Foto: Pixabay/Pezibear

Pored prelepog mirisa i ukusa, konzumiranje ovog voća nosi mnoge benefite po naše telo.

Ovo su samo neki od razloga zašto treba jesti jagode:

– Pomažu u sagorevanju nakupljenih masti

Crvena boja jagode sadrži antocijanine koji stimuliraju topljenje nataložene masti. Organizam ih koristi kao gorivo i pomaže pri skidanju masnih naslaga.

– Poboljšavaju kratkoročno pamćenje

Već spomenuti antocijanin odgovoran je i za poboljšavanje kratkoročnog pamćenja. Istraživanja su pokazala da se kratkoročno pamćenje može poboljšati za čak 100 odsto u osam nedelja konzumirajući jagode svaki dan.

– Imaju malo kalorija

Puno vlakana 100 grama jagoda sadrži samo 33 kalorije i čak 58 mg vitamina C što je 98 odsto dnevnih potreba. Jagode su prepune vlakana, a spoj nitrata u jagodama potiče protok krvi i kisika u telu pa će ubrzati metabolizam i pomoći u mršavljenju.

– Imaju anti-ageing efekt

Vitamin C koji se nalazi u jagodama potreban je za proizvodnju kolagena koji koži daje elastičnost. Sadrže i elagičnu kiselinu koja sprečava uništavanje kolagena i upale u stanicama kože, dva najveća neprijetelja mladog lica koji stvaraju bore.

– Ublažavaju upale

Inflamacija ili upala uobičajena je reakcija tela na podražaje koji mu ne gode, a jagode snižavaju razine C-reaktivnog proteina u telu koji ukazuje na upalu. Osobe koje pate od hroničnih upala mogle bi ublažiti simptome jedući jagode.

Pošto nije retkost da se u naletu radosti kada vidimo lepe jagode, kupi i više nego što se može pojesti dok one ne počnu propadati, evo ideje šta možete uraditi sa jagodama od juče – smoothie kao užina:

• 3 dl jogurta
• 2 kašike limunovog soka
• 100 g jagoda
• 1 manja jabuka
• 1 srednja banana
• prstohvat soli
• na vrh kašičice đumbira (svež)
• zaslađivač po želji (med, urme, javorov ili agavin sirup)

Autorka je diplomirana nutricionistkinja i Bahova praktičarka. Više detalja na linku njenog instagram naloga.

Original Article

Foto: Pixabay / ulleo

Polivitaminsku tepariju svakome od nas lekar ponekad prepiše, međutim greška je ako sami tumačimo šta od vitamina tada treba da unosimo ili ako ih uzimamo „na svoju ruku“, smatraju stručnjaci.

Prema rečima direktorke Farmaceukteske komore Srbije Tatjane Šipetić, svakog pacijenta treba posmatrati zasebno, svaki organizam se razlikuje i ne postoje dve osobe sa istim zdravstvenim statusom.

– To znači da ako je Vaša komšinica imala odlično iskustvo sa nekim preparatom, to ne mora biti slučaj i sa Vama. Zato, ukoliko lekar nije propisao polivitaminsku terapiju, pre nego što se sami odlučite na taj korak, pitajte svog farmaceuta – navodi Tatjana Šipetić za Danas.rs.

Polivitamiska terapija je, kako kaže, termin koji su lekari često u poslednje vreme pisali na izveštajima covid pacijentima.

– Stvar je čisto u uštedi vremena, pošto se tim pacijentima dodatno propisivao vitC, vitD, cink i selen. Zato to treba samo u ovom kontekstu i posmatrati, da je polivitaminska terapija vezana za osnovnu bolest koju pacijent ima. Svi zdravstveni radnici bili su tokom covid-a upućeni oko toga, zato što je takvih pacijenata bilo previše svakodnevno. U nekim drugim stanjima polivitamiska terapija je sasvim drugačija (npr kod trudnica polivitaminska terapija gde su sastav i doze prilagođeni za pravilanrast i razvoj ploda, ili polivitamiska terapija kod obolelih od tuberkuloze ima akcenat na vitB grupe) – objašnjava naša sagovornica.

