleda jednostavno, ali ukus ce vas uveriti u perfektnost ukusa

Potrebno je: 2 jaja50 gr-100 gr šećera (po želji)280 br. brašna1 prašak za pecivo 1 kašičica cimeta70 ml ulja50 gr mlevenih orahakorica limuna
Preliv:
500 ml mleka100 gr ml. oraha100 gr čokolade50 gr maslaca100 gr šećera
Priprema:
Umutiti jaja sa šećerom dodati brašno sa praškom za pecivo i cimetom, ulje. mlevene orahe, korica limunai sve izjednaliti. Sipati u pleh. Možete posuti odozgo seckane orahe

. Peći na 200 stepeni C oko 40 min. U šerpu sipati mleko šećer, maslac, čokoladu pa kad provri dodati ml. orahe. Sipati odmah preko vrućeg kolača.

Malo će ići i sa strane sve to fino upije.

Kad se prohladi vratiti nožem na kolač
. Najbolje da prenoći u frižideru da upije i stegne se, Jako sočan fini mirisan rastresit. Fantastičan.
Original Article

Integracija migranata preko murala

7. септембар 2021.

epa08635215 The patrol boat of the Italian Coast Guard loaded with rescued migrants arrive at the port in Lampedusa, Italy, 30 August 2020. According to Italian agencies, about 450 migrants aboard an old fishing boat disembarked overnight between 29 – 30 August, on the island of Lampedusa. EPA-EFE/ELIO DESIDERIO

Osamnaestogodišnji Jadhav iz Bangladeša stigao je u Italiju pre 10 meseci. I dalje ga, kaže, proganjaju sećanja na mučno putovanje preko Mediterana.

„Bilo je 156 ljudi u malom čamcu. Žena i dece”, kaže Jadhav na lošem italijanskom jeziku, prenosi Gardijan.

Odlučan u potrazi za boljim životom u Evropi, Jadhav je prethodno boravio u Egiptu odatle u Libiju. Godinu dana je radio u supermarketu u Tripoliju, zatim kao zavarivač, putar. U Tripoliju je objašnjava 11 dana proveo u zatvoru gde je, mučen i pušten tek nakon što je plaćena kaucija. „Uslovi u zatvoru su bili užasni“, kaže on. „Ponekad smo svaki dan dobijali samo jednu parče hleba i malu flašu vode.“

Hiljade mladih migranata u Italiji pričaju slične priče. Kako pandemija pokreće globalnu migraciju, 39.000 ih je brodom stiglo u zemlju od početka godine – dvostruko više nego u istom periodu pre 12 meseci. Maloletnici bez pratnje koji stižu bez roditelja čine skoro šestinu ukupnog broja migranata. Stručnjaci predviđaju da bi nemiri u Avganistanu mogli da dovedu do novih dolazaka.

S obzirom na to da je Italija opterećena stalnom nezaposlenošću i da su vladini resursi za integraciju iscrpljeni, mnoge pridošlice u tu zemlju, najvećem žarištu migracija u EU, suočavaju se sa poteškoćama.

Ipak, jedna inovativna šema pomaže desetinama u stvaranju svetlije budućnosti. Umetnički projekat pokrenut 2019. u gradu Matera, na jugu Italije, jedna je od retkih inicijativa u ovoj državi koja koristi javnu umetnost za integraciju migranata.

Za svoj najambiciozniji projekat do sada ulični umetnik iz Barselone Mohamed Gaham udružio je snage sa migrantima u tri grada u južnoj italijanskoj pokrajini Bazilikati tokom tri uzastopna projekta u trajanju od 17 dana. Cilj je bio transformisati određene zgrade na svakoj lokaciji sa visokim muralom.

Gaham je radio sa grupom od 11 maloletnika smeštenih u lokalnom centru. Dok je umetnik slikao mural sam, uključio je mlade migrante u kreativni proces, zamolivši ih da osmisle teme murala a naučio ih je da mešaju boje. Murali su postepeno pretvarali miran ulični ugao u obično uspavanom gradu, koji ima samo 1.000 stanovnika, u živahno središte. Organizatori projekta vodili su vežbe komunikacije sa manjim grupama migranata, omogućavajući učesnicima da razgovaraju o svojoj prošlosti. Neretko bi se radoznali stanovnici uključivali u razgovor. Iznesu im voće, kafu i limunadu.

Svetle boje zida u velikoj su suprotnosti sa pričama o mračnoj prošlosti učesnika.

Nakia (17) je krenula iz Egipta sa 10 godina i provela šest godina na proputiovanjima – radeći najpre u Turskoj, Grčkoj do Bosne i Hercegovine, odakle je prešla granicu između Hrvatske i Slovenije u kamionu.

Sulejman, 15.godišnji Gambijac, radio je u Maliju i Nigeru pre nego što se preselio u Libiju. Severnoafrička zemlja je zloglasna među migrantima zbog svoje korumpirane, brutalne policije. Mnogi žive u strahu od hapšenja dok rade kako bi prikupili novac nužan za prelaske brodom, što ih košta čak 5.000 evra (4.300 funti). Sulejman, koji je četiri puta hapšen, pokazuje ožiljke po koži koje mu je naneo stražar u zatvoru. Spuštajući okovratnik, Jadhav otkriva opekotine od cigareta kao večni žig svog boravka u zatvoru.

Kako bi iz Libije stigli u Italiju, migranti moraju preći 400 kilometara dug deo centralnog Mediterana, smrtonosnu migracionu rutu koja je, prema podacima Međunarodne organizacije za migracije, odnela 1095 života ove godine.

„Kada pređete Mediteran, postoje tri ishoda“, kaže Sulejman, čije je putovanje trajalo četiri dana. „Ili ćete uspeti da se domognete Italije, ili će vas uhvatiti Libijci, ili ćete se utopiti“.

U Italiji su maloletnici bez pratnje automatski zaštićeni do svoje 18. godine. Oni su uključeni u stambene projekte širom zemlje i dobijaju jezičku nastavu, pravnu i psihološku podršku, kao i stručnu obuku. Do punoletstva mnogi su već dobili međunarodnu zaštitu od jedne do pet godina, kupujući tako vreme za pronalaženje posla i pretvaranje boravišnih dozvola u radne vize.

Imajuću u vidu da je gotovo polovina mladih ljudi na jugu Italije nezaposlena, mnogi migranti su prisiljeni da idu na crno tržište rada, kaže Stefanija Kongia, direktorka imigracije i integracije u ministarstvu rada i socijalne politike.

Organizatori projekta oslikavanja murala veruju da integracija migranata u lokalne zajednice poboljšava njihove izglede za posao i društvenu dobrobit. Osnovala ga je Stefanija Dubla, bivša kustoskinja u parikom muzeju, a slične inicijative biće naredne godine proširene izvan granica Bazilikate – u regionima Emilija-Romanja, Lacio i Pulja.

Na jednom Gahamovom muralu u San Kiriko Raparo, naselju u regionu Bazilikata, koji je prema ocenama „ubrizgao život u prašnjavu ulicu“ prikazuje ženu koja stoji iza otvorenih vrata, sto u prvom planu postavljen za večeru. Predmete koje su odabrali maloletni imigranti jesu čamac, tradicionalni afrički bubanj i fotografija džamije Faisal u Islamabadu, u Pakistanu, postavljeni su na stolu.

„Lepota ove šeme je u tome što okuplja ljude“, kaže Karim (17), iz Egipta. „Možda nećemo zauvek ostati ovde, ali sada smo ostavili trag“.