Foto: Dejan Baljošević

NATO vojnici, sa svojim maskirnim uniformama, sa bezbroj džepova i visećom opremom, utegnutim pancirima i šlemovima, zaista su izgledali moćno.

U toj svojoj superiornosti pobedničke sile, posmatrajući razigrane srpske dečake, mislili su da su im svojim dolaskom ulepšali detinjstvo i sa sobom im iz razvijenog sveta, iz kojeg dolaze, doneli prosperitetniju budućnost, pa nabeđeni da vrše pravednu i humanu misiju nisu mogli da vide da i ti srpski dečaci imaju neku svoju misiju i to misiju pred Bogom koji je moćniji od svih njihovih rezolucija, alijansi i vojne tehnike.

Dugo sam sedeo tako na crkvenom trgu i posmatrao taj prizor. Srpsku decu kako na kolenima čuče na pločniku dok se pored nemačkog transportera igraju klikerima, nemačke vojnike posedale na vojnom vozilu kako se u dokolici zabavljaju dok ih sa svog vozila posmatraju i iza njih – Crkvu Uspenja Presvete Bogorodice, koja dominira nad svima njima.

Taj prizor, za Srbe na Kosovu i Metohiji sasvim uobičajen, za srpske istoričare mnogo puta već viđen, meni je poput biblijskog otkrovenja prikazao sliku situacije u kojoj se, moj grešan i namučeni narod, po ko zna koji put našao.

Deca koja kleče na prašnjavom pločniku prikazala su mi srpski narod koji je opet bačen na kolena. Nemački vojnici, koji ih sa svog robusnog vozila sa visine samozadovoljno posmatraju, prikazali su mi nove – stare okupatore.

Crkva Uspenje Presvete Bogorodice predstavila mi je Gospoda Boga, Koji je sve to dopustio i Koji jedini zna šta će biti sa svima nama i kako će se stvari dalje odvijati.

Rat je promenio sve, grad se promenio, čini mi se da se i priroda promenila, samo je Bogorodičina crkva ostala ista. Samo ona ćuti, iako mnogo zna i pamti mnoga teška vremena, mnoge osvajače i okupatore.

Samo su likovi njenih svetitelja na starom potamnelom drvenom ikonostasu ostali isti, kao da ih se nimalo ne tiču burna dešavanja izvan crkve.

Još kad su me kao dečaka, vodeći me za ruku, stariji prvi put uveli u crkvu, objasnili su mi da su sveci na ikonama živi i da nas posmatraju i da zato treba da budem miran i da se pristojno vladam.

Šćućuren u uglu crkve posmatrao sam ih sa strahopoštovanjem, pitajući se, ako su živi, zašto su im onda izrazi lica uvek isti.

Zašto nisu tužni kada se u crkvi služi opelo pokojniku nad kojim jecaju bližnji i zašto se ne raduju kada se venčavaju mladenci ili krštava neka beba i radost ispuni crkvu.

Ako su sveci naši, zašto onda ne tuguju i ne vesele se sa nama, već nas jednako nepomično posmatraju svojim blagim očima, gledajući kroz nas negde u daljinu, ka nekim, nama nevidljivim, nebeskim horizontima.

Stalno sam pokušavao da uhvatim taj njihov zagonetan pogled. Ali tek kada sam spoznao prolaznost našeg ovozemaljskog života, shvatio sam da će i kada nas ne bude, istim očima posmatrati i neke nove ljude u crkvi, dok ćemo mi tada biti sa one druge strane horizonta.

Možda će neki od nas tek tada uspeti da uhvate njihov pogled.

Original Article

Foto: Wikipedia

Počevši da svira tek sa 14 godina, niko nije mogao ni da pretpostavi da će Luj Armstrong postati jedan od najvećih muzičara svih vremena. Rođen je u siromašnoj porodici i sav svoj uspeh izgradio je mukotrpnim radom. Preminuo je na današnji dan pre 50 godina.

Luj Armstrong je rođen 4. avgusta 1901. godine u Nju Orleansu.

S obzirom na to da dolazi iz jako siromašne porodice, prilika da počne da svira neki instrument pojavila se tek kada je prebačen u dom za beskućnike u kom su bili smešteni samo crni dečaci.

Odmah je bio zapažen kao neko sa izuzetnim talentom i period koji je proveo u ovom domu ne pamti kao loš, već kao koristan i kao mesto gde je naučio mnogo važnih stvari. Tamo je proveo dve godine.

Od 1918. godine počeo je da svira na brodovima koji su bili namenjeni za izlete. U tom periodu naučio je da čita note i nakon četiri godine preselio se u Čikago.

Svirao je u jednom lokalu sa grupom, a ubrzo su i nastale prve gramofonske ploče sa njihovom muzikom.

