Organizam protiv raka

10. фебруар 2006.

Sadržaj
…………………………………………………. 8
Legenda
………………………………………………. 10

UVOD

Osvrt na konvencionalne i alternativne terapije tumora
………………………………….. 16
Načelna pitanja terapije tumora
………………………………………….. 20
Antitumorski sistem MM.81.ATT
………………………………………. 22

EKSPERIMENTI

Eksperimenti s anitumorskim sistemom MM.81.ATT
………………………………………. 28
Kućna terapija tumora grlića maternice, žena Z.Z. (51,1)
……………………………… 32
Kućna terapija tumora jajnika obostrano i dr., žena Q.Q. (39,3)
…………………… 58
Kućna terapija tumora lijeve bedrene kosti, djevojčica F. (14,7)
………………………………………………………. 82
Kućna terapija tumora debelog crijeva, muškarca V.N. (34,3)
………………………………………………………. 142
Kućna terapija terapija tumora glave pankreasa, dvanaesnika,
jetre, žučne kese, D.E. (40,0) ………………………………….. 166
Kućna prevencija tumora : muškarac D.Ž. (30,3)
……………………………………………… 206
Terminalna faza, slučaj : Tumor želuca, bubreg D, oko D,
žena P.P. (41,8) (42,9) …………………………….. 218
Terminalna faza, slučaj : Tumor glave pankreasa, dvanaesnika,
žučne kese, muškarac G.B. (41,0) ………………………………….. 226
Podaci
……………………………………………… 234
Knjige
……………………………………………………. 235

Kancer je predvidiv

10. фебруар 2006.

Sadržaj …………………………………………. 8
Legenda …. 12

UVOD

Govor prirode ili govor istine ……………. 18
Realno stanje ……………………………….. 20
Respekt prema raku ……………………….. 21

I. DIO

RIZIK

Energetski zakoni kreacije ………………. 24
Stacionarni energetski status organizma (SES) ……………………….. 28
(SES) modeli i primjeri …………………… 32
Primjeri – oboljeli muškarci ……………… 34
Primjeri – oboljele žene ………………….. 76
Oboljela djeca ……………………………….. 128

Energetski faktori rizika za nastup tumora ………………………….. 130
Visoka rezonanca (VR) – urođena ……. 138
Visoka rezonanca (VR) – iz interakcije s drugim organizmom …….. 144
Relacija (RE) – urođena ………………….. 146
Relacija (RE) – interakcija sa drugim organizmom ……………………. 148
Ca val (CV) – urođen ………………………. 150
Noseći val (NV) – interakcija s drugim organizmom …………………… 154

II. DIO

TERMIN

Vremenski energetski status (VES) organizma ………………………… 158
Vremenski termin nastupa tumora ……. 160
Energetske amplitude organizma u vremenu …………………………… 162

III. DIO

LOKALIZACIJA

Energetska veza prostora i vremena u organizmu ……………………. 168
Polarizacija tip A) po ukupnoj dužini tijela ……………………………… 172
Zlatni rez u polarizaciji tip A) …………. 174
Polarizacija tip B) po visini tijela …….. 176
Razmjeri intervala u visini tijela ……… 174
Razmjeri u glavi počev od energetskog pola (+1) ……………………… 179
Zlatni rez u polarizaciji tip B) ………….. 180
Polarizacija tip C) pupak – dlanovi, tabani ………………………………… 182
Zlatni rez u polarizaciji tip C) …………. 184
Horizontalna okretna polarizacija ……… 185
Faktor (VR) i lokalizacija tumora ………. 188
Faktor (RE) i lokalizacija tumora ………. 192
Lokalizacija tumora – desno oko ………. 194
Lokalizacija želudac ……………………….. 196
Lokalizacija – gušterača ………………….. 200
Lokalizacija – grlić maternice ……………. 202
Lokalizacija – rektum ………………………. 206

IV. DIO

KOMPJUTERSKA DUBINSKA OBRADA SLUčAJEVA

RIZIK, TERMIN, LOKALIZACIJA NA BAZI DATUMA ROđENJA

Dubinska obrada ……………………………. 210

OBOLJELI MUŠKARCI

Tumor mozga L, M.W. (44,0) …………… 214
Objašnjenje sistema Tabele (SES) i (VES) ………………………………. 215
Tumor mozga D, N.Y. (51,0) ……………. 236
Maligni melanom, J.K. (24,0) …………… 248
Parotidna žlijezda L, N.S. (37,9) ………. 268
Tumor u vratu, V.D. (37,1) ………………. 282
Burkitt limfom, V.P. (32,5) ……………….. 294

Dermato-fibro sarkom, rame D, D.Ž. (29,6) ……………………………… 310
Tumor pluća L, rame D, D.T. (40,6) ….. 330
Tumor prim. locii ignoti, A.B. (33,0) …… 346
Rabdomiosarkom, L femur, pluća, F.J. (34,4) ………………………….. 362
Tumor pluća, mikrocelular, ušće sr. rež. D, M.C. (45,0) …………….. 384
Tumor pluća L, nadbubrežna žlijezda D, Z.A. (49,2) …………………. 398
Tumor želuca, Z.G. (31,9) ……………….. 418
Tumor želuca, M.D. (47,4) ………………. 432
Tumor jetre, d. crijeva, I.N. (38,6) …….. 446
Tumor jetre, ž. kese, dvanesn., gl. pankreasa, D.E. (40,0) ………… 452
Tumor jetre, ž. kese, dvanesn., gl. pankreasa, N.B. (51,6) …………. 466
Tumor pankreasa, G.B. (41,0) …………. 474
Tumor dojke D (48,9) bubrega L (49,4), O.L. ……………………………. 490
Tumor debelog crijeva, sygma, V.N. (34,3) ……………………………… 504

V. DIO

KOMPJUTERSKA DUBINSKA OBRADA SLUčAJEVA

OBOLJELE ŽENE

Tumor štitne žlijezde L i D, (45,5), kosti (50,4), D.D. …………………. 522
Tumor Schwanoma, pazuh L (22,2), pluća (25,6), C.M. …………….. 538
Tumor dojke L, jetra, oko D, B.O. (32,7) ………………………………….. 554
Tumor dojke L, F.F. (34,0) ………………. 568
Tumor dojke L, kralj., kosti, G.G. (37,5) …………………………………… 586
Tumor dojke D (38,9), pluća L i D (39,5), H.H. …………………………. 600
Tumor dojke D (44,2), pluća L i kosti (49,0). A.A. ……………………… 620
Tumor obje dojke, istovremeno, J.J. (38,8) ……………………………… 640
Tumor obje dojke, istovremeno, K.K. (38,8) …………………………….. 654
Tumor želuca, bubrega D, kosti, oko D, P.P. (41,8) ………………….. 674
Tumor želuca, jednjaka, janika D, S.S. (45,9) ………………………….. 688
Multifokalni tumor jetre, L.L. (33,5) …… 706
Tumor grlića maternice, T.T. (39,1) ….. 718
Tumor grlića maternice, U.U. (40,1) …. 732
Tumor grlića maternice, V.V. (43,1) ….. 742
Tumor grlića maternice, C.C. (51,1) potom mozga (55,1) ………….. 754

VI. DIO

KOMPJUTERSKA DUBINSKA OBRADA SLUčAJEVA

OBOLJELA DJECA

Tumor jetre, dijete A. (1,6) ………………. 774
Neuroblastom u muškog blizanca B. (2,7) ……………………………….. 790
Tumor mozga D, dječak S. (4,3) ………. 802
Osteosarkom, femur D, dječak D. (9,6) …………………………………… 816
Osteosarkom, femur D, djevojčica E. (9,8) ………………………………. 836
Tumor femur L, djevojčica F. (14,7) ….. 858
Rabdomiosarkom parot. žl. L, pluća, mladić E.T. (21,9) …………….. 874

VII. DIO

ZAKLJUčNO

Zaključno .. 898
Prevencija tumora po (SES) i (VES) …. 900
Literatura … 902
Podaci o autoru ……………………………… 904
Kazalo ……. 906
Knjige na CD-u ………………………………. 912
Knjige u radu ………………………………… 914
Ranije objavljene knjige …………………. 916

Izlasci i seks posle razvoda

1. фебруар 2006.

