Temenjača kod beba – simptomi, uzrok i lečenje

30. март 2016.

Temenjača je, možemo slobodno reći, normalna pojava koja se javlja kod beba, a koja često zna dobro da zaplaši brižne mame, naročito ukoliko su u pitanju prvorotke.

Kod određenog broja beba može doći do pojave žućkastih naslaga na temenu glave, nalik na krljušt, koja se jednim imenom naziva temenjača.

Reč je zapravo o infantilnom seboroičnom dermatitisu koji se javlja kod beba i nosi naziv „crusta lutea“, pytiriasis capitis ili mlečna krasta. Ta promena jeste nalik na lojnu strukturu, žućkaste je boje i sastoji se od više slojeva sitnih ljuspica. Kako podseća na perut, može se javiti i na drugim delovima glave kao i na svakom mestu na telu gde su zastupljene lojne žlezde, oko ušiju, obrva, ispod pazuha.

Temenjača kod beba - simptomi, uzrok i lečenje

Zašto dolazi do pojave temenjače kod beba?

Razlog zbog koga kod beba (najčešće do 3. meseca života) dolazi do pojave koja se naziva temenjača nije još u potpunosti poznat. Smatra se, ipak, da postoji predispozicija kod pojedine dece za nastanak temenjače, i da su takva deca kasnije podložnija nastanku astme, bronhitisa, ekcema, seboroičnog dermatitisa pa i raznih formi alergija.

I dok neki smatraju da je glavni krivac za pojavu ove vrste „peruti“ kod beba upravo nepravilna nega, drugi ne dele to mišljenje i smatraju da temenjaču ne uzrokuju niti nepravilna higijena, niti kakva bakterijska infekcija, niti da je u pitanju alergijska reakcija.

Najveći je, međutim, broj onih koji smatraju da su osnovni uzročnici za pojavu ovog tipa seboroičnog dermatitisa gljivice i lojne žlezde. Smatra se da lojne zlezde pojačano luče zbog toga što su u prvim mesecima života u bebinom krvotoku još uvek zastupljeni hormoni majke te tako dolazi do pojačane produkcije loja, njihovog slepljivanja i moguće podloge za razvoj glivične infekcije.

Iako ova promena bebu ne svrbi, ne ometa rast kose niti joj stvara bilo kakve druge tegobe, ono o čemu se mora voditi računa jeste da ne dođe do pojave crvenila i iritacije, ili da se pak ne pojave neke pridružene tegobe i simptomi kakve su bele naslage na jeziku, zatim infekcija uha ili pak napukline na mestu temenjače kod beba. U tom slučaju neophodno je javiti se lekaru, jer može doći do pojave bakterijske infekcije, tj superinfekcije (ukoliko je postojalo prethodno gljivično oboljenje).

Da li je moguće sprečiti nastanak temenjače?

Kao što smo već i napomenuli, temenjača jeste promena koja se kod beba javlja spontano i isto tako spontano može i da nestane. Obično ona sama nestaje do 12. nedelje života, međutim postoje i situacije kada se ona produži i na čitav period dojenja i to sve dok beba preko mleka dobija hormone majke koji mogu stimulisati rad lojnih žlezda.

Smatra se da se u pojedinim slučajevima temenjača može sprečiti, tj da se može prevenirati njen nastanak, dok je u pojedinim slučajevima to nemoguće. Ono što je vrlo važno da znamo i čega bismo se mogli pridržavati jeste da svakodnevno nežno peremo bebinu glavicu, uz obavezno lagano raščešljavanje nakon svakog pranja. Dakle kosa (tj samo teme čak i ukoliko beba nema kosu) se nakon svakog pranja mora pročešljati.

Takođe je od velike važnosti da dete unosi dovoljne količine tečnosti, tj da mu je koža dovoljno hidrirana. Vazduh u prostorijama u kojima beba boravi ne sme biti suv, već je poželjno da ima određenu količinu vlage, te je tako poželjno na radijatore stavljati nakvašene peškire ili kakvu posudicu sa vodom.

Kako se temenjača leči?

Kada je u pitanju lečenje temenjače kod beba, smatra se da je najvažnije održavati pravilnu higijenu temena.