Nakon jednog neuspešnog braka, oženio se pijanistkinjom Lilijan Hardin. Upravo je ona ta koja ga je naučila brzom čitanju nota, u čemu do tada nije bio naročito vičan.

Počeo je da pravi i samostalne snimke i gostovao je u raznim grupama kao solista. To ga je navelo da se za stalno preseli u Njujork, zbog čega se brak sa Lilijan raspao.

Narednih 17 godina je svirao kao specijalni solista ispred raznih orkestara. U međuvremenu oženio se ponovo, ali ni taj brak nije potrajao. Četvrti brak za njega je doneo sreću i sa Lusilom Vilson je ostao do kraja svog života.

Do rata je dosta snimao i pojavio se u znatnom broju filmova. Tako je konačno uspeo da zaradi novac koji mu je uvek manjkao.

Truba, koja je bila njegov primarni instrument, pala je u drugi plan nakon što je od 1950, pa sve do svoje smrti Luj bio posvećen najviše pevanju. Neke od njegovih najpoznatijih pesama su What a wonderful world, La vie en rose, When you’re smiling, Dream a little dream of me…

Luj je imao nadimak Sačmo. Ovaj nadimak potiče od slenga „satchel mouth“ (velika usta).

Tokom života dosta je konzumirao alkohol i marihuanu.

Luj Armstrong ostaće upamćen kao čovek koji je pomerio granice muzičke umetnosti, čovek koji je nadahnuo mnoge ljude i kao čovek koji je obeležio džez muziku 20. veka.

Muzičari se ne penzionišu; oni prestaju da rade kad u njima više nema muzike.

Original Article

Foto: Pixabay/Tumisu

Tokom čitave godine, a naročito u vrelim letnjim mesecima, boravak pored vode pričinjava veliko zadovoljstvo i olakšanje odraslima i deci svih uzrasta, ali često nosi sa sobom brojne rizike, a najveći od njih je upravo rizik od utapanja, saopštava Gradski zavod za javno zdravlje Beograd.

Utapanje predstavlja treći vodeći uzrok smrti od povreda u svetu u svim uzrasnim kategorijama. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, na godišnjem nivou preko 236.000 ljudi izgubi život usled utapanja i njegovih posledica, a smatra se da je broj nastradalih znatno veći u odnosu na dostupne podatke. Gotovo 90% nenamernih utapanja dogodi se u nerazvijenim i srednje razvijenim zemljama.

Vodeći faktori rizika za utapanje su uzrast, pol i pristup vodenoj površini.

Utapanje predstavlja vodeći uzrok smrti dece do 5 godina starosti i jedan od vodećih uzroka smrti u svim ostalim uzrasnim grupama kod dece. Dok se mala deca najčešće utapaju u veštačkim rezervoarima (kada, bazen i sl.), starija deca se češće utapaju u tzv. otvorenim vodama (rekama, jezerima, morima i sl.).

Muškarci su u većem riziku od utapanja, sa dva puta većom stopom smrtnosti u odnosu na žene, a češće se upućuju i na bolničkom lečenje, sa težim posledicama nefatalnih utapanja. Smatra se da je to posledica povećane izloženosti vodenim površinama i češćeg upražnjavanja rizičnih ponašanja- poput plivanja van obeleženih i nadgledanih zona, konzumiranja alkohola pre plivanja i vožnje čamcem.

Takođe, osobe sa zanimanjima koja zahtevaju učestalo izlaganje i boravak pored vode i na plovilima -poput komercijalnih ribolovaca, su u većem riziku od utapanja. Deca koja žive u blizini otvorenih izvora vode, kao što su jarci, bare, kanali za navodnjavanje i sl., posebno su ugrožena.

U ostale faktore rizika spadaju poplave, boravak na plovilima bez odgovarajuće opreme za spasavanje, upotreba alkohola na plovilima i u blizini vode, neodgovarajući nadzor nad decom, medicinska stanja poput epilepsije, kao i neinformisanost i neupoznatost sa lokalnim rizicima u vodi.

Kako sprečiti utapanje

Brojne su aktivnosti i mere u zajednici koje mogu doprineti smanjenju rizika od utapanja, a neke od njih su:

• Postavljanje barijera za kontrolu pristupa vodenoj površini (npr. pokrivanje bunara, ograđivanje bazena i sl.)
• Podučavanje dece predškolskog i ranog školskog uzrasta osnovnim veštinama plivanja i bezbednosti u i pored vode.
• Efikasne politike i zakoni koje se odnose na bezbednost u vodi (poput propisa o bezbednoj plovidbi i sl.) su takođe važni za prevenciju utapanja.
• Upravljanje rizicima od poplava kroz bolje planiranje pripravnosti za katastrofe, planiranje upotrebe zemljišta i sisteme ranog upozoravanja mogu sprečiti utapanje tokom poplavnih katastrofa.
• Razvijanje nacionalne strategije bezbednosti na vodi može podići svest o bezbednosti oko vode.
• Pored navedenih mera u zajednici, svako od nas pojedinačno, pridržavanjem nekih veoma jednostavnih saveta može mnogo doprineti svojoj bezbednosti i bezbednosti svoje porodice i okoline, i svesti rizik od utapanja na minimum.