Razvod sa sobom nosi posledice koje mogu da utiču na odnos prema seksu . Razlozi za to mogu da budu ako je seks iz bilo kog razloga bio uzdržan ili je zbog umiranje veze bio bez strasti. Negativan stav prema seksu može da proizilazi zbog bračnog neverstva.

Kada ponovo postanete slobodni, da li će te se plašiti seksa? Ne bi trebalo, ali isto tako nije dobro da se brzopleto upustite u strasnu vezu dok još niste sigurni da li su pravi razlzi zbog kojih to radite .

Primeri dobrih razloga:

1. Ne oplakujete više vašu zadnju vezu, kada vam je srce oslobođeno od osećaja povređenosti i besa prema bivšem-šoj, znate da ste ponovo spremni za emocionalnu intimnost i uživate u strasti ponovo. Put do ove tačke može da bude pravo putovanje samo za sebe ali je neophodan korak ako ne želite taj teret da vučete do kraja života.

2. Vaša interesovanja prema novom partneru su viša nego čisto fizička. Prvo što treba da vas privuče novom partneru treba da budu emocije kao što su ljubav, poštovanje, poverenje i strast. Ukoliko preovlađuju ovakve emocije znači da ste ponovo spremni na fizičku intimnost i dublju vezu.

3. Novi partner ispoljava ljubav, poverenje, poštovanje i strast prema vama, što znači da je on/ona vredan vaše ljubavi i intimnosti.

Treba sagledati i drugu stranu medalje tj. razloge zbog kojih ne treba imati seksualne odnose sa mogućim novim partnerom:
1. Želite da se osvetite vašem/oj bivšem/oj. Ako mislite da će seks sa novom osobom naterati vašeg bivšeg-šu da vam ponovo dotrči grešite! Ukoliko vaš bivši partner ode od vas i nastavi svoj sopstveni život bez vas to znači da ga više ne zanimaju vaša osvajanja, pored toga zašto bi vas zanimalo šta on/ona misli o vama? Vaš bivši-bivša započinje novi život, što trebate i vi da učinite.

2. Smatrate da će vam seks omogućiti da sačuvate emocionalnu intimnost pod kontrolom. Seks nije oružje koje treba da koristite kako bi ste kaznili sebe za prošle greške niti treba da se njime koristite da bi ste kaznili druge zbog vašeg bola. U većini slučajeva, ljudi kojima ste privlačni žele da vode ljubav sa vama a za uzvrat očekuju ljubav i poštovanje. Ukoliko niste voljni da povežete strast sa emocionalnom intimnošću, onda budite iskreni sa potencijalnim partnerima i uzdržavajte se od seksa dok ne osetite da ga želite iz pravih razloga.

3. Nadate se da će seks učiniti da budete emotivno bliskiji sa potencionalnim partnerom. U suštini, vođenje ljubavi vas otvara prema emocionalnoj intimnosti, ali ako niste spremni da potvrdite nove emocije sa pozitivnim razmišljanjem kao što su poverenje, poštovanje i ljubav onda će te najverovatnije odgurnuti osobu koja je donela ova osećanja na površinu. Borićete se protiv ovih pozitivnih osećanja jer vaše rane od prethodne veze nisu potpuno zacelile .

4. Mislite da će vođenje ljubavi mnogo brže unaprediti vašu novu vezu. Ukoliko odmah upadnete u seksualne odnose to neće garantovati srećnu i dugotrajnu novu vezu, niti će to učiniti da se novi partner zaljubi u vas. Naprotiv može samo ugroziti vaše šanse za uspešnu novu vezu jer je može gurnuti samo ka fizičkoj intimnosti nego vašoj spremnosti i sposobnosti da sagradite čvrstu vezu sa novim partnerom.

Uprkos svega ovoga, sačekajte dok ne budete sigurni da ste preboleli skorašnji brodolom i da želite da stvorite čvrstu novu vezu zasnovanu na ljubavi i poverenju.

Bademi, dijeta i opšte zdravlje

11. јануар 2006.

Bademi su bogat izvor flavonskih antioksidanasa, vitamina E, magnezijuma, kalcijuma, biljnih vlakana i kvalitetnih proteina. Ranije se smatralo da sadrži suviše masnoća da bi bila zdrava grickalica, sada se zna da 90% sačinjavaju nezasićene masnoće i da je naprotiv veoma korisan prilikom držanja dijete za gubljenje viška kilograma jer daje osećaj sitosti.

Osećaj sitosti je jedan od najbitnijih ciljeva u borbi protiv gojaznosti a gojaznost postaje sve veći problem širom sveta. Industrija hrane ima novi izazov da proizvede hranu koja će sa manje kalorija izazvati kod korisnika osećaj sitosti kako bi se sprečilo vraćanje na stare navike i prejedavanje.

Nove studije objavljeni na ovogodišnjem svetskom kongresu Društva za borbu protiv debljine je ispitivala efekat uvođenja u svakodnevnu ishranu kod žena sa prevelikom telesnom težinom 300g badema u trajanju od 10 nedelja.

Na kraju ispitivanja je utvrđeno da je bilo promena u energetskoj vrednosti namirnica i promena u telesnoj težini, telesnim masnoćama. Badem je kod ispitanica izazivao osećej sitosti i kompenzovao unos kalorija kroz druge obroke tokom dana.

Bademi mogu da zamene druge namirnice iz ishrane tokom dijete, što vodi do stabilne ili sniženja telesne težine. Pored osećaja sitosti smatra se da bademi sadrže neke od masnoće koje nisu svarljivi i ne apsorbuju se.

Nezasićene masnoće zastupljene u bademima dovode do smanjenja nivoa lošeg LDL holesterola a za ovaj efekat je dovoljno konzumirati dva badema dnevno, na ovaj način doprinosi sniženju povišenog krvnog pritiska.

Bogat je i mineralima posebno važnih za zdravlje kostiju – kalcijum, magnezijum, mangan i fosfor pa je značajan u prevenciji osteoporoze.

Ušobolja

6. јануар 2006.

Zapaljenje uveta je veoma često oboljenje kako kod dece tako i kod odraslih. Dva česta uzroka koja izazivaju uhobolju je infekkcija spoljašnjeg dela uveta – otitis externa i infekcija srednjeg uveta – otitis media.

– Otitis externa – je infekcija kože ušnog kanala, najčešće se javlja posle plivanja. Najčešći uzroci su voda u spoljnjem delu uveta ili male povrede ušnog kanala koje najčešće nastaju prilikom pokušaja da se štapićima za uvo ili nekim drugim predmetima očisti uvo.

– Simptomi – tipično je da se jave bolovi u uvetu koji mogu da budu veoma jaki, kod blažih infekcija češći je svrab nego bol, dodirivanjem uveta bol se pojačava, zujanje u uvetu, gubitak sluha, osećaj punoće ili blokiranosti u uvetu, pojačana sekrecija.