Preporučuje se upotreba bebi šampona i pranje glavice nežno makar jednom na dan. Nakon toga lagano pročešljati teme.

Često su u upotrebi i razna ulja, bademovo, maslinovo, parafinsko i brojna druga, koja se mogu nanositi pre pranja temena (neke majke navode da svojim bebama nanose ulje 2h pre pranja glavice), dok postoje i druga mišljenja da se nakon kupanja bebe i laganog trljanja frotirom što temena što celog tela (da se pokupi vlaga i pokušaju odstraniti ljuspice), i četkanja četkom od prirodne dlake ili pročešljavanja malenim češljem, teme natopi uljem, ostavi da prenoći i ujutru se kosica ponovo opere.

Ukoliko uprkos primenjenom tretmanu temenjača ostaje uporna i ne prolazi, moguće je u konsultaciji sa lekarom neonatologom ili dermatologom zaduženim za lečenje vaše bebe primeniti i kakav antigljivični lek, fungicid Nystatin, Daktanol ili neki drugi lek u vidu masti, kremova ili pak pene.

Danas u prodaji možete naći i proizvode na bazi prirodnih sastojaka (99%) koji su idealni kako za prevenciju tako i za tretman već formirane temenjače.

Svi ti proizvodi deluju veoma nežno na kožu vaše bebe, prilagođavaju se i deluju keratoregulatorno, tj pomažu u ljuštenju i uklanjanju ljuspica i razmekšavanju dela temena na kome su razvijene. Takođe, takvi preparati sadrže sastojke koji će sprečiti ponovnu pojavu temenjače kod beba, a nisu štetni tj ne smetaju i ne iritiraju niti kožu niti druge delove lica, pre svega oči.

Iskustva

Majke koje su imale iskustava sa pojavom ove vrste problema kod svoje dece, smatraju da je pojava temenjače kod beba individualna stvar i da pravila naprosto nema.

Neke od njih navode da se ovakva promena pojavila kod njihove bebe prvi put tek u 8. mesecu života. Druge tvrde da su imale priliku da se informišu oko lečenja ovih promena u inostranstvu, gde se ne preporučuje upotreba bilo kakvih ulja i šampona, već se pušta da se promena sama povuče.

Mnoge majke primenjuju pročešljavanje kose nežnim pokretima četke, 2-3 sata nakon nanošenja kakvog ulja (najčešće bademovog), kada u nekoliko navrata pročešljaju bebi teme, da se otkloni što veći broj ljuspica a zatim okupaju bebu.

Ono što je najbitnije da znate jeste da temenjača nije nikakvo opasno oboljenje i da ako se pojavi kod vaše bebe ne bi trebalo da date mesta panici, već da se pridržavate gore pomenutih procedura i upotrebe šampona za bebe koji se mogu naći na našem tržištu. Negujte teme vaše bebe i temenjača će se ubrzo povući ili spontano ili zahvaljujući vašoj pažnji i negi.

Pitaja voće upotreba za zdravlje i cena

29. март 2016.

Pitaja voće (Pitahaya) predstavlja plod živahne boje i specifičnog ukusa, koji ima kremastu pulpu, poput kivija i kruške. Može se konzumirati sveže ili osušeno. Raste na kaktusima iz vrste Hylocereus (naučni naziv Hylocereus undatus). Na zapadu je zovu i „zmajsko voće“ zbog njenog fascinantnog oblika i karakterističnih boja.

Dragon fruit potiče iz Centralne i Južne Amerike, a posebno s juga Meksika, Gvatemale, Kostarike, El Salvadora. Danas je veoma rasprostranjen i u mnogim zemljama Azije. Govorimo, dakle, o egzotičnom tropskom voću koje još uvek nije dovoljno poznato na našem području. Ali njegova upotreba se polako širi. U nastavku članka saznajte više o sastavu i lekovitim svojstima ovog interesantnog ploda..

Kako izgleda zmajsko voće

Kao prvo što ćete primetiti jeste da pitaja voće ima veoma neobičnu pulpu. Naime, ova biljka živi na drugim biljkama, koje joj služe kao potpora, te se može okarakterisati kao puzavica. Vrlo kratko cveta, obično samo noću. Zanimljivo je znati da je oprašuju slepi miševi ili noćni leptiri.