Pre ulaska u vodu

-Nemojte konzumirati alkohol niti bilo kakve druge psihoaktivne supstance. Alkohol dovodi do smanjenog rasuđivanje, poremećaja koordinacije pokreta, poremećaja svesti, što povećava rizik od utapanja.

-Nemojte ulaziti u vodu odmah nakon obroka! Preporuka je da između obroka i plivanja treba da protekne najmanje dva sata.

-Ukoliko ne znate da plivate ili niste dobar plivač, u vodu nemojte ulaziti sami i bez adekvatne bezbednosne opreme koja će vam pomoći da se održavate na površini!

Oprezno u vodi

-U vodu ulazite postepeno.

-Pre ulaska u vodu, obavezno proverite njenu dubinu.

-Ne skačite u vodu nepoznate dubine! Ukoliko želite da skačete, prvo skočite na noge, nikako na glavu.

-Ne precenjujte svoje mogućnosti! Izbegavajte da plivate sami, uvek plivajte u društvu starijih i iskusnijih plivača.

-Uvek plivajte u obeleženim zonama nadgledanim od strane spasilaca.

-Ne udaljavajte se previše od obale, već plivajte paralelno sa njom.

-Ukoliko u toku plivanja osetite umor obavezno napravite pauzu- izađite iz vode ili se odmorite u plićaku.

-Znajte kada i kako da pozovete u pomoć! Ukoliko se nađete u nevolji – trudite se da ostanete smireni, okrenite se na leđa i plutajte, podignite ruku i signalizirajte spasiocima da sa vama nešto nije u redu.

Otvorene vode zahtevaju veći oprez

Ne zaboravite da plivanje u otvorenoj vodi nije isto što i kupanje u bazenu- informišite se o strujama, temperaturi vode, biljnom i životinjskom svetu kako ne biste dospeli u neku nepredviđenu i neprijatnu situaciju.

Poseban oprez kod kupanja na rekama i jezerima

Oprez u rekama i jezerima mora biti povećan zbog mutne vode, često neravnog dna i iznenadnih prelaza u dubinu. Upravo zato neophodno je i poznavanje mera bezbednog ponašanja u vodi.

Opasne rečne i morske struje, šta raditi:

Imajte u vidu da postoje vodene struje za čije savladavanje je potrebna veća snaga. Ukoliko vas uhvati vodena struja ne opirite joj se i ne pokušavajte da plivate suprotno od pravca njenog kretanja, već ostanite mirni i plivajte niz struju, dijagonalno u pravcu obale.

Ronite oprezno

-Upoznajte se sa osnovnim pravilima bezbednog ronjenja i obavezno ih primenjujte.

-Uvek ronite u paru.

-Prilikom ronjenja na dah ne smete se predugo zadržavati pod vodom niti forsirati ubrzano disanje pre samog ronjenja.

-Budite bezbedni na plovilima!

Na plovilima je prsluk za spašavanje obavezan

Letnji meseci su idealni za razne avanture na vodi, poput splavarenja, regata i sl. Nošenje prsluka za spasavanje je obavezno u ovakvoj i bilo kojoj drugoj vrsti zabave na vodi kao što su pedaline, daske za jedrenje i sl. On uvek mora biti odgovarajuće veličine i pravilno postavljen.

Imajte u vidu da se i najbolji plivači mogu utopiti prilikom pada u vodu u nepovoljnim uslovima kao što su talasi, hladna i brza voda.

Ne konzumirajte alkohol

Alkohol ima razne negativne uticaje na organizam, kao što su smanjeno rasuđivanje, poremećaj koordinacije pokreta, poremećaj svesti i dr, što povećava rizik od utapanja.

Najčešće nezgode sa plovilima su upravo posledica konzumiranja alkohola!

Povećajte svoju bezbednost i bezbednost drugih…

Naučite osnovne veštine plivanja i održavanja na vodi

Određene veštine su neophodne kako biste bili sigurni da vam je udobno i bezbedno u vodi. Ako nemate dovoljno samopouzdanja ili tek učite da plivate, razmislite o tome da pohađate časove plivanja kako biste poboljšali svoje veštine.