– Otitis media – infekcija srednjeg uveta i bubne opne, najčešće se javlja kod dece od šestog meseca života do druge godine ali i kod starije dece i odraslih. Infekciju srednjeg uveta izazivaju bakterije, a najčešće nastaje posle prehlade i infekcije gornjih disajnih puteva.

– Simptomi – najčešći simptom je jak bol i zujanje u uvetu, osećaj da je uvo zapušeno, groznica a kod male dece ovo stanje može da prati i povraćanje i proliv, razdražljivost, gubitak apetita i nesanica.

Kadatreba zatražiti lekarsku pomoć?

Kod lekara treba otići ukoliko se javi jak bol u uvetu koji traje duže od par sati, ili ukoliko bol nije preterano jak ali traje duže od par dana. Ostali upozoravajući simptomi koji treba da vas odvedu lekaru su nagluvost, groznica i osećaj slabosti. Što se ranije započne sa terapijom koju lekar prepiše infekcija brže prolazi.

Infekcije uveta se veoma retko leče u bolnicama, izuzetci koji zahtevaju hospitalizaciju su izuzetno jaka infekcija kod dece mladje od 3 meseca, ukoliko beba postane letargična ili ima izuzetno visoku temperaturu ili ukoliko osoba (može da bude i odrasla), ima jake glavobolje, ukočen ili otečen vrat jer su to simptomi koji mogu da ukažu na komplikacije nastale usled infekcije uveta.

Lekar postavlja dijagnozu pregledom uveta pomoću instrumenta koji se zove otoskop. Jedino lekar može da postavi pravilnu dijagnozu jer su simptomi kod otitis externe, otitis medie ili nekih mnogo ređih oboljenja veoma slični pa je postavljanje dijagnoze na svoju ruku potencionalno opasno.

Otitis externa se najčešće leči kapima za uši koje sadrže antibiotik, 7 do 10 dana, tokom lečenja uvo ne treba kvasiti a ako postoje naslage cerumena koje se mogu pojačano stvarati usled infekcije, potrebno je da ih lekar očisti inače je teže lečenje same infekcije.

Otitis media se leči oralnim antibioticima, najčešće u roku od 10 do 14 dana i često je u početku bolesti potrebno uzimanje lekova protiv bolova.

Infekcija uveta mora pažljivo da se izleči, prateći sve savete koje je lekar dao i redovnim uzimanjem lekova jer ako se samo delimično izleči najčešće se ponovo javlja.

Namirnice koje smanjuju apetit

4. јануар 2006.

činjenica je da koju god dijetu da sprovedete da izgubite višak kilograma motate da se suočite sa osećajem gladi i čežnjom za jelom. Postoji puno strategija koje pomažu da se smanji osećaj gladi kao uzimanje dosta tečnosti, unošenje veće količine namirnica bogatih biljnim vlaknima, izbegavanje rafiniranih ugljenih hidrata, sunčanje ali ne postoji ništa što bi apsolutno moglo da otkloni osećaj gladi.

Nema ničeg lošeg u osećaju gladi s vremena na vreme, to je normalan odgovor na smanjeni usnos kalorija , nezgoda leži u tome što mnogi ne mogu da odole tom osećaju, neshvatajući da je ovaj signal gladi najčešće lažan i da njima telo samo signalizira da nema dovoljno kalorija da doda nove masnoće masnim skladištima , ipak osećaj gladi pobeđuje svako logično razmišljanje

Sreća je što postoje namirnice za hitno gašenje apetita tj. daju osećaj da je stomak pun kaloričnom hranom a u suštini ove namirnice ne sadrži puno kalorija.

1. Voda – ukoliko popijete jednu čašu vode i disciplinovano sačekate 10 minuta osetiće te da je osećaj gladi skroz nestao ili je dramatično smanjen.

2. Druga strategija je da jedete zeleno povrće kao što je salata, kupus, kelj, brokuli. Pogotovo salata ima toliko malo kalorija da ih nije potrebno ni računati i može se jesti u neograničenim količinama.

3. Jedite jabuke, kada osetite glad možete da uzmete najveću moguću jabujku i pojedete je bez ikakvih posledica po dietu. U trenutcima kada osetite glad najlakše je da dohvatite kesu sa čipsom ili neke drugu grickalicu čime će te za čas uneti 1000 kalorija što je otprilike polovina vaših dnevnih kalorijskih potreba, ali teško da možete da unesete 1000 kalorija jedući jabuke. Jabuke odlično zaustavljaju glad jer su bogate biljnim vlaknima koje napune stomak i vrlo brzo preokreću stanje hormona koji kontrolišu apetit pre nego što se prejedete.

4.Banane, pre svega, sadrže balastne materije, koje regulišu varenje. Ipak, za razliku od ostalih namirica koje ih takođe sadrže (npr. musli ili orasi), bananu odlikuje nizak nivo masnoće. U 100 grama banane ima svega 0,5% masnoće, što je oko 80 puta manje nego procenat masnoće u prosečnom hamburgeru. Banana, međutim, momentalno stvara osećaj sitosti, te je idealna namirnica za držanje dijeta (prosečna banana sadrži svega 90 kalorija).

5.Prednosti žitaricama donose prvenstveno balastni sastojci i beta-gluteni kojih ima u ovsu i ječmu, a koji utiču na smanjenje holesterola. Veću količinu dijetalnih vlakana sadrži i laneno seme. Ono sadrži veliku količinu pentoza (sluzi) koja, pored povoljnijeg delovanja na organe za varenje, ima i laksativno dejstvo (protiv zatvora). Rastvorljiva dijetalna vlakna utiču na održavanje nivoa šećera u krvi i na snižavanje vrednosti holesterola.
Sojini proteini mogu da se koriste u pekarskim proizvodima radi smanjenja masnoće i povećanja sadržaja belančevina.

U svemu ovom postoji zamka, posle sat ili sat ipo telo će shvatiti da nema puno kalorija u hrani koju ste konzumirali, glad će se ponovo pojaviti ali ste je ipak odložili. Ako kombinujete odlaganje napada gladi namirnicama siromašnim kalorijama sa povećanom fizičkom aktivnošću osećaj gladi možete još više odložiti jer se fizičkom aktivnošću zalihe masnoća pretvaraju u šećer koji odlazi u krv što takođe utiče na gubitak osećaja gladi.

Naravno tokom dana će te unositi obroke propisane dietom, ove namirnice mogu da posluže samo u hitnim slučajevima da ublaže intenzivnu glad koja bi mogla da vodi prejedavanju i narušavanju diete.

Šta znači visoka koncentracija mokraćnih kiselina u krvi?

9. децембар 2005.

Mokraćma kiselina se stvara kao produkt metabolizma supstanci iz namirnica koje se zovu purini.

Veći deo mokraćne kiseline koja se stvara tokom metaboličkih procesa se rastvara u krvi, prolazi kroz bubrege i izbacuje putem mokraće. Normalna koncentracija urata za žene je 2.0 – 6.o mg/dL i 3.0 -7.0 mg/dL za muškarce.

Ponekad organizam proizvodi previše ekskreta premalo mokraćne kiseline što prouzrokuje visok nivo mokraćne kiseline u krvi – hiperurikemiju. Uzroci mogu biti:

– Debljina

– Preterano unošenje alkohola

– Ishrana bogata purinima – namirnice bogate purinima su: govedina, slanina, jagnjetina, morska hrana, namirnice koje sadrže značajnije količine kvasca kao što su hleb i pivo, alkoholna pića.

