Foto: wikipedia Dan Brian Gerona

Svaki put kad se govori o Bolonji gradonačelnik Virđinio Merola podseća da špageti na bolonjski način nemaju nikakve veze s gradom Bolonjom. Čak je i javno zatražio da mu se pošalju špageti bolonjeze iz celog sveta kako bi napravio izložbu o ovoj „laži“.

Merola je pre nekoliko godina izjavio za Dejli telegraf, čuveni dnevni list Ujedinjenog Kraljevstva, da je „čudno biti poznat u celom svetu po jelu koje nije naše. Srećni smo, svakako, što naš grad na taj način privlači pažnju, ali draže bi nam bilo da nas prepoznaju po tradicionalnoj i kvalitetnoj hrani koja predstavlja našu istinsku kulinarsku tradiciju“.

„Špageti na bolonjski način“ ostaju misterija: ne znamo ko ih je prvi uneo u svoj jelovnik. Ko zna… verovatno je to bio neki italijanski kuvar u inostranstvu… lepo je maštati da je živeo u Njujorku i možda radio u prvom italijanskom restoranu na Menhetnu, restoranu Barbeta, koji je 1906. godine otvorio Sebastijano Majoljo i kojim još uvek upravlja njegova porodica u Tiatar Distriktu u 46-oj ulici.

Iako nismo sigurni da je ime za ovo jelo nastalo tamo, lepo je tako zamišljati. Sviđa nam se i da maštamo kako ga je upravo Barbeta uneo u svoj jelovnik, a da to nije uradio u zloj nameri ili zato što je bio prepreden, već zato što je imao dobar ragu od mesa i, budući da je voleo da ga pomeša sa špagetima, predložio ga je u svom jelovniku, odabirući za ovo jelo preterano bombastično i jednostavno ime koje se lako prodaje.

Ovo ime, naime, spaja dve veoma poznate i prepoznatljive reči za ljubitelje Italije: špagete i grad Bolonju. Bolonja je poznata kao „alava“ i „masna“ zbog važne uloge koju je oduvek imala u tradicionalnoj domaćoj kuhinji: tortelini, lazanje, mortadela, taljatele, ragu, tiđele… samo su neki od tipičnih bolonjskih proizvoda.

Posebno treba istaći da je bolonjska testenina domaća i ručno pravljena. Mekana. Eto zbog čega Bolonja nema nikakve veze sa špagetima i tvrdom i suvom testeninom. Ali prođimo još malo kroz istoriju kako bismo bolje razumeli.

Moramo, pre svega, objasniti da, kad govorimo o suvoj testenini, mislimo na testeninu koju dobro poznajemo i svakodnevno kupujemo u supermarketima i prodavnicama. Ona se još naziva i „prehrambena testenina“, pravi se od brašna durum pšenice, proizvodi industrijski u različitim oblicima i suši na visokim temperaturama. Špageti su, upravo zato, vrsta suve testenine.

Dakle, postoje provereni podaci da se suva testenina još od srednjeg veka konzumirala i u Bolonji, posebno među stanovnicima nižeg društvenog staleža: manje je koštala jer se pravi bez jaja i prodavala se kao gotov proizvod. S druge strane, domaća testenina, u koju se stavljaju jaja i koja se ručno pravi, proizvodila se u kućama, prazničnim danima ili za posebne prilike.

Testenina je u Bolonju dolazila iz Ligurije, tačnije iz Đenove, ili iz Pulje; ali, sa stalnim porastom potrošnje, bolonjski senat je 20. novembra 1586. godine odlučio da otvori prvu gradsku fabriku testenine, kako bi, između ostalog, snizio i troškove transporta koji su, očigledno, uvećavali prodajnu cenu testenine. Najrasprostranjenija testenina bili su vermičeli, dugačka suva testenina od brašna durum pšenice, okrugla u preseku i većeg prečnika od špageta koji su daleko više bili u upotrebi.