Ona naglašava da za svaki vitamin postoji doziranje i vremenski period koliko dugo ga treba primenjivati.

– Zato je i najbolje posavetovati se sa farmaceutom u apoteci ukoliko polivitaminsku terapiju nije propisao lekar. Farmaceut će u razgovoru sa pacijentom proveriti kakvu terapiju on primenjuje i na osnovu toga dati pravi savet – dodaje ona.

Teško je, kako kaže, navesti koji vitamin najmanje koristimo u vidu suplemenata, jer veliki broj suplemenata predstavlja kombinaciju različitih vitamina i minerala.

– U poslednje vreme, u skladu sa potrebama prevencije i lečenja COVIDA-19, najviše korišćeni vitamini su bili vitamin C i D – navodi direktorka Farmaceutske komore Srbije.

Ona savetuje da je tokom letnjih dana sve vitamine i minerale najbolje uzimati kroz redovnu i raznoliku ishranu, uz sveže voće i povrće. Na taj način se, kako dodaje, istovremeno unosi i voda, koja se pojačano gubi u letnjim mesecima.

– Ako neko ima alergiju na sunce, suplementi beta karotena, kalcijuma i vitamina C mogu “umiriti organizam” da ne reaguje burno na sunčeve zrake – savetuje Šipetić.

Koje je pravo vreme za vitamine?

Neretko se dešava da vitamine i minerale uzimamo u bilo koje doba dana, međutim i tu ima pravila.

Direktorka Farmaceutske komore Srbije kaže da to najviše zavisi od toga koji tip vitamina unosimo, da li su to liposolubitni ili hidrosolubilni.

– Da bi se bolje resorbovali i iskoristili u našem organizmu liposolubilne vitamine (a do su Vit D, E, K, A) treba uzimati uz „masniju“ hranu, najčešće je to ručak. Hidrosolubilne vitamine iz B grupe, za određena stanja organizma treba uzimati uveče pred spavanje, dok za druga stanja preporuka je da te iste vitamine uzimamo u toku dana. Magnezijum se može piti u bilo koje doba dana, ali ako osoba ima grčeve u mišićima tokom noći, ili otežano zaspi, bolje je da magnezijum pije uveče – objašnjava Šipetić za Danas.rs.

Određene minerale treba, kako kaže, uzimati odvojeno od drugih vitamina i minerala.

– Gvožđe treba uzimati odvojeno od cinka; određenje soli gvožđa moraju se uzimati uz vitamin C, dok druge soli gvožđa to ne zahtevaju. Kalcijum treba piti odvojeno od magnezijuma. Izuzetak su suplementi koji sadrže i kalcijum i magnezijum u odnosu 2:1, u kom je njihova iskoristljivost optimalna. Dugotrajna primena visokih doza selena može uzrokovati nedostatak bakra u organizmu, pa se kod višemesečne primene selena preporučuju suplementi koji sadrže i bakar. Postoje i situacije gde određene minerale treba uzimati uz neke vitamine (kalcijum uz vitamin D) – naglašava Šipetić.

Za dete bolje da vitamine unosi hranom

– Postoje vitaminski sirupi za decu i neki od njih se mogu primenjivati već od rođenja. Ipak, deci do treće godine ne treba davati ove preparate na svoju ruku, bez konsultacije sa pedijatrom. Primena vitaminskih suplemenata kod dece ima smisla kada deca odbijaju da jedu voće, povrće, jaja i meso, a jedu dominantno hleb, peciva, razne „grickalice“ i slatkiše. Za dete je uvek bolje da vitamine unosi hranom, jer vitamine u hrani prate i brojni drugi sastojci važni za pravilan rast i razvoj dece – navodi Tatjana Šipetić.

Original Article

Foto: Trendy

Mobilni telefon i prateće sitnice postali su deo naše svakodnevice, gotovo da su sastavni deo nas. Bez njih teško možemo da komuniciramo u današnjem svetu šta god da je u pitanju – posao, ljubav, prijateljstvo, zdravlje, kupovina…

On je svuda i u sve se meša, pa zašto ne bi bilo tako i kada je u pitanju prolećno spremanje. Ako već možemo da počistimo kuću od temelja do krova ili odemo u kupovinu kako bi obnovili garderobu, što se ne bi častili i sa nekim od gedžeta koje nam sve više znače.