Veštine koje bi trebalo znati:

• Da uskočite u vodu koja vam je iznad glave i bezbedno izronite na površinu.
• Da plutate ili se održavate na vodi najmanje 1 minut.
• Da se okrenete sa leđa na stomak dok plutate u vodi.
• Da se okrećete oko sebe dok stojite vertikalno u vodi, bez dodirivanja dna.
• Da možete da plivate bez poteškoća najmanje 25 metara.
• Da bezbedno izađete iz vode.

Pomozite drugima!

Ukoliko obratite pažnju na svoje okruženje dok ste pored vode, možete sprečiti utapanje ili spasiti život osobi koja se utapa.

-Obratite pažnju na decu ili loše plivače kada su u vodi ili u blizini vode Ukoliko se nalazite u grupi ljudi, podelite odgovornost i smenjujte se u nadgledanju. Uverite se da uvek neko posmatra one koji plivaju.

-Naučite da prepoznate znake da se neko utapa ili pliva sa poteškoćama.

-Naučite kako bezbedno da pomognete osobi koja se e utapa – ako mislite da biste jednostavno trebalo da uskočite u vodu i uhvatite je, razmislite ponovo!

Kako izgleda osoba koja se utapa:

Osobe koje su u panici često znaju da nekontrolisano mašu rukama i viču, njih treba umiriti i pomoći im, ali nemojte očekivati da neko ko se zaista utapa pravi buku i prska oko sebe – u velikom broju slučajeva to se neće dogoditi!

Važno je prepoznati znake utapanja. Instinktivni odgovor na utapanje je ono što rade svi pojedinci kada se utapaju, i on je uglavnom veoma tih.

• U gotovo svim slučajevima utapanja, žrtva nije u mogućnosti da pozove pomoć, zato što naša fiziologija zahteva disanje da bi se dogodio govor. Ako ne možete da dišete, ne možete ni da govorite, a kamoli da vičete u pomoć!

Takođe, osoba koja se utapa često ne može da pozove pomoć jer joj se usta nalaze čas iznad čas ispod površine vode, dok se bore da se održe na površini. Svaki put kad ispliva na površinu, brzo udahne i izdahne pre nego što ponovo potone, shodno tome uglavnom nema ni vremena ni energije za vikanje u pomoć.

• Kada se neko utapa, on instinktivno širi ruke i potiskuje ih na dole u vodu, kako bi podigao telo i usta gore i izašao iz vode da bi disao. Mahanje i zapljuskivanje okoline nije opcija kada osoba troši svu energiju koja joj je potrebna da preživi.

•Kada smo u opasnosti, aktivira se naša automatska reakcija preživljavanja („fight-or-flight“). Racionalno razmišljanje i dobrovoljni pokreti se ne dešavaju. Događaju se brze, automatske akcije da se na sigurno dođe do bezbednosti. Osobe koje se utapaju u panici često pokušavaju da se popnu na onoga ko pokušava da im pomogne i potapaju ga pod vodu. Možda neće moći da posegnu i zgrabe spasilačku opremu koja im je bačena, niti će moći da krenu ka spasiocu.

Instinktivni odgovor na utapanje omogućava osobi da se na vodenoj površini održi svega 20 do 60 sekundi, pre nego što potpuno potone pod vodu.

Ostali znaci utapanja na koje treba da obratite pažnju su:

• Glava nisko u vodi, usta na vodenoj liniji
• Glava nagnuta unazad sa otvorenim ustima u blizini vodene površine
• Nemogućnost fokusiranja pogleda, oči izgledaju staklasto i prazno ili su zatvorene
• Uspravan stav u vodi bez mahanja nogama
• Zadihanost
• Pokušaj plivanja, ali bez napretka ili kretanja u određenom pravcu
• Pokušaji okretanja na leđa
• Osoba deluje kao da se penje nevidljivim merdevinama

Savet više…

Upoznajtese sa osnovnim tehnikama spašavanja i oživljavanja!

Osoba koja se utapa u panici može potopiti i tako životno ugroziti i drugu osobu, uključujući i najbolje plivače, stoga se preporučuje da se spasavanje, kad god za to postoje uslovi, prepusti osobama koje su uvežbane za spasavanje u vodi.

Ukoliko takvih osoba nema u blizini, osobi koja se utapa treba pristupiti s oprezom. Dobro je prilikom spasavanja koristiti pomoćna sredstva poput pojasa za spasavanje i sl. U slučaju potrebe, što pre započeti s osnovnim merama oživljavanja.

Svaki boravak pored vode pruža vam mogućnost za sticanje novih iskustava, a uz dovoljan oprez i pridržavanje preporučenih mera bezbednosti ova iskustva će biti isključivo pozitivna!

Original Article

Foto: chezbeate /Pixabay

Benefiti Sunca za celu planetu su veliki i značajni, međutim, pojavom ozonskih rupa u atmosferi, sunčeva svetlost sve više postaje izrazito opasna.