Dragon fruit voće daje više cvetova, koji naknadno cvetaju. Plod je težak 150 do 600 grama, a dugačak šest do 12 centimetara. Može biti crvene ili žute boje, u zavisnosti od vrste. Ako ga presečete, iznenadiće vas njegova kremasta pulpa, koju karakteriše delikatna aroma, a koja sadrži i brojne crne semenke, zbog čega ova voćka mnoge podseća na kivi.

Tri boje-tri vrste

Često se voće pitaja voće deli samo na crveno i žuto, u zavisnosti od boje kore. Međutim, prema pravilnoj podeli, postoje tri podvrste ovog voća:

Hylocereus undatus (bela pitaja ili dragon fruit bele pulpe): plod ima specifičnu crvenu koru i belu pulpu. Ovo je ujedno i najrasprostranjenije i najpoznatije zmajevo voće.
Hylocereus costaricensis (crvena pitaja ili dragon fruit crvene pulpe, poznata i kao Hylocereus polyrhizus): njen plod ima crvenu koru i crvenu pulpu.
Hylocereus megalanthus (žuta pitaja ili Selenicereus megalanthus): karakteristična po tome što joj plod ima žutu koru i belu pulpu.

Žuto zmajsko voće (Selenicereus megalanthus haw.) prilično je rasprostranjeno u oblasti Anda u Kolumbiji, gde se bere ručno na nadmorskoj visini od 1.400 do 1.700 metara, u netaknutom okruženju. Polja na kojima se uzgaja pitaja voće đubre se prirodnim dubrivom, koje se dobija kompostiranjem biljnih ostatak;

Sveza žuta pitaja vrlo je osetljiva na pritisak, što komplikuje transport ovog voća, slično je i s crvenom pitajom. Zbog toga je dragon fruit u sušenom obliku idealno rešenje.

Lekovita svojstva dragon fruita su brojna

Jedan plod pitaje pruža 15 procenata preporučene dnevne doze vitamina C, koji jača imunološki sistem, podstiče stvaranje kolagena i pospešuje apsorpciju gvožđa. Od minerala sadrži kalcijum, gvožđe, magnezijum i fosfor, pa je dobra za zdravlje mišićno-skeletnog sistema i krvi.

Pitaja voće kalorije sadrži u maloj količini, bogato je vlaknima i pospešuje bolji rad creva, posebno kad je jedemo osušenu. Kako je niske kalorične vrednosti, ono nas pritom i brzo zasićuje, pa se preporučuje gojaznima i svima koji žele da smršaju.

Sadrži omega-3 masnoće i mnogo vitamina

Zmajevo voće predstavlja odličan prirodni izvor omega-3 masnoća, esencijalnih masnih kiselina i vitamina B, a sadrži i mnoge dragocene antioksidanse, među kojima se ističe likopen.

Ima diuretička i drenažna svojstva, koja sprečavaju zadržavanje tečnosti i pojavu celulita na butinama i stomaku, a poboljšava zdravlje kože i kose. Konzumacijom dragon fruita vaša koža biće elastičnija i mekša, a kosa sjajnija i lepša.

Osim navedenog pitaja voće ima i druga lekovita svojstva. Dobar je prirodni afrodizijak, jer povećava seksualnu želju kod oba pola, obara nivo šećera u krvi, te poboljšava vid.

Kako se jede pitaja voće?

Dragon fruit je sjajna voćka, koju bi svi trebalo da uvrste u jelovnik. Svima se preporučuje: deci, odraslima i starijim ljudima.

Dok je sveže, pitaja voće možete je preseći napola i jesti kašičicom.

Od izmiksanog soka ili ekstrakta dobija se čuvena „Agua de Pytaia“ (pogledajte recept ispod).

Pulpa pitaje se koristi i u pripremi ribljih specijaliteta, kao da je povrće.

Sušeno zmajsko voće, koje je sve zastupljenije u prodavnicama zdrave hrane, predstavlja odličnu i zdravu užinu između obroka. Osim toga, može se dodati žitaricama (kornfleksu ili musliju) i jesti za doručak uz pirinčano, bademovo ili sojino mleko.