Najbolje od zvučne tehnologije

Koliko god prvobitno bile popularne pretežno kod mladih, postale su potreba i starijih, zaposlenih ljudi.

Razlog je jednostavan. Korona realnost je mnogima kancelariju preselila u trpezariju ili dnevnu sobu, a domaća kućna buka nije ono što je potrebno tokom rada.

Koncentracija začas odluta, poslovni partneri ili kolege teže mogu da vas čuju i prate šta pričate, stvarajući tako uslove koje dodatno otežavaju ionako komplikovanu situaciju zvanu rad od kuće.

Kad je već tako, onda treba uzeti kvalitetne modele. I po mogućnosti bežične.

Naravno, slušalice su tu i za druge aktinvosti poput sporta ili zabave. Preporučujemo slušalice koje isporučuju najbolje od zvučne tehnologije sa kojima će glasovni pozivi biti glatko iskustvo sa apsolutno kristalno jasnim zvukom.

Novi svetovi kvalitetnog zvuka

Nove svetove kvalitetnog zvuka možete da otkrijete uz Apple AirPods Pro.

Mali mikrofon omogućava savršeni zvuk, a kontrola slušalica je uz pomoć dodira.

Ove slušalice omogućavaju aktivno potiskivanje okolne buke što ume da bude presudno za kvalitet poslovnih sastanaka – kako koncentraciju onih koji govore tako i onih kojima se govori. Nešto što svakako ne treba zanemariti.

Tu je i specijalni transparentni režim pomoću kojeg ćete moći da čujete šta se dešava okolo, da vašim ukućanima ne izgleda kao da sedite u gluvoj sobi.

Apple AirPods Pro podržavaju bežično punjenje i savršeno su ugodne. Silikonski nastavci u nekoliko veličina će Vam besprekorno odgovarati.

Uz sve navedeno, slušalice su kompatibilne i sa platformom Apple Siri i imaju mikrofon vrhunskog kvaliteta za jasne i glasne telefonske razgovore.

Dragulj u ušima

Inspirisana juvelirskim načinom izrade dragulja, slušalice Samsung Galaxy Buds Live SM-R180 su i klasika i glamur u jednom.

Ove slušalice učiniće da izgledate kao sofisticirani profesionalac istančanog ukusa koji voli modu. Samsungove slušalice imaju jedinstven oblik i prilagođene su pre svega ljudskom uhu, tako da se lako i dugo mogu nositi.

Za veću efikasnost u radu možete da koristite i mogućnosti Samsungovog glasovnog asistenta.

Impresivno zvuči podatak da Samsung Galaxy Buds smanjuju do 97 odsto pozadinsku buku, a samo petominutnim punjenjem dobićete dovoljno snage za sat vremena razgovora ili slušanja muzike.

Uparen sa futrolom za punjenje obezbeđuje 21 sat rada.

Važna napomena je da se ove slušalice lako mogu povezati i sa dva operativna sistema – Androidom i Applom preko Galaxy Wearable aplikacije.

Ukoliko volite da slušate muziku dok se bavite fizičkom aktivnošću ne brinite ove slušačice su otporne na vodu. Tako da, samo naped, gde god da ste krenuli sa njima.

Kablovi definitivno odlaze u istoriju

Kablovi polako sve više odlaze u istoriju, smanjujući šanse svima da završimo kao žrtve saplitanja o iste.

I zaista, zašto se baviti dosadnim i neurednim kablovima kada imate bežično punjenje?

To je elegantan, brz i jednostavan način punjenja vašeg omiljenog uređaja i jednom kada ga isprobate više nikada nećete biti isti.

Spremni?

Brzo puni, trajno štiti – Nillkin Mini Button

Ovaj punjač sa mini dugmetom za pametne telefone zahvaljujući KI tehnologiji brzo i bežično puni telefone.

Nillkin Mini Button održava vaš sto, ali i prostor ispod i oko stola organizovanim i bez neurednih kablova. Izuzetno je kompaktan i staje u džep! Podržava brzo punjenje od 10 vati i sadrži višestruke sigurnosne zaštite, tako da će vaš telefon biti potpuno napunjen i siguran.