Preterano izlaganje sunčevom zračenju može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući maligne tumore kože, opekotine, prerano starenje kože, alergije i oštećenja oka.

Prema rečima dr Olge Osipov, specijaliste dermatovenerologije u Derma Care Ada MediGroup, otkrivanjem tumora kože u ranom stadijumu i hirurškim uklanjanjem, izlečenje je najčešče potpuno.

„Svaka nova kožna promena i izmena na mladežu kao što je uvećavanje, promena ivice, asimetrija ili promena boje treba da podstakne pacijenta da dođe kod dermatologa na dermoskopiju, odnosno pregled pigmentnih promena kože. Dermoskopija se kod odraslih preventivno savetuje jednom godišnje, a nekim pacijentima i češće“, ističe dr Osipov.

Neophodno je upoznati se sa svim koracima koje možemo da preduzmemo, kako bismo u što većoj meri sprečili štetni uticaj sunčevih zraka. Pre svega, vreme koje možemo bezbedno da provedemo na suncu, a da ne izgorimo, zavisi prvenstveno od tipa kože i od zaštite, kao i od UV indeksa. Srednje jakom ( UV index od tri do osam) i jakom suncu ( preko osam) bez zaštite možemo biti izloženi svega deset do 20 minuta, zavisno od tipa kože. Duže izlaganje UV zracima tokom celog života dovodi do sve češče pojave malignih tumora kože. Prema istraživanju, broj tumora kože je u porastu, jer se ljudi različitim aktivnostima na otvorenom sve više izlažu ultraljubičastom zračenju.

Možemo se štititi fizički, boravkom u senci i odećom koja bi trebalo da bude svetla i pamučna, šeširima i naočarima za sunce sa UV filterom, ali i preparatima koji se nanose na kožu u vidu krema ili sprejova. Svetla koža i riđa put zahtevaju najveći stepen zaštite, odnosno nanošenje faktora 50+ na kožu, na svaka dva sata.

Oni koji su svetli, ali dobijaju boju pri sunčanju, mogu biti izloženi suncu duže, uz SPF 30-50, dok se ljudi sa tamnijom kožom mogu štititi faktorom 30 i boraviti nešto duže od dva sata na direktnom suncu. Za bebe do godinu dana preporučuje se izbegavanje direktnom izlaganju sunca, a kod male dece praktična je primena zaštitnih odela koja u sebi sadrže mehaničku zaštitu od UV zračenja.

Kako nam predstoji sezona letovanja, veoma je važno da budemo spremni za vrele dane i jako sunce. Oni koji imaju alergije na sunce trebalo bi da se obezbede preparatima koji u sebi sadrže beta karoten i visoki faktor SPF 50+. Postoji više vrsta kožnih alergija, među kojima je najčešća kontaktni dermatitis ili ekcem – na sunce, metale, kozmetičke proizvode, gumu, lepkove, farbe. Drugi vid preosetljivosti su koprivnjače koje nastaju usled konzumacije lekova i hrane ili tokom parazitarnih i hroničnih infekcija. Svaka alergija koja traje duži vremenski period zahteva pregled dermatologa.

Saveti za negu kože tokom cele godine

Dr Osipov ističe da je svakodnevna higijena i nega kože izuzetno važna tokom cele godine, a ne samo tokom sunčanih dana.

„Izbor preparata zavisi od uzrasta i tipa kože. U dečjem dobu koža je osetljiva, pa je svakodnevno kupanje blagim kupkama i zaštita prevoja i pelenske regije kremama najčešće dovoljna. Tinejdžerska koža na licu i leđima često je masna i zato se preporučuje pranje blagim sapunima. Zrela koža kod žena, ukoliko je masna, podrazumeva primenu gela za pranje lica i uklanjanje šminke, a lagana hidrantna krema ili serum predstavljaju završni korak. Međutim, ukoliko je koža suva i sklona boranju, kreme se koriste i ujutru i uveče, uz prethodno pranje blagim gelovima. Kod muškaraca se savetuje pranje lica sapunom i nanošenje hidrantne kreme posle brijanja, dok se šamponima “za svaki dan” može prati i duža brada koja je sklona mašćenju”, objašnjava dr Olga.

Original Article

Foto: Screenshot Twitter @skomimaster

Da li ste možda uočili specifične plave i crvene štrafte različitih nijansi na kravati nekog meteorologa? Možda ste na nekoj od društvenih mreža zapazili fotografiju na kojoj aktivistkinja nosi haljinu sa ovim istim štraftama, a ispod koje piše #ShowYourStripes?

U pitanju su takozvane klimatske ili zagrevajuće štrafte (climate or warming stripes), koje je osmislio profesor Ed Hokins, sa Univerziteta u Redingu.