Moje iskustvo sa dragon fruitom

Iskreno očekivala sam puno bogatiji i intenzivniji ukus, mada me dragon fruit nije ni razočaro. Opšti utisak koji ostavlja atraktivna pitaja svakako je dobar. Najviše me podsetilo na dudinje koje još nisu sazrele u potpunosti, ali sve je to stvar navike.

Skoro sam čitala i da moja omiljena glumica Sandra Bulok kozumira dragon fruit svakodnevno kroz različite voćne salate. Ovo je ujedno i jedan od najzdravijih načina za regulisanje nivoa šećera u krvi.

Kako se pravi sok od pitaje?

Ovaj kvalitetan (ali i kaloričan) letnji napitak pravi se na sledeći način:

Presecite plod napola.
Kašikom odvojte pulpu i stavite je u mikser.
Dodajte tri-četiri kašike integralnog šećera od šećerne trske.
Prelijte vodom.
Dobro to izmiksajte, a zatim procedite (cediljku stavite iznad boce dopola napunjene vodom).

„Agua de Pytaia “ je gotova. Obično je bela, ali možete je i obojiti dodajući joj nekoliko jagoda

Gde kupiti pitaju i koja je cena

Trenutno pitaja voće u sušenom obliku možete nabaviti samo u dobro opremljenim prodavnicama zdrave hrane. Nismo ga skoro videli u većim supermarketima kod nas. Osim toga dosta su tražene i semenke, koje možete kupiti i putem interneta.

Cena za pakovanje od 15-20 semenki u kesici iznosi od 90 do 130 dinara. Postoji prilično veliko interesovanje za gajenje pitaje na ovim prostorima .

Dragon fruit uzgoj kod kuće

Pospite seme po površini smese od peska i zemlje. Ukoliko semenka klija na svetlosti, onda je ne treba dodatno zatrpati sa zemljom. Poprskajte sadnice vodom i trudite se da je tacna koju držite ispod saksije uvek dovoljno vlažna . Najbolje je pokriti saksiju pomoću odgovarajućeg stakla i izneti na svetlost.

Za klijanje pitaje biće potrebno od 15 do mesec dana. Čim primetite da je biljka proklijala , obezbedite joj više vazduha (podižite povremeno staklo radi provetravanja). Nemojte zaboraviti da zmajevo voće voli vlažnu zemlju i zahtevno je po tom pitanju.

Nakon što pitaja sadnice dosegnu visinu od 3,5 cm presadite ih u nešto veće saksije u kojim se nalazi kvalitetan humus. U praksi se se odlično pokazala zemlja namenjena kaktusima. Biljku možete sejati tokom bilo kog perioda u godini, a preko hladnijih dana držite je u stanu, jer joj niske temperature ne odgovaraju.

Izaziva li nuspojave?

Do sad nisu zabeležena neželjena dejstva ili nuspojave nakon konzumacije dragon fruita. Pitaja voće slobodno mogu konzumirati deca i odrasli, pa čak i trudnice i dojilje. Izuzetno je bogato vitaminima, te je veoma korisno. Ipak, jedite ga umerenim količinama.

Jedan savet za kraj

Dobro sažvaćite semenke iz pulpe kako biste ih lakše svarili. One imaju ukus lešnika i bogate su dobrim lipidima. Sve u svemu, ovo je plod koji nam može obogatiti ishranu i učiniti je raznovrsnom.

Iako je pitaja voće vema atraktivno i traženo, ne trebate zapostaviti ni voćke iz naših krajeva.

Sadnja i uzgoj aloe vere

29. март 2016.

Aloe vera je višegodišnja zeljasta biljka koja potiče iz tropskih predela jugoistočne Afrike ali danas se uzgaja širom sveta. Aloe vera pripada porodici ljiljana i svrstava se u takozvane sukulente, odnosno biljke koje u listovima, korenu i stabljikama imaju posebna tkiva koja služe za skladištenje vode. Naime, listovi aloe vere su debeli i mesnati i sadrže čak 95% vode.