– neki lekovi, kao što su male doze aspirina, diuretici i neki lekovi protiv visokog krvnog pritiska

Tretman ovog stanja je da se smanji nivo mokraćnih kiselina u krvi i može da uključi promene u životnom stilu kao što su:

– Izbegavanje alkohola

– Održavanje normalne telesne težine, izbegavanje namirnica bogatih purinima

– Prestanak korišćenja terapije koja može da utiče na povećanje nivoa mokraćne kiseline u krvi

Lekar može dalje da preporuči preglede koji bi otkrili stanje koje prouzrokuje povećanje nivoa mokraćne kiseline u krvi, pogotovo ako se njihov nivo ne vrati u normalu posle menjanja životnih navika koje im doprinose.

Kafa dobar izvor antioksidanasa

9. децембар 2005.

Nemojte da očavajate ako vam ruke drhte iznad treće kafe koju od jutra pijete. Preko nje unosite više antioksidanasa nego od voća i povrća koje pojedete tokom dana, prema najnovijoj studiji američkih dijetetičara.

Premda su brusnice i crveni grejpfrut najbogatiji izvor antioksidanasa, one nisu uobičajeni sastavni deo u ishrani. Naučnici su u ovoj studiji merili količinu antioksidanasa u 100 različitih tipova namirnica, uključujuči povrće, voće, koštuničasto voće, začine i kakva je potrošnja ovoh namirnica u Americi.

Pokazalo se da je kafa najznačajniji izvor antioksidansa s obzirom da amerikanci unose proporcionalno mnogo manje ostalih namirnica koje su njihov izvor kao što je voće i povrće. Posle kafe sledi crni čaj, banane i kokice.

Antioksidansima je propisana sposobnost štoto od srčanih oboljenja i raka jer pomaže da se organizam oslobodi slobodnih radikala, destruktivnih molekula koje oštećuju DNA u ćelijama. Voće i povrće su bolji izvori antioksidanasa s obzirom na nutricionalnu vrednost ovih namirnica tj. one su takođe izvor vitamina, minerala i celuloznih vlakana.

Ovo istraživanje je najnovije u nizu istraživanja koja su donele zaključke da kafa smanjuje rizik od raka debelog creva i jetre, dijabetesa tipa 2 i Prkinsonove bolesti. Antioksidansi koje sadrži kafa zovu se polifenoli.

Naravno prevelika količina kafe čini ljude nervoznim, čak povećava nivo holesterola u krvi, pa dietetičari preporučuju umerenost u njenom konzumiranju.

Kontrolisanje sopstvenih destruktivnih emocija

5. децембар 2005.

Uvek potcenjujete sebe ili se često ljutite zog svoje nesposobnosti da nešto ostvarite. Ta negativnost ne samo da šteti vašem samopouzdanju, već može potstći emocije kao što su zabrinutost, bes, nisko samopoštovanje i ljubomora a one ako se ne obuzdaju mogu imati posledice po zdravlje.

Naučnici sa univerziteta Ohajo, otkrili su u krvi mrzovoljnih ljudi povišen nivo hormona homocistina, materiji koja se povezuje sa većim rizikom za koronarne bolesti. Istraživanje sprovedeno na Univerzitetu Pensilvanija pokazalo je da žene koje potiskuju osećanje ljutnje i teskobe su sklonije prekomernoj telesnoj težini.

Nisko samopoštovanje: ljudi s niskim samopoštovanjem toliko su nesigurni da već rutinski sumljaju u sebe. Usredsređeni su na svoje neuspehe, zaboravljajući sve ono dobro što im se dogodilo. Ne veruju komplimentima koje im drugi upućuju, nemaju dovoljno energije i često zapadaju u depresiju. Kako ne zrače pozitivnom energijom okolina ih izbegava.

Ako spadate u ovu grupu ljudi, prvo što treba da uradite je da prestanete da se upoređujete sa drugima. Uvek postoji neko mršaviji, mlađi i privlačniji. Naučite da cenite sebe kakvi jeste i trudite se da budete najbolja verzija sebe, a ne drugorazredna kopija nekog drugog. Razmišljajte pozitivno, umesto da kažete uvek grešim. kažite dajem sve od sebe. Opustite se , ako učinite nešto loše, ispravite to i krenite dalje.

Ljubomora: Ova emocija najčešće razara intimne veze.

Morate priznati sebi da je vaša ljubomora problem. Ako stalno mislite da je vaša veza ugrožena iako nemate nikakve dokaze, verovatno ste ljubomorni. U korenu problema leži nesigurnost. Kada neko smatra da ne zaslužuje ljubav i poštovanje, očekuje da će ga partner prevariti. Da bi ste to prevladali morate da naučite da cenite samog sebe, veza mora da bude dodatni deo vas, a ne nešto što vas određuje kao osobu. Pronađite ravnotežu između onoga što vi želite i onoga što partner očekuje od vas. Kada prihvatite istinu da je nemoguće kontrolisati svaki aspekt veze, opustićete se i biće te manje skloni ljubomori.

Zabrinutost: brinemo se kada neku situaciju vidimo kao preteću u bilo kom smislu. Ta pretnja može biti stvarna ili umišljena. Često je problem u preuveličavanju. Ako ste stalno zabrinuti to može izazvati teskobu pa čak i paniku.

Na situaciju reagujte razumom a ne emocijama. Vas ne zabrinjava neka osoba ili situacija već brige namećete sami sebi. Kada vas muči neka briga, recite sebi: stani, polako i duboko dišite da zadržite mir a zatim promenite misao u nešto znam šta treba učiniti ili osećam se loše ali će to proći. Na kraju reagujte samouvereno.

Ljutnja: bez obzira da li ste pritajeni vulkan ili brzo planete, poznati po vici i lupanju vratima, morate da obuzdate svoj temperament jer on podiže nivo stresa i krvni pritisak Kontrola emocija je put do zdravijeg i sretnijeg života.

Obuzdavanje ljutnje je umeće davanja drugačije etikete osobi koja vas je razljutila.

Tuga: u nekim okolnostima kao što je smrt bliske osobe, gubitak posla tuga je opravdano osećanje. Ona znači da prihvatate situaciju. Problem nastaje kada se javi depresija kao posledica osećanja da se nešto nije smelo dogoditi. Ako ste u depresiji svoju situaciju smatrate beznadežnom. Kod depresivnih osoba je povišen nivo hormona kortizola, što vremenom negativno utiče na zdravlje.

Kada nešto zapreti da će vas gurnuti u depresiju, izbegavajte reči da se nešto nije smelo dogoditi. Zadržite događaj u pravoj perspektivi, potsetite se da većina takvih događaja nije kraj sveta. Ne povlačite se u sebe i svoja četiri zida, izađite i bavite se bilo čime, makar to bio samo odlazak u prodavnicu.

Kako pobediti prolećnu malaksalost?

4. децембар 2005.

Zima je iza nas a mnogi se osećaju umorno i malaksalo. Prolećna malaksalost se javlja kao posledica zimskog načina ishrane, slavlja i zimskih praznika kao i zbog smanjenog nivoa serotina usled kratkih zimskih dana koji nas održava u dobrom raspoloženju. Slatkiši mogu na kratko da poprave raspoloženje ali to nije dugoročno rešenje.

Pravo rešenje su ugljeni hidrati koji se sporo razgrađuju tokom varenja kao što je crni hleb, testenina, pirinač i krompir. Najbolja kombinacija za podizanje nivoa serotonina je kriška crnog hleba i tanjir sočiva ili supa od povrća. Potrebno je redovno doručkovati, obilno ručati i smanjiti večernje obroke.

Svaki dan treba pojesti nekoliko komada voća živih boja jer je ono izvor vitamina i minerala koji potstiču imuni sistem. Pomanjkanje vitamina C dovodi do klonulosti a pa treba jesti agrime, kivi. Avokado i brokuli sadrće važne antioksidanse vitamine A i E.