Mini Button automatski zaustavlja punjenje kada otkrije metalne predmete, može da napuni telefon sa ili bez poklopca, a anti klizni materijal i mekani krst sprečavaju klizanje telefona.

Ništa bez maski – Shine&Protect 360 Hibridna Maska za iPhone 11 Pro

Bilo da je u pitanju naše ili zdravlje telefona maske su postale obavezni deo.

Jedno je sigurno Shine&Protect 360 Hibridna Maska za iPhone 11 Pro neće sakriti lepotu ovog modela, ali će ga maksimalno zaštititi.

Ova maska za iPhone 11 Pro ima dva dela radi bolje zaštite celog uređaja.

Ram je izrađen od materijala koji apsorbuje udarce, dok su prednja i zadnja strana izrađene od kaljenog stakla sa 10H kategorijom tvrdoće koji štiti celu porvršinu ekrana.

Tako da osim u slučaju da vam kamion ili avion ne pređu preko telefona, možete biti poprilično sigurni da će telefon ostati u komadu i funkcionalan.

Original Article

Sanirano jalovište rudnika olova i antimona u Zajači, kod Loznice
Foto: Dušan Perić

Petnaest miliona tona opasnog rudarskog otpada odloženo je u 2019. godini na jalovišta rudarskog otpada u Srbiji, što je skoro 30 odsto od ukupno stvorenog rudarskog otpada (53 miliona tona), pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Temu upravljanja rudarskim otpadom aktuelizuje debata u javnosti – treba li Srbiji rudnik litijuma i kakav će uticaj na životnu sredinu i zdravlje ljudi imati jalovište planirano u plodnoj dolini reke Jadar, pa se čini vredno podsećanja da se ne tako davno i Delegacija Evropske unije u Srbiji bavila temom rudarskog otpada, zabrinuta zbog njegovog uticaja na životnu sredinu.

Naime, oktobru 2019. godine je objavljeno u medijima da je realizovan projekat “Katastar rudarskog otpada”, a koji je finansirala Evropska unija sa 2,1 milion evra i okviru kog je izvršeno opsežno istraživanje 250 lokacija sa rudarskim otpadom.

Piter Bajer, tim lider projekta, je tim povodom izjavio: „Prema kompletiranim izveštajima, napuštene lokacije rudarskog otpada u većini slučajeva imaju nepovoljan uticaj na površinske i podzemne vode“.

Međutim, godinu ipo dana nakon konferencije za štampu na kojoj je predstavljen ovaj projekat, javnost i dalje nije upoznata šta podrazumeva nepovoljan uticaj na površinske i podzemne vode, koje su njegove posledice po životnu sredinu i živi svet, niti šta država Srbija čini da ovaj problem reši.

I pored završenog “Katastra rudarskog otpada” javnost o lokacijama deponija rudarskog otpada i njihovom uticaju na životnu sredinu ništa ne zna, što je u najmanju ruku čudno.

Ukoliko se od građana Srbije očekuje da se o otvaranju rudnika Rio Tinta izjasne na referendumu, bilo bi logično i upoznati ih sa temom upravljanja rudarskim otpadom, kako se vrši monitoring i kontrola njegovog odlaganja, i naravno na koji način Država Srbija planira da sanira štetu koja je već nastala usled uticaja postojećih deponija.

Odnosno, pozivajući se na prethodno navedenu izjavu Pitera Bajera, valjalo bi znati koliko je ukupno teritorije Srbije pokriveno rudarskim otpadom i koliko je površinske i podzemene vode, kojima Srbija nije bogata, ugroženo njime.

Ali opasan rudarski otpad nije jedini za koji nedostaju podaci – nedorečenosti pokazuje i Izveštaj o upravljanju otpadom 2011-2019, koji objavljuje svake godine Agencija za životnu sredinu.

Srbija još uvek nema postrojenje za tretman opasnog otpada

Prema podacima iz poslednje objavljenog Izveštaja o upravljanju otpadom u 2019. godini je proizvedeno 78.413 tona opasnog otpada prvenstveno u industriji, a na grafikonu su prikazani podaci za osam prethodnih godina, uključujući i podatke o količinama tretiranog, izvezenog i deponovanog otpada.