Takođe, u listovima se nalaze i brojna lekovita svojstva koja mogu da pomognu u prevenciji i lečenju mnogih zdravstvenih tegoba. Neka istraživanja su pokazala da aloe vera sadrži preko 200 hranljivih sastojaka, aminokiselina i vitamina. Upravo zbog toga mnogi se odlučuju da gaje ovu biljku za svoje sopstvene potrebe.

Dakle, osim što se može gajiti na velikim otvorenim poljima, aloe vera se može uzgajati i u običnom loncu ili saksiji. Važno je samo da obezbedite neke osnovne uslove za pravilan razvoj biljke, mada u tom pogledu aloe vera nije previše zahtevna. Ukoliko i vi želite u svom domu ili u bašti da gajite ovu lekovitu biljku, u nastavku možete saznati nešto više o tome kako se vrši sadnja i šta je sve potrebno za uzgoj aloe vere.

Sadnja i uzgoj aloe vere

Sadnice aloe vere nabavite od proverenog proizvođača. Za sadnju ove biljke najbolje je da pripremite pliću i širu saksiju, jer aloe vera ima veoma plitak koren. Napunite saksiju zemljom, a najbolje je da kombinujete pesak, perlit i granit. Možete dodati i malo šljunka i kupovnih kuglica koje su dobre za drenažu. Preporučuje se da prvo na dno posude stavite sloj kamenja, a onda sloj peska, pa sloj zemlje. Važno je da četvrtina posude bude ispunjena kompostom i drenažnim materijalom.

Sadnja i uzgoj aloe vere

Temperatura. Kada sadite aloe veru morate imati u vidu da je to biljka koja je navikla na tropsku klimu i da mora biti izložena višim temperaturama. Idealna temperatura za uzgoj aloe vere je između 20 i 24 stepena u toku dana, dok je noću optimalna temperatura 10-24 stepena. Ono što je od ključnog značaja jeste da aloe vera ne podnosi previše niske temperature i da temperatura nikada ne sme biti manja od 5 stepeni, jer u tom slučaju može doći do smrzavanja lišća. Preporučuje se da tokom zime saksiju sa ovom biljkom držite u osvetljenoj prostoriji. Ukoliko aloe veru u toku zime držite na otvorenom najverovatnije će propasti. Ova biljka odlično podnosi vrućine i suv vazduh, pa je tokom leta možete držati na terasi ili u bašti. Aloe vera najbolje raste kada je direktno izložena sunčevoj svetlosti. Ukoliko je stavite u hladovinu, može doći do nastanka različitih bolesti.

Zemljište. Za uzgoj aloe vere najbolje je da birate dobro drenirano zemljište koje sadrži velike količine organskih materija. Aloe vera može da podnese visok pH, kao i veliku koncentraciju natrijuma i kalijuma u zemljištu. Važno je da se ne biraju previše plodna tla. Ukoliko je u pitanju komercijalni uzgoj aloe vere, preporučuju se grubo peskovita ili dobro drenirana ilovača, kao i tla sa pH faktorom do 8.5 i sa umerenom plodnošću.

Zalivanje. Odmah nakon sadnje aloe veru treba zaliti. Kasnije je ovu biljku potrebno povremeno zalivati, jer ne podnosi veliku količinu vlage. Preporučuje se da aloe veru zalivate jednom u toku nedelje, i to malom količinom vode, dok je zimi dovoljno zalivati je jednom mesečno, jer tada biljka miruje. U toku leta je važno da se zemljište u kojem je biljka zasađena potpuno osuši između dva zalivanja, odnosno navodnjavanja. U suprotnom, moglo bi doći do truljenja biljke. Pre svega, truli koren, gel se razvodnjava, a biljka postaje previše vlažna i naborana. To je znak da je ne zalivate pravilno i da ste preterali sa količinom vode. Osim zalivanja važna je i drenaža, odnosno odvod suvišne vlage iz biljke. Zato se preporučuje da na posudi u kojoj je biljka zasađena ima mala rupa, kroz koju može da otiče višak vode. Ono što je zanimljivo je da se, iako zahteva umerenu vlažnost, aloe vera može gajiti čak i bez navodnjavanja. U tom slučaju, ova biljka uzima vodu za površine listova gde se nakuplja rosa. Istraživanja su pokazala da aloe vera na taj način može da preživi čak 7 godina

Prihranjivanje. Preporučuje se da u proleće prihranite aloe veru odgovarajućim đubrivom, kako biste podstakli njeno cvetanje. Osim cvetova, mogu se vremenom pojaviti i nove biljčice koje potom treba presaditi u drugu posudu. Najbolje bi bilo da se u periodu rasta zemljište u kojem se gaji aloe vera pomeša sa šljunkom i sa 30% komposta, a neki uzgajivači u zemljište dodaju i humus od hrastovog lišća. Na taj način poboljšava se i ubrzava rast aloe vere.