Dnevno treba popiti 8 čaša vode kako bi se iz organizma izlučile sve štetne materije, podigli nivo energije i osvežili kožu.

Vežbe potstiču organizam na veće stvaranje energije. Istraživanja su pokazala da su ljudi koji vežbaju na otvorenom prostoru mnogo manje skloni depresivnim mislima nego oni koji uopšte ne vežbaju. Korisna je i svakodnevna brza polučasovna šetnja.

Dobro se naspavajte jer dug i redovan san obnavlja energiju. Treba uspostaviti ujednačen ritam večernjeg odlaska u krevet i jutarnjeg ustajanja i u proseku 8 sati sna.

Ishrana utiče na izgled kože

1. децембар 2005.

Važni su i nega i higijena, ali pre ili kasnije morate uzeti u obzir da je ono što jedete i pijete presudno za izgled vaše kože.
Hranite li se uravnoteženo ili ne, najbolje ćete videti na koži. Lekari tvrde da ono što jedemo, navodno, ne uzrokuje akne. Ali ako ste na svojoj koži iskusili da to nije tako, znate šta vam je činiti.

Ipak, jednolična hrana i zapostavljanje drugih važnih namirnica ostaviće traga na tenu. Izbegavajte preterane količine alkohola i kofeina. Ako već pijete alkohol, pijte i dodatne količine vode.

Ako želite da sačuvate svoju kožu, kosu i nokte u optimalnom stanju, rešenje je krajnje jednostavno – jedite tri zdrava obroka dnevno i pobrinite se da uključite namirnice iz osnovnih pet grupa, hleb i cerealije, voće, povrće, izvore proteina (kao što su meso i riba) i mlečne proizvode. Da biste svoju ishranu učinili interesantnijom, uvek uzimajte druge namirnice (različitog ukusa i boje).
Laksativi i diuretici koji se koriste duže vreme loši su za celi organizam, pa i za kožu.

Vrlo suva koža može ukazati na nedostatak vitamina A. U tom slučaju pokušajte da jedete više ribe, đigerice i mleka. Multivitaminski preparati pomoći će onima koje je privukla brza detoksikacija jednodnevnim postom.
Za zadržavanje vlažnosti preporučuje se i spanać, jaja i soja, koji sadrže velike količine lecitina, ribe poput lososa i skuše, koje su bogate esencijalnim masnim kiselinama potrebnim za stvarnje zaštitne barijere na koži.
Masna koža ponekad je posledica nedostatka vitamina B2 ili B6. Navalite zato na voće i povrće – posebno slatki krumpir, naranđe, avokado. Uz to, konzumirajte integralni hleb, piletinu, mleko, zeleni čaj i morske plodove. To su odlični izvori antioksidanata, vitamina i minerala.

I svakako pijte dosta vode.

Glavobolja i ishrana

12. новембар 2005.

Prema nekim studijama , ono što jedemo i kada jedemo igra važnu ulogu u pojavi glavobolje i migrene. Bol prouzrokuje velika aktivnost arterija, i velike promene u nivou šećera može prouzrokovati spazam arterija mozga kod preosetljivih ljudi, sa pojavom glavobolje je vezan i kofein koji se pored kafe nalazi i u čajevima i čokoladi.

Istraživači veruju da ljudi koji su skloni glavobolji i migrenama su osetljivi na efekte kofeina, pa se preporučuje njegovo ograničeno konzumiranje. Aditivi iz hrane i neke materije koje se prirodno nalaze u nekim namirnicama takođe mogu potstaći glavobolju. Ukoliko smatrate da vaše česte glavobolje imaju veze sa hranom treba na to da skrenete pažnju vašem lekaru kako bi se preosetljivost na neke vrste namirnica moglo da diagnostikuje.

Insulin utiče na arterije

Većini ćelija u organizmu je potrebno da sagorevaju glukozu uz pomoć kiseonika kako bi stvarale energiju. Procesom varenja ugljeni hidrati se iz namirnica razgrađuju do glukoze, ovaj prost šećer se transportuje do ćelija pomoću krvotka. Pankreas luči hormon insulin koji pomaže da glukoza iz krvi pređe u ćelije. Ukoliko se uneta hrana brzo apsorbuje u krvotok pankreas mora da odgovori snažnim lučenjem insulina. Nagli pad nivoa šećera u krvi izaziva konstrikciju arterija u glavi. Migreni prethodi vizualni poremećaj koji se zove aura i koji se javlja usled skupljanja (konstrikcije) arterija koje dopremaju krv u mozak.

Hipoglikemija

Ukoliko preskočite neki obrok nivo šećera u krvi može da bude suviše nizak, što utiče na to da mozak nemože normalno da funkcioniše. Kako bi potstakao nivo glukoze koji stiže do mozga organizam oslobađa hormone koji vremenom mogu da prouzrokuju povišen krvni pritisak zbog zadebljanja arterija što samo za sebe doprinosi pojavi glavobolje i migrene.

Kofein

Adenozin pomaže u regulisanju prečnika arterija tako što ih širi. Kofein je strukturalno veoma sličan adenozinu i izaziva konstrikciju arterija, da bi ovaj efekat kompenzovao organizam stvara veće količine adenozina. Kada ne pijete kafu npr. kada spavate, visok nivo adenozina će izazvati širenje arerija. Intenzivan protok krvi će tada izazvati glavobolju koju može da olakša jedna šoljica kafe.

Neke namirnice mogu da potstaknu glavobolju

Neki ljudi koji pate od čestih glavobolja i migrene mogu biti preosetljivi na neke određene materije u hrani a najčešće su to:

Monosodium glutamat – koristi se da poboljša aromu namirnica ali se prirodno nalazi u nekim namirnicama kao što je paradajz.

Nitriti – ovo konzervansi se nalaze u mesnim prerađevinama i nekim sirevima.

Amini – nalaze se u velikom broju namirnica kao što je spanać, paradajz, krompir, dzigerica, čokolada i alkoholnim pića.

Otkrivanje koje tačno namirnice kod vas potstiču glavobolju ili migrenu može biti izazov, u tome mogu pomoći lekari jer je potrebna tačna diagnoza kako bi mogle da se preduzmu mere kojima će se smanjiti njihovu učestalost.

Glavobolje izazvane nivoom šećera u krvi – ukoliko pripadate ovoj grupi ljudi treba da izbegavate hranu koja ima visok glikemijski indeks, ili makar da ih kombinujete sa onima koje imaju nizak glikemijski indeks, potrebno je i redovo uzimanje svih obroka kako bi nivo šećera u krvi bio konstantan.

Glavobolje izazvane nedostatkom kofeina – da bi se ovo sprečilo treba postepeno smanjivati količinu kafe koju popijete tokom dana.

Hemikalije iz hrane – ako izazivaju glavobolju, tačno određenu vrstu hrane koja izaziva glavobolje treba da ispita lekar pomoću određenih testova za utvrđivanje preosetljivosti na hemijski sastav hrane kako ne bi ste pogrešili i nepotrebno se lišili nekih namirnica.

Novo svetlo o ulozi holesterola u nastajanju kardiovaskularnih bolesti

11. новембар 2005.

Holesterol je meka supstanca, slična vosku, koja se nalazi među lipidima (mastima) u krvnim sudovima, krvotoku i svim ćelijama organizma. Važan je sastojak jer služi za formiranje membrana ćelija, nekih hormona i neophodna je za druge funkcije organizma. Visok nivo holesterola u krvi ipak govori o visokom riziku za oboljevanje od koronarnih oboljenja koje vode ka srčanom udaru.