One su vizuelni prikaz promene srednjih godišnjih globalnih temperatura od 1850. do 2020, dizajnirane sa ciljem da jasno i jednostavno ilustruju povećanje srednje globalne temperature kroz godine, ali i da podstaknu razgovor i rešavanje klimatske krize.

Najdužeg dana u godini, na letnju dugodnevnicu 21. juna ove godine, društvene mreže i svetske medije obeležila je #ShowYourStripes kampanja, kojoj su se pridružili meteorolozi, naučnici, aktivisti i poznate ličnosti.

Ideja je da na sajtu showyourstripes.infopronađete klimatske štrafte za svoju zemlju, grad ili regiju i fotografiju crvenih i plavih štrafti podelite sa svojim prijateljima, šireći svest o globalnom zagrevanju i podstičući konverzaciju o klimatskim promenama, piše Milica Simonović za portal Klima101.rs.

Plava za hladnije godine od proseka, crvena za visoke temperature

Ed Hokins, vodeći autor Šestog izveštaja Međuvladinog panela o klimatskim promena (IPCC) Ujedinjenih nacija, osmislio je klimatske štrafte zato što je želeo da približi ozbiljnost globalnog zagrevanja celom svetu, bez upotrebe komplikovanih grafika i teško razumljivih proračuna. Ipak, iako se te silne brojke i podaci ne vide na Hokinsovom vizuelnom prikazu menjanja srednje globalne temperature kroz godine, on je upotrebio milijarde individualnih podataka, sakupljanih na milione puta u toku vremena, od strane stotina različitih naučnika.

Godine 2018. Hokins je sve ove podatke pretočio u klimatske štrafte, koje svojim izgledom podsećaju na slikarstvo bojenog polja, apstraktni ekspresionizam koji uklanja sve smetnje i koristi samo boju da prenese značenje. Jedno od velikih imena ovog slikarskog pravca jeste Barnet Njuman, koji je o svojoj umetnosti rekao: „Stvaram slike čija se stvarnost sama po sebi razume”, što je i princip kojim se poslužio sam Hokins, stvorivši slikoviti prikaz globalnog zagrevanja koji prevazilazi i sam jezik.

Gledano sa leve na desnu stranu, svaka štrafta predstavlja godišnju promenu srednje temperature, tako da plava boja predstavlja godine koje su bile hladnije od proseka, dok nijanse crvene označavaju godine toplije od proseka. Ono što se jasno izdvaja na prikazu klimatskih štrafti za promene u srednjoj globalnoj temperaturi jeste trend zagrevanja poslednjih decenija uzrokovan antropogenom aktivnošću.

Pokažite i vi svoje štrafte

Do 2019, postojale su samo klimatske štrafte koje su se odnosile na promene u srednjoj globalnoj temperaturi, ali tada Ed Hokins sa svojim timom objavljuje već pomenuti sajt showyourstripes.info, gde je moguće pronaći klimatske štrafte za većinu zemalja, uglavnom za periode od ranog početka dvadesetog veka do danas.

Nakon samo nedelju dana od pojavljivanja sajta skinuto je oko milion različitih fotografija klimatskih štrafti, a ubrzo su se pojavili u medijima i na društvenim mrežama slučajevi gde su ljudi nosili štrafte svojih zemalja na šalovima, džemperima, neki su čak u štrafte ofarbali i svog Teslu, dok je u jednom nemačkom gradu ceo tramvaj bio obojen u klimatske štrafte.

Ova kampanja nastavila se i ove godine, a između ostalih, podržali su je Svetska meteorološka organizacija (WMO) i Međuvladin panel o klimatskim promenama Ujedinjenih nacija (IPCC), sa nadom da će klimatske štrafte doprineti nastajanju momentuma, neophodnog za preduzimanje konkretnih akcija u borbi sa klimatskim promenama, uoči dvadeset šeste konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP26), zakazane za decembar ove godine, u Glazgovu.

Original Article

Foto:Dejan Baljošević

Otkako znam za sebe, znam i za nju. Nekako je oduvek bila deo mog života, a ja je u mladosti svojoj, tumarajući kroz život, tražeći mu smisao, nisam primećivao.

Prolazio pored nje i ne pogledavši je, žureći ka nekim svojim životnim ciljevima, od kojih su većina bili pogrešni. A ona me je uvek, kao ostarela majka, strpljivo i nenametljivo čekala na kraju svakog puta, čista i dostojanstvena – crkva „Uspenja Presvete Bogorodice“ u Orahovcu.

Život me je odveo u mnoge crkve, veće i uređenije od nje, ali sam samo pod njenim kupolama nalazio mir uspostavljajući vezu sa precima i samo sam njena zvona čuo i kada bi bio u tuđini, kilometrima daleko od Orahovca.