Kad je reč o sosu, tradicionalni bolonjski sos jeste ragu, koji nema nikakve veze sa „sosom na bolonjski način“. Nego… šta je ragu? Terminom „ragu“ ili „raguto“ označava se dodatak jelu napravljen od sastojaka koji, iako u Italiji variraju od regije do regije, podrazumevaju: paradajz, meso (goveđe, koje se ponekad meša sa svinjskim) i začine (celer, šargarepu, crni luk).

U poslednje vreme pravi se i ragu od ribe – brancina ili kijerne, ili od tofua u vegetarijanskom jelovniku. Zajednička osobina različitih ragu sosova jeste dugo kuvanje na srednje tihoj vatri i gustina sosa. Tipični ragu sosovi italijanske kuhinje potiču iz Bolonje i iz Napulja u čiji se ragu stavljaju celi komadi mesa. Uz tipično pravljenje domaćeg ragua, danas postoji i industrijska proizvodnja gotovog sosa u teglicama spremnog za upotrebu.

Etimologija reči potiče od francuskog termina „ragu“ (ragout), što je imenica izvedena od glagola „ragute“ (ragoűter), koji znači „probuditi apetit“ i kojim su se prvobitno označavala jela od mesa koje je, dinstajući se na laganoj vatri, stvaralo saft koji se koristio i za druga jela. U Italiji je postao tradicionalni prilog za testeninu koja se jede za praznike.

Tokom perioda fašizma ovaj sos je u Italiji postao toliko rasprostranjen da je režim obavezao sve restorane na korišćenje jedinstvenog italijanskog imena „ragů“.

I da zaključimo: s jedne strane, suva i tvrda testenina, dakle i špageti, nije ni u kom slučaju deo gastronomske tradicije Bolonje. S druge strane, ragu na bolonjski način jeste tipičan, tradicionalan sos, pretežno se kao prilog uz domaću ručno pravljenu testeninu jede za praznike i nije ni u kakvoj vezi sa „sosom na bolonjski način“.

Tradicija nalaže da se ragu pravi od posebnih sastojaka kao što su: paradajz, mleveno goveđe i svinjsko meso, voda, crni luk, celer, šargarepa, hladno ceđeno maslinovo ulje, crno vino, neobrano mleko, ruzmarin, so i biber. U „sosu na bolonjski način“, koji se služi uz špagete u neitalijanskim restoranima širom sveta, nema svih ovih sastojaka.

Eto zbog čega možemo sa sigurnošću reći da „špageti na bolonjski način“… nisu nipošto tipično bolonjsko jelo!

Prevela: Jelena Drljević

Tekstove je Danasu za ekskluzivno objavljivanje ustupio Italijanski institut za kulturu u Beogradu

Original Article

Foto: Vesna Laćarak

Na drustvenoj mreži gde smo videli ovaj po meni zanimljiv način aranžiranja praznične trpeze, postoji izazov gde piše, a kako je vama uspelo.

Nama je uspelo ovako. Nismo imali recept samo fotografiju šišarke sa bademima, za ostalo smo se snašli, improvizacija.

Na bilo kojoj trpezi koju planiramo, sir je neizostavan bilo da koristimo tvrde sireve kačkavalje ili bele mekane sireve, koji se dosta koriste kod nas u ishrani i veoma su dobri za oblikovanje kuglica od sira koje znamo da napravimo ili na način koji vam prenosimo.

Malo sastojaka je potrebno da nabavite, ali kada to uradite ovaj predivni aranžman napravićete veoma brzo i bićete ponosni na sebe i na svoje malo art kulinarsko delo.

Šta nam je sve potrebno:

• 350g sitan beli sir punomasan
• 180ml kisele pavlake
• 200g badema
• grančica ruzmarina
• začini: biber, so, majčina dušica, beli luk u prahu

Način pripreme:

U staklneu posudu staviti sitan sir, pavlaku, dodati začine, viljuškom pomešati sastojke. Sir staviti u frižider da se ohladi. Bademe oprati u toploj vodi, papirnim ubrusum ukloniti vodu. Isto uraditi sa ruzmarinom.