Holesterol i druge masnoće mogu da se rastvaraju u krvi. Prenose se do i od ćelija pomoću specijalnih nosača – lipoproteina.

Istraživači sa univerziteta u Mičigenu su u svojoj studiji otkrili da holesterol koji se skuplja duž zidova arterija se kristlizuje, pretvarajući se iz tečnog stanja u čvrsto, širi se a onda se rasprskava, praveći ulceroze- rane na zidovima arterija, što pokreće proces zarastanja rana – ili oblaganje krvnih sudova, što se okreće protiv zdravlja jer se arterije dalje zatvaraju.

Kako se holesterol kristalizuje, ako postoji velika količina holesterola, širi se prska i jednostavno pocepa talog u zidu arterije. Ili se kristali, koji su oštri i liče na iglu prokopaju svoj put kroz membranu, koja pokriva naslage holesterola i pravi ogrebotine na naslagama yidova krvnoh sudova, što aktivira mehanizam oblaganja krvnih sudova ili zarastanja rana.

Sistem oblaganja krvnih sudova je reakcija na povredu u arteriji, samo što ovaj put ovaj proces dovodi do daljeg zadebljavanja zidova arterija.

Kristalizacija holesterola se može uporediti sa procesom kada se plastična boca sa vodom stavi u zamrzivač. Voda se zamrzava i širi, probijajući put napolje što dovodi do prskanja boce.

Do sada sva lečenja nisu bila fokusirana na ovaj proces, u prošlosti lečene su razne faze koje vode ka ovom finalnom procesu, pre nego lečenje finalnog stanja. Naučnici su smatrali da zapaljenski proces prouzrokuju pucanje membrana koje drže holesterol u arterijskim naslagama.Sada se zahvaljujući novom svetlu koje je bačeno na mehanizam kako holesterol utiče na razvoj kardiovaskularnih oboljenja otvaraju novi putevi za tretman kardiovaskularnih oboljenja.

Imperativ ostaje prevencija kardiovaskularnih oboljenja, kroz snižavanje koncentracije holesterola u krvi kroz pravilan način hrane i vežbe.

Ružne ali dobroćudne potkožne kuglice – Lipomi

10. новембар 2005.

Lipomi su dobroćudni tumori, građeni od masnog tkiva i osim toga što su ružni i neugodni obično ne prouzrokuju nikakve smetnje i ne ometaju normalan život.

Jedini znak postojanja lipoma je mala potkožna kuglica masnog tkiva, koja može biti smeštena na bilo kom delu tela. Čest je na ramenima, lopaticama, trupu, potiljku i bedrima, uz tetive kolena, zglobovima ruku, unutar mišića (miolipom), na krvnim sudovima (angiolipom)i hrskavici (hondrolipom).

Lipom izgleda kao mekan i elastičan okruglasti čvorić koji je prekriven kožom normalnog izgleda. Glavne njegove osobine su da sporo raste, obično do određene veličine posle koje se veoma retko dalje uvećava, ne postoje nikakvi simptomi i tegobe kod osoba kod kojih se pojavio, češće se javlja kod muškaraca i kod žena između 40-te i 50-te godine života.

Za razliku od drugih dobroćudnih tumora, lipom nije uvek dobro ograničen od okolnog tkiva s obzirom da je obmotan tankom opnom podeljenom na više režnjeva. Može se odstraniti hirurškim putem, posle čega se u većini slučajeva više ne pojavljuje. Uzrok njegovog ponovnog pojavljivanja posle odstranjivanja je ako zaostanu male količine masnog tkiva. Lipom je inače građen od zrelog masnog tkiva čiji su režnjevi odvojeni tankim pregradama od vezivnog tkiva pa ga je teško razgraničiti od okolnog masnog tkiva.

Pošto je lipom dobroćudan tumor koji ne stvara zdravstvene probleme, njegovo hirurško uklanjanje se preporučuje samo kada je veliki i kada pritiska neke važne organe. preporuku za operaciju daje lekar posle detaljnog hirurškog pregleda i pregleda ultrazvukom.

Hirurško odstranjivanje lipoma se obavlja ambulantno pod lokalnom anestezijom a bolesnik se pušta kući odmah posle zahvata ili posle nekoliko sati promatranja. Kod komplikovanih slučajeva preporučuje se uzimanje antibiotika tokom nekoliko dana posle operacija.

Liposukcija i opasnosti koje nosi

Teškoće u postizanju orgazma

7. новембар 2005.

O orgazmu se relativno malo zna, dugo je bio tabu tema. Opisuje se kao seksualno uzbuđenje, koga prate kontrakcije vagine.

Ženama nije potreban orgazam tokom seksualnog odnosa da bi mogle da zatrudne, što je činjenica koja evolucijske uzroke orgazma čini blago misterioznim. Sasvim suprotno od žena, muškarac koji ne može da doživi orgazam gubi šansu da oplodi ženu i postaje žrtva prirodne selekcije.

Postavlja se pitanje kakvu onda ulogu ima orgazam kod žena? Za sada se smatra da orgazam čini ženu zainteresovanijom za polni odnos a dokazano je da kontrakcije vagine pomažu spermatozoidima da lakše dopru do jajne ćelije i oplode je.

Prema naučnim ispitivanjima 12% žena nikada ne doživi orgazam, 75% samo povremeno. Postavlja se pitanje da li je tome uzrok fizički problem ili emocionalna blokada ili kombinacija ova dva uzroka.

Fizički razlozi:

Najčešći fizički problem je nedovoljna stimulacija klitorisa tokom seksualnog odnosa. Velikom broju žena je potrebna direktna stimulacija ove erogene zone da bi doživele orgazam što se često ne događa tokom seksualnog odnosa.

Drugi čest problem je umor ili neko opšte oboljenje. Naša tela nisu mašine, gde treba samo pritisnuti pravo dugme da bi doživeli orgazam. Ako ste neraspoloženi, umorni, vaše telo se oporavlja i nije spremno za seksualno uživanje.

Medicinski razlozi:
Najšire govoreći najčešći zdravstveni problemi koji otežavaju doživljavanje orgazma su vaskularna i neurološka oboljenja kao i nedostatak nekih hormona. Problem može da napravi sporedan efekat nekih lekova kao i posledice operacija organa unutar karlice usled kojih može da dođe do oštećenja nerava i gubitka osetljivosti. Naravno o ovakvim problemima se treba posavetovati sa lekarom.

U svakom slučaju ako ste u dobrom fizičkom zdravlju i dovoljno spavate verovatno je u pitanju neka psihička blokada.

Psihološki problemi:
Dobronamerni prijatelji vam mogu reći da pokušate samo da se opustite, ali to nije tako lako jer da možete već bi ste to učinili. problem je što psihološki problemi nisu racionalni problemi. Najčešći :

-Perfekcionista: za seks mora da postoji pravi čovek, dobra atmosvera i da budete u pravom raspoloženju.

-Stegnutost: suviše ste daleko od gubljenja kontrole, ovo se često odnosi i na mnoge druge aspekte života.

– Loša slika o svom sopstvenom izgledu. Uživanje u sopstvenim fizičkim senzacijama umesto briga o izgledu je pravi spas za osećaj strastvenosti.

– Osećaj stida ili krivice vezanih za seks, može da potiče još od negativnih poruka ili seksualnih trauma u detinjstvu.

– Uznemiravanje tipa Da li deca spavaju? , Da li susedi čuju? , zvonjava telefona, brige vezane za posao. Sve što vas uznemirava čini vas otsutnim za uživanje.

– Ako ste samo posmatrač tj. ako čekate na pravi trenutak onda nikada nećete uživati u datom trenutku.