Po prvi put sam se duboko zagledao u nju, kada sam jednog sunčanog posleratnog dana, zatočen u srpskom delu grada sa preostalim malobrojnim Srbima, snužden i zamišljen sedeo na njenom opustelom trgu i posmatrao transporter nemačkog Kfora i nekoliko srpskih mališana kako se igraju klikerima, tik uz točkove vojnog vozila.

Posmatrajući crkvu pokušavao sam da dokučim čudne puteve Gospodnje, koji su, vodeći nas kroz zamršene svetske prilike, doveli u situaciju ponovne okupacije.

Nemački vojnici Kfora su se dosađivali na transporteru, ali su ipak disciplinovano izvršavali svoj zadatak stražarenja na crkvenom trgu, oko koga su preostali orahovački Srbi pokušavali da prežive.

Strpljivo su čekali da im istekne smena, pa su nalazili razne načine da prekrate vreme.

Zato su i te kako bili zahvalni srpskim dečacima, koji su, samo za njih, izvodili svoju „dečiju predstavu“.

Dečaci su svojom igrom pokušavali da privuku pažnju vojnicima i da pridobiju njihovu naklonost.

Kada bi neko od dečaka izveo precizan pogodak klikerom, obavezno bi se okretao ka vojnicima, kako bi proverio da li je njegova spretnost izazvala njihovo divljenje.

Kao nagradu što im prave društvo i što ih zabavljaju, vojnici bi im od svojih sledovanja hrane, davali keks, slatkiše i sokove.

Roditeljima dečaka se isprva to nije dopadalo, jer im je ličilo na prosjačenje kod nepoznatih ljudi, pridošlih iz dalekog, nepoznatog i nama nenaklonjenog sveta.

Ali posle nekoliko ozbiljnih incidenata i napada Albanaca na srpski deo grada, postajali bi spokojniji kada bi saznavali da im se deca igraju u blizini vozila Kfora, jer bi tu trebalo da su najbezbednija.

Vremenom su se među njima izrodila iskrena prijateljstva, pa su vojnici među decom imali svoje favorite i obrnuto, dečaci su među vojnicima imali svoje miljenike, kojima bi zapamtili ime, pa čak i raspored dežurstava, pa bi ih nestrpljivo svakoga dana u isto vreme čekali na crkvenom trgu.

Ranjive dečje duše su osećale strah i nemoć svojih zabrinutih roditelja, pa su među vojnicima instinktivno tražili svoje zaštitnike i u njima, tako moderno tehnički opremljenim, videli svoje moćne heroje iz filmova, čudeći se nama / starijima, što i mi to isto ne osećamo.

Original Article

Foto: Shutterstock

Korišćenje klima uređaja se može smatrati bezbednim po zdravlje ljudi, samo ukoliko se redovno održavaju, prema definisanim specifikacijama proizvođača, kao i kada je režim rada klima uređaja podešen tako da ne ugrožava zdravlje ljudi.

Stručnjaci Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd takođe naglašavaju da klima uređaji treba koristiti na načine koje propisuju nadležne zdravstvene institucije u vreme pandemije/epidemije bolesti koje se prenose putem vazduha.

Optimalna temperatura samo 5 stepeni niža u odnosu na spoljnu

Posebno treba izbegavati velike razlike u temperaturi spoljašnjeg vazduha i temperaturi vazduha klimatizovanog zatvorenog prostora.

U letnjem periodu, optimalna temperatura vazduha zatvorenog prostora treba da je za 5 do 10 stepeni Celzijusa niža u odnosu na spoljnu temperaturu vazduha.

Klima uređaj koji previše hladi unutrašnje prostorije, kada je napolju visoka temperatura, može dovesti do pojave glavobolje, ukočenosti vrata i delova tela.

Takođe, tok vazduha iz rashladnog uređaja ne bi trebalo da bude direktno usmeren na osobe koje borave u prostoru, jer može doći do rashlađivanja izloženih delova tela, zbog čega se često javlja osećaj bola i ukočenosti pojedinih delova tela, pre svega glavobolja.

Pojačati mere čišćenja i dezinfekcije

Klima uređaj mora da bude besprekorno čist i samo takav uređaj može da osigura kvalitetan vazduh.

Neadekvatno održavani filteri u klima uređajima mogu biti rasadnici bakterija i virusa koji mogu izazvati blaže i teže forme respiratornih infekcija.

Pri tome su posebno ugrožene osobe sa već postojećim respiratornim smetnjama.

Prema mišljenju pulmologa, neredovno čišćenje klima uređaja može biti okidač za razvoj raznih bolesti disajnih puteva.

Klime nisu samo rasadnici virusa i bakterija, već i neprijatnih mirisa.