Na providnu foliju staviti ohlađeni sir, formirati oblik šišarke dva komada, pa lagano zabadati bademe u sir, tako da obliji deo ide u sir, a špicasti na gore. Kada složite vaše šišarke, nožem preneti na tacnu za posluženje i dekorisati grančicama ruzmarina.

Naravno da može i jedna veća šišarka, ali isto tako u sitan sir dodati komadiće šunke, slaninice, susama ili možda začine poput kurkume ili paprike.

Treba predvideti nož ili kašiku kojim će gosti služiti i mazati sir na tortilju, kreker, hrskavi hleb ili sipati u tanjir.

Uživajte!

Original Article

Foto: Radenko Topalović

Pre tačno 100 godina „Ilustrovani list“ objavio je vest o otkrivanju spomen-ploče u Splitu u znak sećanja na Dan oslobođenja u Prvom svetskom ratu.

Ploča sadrži reči: „Neka se znade da je na 20. 11. 1918. za regencije Aleksandra Karađorđevića hrabra vojska kralja Srbije Petra I pod vođstvom majora Stojana Trnokopovića na ovaj pristan pobedonosno stupila pozdravljena, zagrljena, bagoslovljena od celokupnoga naroda i građanstva Splita.“

Prilikom treće godišnjice oslobođenja Split je osvanuo okićen zastavama. Obala je pokazivala divnu sliku. Okupilo se više hiljada gledalaca kako bi prisustvovali svečanom otkrivanju spomen-ploče, koja treba da ostane kao vidljiva uspomena na onaj istorijski dan, kad je oslobodilačka vojska prvi put stupila na tlo drevnog Splita.

Na placu Sv. Petra našli su se svi predstavnici vlasti i korporacija, kraljevski namesnik g. dr Metličić, zatim opštinski načelnik g. dr Tartalja sa celom opštinskom upravom, čehoslovački konzul g. Heržman, komandant mesta g. Stojšić, sokoli, vatrogasci, ženska udruženja i omladina. Sudelovale su dve glazbe, vojna i narodna, navodi se u tekstu objavljenom u Ilustrovanom listu.

Predmetom opšte pažnje bio je g. Stojan Trnokopović, potpukovnik, a tri godine ranije, na dan kad je sa svojim odredom vojske stupio na zemljište grada Splita – major, čije je ime ovekovečeno na spomen-ploči, urezanoj u pristaništu, na domaku pogleda svima brodovima i mornarima, putnicima i prolaznicima.

Trnokopović se u dirljivom govoru prisetio dana iz 1918. godine, kad je sa vojnicima koji su prevalili preko 800 kilometara došao u bratski Split, u pomoć braći.

Osvrnuo se i na razgovor sa američkim podadmiralom o održavanju reda i mira koji je Trnokopović jamčio ne samo u Splitu, već u čitavoj Dalmaciji, pa čak i 100 kilometara na sever.

Amerikanac se tom prilikom osvrnuo na to kako su Splićani dočekali njegov odred: „Jest, video sam kako ste dočekani. Vi niste došli u tuđu zemlju, već svojoj braći.“

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 110 godina, tačnije 1912. godine. S obzirom na to da Mali Žurnal koji je predmet analize nije dostupan u arhivama za ovaj dan, pišemo o tome šta je pisao Ilustrovani list 1922. godine. Prvi brojevi „Ilustrovanog lista“, čiji je vlasnik i odgovorni urednik Ivan Zrnić štampani su u Beču i Zagrebu, a od 1920. u Beogradu.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije.

Još vesti iz ovog gradaOriginal Article

Foto: Matea Milošević/Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

Vizitkarta nije pronalazak Evrope, a još manje nov. Ona je izmišljena i prvi put načinjena u postojbini etikecije – Kini, i to vrlo davno.