Analiza ovih podataka ukazuje da je i u njegovom slučaju deponovanje najzastupljeniji tretman.

Foto: K. CvejanovFoto: K. CvejanovFoto: K. Cvejanov

Podaci o količinama tretiranim u Srbiji odnose se pre svega na količine opasnog električnog i elektronskog otpada za koji u Srbiji postoje reciklažni kapaciteti.

I pored toga što se ratifikacijom Bazelske konvencije Srbija obavezala još davne 1999. godine da upravlja opasnim otpadom na odgovoran i bezbedan način i u skladu sa preporukom da se on tretira najbliže mestu nastanka, do danas nije izgrađeno postrojenje za tretman opasnog otpada, što Srbiju dovodi u rizik da ako Evropska unija odluči da zabrani uvoz ovog otpada na svoju teritoriju, jedina alternativa u Srbiji bude njegovo deponovanje.

Gde je nestalo skoro 370.000 tona opasnog otpada?

Pored činjenice da se industrijski opasan otpada u Srbiji i dalje odlaže na deponije zabrinjava još nešto – utisak da Izveštaj o upravljanju otpadom Agencije za zaštitu životne sredine zapravo niko ne čita i da se niko u resornom Ministarstvu ne bavi analizom ovih podataka. Jer kako drugačije protumačiti to što iz godine u godinu ovaj izveštaj pokazuje da se u Srbiji proizvede više opasnog otpada nego što se tretira, i da na to niko ne reaguje.

A neko bi morao da reaguje, jer kad se sabere kumulativni efekat ove razlike za period od osam godina nedostaje podatak o tome kako je tretirano čak 367.389 tona opasnog otpada.

Dakle, ako uzmemo da je Izveštaj o upravljanju otpadom zvanični dokument možemo da konstatujemo da zvanično ne znamo gde je završilo skoro 370.000 tona opasnog otpada.

Imajući gore navedeno u vidu teško je ne zapitati se preti li Srbiji opasnost od opasnog otpada, čak iako Rio Tinto ne otvori rudnik litijuma?

Ako nismo sigurni da su nadležne institucije sposobne da upravljaju podacima o opasnom otpadu, kako da budemo sigurni da mogu da obezbede pouzdan monitoring i kontrolu istog?

Imajući u vidu transparentnost i kvalitet podataka o deponovanom opasnom otpadu, lako je posumanjati da na kraju on završava u našem tanjiru, a da mi to ustvari ne znamo.

A valjalo bi da saznamo odgovor na ova pitanja pre najavljenog referenduma. Ako ga uopšte i bude.

Izvor podataka:

http://www.sepa.gov.rs/download/Otpad_2011-2019_Finale.pdf

https://publikacije.stat.gov.rs/G2020/Pdf/G20201182.pdf

Autorka je ekspetkinja za upravljanje otpadom

Original Article

Foto: Veljko Lalović

„Život nije samo imati dobre karte, već i dobro odigrati kada su one loše“, svojevremeno je napisao Džek London. Ivana Pitarević pravi je primer devojke koja je uspela da svojim stavom mane pretvori u prednost.

Nakon što joj je preminuo otac, Ivana je zbog stresa dobila flekice po licu i telu. Na ovaj nepravedan raspored Ivana nije mogla da utiče, ali zato jeste na način na koji će nam prezentovati vitiligo.

Danas Ivana sa ponosom ističe vitiligo i upravo zbog toga ona je poseban model jedne beogradske agencije.

Možeš li da se prisetiš trenutka kad si se prvi put susrela sa vitiligom?

Nakon stresne situacije koju si ranije pomenula, primetila sam da mi se oko levog oka pojavio krug svetliji u odnosu na moj ten. Posle nekoliko dana susrela sam se i sa belim trepavicama. Tada nisam nikome pričala o tome, jer je moja porodica prolazila već kroz mnogo stvari. Kamuflirala sam to puderom i maskarom i tako ‘skrivala’ skoro godinu dana. Kao i svaka druga četrnaestogodišnjakinja nisam baš uvek bila raspoložena za šminku, pa sam neretko odlazila i bez iste. Za decu u školi to je bila glavna atrakcija. Osećala sam se kao da imam dve glave i da sam u centru cirkusa. Jedni bi se podsmevali, drugi čudili, a neki čak to posmatrali sa određenom dozom gađenja.