Stručnjaci Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu preporučuju za ventilaciju i klimatizaciju zatvorenog prostora primenu ventilacionog sistema sa HEPA filterima, koji se moraju redovno održavati, čistiti i menjati, u skladu sa proizvođačkom specifikacijom.

Operateri na održavanju i funkcionisanju sistema za ventilaciju i klimatizaciju su u obavezi da pojačaju mere čišćenja i dezinfekcije izvoda, filtera, rešetki i svih delova sistema koji su inače tehničkim procedurama za to predviđeni.

Korišćenje veštačke ventilacije i klimatizacije u zatvorenom prostoru posebno predstavlja rizik za širenje virusa u uslovima pandemije izazvane virusom SARS-CoV-2, što potvrđuju i dokazi međunarodnih relevantnih institucija (Svetska zdravstvena organizacija, Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti), zbog čega se u uslovima pandemije izazvane ovim virusom, prioritet daje prirodnoj ventilaciji svih zatvorenih prostora, gde god i kada god je to moguće.

Za one zatvorene prostore koji nemaju mogućnost prirodnog provetravanja, u uslovima pandemije zarazne bolesti Covid 19, stručnjaci daju prednost korišćenju veštačke ventilacije i klimatizacije bez recirkulacije vazduha, odnosno sistemima koji rade na principu „uvlačenja 100 odsto vazduha iz spoljne sredine“.

U slučaju sistema koji obezbeđuju manji udeo spoljnog vazduha ili ga uopšte ne obezbeđuju, što povećava rizik od širenja virusa, korišćenje uređaja za ventilaciju i klimatizaciju treba da bude uslovno, uz poštovanje sledećih mera:

• Uređaji treba da rade punim kapacitetom u vreme kada je prostor prazan, a kada su u prostoru prisutne osobe, sistem podesiti na niži režim rada, prema tehničkim mogućnostima;
• Treba izbegavati direktni protok (duvanje) vazduha prema prisutnima, jer je utvrđeno da se time omogućava širenje virusa sa potencijalnog nosioca na ostale zdrave osobe koje se nalaze u struji vazdušnog toka, što znači da treba isključiti mesta za sedenje i rad u tim zonama;
• Ukoliko uz veštačku ventilaciju postoje i uslovi za prirodnu ventilaciju, preporuka je da se periodično, na svakih 30 minuta ili jedan sat, otvore prozori i/ili vrata u trajanju od nekoliko minuta i na taj način obezbedi dodatna razmena vazduha.

Kada treba uključiti klimu?

Rashladne uređaje treba uključivati kada je temperatura spoljašnjeg vazduha veća od 28 stepeni. Kada su spoljašnje temperature niže, ne treba uključivati rashladne uređaje, jer se mogu obezbediti optimalni temperaturni uslovi prirodnim provetravanjem zatvorenog prostora.

Važno je napomenuti da je prirodno provetravanje prostora najbolja mera „prirodnog prečišćavanja“ vazduha zatvorenog prostora i da se, gde god ima mogućnosti, prostor što češće prirodno provetrava.

Pored uticaja na zdravlje, treba imati u vidu i manje račune za struju, ako klima uređaje ne uključujete kada je spoljna temperatura vazduha niža od 28 stepeni Celzijusa.

Dobro održavana i dezinfikovana klima može obezbediti prijatan boravak u stanu ili kući, ali najviše ćete uraditi za svoje zdravlje, ako prostorije u kojima boravite, što češće, provetravate na prirodan način.

Visoke temperature opasne i za mlade i zdrave

Stručnjaci Zavoda savetuju da izbegavamo visoke temperature uvek kada je to moguće, posebno u centralnim delovima dana kada letnje temperature vazduha dosežu svoj maksimum.

Obično se ističe nepovoljan uticaj na decu, starije osobe i hronične bolesnike.

Ipak, visoke temperature su podjednako opasne i za mlade i zdrave osobe, koje se često, ohrabrene svojom mladošću i zdravljem, ne pridržavaju saveta lekara i preporuka o ponašanju u uslovima visokih temperatura vazduha.

Pregrevanje organizma i toplotni udar, koji ne moraju biti posledica direktnog izlaganja toplotnim sunčevim zracima na otvorenom, kao i sunčanica, koja je posledica direktnog izlaganja glave toplotnim sunčevim zracima, znatno su u porastu poslednjih godina, zbog klimatskih promena i globalnog zagrevanja.

Radno angažovana populacija je u velikom riziku, naročito oni koji tokom leta rade na otvorenom, kao što su to građevinski radnici, poljoprivrednici, komunalne službe, ali i oni koji rade u zatvorenom prostoru u uslovima visokih temperatura.

Život u ovakvim uslovima je nemoguć bez klima uređaja.

Original Article