Pre hiljadu i više godina vizitkartama su se služili Kinezi, i ona je tamo bila prava potreba, pisale su „Narodne novine“ 8. januara pre 120 godina.

„Da u Kini nema vizitkarata, bilo bi nemogućno znati rang ličnosti, koja dolazi u posetu, a to je vrlo važna stvar“, navode „Narodne novine“.

I dok se, kako dodaju, kod nas u Evropi i u drugom delu sveta na vizitkarti štampa pored imena i zanimanje, u Kini toga nema.

„Tamo se rang poznaje po veličini karte. Što je karta veća, u toliko je dotični više zverka, ili obratno. Priča se da je engleskom izvanrednom poslaniku lordu Makertiju vice -kralj pečilski poslao tako ogromnu svoju vizitkartu, da su je nosili šest ljudi. Od nje se mogao napraviti vrlo veliki šator“, navodi se u tekstu.

Prema pisanju ovog lista, u Evropi se zna za vizitkartu od pre 150 godina od prilike. U prvi mah vizitkarte su imali samo vladaoci i kneževi. Oko imena bio je obično zlatan okvir. Docnije se to malo promenilo i na vizitkartu stavljani su razni ukrasi i slike.

Menjala se, kako dodaju i veličina vizitkarte, istina više prema modi, ali to ipak nije ni izbliza dostizalo veličinu kineskih, ocenjuju u tekstu.

Kao ilustraciju „Narodne novine“ navode primer Kazanovine vizitkarte, za koju se znalo da je na njoj bio naslikan nekakav vitez na magarcu sa zastavom u ruci a na zastavi bilo je ispisano njegovo ime.

Posle je vizitkarta upotrebljavana vrlo različito, kao što ih je bilo i različitih vrsta… za čestitanje Nove godine, Božića, rođendana, svadbe, a među ljubavnicima izmenjivane su vrlo dugo „parfiminisane karte“.

Danas se, kako naglašavaju, karte upotrebljavaju za sve moguće stvari, da bi se već moglo govoriti o zloupotrebi vizitkarata. List dodaje da se time koristila industrija i da se milioni dinara troše svake godine na razne vizitkarte, koje se nose u „naročitoj napravi od kože“.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Narodne novine – slobodoumni list za politiku, narodne interese i zabavu. Vlasnik Blagoje Nedić, gl. urednik Sava M. Šibalić. Izlazio je dnevno, od avgusta 1900. godine do januara 1901. godine. List je imao rubrike o spoljnoj politici, finansijama i drugim problemima. Bio je zabranjivan. U unutrašnjoj politici diskretno je podržavao vladu Vladana Đorđevića.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije.

Još vesti iz ovog gradaOriginal Article

Fotografije sa bloga Domaćica za vas

Jelo od pirinča poznatije kao Rižoto često pripremam, ali ne zapisujem sve recepte. Gotovo uvek ga spremam na drugačiji način.

Sastojci:

• 1 šolja pirinča
• 2-3 kašike maslinovog ulja
• 1 šolja seckanih šampinjona
• 1/4 šolje seckanih maslina
• 1 čen belog luka, sitno iseckan
• 3 sitno seckane suve šljive
• 6 kašika neutralne pavlake
• začini: so, biber, origano i bosiljak

Priprema:

Pirinač prelijte sa 3 šolje vode, dodajte malo soli i kuvajte ga nižoj temperaturi dok ne omekša.

Dok se pirinač kuva, pripremite povrće – na vrelom ulju kratko propržite masline, beli luk i šampinjone.

Dodajte začine, neutralnu pavlaku i sitno iseckane suve šljive.

Sjedinite povrće i pirinač.

Rižoto dekorišite po želji.

Ovako pripremljen rižoto možete služiti samostalno ili uz meso po izboru.

Recept možete naći i na blogu

Piše Kristina Gašpar, autorka bloga Domaćica za vas. Kristina je tvorac mnogobrojnih recepata koji su svoje, zasluženo mesto, pronašli i u cenjenim štampanim izdanjima.