Berba. Berba lišća se obavlja 7-8 meseci posle sadnje biljke. Za to se koristi oštar nož, a listovi se odsecaju u osnovi. Iako se berba lišća često obavlja samo jednom godišnje, ipak se preporučuje da se 3-5 listova skida na svakih mesec ili dva. Morate voditi računa da pažljivo rukujete lišćem da ne biste oštetili spoljnu koru i da bakterije ne bi mogle da prodru u bazu lista. Važno je znati i to da gel aloe vere postaje lekovit tek kod biljaka koje su starije od dve godine pa se zato preporučuje da tek tada kidate listove i koristite gel. Biljka će i dalje nastaviti da se razvija čak i ako joj kidate listove.

Razmnožavanje. Aloe vera se razmnožava putem lisnih reznica. Potrebno je samo da se listovi razdvoje sa delom stabljike i da se posade, ali rezultate ne treba odmah očekivati, jer je potrebno oko mesec dana da se aloe vera ukoreni.

Sadnja i uzgoj djumbira

28. март 2016.

Đumbir (lat. Zingiber officinale) je višegoodišnja biljka koja potiče iz jugoistočne Azije, a danas se ugaja širom sveta, pa i kod nas. Ovaj začin poseduje mnoga lekovita svojstva i koristi se kao lek za razne zdravstvene tegobe. Naime, đumbir poboljšava cirkulaciju, čisti krv, leči probleme sa želucem i crevima, kao i probleme sa disajnim organima. Lekoviti i jestivi deo đumbira jeste njegov koren.

Iako đumbir potiče iz tropskih krajeva, on se može gajiti i kod nas. Osim što ga možete kupiti na pijacama ili u prodavnicama, đumbir možete i sami gajiti u svom vrtu ili u saksiji. Ukoliko i vi želite da uzgajate đumbir kod svoje kuće, u ovom tekstu možete saznati nešto više o sadnji i uzgoju ovog lekovitog začina.

Sadnja i uzgoj djumbira

Sadnja đumbira

Sadnju đumbira je najbolje obaviti u proleće, na tlu koje je dobro drenirano i gde ima dosta vlage. Takođe, često se preporučuje da đumbir posadite u saksiju krajem septembra, a onda da ga presadite u baštu. Dakle, kada prođu mrazevi i kada se vreme stabilizuje, možete posaditi rizome, odnosno sveže korene đumbira. Potrudite se da nabavite korenje koje ima male zelenkaste izdanke. Ukoliko imate koren bez izdanaka, onda se preporučuje da pre sadnje stavite koren đumbira u vodu ili u rastvor koji ste napravili od hipermangana i vode i da ga držite tu nekoliko sati. Nakon toga, koren držite u najlonskoj kesi neko vreme i tek onda ga možete posaditi. Imajte na umu da će samo zdravi koreni bez tragova plesni moći da puste nove izdanke. Ukoliko se desi da je rizom previše veliki, isecite ga na komade, od kojih svaki mora imati bar po jedan dobro razvijen pupoljak. Za sadnju đumbira birajte pliće ali šire saksije.

Prvo napunite saksiju mešavinom peska i humusa, pa na nju stavite rizom i pokrijte ga sa 1-2 cm zemlje. Ipak, vodite računa da đumbir ne zatrpate potpuno zemljom, jer tako sadnja neće uspeti. Najbolje bi bilo da iz zemlje vire vrhovi zelenih izdanaka. Zatim, prekrijte saksiju plastičnom kesom koja će pomoći da se održi vlažnost zemlje. Potom, saksiju u koju ste posadili đumbir stavite na neko toplo mesto gde će temperatura biti između 20 i 25 stepeni i držite je tu nekoliko nedelja, sve dok se ne pojave prvi korenčići i prvi izdanci. Vodite računa da saksija ne bude izložena promaji. Nakon par nedelja sklonite kesu i saksiju stavite na toplo i svetlo mesto.