– Problemi u vezi: ne možete da očekujete da imate dobar seks sa neprijateljem. Ako imate neke tenzije ili neslaganja rešite ih pre nego što uđete u krevet.

Šta potstiče orgazam?

Postoji nekoliko načina kojim možete da pomognete da doživite ispunjavajuće seksualno iskustvo:

– Dišite duboko ili dahćite, čime više kiseonika stiže u napete mišiće

– Savite leđa u luk ili pokušajte neki drugi položaj, kojim će te pojačati stimulaciju klitorisa

– Ritmički stežite mišiće donjeg dela stomaka

– Pobegnite u omiljenu erotsku fantaziju kako bi ste onemogućili bilo koju negativnu misao ili uznemiravanje.

Tehnike koje pomažu
– Ako vam partner ne pruža pravilnu stimulaciju, treba da mu pokažete u čemu najviše uživate.

– Treba prvo da dobro poznajete sebe i da znate koji vas potezi najviše uzbuđuju

– Kada sledeći put vodite ljubav sa vašim partnerom, uzmite njegovu ruku i prelazite preko mesta koja vas najviše uzbuđuju. Ako vam se to čini preterano navalentno, zamolite ga da vam pokaže u čemu on najviše uživa i onda čekajte vaš red.

Ako vam bilo šta od svega ovoga zazvoni u ušima kao vaš problem, prvo što treba da uradite je da otvoreno o tome razgovarate sa vašim partnerom jer vam u tome on može pomoći.

Neuredna kuća zdravija deca

2. новембар 2005.

Prema hipotezi o higijeni, deca koja su izložena mikrobima i potencijalnim alergenima, kasnije u životu teže postaju alergični.

Nacionalni institut za alergije i infektivne bolesti u Americi je posle istraživanja sprovedeno nad 835 dece pronašlo da deca koja nisu imala infekcije do svoje prve godine imaju 50 posto šanse da se kod njih razvije alergija na krzno mačake, pse, polen biljaka, ili grinje do svoje 6 – 7 godine života u poređenju sa decom koja su imala infekcije tokom svoje prve godine života, kod kojih je ova verovatnoća 30 procenata.

Objašnjenje je da infekcije prouzrokovane izloženosti deteta patogenim klicama oblikuju imuni sistem i njegov odgovor na patogene klice kasnije tokom života.

Prema ispitivanju u Danskoj u kojoj je obuhvaćeno 24000 porodica se pokazalo da mala deca koja su imala stariju braću i sestre, kućne ljubimce, koja su živela na selu ili išla u pretškolske ustanove su ređe imala alergije kako su odrastali.
Stručnjaci iz ove oblasti se pitaju da li je skoro sterilno moderno okruženje uzrok rasta broja dece koja pate od alergija i astme. Rana izloženost dece patogenim mikroorganizmima i alergenima oblikuje imuni sistem tako da on ne razvija alergijski odgovor kasnije tokom života kaže Keoki Williams, autor ove studije.

Ljubavna hemija

1. новембар 2005.

Spoljašnji simptomi zaljubljenosti su kada u blizini voljene osobe počnu da crvene obrazi, srce ubrzano lupa, tresu se ruke, ali postoje i hemijske promene koje se odigravaju unutar tela, kada nas pogodi Kupidonova strela.

Kada se zaljubimo izgleda da smo prepušteni na milost i nemilost našoj biohemiji. Helen Fisher, jedna od najpoznatijih istraživača iz ove oblasti, tvrdi da se zaljubljivanje odvija u tri faze a za svaku od njih je zadužen različit skup hemikalija.

Prva faza – žudnja – potstiču je polni hormoni testosteron i estrogen. Testosteron nije bitan samo kod muškaraca već igra važnu ulogu i u seksualnom ponašanju žena. Prema doktorki Fisher ovaj hormon vas tera da izađete i potražite bilo šta .

Druga faza – privlačenje – ovo je faza zaljubljenosti u kojoj zaljubljeni nemože da misli niočem drugom do o predmetu svog obožavanja. U ovoj fazi neki izgube apetit, manje spavaju u želji da provedu više vremena sanjajući o svojoj novoj ljubavi.

U ovoj fazi, grupa neurotransmitora, nazvana monoamini igra važnu ulogu:

Dopamin – koga takođe aktivira i kokain i nikotin.

Adrenalin – zbog koga se znojimo i srce jako kuca u blizini voljene osobe.

Serotonin – jedna od najvažnijih ljubavnih hemikalija koja nas šalje u privremeno ludilo.

Treća faza – privrženost – ukoliko veza postaje trajna, posle privlačnosti dolazi do privrženosti jer da faza privlačnosti ostaje trajno ljudi nikada ne bi ništa uradili. Privrženost drži dvoje ljudi da ostanu zajedno i imaju decu. I u ovoj fazi važnu ulogu igraju dva hormona, koje oslobađa nervni sistem.

Oksitocin – oslobađa ga hipotalamus tokom porođaja i pomaže da mleko dođe u grudi tokom dojenja. On pomaže da se stvori jaka veza između majke i deteta. On je i snažna ljubavna hemikalija, oslobađa se tokom orgazma kod oba pola i stvara jaku vezu između ljubavnika kada su intimni. Odatle i teorija da što više par upražnjava seks da im je i veza dublja.

Vazopresin – igra važnu ulogu u kontroli rada bubrega, ali je i važan faktor u dugotrajnim ljubavnim vezama.

Ipak, biohemijski efekat zaljubljivanja ne traje zauvek. Istraživači su utvrdili da je kod ispitanika kod kojih veza traje već godinu dana, nivo hormona vraćen na normalu. Jedan od autora ovog istraživanja smatra da je ovaj hemijski odgovor na zaljubljivanje neophodan da bi veze parova preživele. Na kraju krajeva, trbalo bi da budemo ludi da bi se zaljubili, zar ne?

Postoji li vakcina protiv ptčijeg gripa?

11. октобар 2005.

Trenutno ne postoji vakcina protiv ptičijeg gripa dostupna širim masama. Napravljena je samo eksperimentalna vakcina. Često pitanje je da li vakcina protiv gripa, štiti i protiv ptičijeg gripa? Odgovor je da nema nikakvo dejstvo.

Važno je znati da se od ptičijeg gripa za sada zarazio veoma mali broj ljudi, koji su bili u direktnom kontaktu sa zaraženim pticama, uglavnom u Aziji. Za sada se ne prenosi sa čoveka na čoveka i dok god je tako ne postoji mogućnost za razvoj epidemije.

Zastešujuće je, što ljudi imaju veoma nizak imunitet na ptičiji grip, zbog črga kada se neko razboli od ove bolesti ona se veoma brzo razvija a šanse za preživljavanje su 50%.

Problem kod virusa ptičijeg gripa je što se on stalno menja. Istraživači moraju stalno da osmatraju ovaj virus, kako bi stvorili vakcinu protiv vrste virusa ptičijeg gripa koja bi mogla da napadne ljude i da se širi sa čoveka na čoveka.

Lekovi koji se trenutno koriste za lečenje običnog gripa delimično su efikasni i u lečenju ptičijeg gripa, i dok god ne bude dostupna vakcina protiv ptičijeg gripa oni će biti prva linija odbrane protiv ptičijeg gripa dok ovaj virus ne razvije sposobnost da se širi sa čoveka na čoveka.

Dobro odabrane cipele štite stopala od starenja

9. октобар 2005.

Ako birate cipele isključivo prema modnim trendovima, vaša stopala mogu sa godinama da pate. Ona su remek delo prirode, sastavljena od 26 kostiju, koja su uzglobljena u 35 zglobova, povezanih sa preko 100 ligamenata. Mnogi ih se sete tek kada počnu uporno da bole zbog stalne nebrige.