Na “blogerskoj” sceni Srbije, mnogi su je prepoznali po tome što se razlikuje svojim fotografijama. Mnogi, u isto vreme, ne veruju da fotografije izrađuje sama, i to najčešće jednim, prilično starim modelom pametnog telefona. Posebnu pažnju privlače njeni veganski i vegetarijanski recepti.Original Article

Foto: Aleksandra Pavlović

Gradski zavod za javno zdravlje izdao je na svom sajtu preporuke za bezbedan boravak na planinama tokom zimskih meseci.

Zimski dani su uveliko stigli i praznična atmosfera se oseća u vazduhu. Nakon još jedne teške i naporne godine, većina nas će poželeti da se skloni iz užurbanih i sivih gradova i ode na zimovanje po malo snega i svežeg vazduha.

Planine predstavljaju jedan od najboljih izbora za beg od svakodnevnih obaveza i prikupljanje energije za nove izazove koje će doneti predstojeća godina.

Međutim, koliko god da skijanje, sankanje i igranje na snegu zvuči uzbudljivo i zanimljivo, zima i sneg mogu biti i veoma nepredvidivi i sa sobom nositi niz različitih opasnosti, piše GZZJZ.

Bezbedni na putu

Kada kolima krenete u planinu, neophodno je da u vozilima imate adekvatnu opremu u slučaju da vas na putu zadesi snežna oluja ili da zbog drugih nepredviđenih okolnosti morate da provedete neko duže neplanirano vreme ili čak prenoćite u automobilu.

Podrazumeva se da na put nikako ne treba kretati bez zimske opreme, lopate, sveće-upaljača, vode, hrane, ćebeta i pribora za prvu pomoć. Korisno je u vozilu imati i baterijsku lampu i rezervne baterije.

Rezervoar treba da bude pun jer ćete u slučaju da morate da čekate potrošiti dosta goriva na rad motora i grejanje. Kako biste uštedeli gorivo, a ujedno se i ugrejali, preporuka je da na svakih sat vremena uključujete motor da radi desetak minuta.

Morate da vodite računa da vam auspuh nije zapušen dok motor radi a kola miruju, kako ne bi došlo do gušenja ugljen-monoksidom iz izduvnih gasova koji mogu prodreti u kabinu vozila.

Održavajte telesnu toplotu tako što ćete raditi lagane fizičke vežbe, poput kruženja šakama i stopalima, ili tapšite kako biste poboljšali cirkulaciju.

Nemojte napuštati vozilo pošto ste u njemu zaštićeni od vetra, i u zatvorenom je svakako toplije nego napolju.

Takođe imajte na umu da je uvek lakše pronaći zavejano vozilo nego zavejanog čoveka.

Pre izlaska napolje proverite vremensku prognozu

Ne izlažite se ekstremnim vremenskim uslovima bez preke potrebe. Imajte u vidu da pri jako niskim temperaturama i vetru promrzline mogu nastati nakon svega nekoliko minuta izloženosti.

Neka drugi znaju gde idete

Pre nego što krenete, obavestite nekog od članova porodice ili prijatelja kuda ste krenuli i kada planirate da se vratite. Ukoliko ste se uputili na neko udaljeno mesto, recite im kojom rutom idete.

Pripremite se za izlazak na sneg

Ukoliko planirate duži boravak napolju ponesite sa sobom hitne potrepštine (vodu, energetske štanglice, sušeno voće ili orašaste plodove, pribor za prvu pomoć) u slučaju da se ne možete vratiti brzo koliko ste planirali. Kako biste se ugrejali, toplo piće (čaj, kafa, kakao) ili hrana ponekad je najbolje rešenje.

Supa sa knedlama je odlična ideja- ona će vas istovremeno ugrejati i nadoknaditi vam izgubljenu energiju. Tople napitke sipajte u termos koji će održati toplotu. Ponesite rezervne čarape, rukavice i odeću za utopljavanje. Astro folija je veoma korisna stvar teška svega par stotina grama, a upakovana tako da vam može stati u džep.