Koliko ti je pomogla porodica i uticaj bliskih ljudi u tom periodu?

Porodica i bliski ljudi su uvek bili uz mene. Delom jer su znali koliko sam emotivna, a delom jer su osećali sažaljenje da pored onog gubutika koji mi se dogodio, moram da živim do kraja života sa još jednom stvari za koju će me ljudi uvek ispitivati. Neizmerno sam im zahvalna jer me nikad nisu gledali drugačije i s njihove strane nikad nisam osetila svoj nedostatak, već samo neizmernu ljubav i podršku.

Kad se dogodila prekretnica odn. kad si počela da gledaš na vitiligo sa pozitivne strane?

Prvi put sam učestvovala na fashion week-u 2016. godine. U bekstejdžu prišao mi je dečko koji je bio oduševljen vitiligom. Zamolio me je da me fotografiše i okači te slike u svom italijanskom magazinu i predstavi me kao novo unikatno lice. Kako sam oduvek maštala o inostranom svetu mode, za mene je to bila najveća usluga na svetu. Ne samo fotografisanje, već upravo ta promena u mojoj svesti i podrška koja mi je bila preko potrebna u tom trenutku. Tada kreće moja priča o samopouzdanju i prikazivanju nedostataka na najlepši način. U međuvremenu sam shvatila koliko devojčica i dečaka sada prolazi ono što sam ja pre nekoliko godina i zbog njih nikada ne želim da prestanem da pričam na ovu temu.

Foto: Veljko LalovićFoto: Vanja IvoševićFoto: Vanja Ivošević

Imamo nekoliko primera svetskih modela koje sa ponosom ističu vitiligo. Koliko je on zastupljen u modnoj industriji?

Da, kao što si pomenula, trenutno imamo nekoliko modela koji imaju vitiligo. Vini Harlou (Winnie Harlow) kao pravi primer. Ona je crnkinja koju su odbili jer je imala vitiligo. Međutim, kako se tržište i potrebe istog promenilo, sada je ona jedan od najplaćenijih i najzastupljenijih modela u industriji. Takođe, ona je jedna od mojih inspiracija koja mi je pomogla da prihvatim vitiligo kao prednost, a ne kao manu.

Kako danas gledaš na onu devojčicu koja u osetljivom periodu odrastanja prolazi školom, a svi je ispituju „šta ti je to“?

Sada bih volela da prigrlim tu Ivanu od 14 godina koja čajevima i melemima pokušava da tretira flekice. Poručila bih joj da ne brine jer će jednog dana svi gledati drugačije na njenu priču. Žao mi je što se ranije nije dogodilo poznanstvo sa italijanskim fotografom. Jer, nakon tog poznanstva vitiligo je dobio samo pozitivan aspekt. Kad sam se vratila u školu više se nisam obazirala na komentare. Nisam tražila validaciju dece, niti sam se više šminkala. Kako sam krenula da predstavljam sebe takvu ljudima, gađenja, čuđenja i sva druga negativna osećanja od strane ljudi su nestala. Jednostavno, videli su ono što im je predstavljeno.

Šta bi poručila devojčicama koje se sada možda susreću sa vitiligom ili će se tek susresti?

Šta god bih sada rekla, imam utisak da bi delovalo kao kliše i već rečeno. Ali znajte, svi ste posebni na svoj način. Svaki nedostatak možete okrenuti u svoju korist i uzeti najviše od njega. Volela bih da jednog dana imam svoju zajednicu gde bi se svi mi „drugačiji“ družili i međusobno bodrili. A dok se to ne desi, ko god se oseća loše po pitanju različitosti koje mu je priroda namenila može slobodno da mi se javi lično i dobiće svu moju ljubav i podršku koja je meni bila potrebna kada sam ja bila u njihovim cipelama.

Original Article