Tokom vremena, stopala postaju šira i duža, luk stopala postaje sve niži a stopala i zglobovi kruti. Ukoliko stalno nosite suviše uske ili široke cipele, povećavate šansu da vremenom razvijete deformitete stopala kao što su otok sa zapaljenjem na nožnom palcu, kurije oči, žuljeve, naboje ili čukljeve, priklještene nerve među prstima.

Debele i tvrde promene na koži mogu se pojaviti bilo gdje na koži stopala gdje je koža izložena stalnom trljanju obuće. Najčešće nastaju na peti i na spoljašnjim delovima prstiju, gdje neudobna i uska cipela najjače pritiska kožu. Na početku, zahvaćeno područje postaje crveno, bolno, a ponekad se javljaju i žuljevi. Kako vreme prolazi, promene postaju tvrđe, deblje, a kako rastu dublje često pritiskaju živac, pa postaju izuzetno bolne.

Kurje oči se javljaju u dva oblika. Meki se javljaju među prstima kao posledica pojačanog pritiska na kožu i znojenja tog područja. Tvrđi oblici se nalaze na gornjim stranama prstiju ili na tabanima zbog pojačanog mehaničkog pritiskanja prilikom hodanja. U otklanjanju se koristi sličan tretman koji se koristi i za odstranjivanje bradavica , salicilna kiselina se koristi za odstranjivanje naslaga tvrde kože. Udobna obuća najvažnija za rješavanje problema!

Plantarni fasciitis – ponavljana, stalna i pretjerano hodanje uzrokuje habanje fibroznog i masnog tkiva na donjoj strani stopala. Ova struktura se prostire od pete pa sve do korena nožnih prstiju. Ova struktura tetiva vezivnog i masnog tkiva pomaže u održavanju svoda (i luka) stopala. Ako se pojave mala oštećenja u obliku mikro-razderotina navedenih strukturu i to području gdje se ona hvata za petu, to područje postaje upaljeno i iznimno bolno – takvo se stanje naziva plantarni fasciitis.
Oštećenja vremenom prolaze sama, međutim, bol može biti tako jak da može da sprečava ljude da uopšte hodaju.

Atletsko stopalo – gljivične infekcije stopala su jedna od najčešćih zaraznih kožnih bolesti . Gljive vole da rastu na mračnim, toplim, vlažnim područjima ljudskog tela. Između znojnih nožnih prstiju mesto je idealno za rast gljivica, koje se obično pokupe na bazenu i sobama za presvlačenje. Kod gljivične infekcije koža svrbi, crvena je, i boli, a ako se infekcija ne leči, koža ubrzo postaje odebljana, suva, ispucana, i počinje da se ljušti. Infekcija se ponekad s kože može proširiti i na nokte.

Kako odabirate cipele?
Dužinu cipela merite prema palcu i to na obe noge jer stopala nisu podjednako razvijena.

Neka ostane malo mesta između palca i vrha cipele, takođe bi ste trebali da možete nesmetano da mrdati svim nožnim prstima dok stojite u cipelama. Ne kupujte suviše uske cipele.

Birajte čvrste cipele, konforne za stopala sa elastičnim đonom.

Prednost imaju cipele sa pertlama jer ih možete bolje podesiti da odgovaraju vašoj nozi.

Birajte obuću od prirodnog materjala kao što je koža jer su obično mekši i fleksibilniji od veštačkih materijala i omogućavaju bolje provetravanje stopala.

Neka se obuća koju ste nosili osuši do idućeg puta

Moždani udar, smanjite rizik

6. октобар 2005.

U industrializovanim zemljama pa i kod nas moždani udar je najčešći uzrok invalidnosti. Kod nas je on i najčešći uzrok smrti. Bitna je prevencija, jer kada se moždanu udar dogodi oštećenja su nepopravljiva, a lečenje se većim delom zasniva na rehabilitaciji i pokušaju da se spreči eventualni sledeći moždani udar.

Spread, naučno udruženje, čiji je cilj informisanje o boletima radi njihove prevencije, izračunala je da se čak 8 od 10 moždanih udara može izbeći ako se suzbiju uzroci koji ga izazivaju. Objavili su preporuke za prevenciju i lečenje moždanog udara, kako bi se maksimalno smanjio rizik od oboljevanja od ove opake bolesti.

Glavni činioc rizika je životna dob, izgledi za oboljevanje od moždang udara udvostručava se posle 55-te godine života a 65-ta je kritična, nakon koje se učestalost ove bolesti još povećava. protiv starenja ne možemo učiniti ništa, tako da je starosna dob čimioc na koji memožemo delovati kao i pol (muškarci češće oboljevaju nego žene), kao i nasledna sklonost (osobe kojima su bliži članovi porodice doživeli moždani udar imaju veći rizik).

Pored ovih postoje rizični činioci na koje se može uticati. Povišeni krvni pritisak, koji se lako otkriva merenjem, gde se pod normalnim krvnim pritiskom smatra 120-140mmHg gornji ili sistolni i 90mmHg donji ili diastolni.

Lekovi protiv povišenog krvnog pritiska nisu uvek podjednako delotvorni ali kardiolozi savetuju:

– da se terapija ne prekida mimo lekarskog saveta

– da se doda drugi lek ako jedan u određenoj dozi ne deluje

I druge bolesti stvaraju sklonost za oždani udar kao:

Bolesti srca, posebno fibrilacija arterija, aritmija koja je posledica nesinhronizovanih kontrakcija srčanih pretkomora.

Šećerna bolest, jer uzrokuje arteriosklerozu, odnosno stvaranje masnih naslaga na unutrašnjim zidovima krvnih sudova. Na tim se naslagama lako stvore ugrušci, odvoje se i lako začepe druge krvne sudove.

I neka druga stanja pogoduju moždanom udaru kao: hiperhomocisteinemija- prekomerna koncentracija homocisteina u krvi, karotidna stenoza- suženje karotidne arterije, hipertrofija levog ventrikula. Velika je verovatnoća i da će se moždani udar kod osoba koje su ga doživele ponovo pojaviti.

Činioci na koje se može delovati su i pušenje, ne samo da povećava rizik od raka pluća već deluje na stvaranje ugrušaka, arteriosklerotičnih naslaga, povećanje lošeg holestrola u krvi. Isto tako utiče prekomerno konzimiranje alkohola, nedovoljna fizička aktivnost i upotreba droga.

Što se namirnica tiče štetni su :

Natrijum, glavni sastojak kuhinjske soli i suhomesnati proizvodi, masni sirevi, jer mogu postaknuti povišen krvni pritisak ili pogoršati postojeću hipertenziju.

Zasićene masnoće kojih ima najviše u proizvodima životinjskog porekla kao što su crveno meso, svinjska mast, suhomesnati proizvodi, mleko, puter…

Zaštitnu ulogu imaju:

Antioksidansi, kao što je vitamin C i E, betakaroten, vitamini B6 i B12.

Mineralne soli kao što je kalijum, magnezijum i kalcijum

Simptomi koji zovu na uzbunu

Utrnulost jedne ruke, gubitak osetljivosti, poteškoće u izražavanju i kordinaciji, glavobolja, slabljenje vida, poteškoće u pamćenju i pažnji, poremećaj ravnoteže.

Kod moždanog udara bolesnika treba što pre odvesti u bolnicu jer je vreme tu veoma dragoceno. Što se pre interveniše veće su šanse da se spasi život i smanji stepen invalidnosti. Ako je moždano tkivo bilo izloženo nedostatku kiseonika oko 6 sati mogu se delimično povratiti oštećene funkcije.