Astro folija

Ovaj proizvod se koristi za utopljavanje i očuvanje telesne temperature u hladnim uslovima. U izuzetnim slučajevima može vam čak spasiti i život. Astro folija je nužan dodatak alpinističkoj ili planinarskoj opremi, a veoma je korisna svima koji hladne zimske dane provode na otvorenom i mogu doći u opasnost od pothlađivanja (skijaši, snouborderi i dr.).

Veoma se lako uporebljava i može se koristiti više puta. Jednostavno se raširi folija i obmota oko tela pojedinca kao ćebe ili prekrivač.

Pravilno odevanje je obavezno

• Obucite višeslojnu odeću, koju možete dodati ili skinuti po potrebi.

• Izložene delove tela- obraze, nos, uši, prste, zaštitite šalom, kapom i rukavicama (rukavice sa toplotnom izolacijom, najbolje sa spojenim prstima i odvojenim palcem).

• U uslovima velike hladnoće veoma je važno da glava bude adekvatno utopljena. Deblja kapa od vune ili materijala otpornih na vetar koja prekriva uši je najbolji izbor. Pri ekstremnoj hladnoći preko lica stavite šal ili masku. Oni će štititi vaše lice i nos od hladnoće, a ujedno će zagrevati vazduh koji udišete.

• Obuća koju nosite ne sme da bude tesna, niti previše čvrsta, posebno u delu gde se nalaze prsti; treba da ima dobru toplotnu izolaciju i da ne propušta vodu. Treba da bude dovoljno duboka, odnosno da prekriva gležnjeve kako u njih ne bi upadao sneg, jer se vlažni delovi tela brže smrzavaju.

• Poželjno je da obučete dva para čarapa. Donji par bi trebalo da bude od materijala koji upijaju vlagu, a spoljni je poželjno da bude od vune. Grejači za stopala su takođe dobar izbor, ali treba voditi računa da ne budu previše glomazni, kako ne bi stezali noge u čizmama jer time ometaju cirkulaciju. Takođe vodite računa da za zimu kupujete obuću sa đonom od materijala koji se neće klizati po ledu i snegu.

Krećite se prilikom boravka napolju

Kretanje će poboljšati vašu cirkulaciju i pomoći će vam da održite telesnu toplotu. Ipak, pazite da ne preterate kako biste čuvali energiju koja će vam biti neophodna na hladnoći.

Ne potcenjujte uticaj hladnog vetra

Jak vetar utiče na organizam tako da brže gubi toplotu, čak i kada termometar ne pokazuje izuzetno niske temperature.

Ne ignorišite ukočenost ili utrnulost prstiju

Potrebno ih je odmah zagrejati (na primer, staviti ruke ispod pazuha ili na stomak).

Nemojte predugo boraviti na hladnoći

Na svakih sat vremena se sklonite sa hladnoće i popijte neki topli napitak, promenite odeću ukoliko je vlažna.

Poseban oprez kod dece

• Dete ne treba izlagati ekstremnim vremenskim uslovima, poput vejavice i sl., a ukoliko se zadesite napolju kada se vremenski uslovi pogoršaju, odmah ga uvedite unutra.

• Redovno proveravajte da li mu je hladno! Skinite mu rukavice i pogledajte da li ima prve znake promrzlina (ukočeni prsti, bledilo kože). Mnoga deca ne primete da su im prsti ukočeni i da trnu, ili neće da uđu unutra jer se lepo provode igrajući se.

• Bebe i malu decu nemojte izvoditi napolje pri veoma niskim temperaturama i jakom vetru.

Pridržavajte se sledećih preporuka:

• Kapa i odeća za hladno vreme treba da budu napravljeni od čvrsto tkanog vlakna (npr. vuna). Vuna i slični materijali obezbeđuju dobru termo izolaciju i omogućavaju prenos vlage sa kože do spoljašnje sredine. Izbegavajte pamučnu odeću jer upija vodu i ostaje vlažna.

• Zaštitite najizloženije delove tela (lice, šake, stopala) od hladnoće.

• Odeća treba da bude u slojevima, tako da se njeni delovi mogu dodati ili skinuti, u skladu sa vremenskim prilikama i fizičkom aktivnošću deteta.

• Ako se odeća pokvasi, zamenite je suvom, što je pre moguće.

• Dajte detetu tečnost u vidu toplih, visokokaloričnih napitaka (toplu čokoladu i sl.). Ako ovakvi napici nisu dostupni, dajte mu vodu kako biste sprečili gubitak tečnosti.

• Dete treba da pravi češće pauze u zatrvorenom prostoru, kako bi se zagrejalo.

• Ako dete počne da drhti, povećajte nivo aktivnosti, dodatno ga utoplite, dodajte izvor toplote, ili sklonite dete sa hladnoće.

• Budite pažljivi u blizini hladnih voda (reka, jezera, mora) i uvek obezbedite sebi i detetu adekvatan pojas za spasavanje.

Na skijanju

Obavestite nekoga o vašoj ruti skijanja i očekivanom vremenu povratka, u slučaju da nešto pođe po zlu.

Višeslojno se obucite

Prilikom odlaska na zimovanje gde se podrazumeva svakodnevni višečasovni boravak na snegu, posebno se mora povesti računa o oblačenju. Aktivan veš dugih rukava i nogavica koji upija višak vlage i znoja je uvek dobar izbor kod bavljenja sportovima na niskim temperaturama.

Višeslojno oblačenje treba završiti spoljnim slojem odeće-skijaškom jaknom i pantalonama/ skafanderom koji su vodootporni i nepropusni za vetar, sa obaveznom kapuljačom.

Zaštitite se od vetra i sunca

Ako skijate ili vozite snoubord u planinama, rizik od opekotina od sunca je još veći. SA većom nadmorskom visinom veća je i izloženost UB zračenju. Na svakih 1.000 metara nadmorske visine, izloženost UV zračenju se povećava za 10 procenata.

Pre nego što krenete napolje, nanesite kremu za sunčanje sa najmanje SPF 30 na lice, vrat i druge izložene delove kože i nanesite balzam za usne sa zaštitnim faktorom pre, tokom i nakon skijanja.

Sneg je posebno dobar reflektor i gotovo udvostručuje izloženost osobe UV zračenju, dok led može reflektovati i do 80 odsto sunčevih zraka. Shodno tome, ne zaboravite da zaštitite oči naočarima za sunce koje blokiraju UV zračenje.

Budite bezbedni na stazi

Kaciga treba da predstavlja neizostavan deo opreme na stazi za sve uzraste, bilo da skijate, vozite snoubord ili motorne sanke.

Kaciga treba da odgovara obimu glave i uzrastu, da bude dobro održavana, da se pravilno nosi (kaiševe adekvtano zategnuti) i da se ne skida tokom boravka na stazi. Iako ne postoje kacige koje će vas zaštititi od potresa mozga ona vas može zaštititi od ozbiljnih povreda glave.

Iako su crna i bela odeća uvek u trendu, odeća jarkih boja je uvek bolji izbor.

Takođe, obavezno obavestite nekoga o vašoj ruti vežbanja i očekivanom vremenu povratka, u slučaju da nešto pođe po zlu.

Ne krećite na planinu fizički nepripremljeni!

Nemojte izlaziti na stazu nezagrejani!

Uvek sa sobom nosite napunjen mobilni telefon!

Pravite češće pauze kako biste se odmorili i zagrejali!

Nemojte konzumirati alkohol u toku skijanja! Alkohol širi krvne sudove i daje prividan utisak da vam je toplije a u stvari dovodi do bržeg gubitka toplote zbog pojačane periferne cirkulacije i može doprineti bržem nastanku pothlađivanja.

Original Article