Prvi izdanci đumbira treba da se pojave mesec ili dva nakon sadnje. Ako obezbedite sve potrebne uslove vašoj biljci, izdanak đumbira može narasti čak od 60 do 120 cm. Najbolje je da pustite da izdanci rastu 3-5 meseci pre nego što počnete da koristite nove rizome koji se pojavljuju u zemlji.

Uzgoj đumbira

Temperatura. Za uzgoj đumbira potrebna je toplota, ali ovu biljku ne treba izlagati direktnim sunčevim zracima. Đumbir odlično podnosi visoke temperature, čak i do 30 stepeni, pa ga tokom leta možete držati na terasi ili u bašti. Ukoliko su temperature povoljne đumbir brzo raste i cveta, a na temperaturama nižim od 4 stepena ova biljka ne može uspeti. Vodite računa da đumbir ne bude izložen promaji. Na jesen đumbir prebacite u tamniju prostoriju, ali temperatura ne sme biti niža od 10 stepeni. Tokom zime nemojte zalivati đumbir. Sa zalivanjem možete početi opet u februaru kada ga stavite na svetlo mesto i kada biljka počne ponovo da raste i da daje nove izdanke.

Zemljište. Što se zemljišta tiče, za uzgoj đumbira najbolja su plodna i rastresita tla, u kojima ima dosta organske materije. Takođe, neophodno je da zemljište bude vlažno, pa se zato mora stalno zalivati.

Zalivanje. Neophodno je redovno snabdevanje vodom, naročito u sušnim periodima, jer đumbir ne podnosi sušu. Preporučuje se da đumbir zalivate 2-3 puta u toku nedelje. Ipak, ne treba ni preterivati sa vlagom, jer u tom slučaju može doći do pojave truleži i koren može postati gnjecav.

Zaštita. Đumbir je dosta otporna biljka, ali ipak se preporučuje da zasad đumbira zaštitite od gusenica jer one nekada mogu da obrste celu biljku, pa zato uvek treba koristiti odgovarajuće insekticide. Ako saksija stoji napolju, najbolje bi bilo da oko biljke postavite kartonsku ogrlicu koja će zadržati gusenice.

Ovo su neki od osnovnih uslova za gajenje đumbira. Ukoliko vidite da uzgoj dobro napreduje i da se đumbir razvija, možda će kasnije biti potrebno da ga presadite u neku veću saksiju. Sledeće jeseni prestanite sa zalivanjem đumbira i kada se zemlja skroz osuši izvadite rizom koji se razmnožio u zemlji, pa ga u leto iznesite napolje.

Đumbir se uglavnom vadi iz zemlje 7-10 meseci nakon sadnje. Najbolje je da sačekate da biljka sama počne da jenjava, pa onda da je iskopate. Koren đumbira dobro očistite i uklonite svu prljavštinu i kožicu sa gornjeg sloja. Nakon branja, đumbir možete koristiti odmah za hranu i lečenje, a možete ga i skladištiti za kasniju upotrebu.

Takođe, koren možete sačuvati do sledeće sezone, pa ga onda zasaditi na isti način. Nakon što izvučete rizom iz zemlje, tada ga držite u frižideru oko mesec dana, obmotanog u foliju. Koren đumbira za to vreme neće izgubiti ukus ni lekovita svojstva. Osim toga, možete i da zamrznete cele rizome ili da ih sušite uz pomoć dehidratora ili da ih izložite direktno suncu. Ukoliko koren đumbira sušite na suncu imajte u vidu da će sigurno da privuče veliki broj insekata. Ovako sušeni đumbir se kasnije pretvara u prah i možete ga koristiti za pravljenje različitih kolača i drugih poslastica.

Kako napraviti dresing za salatu kod kuće

27. март 2016.

Dresing za salatu obogaćuje ovo jelo i pretvara ga u obrok koji će vam zadovoljiti sva čula. Međutim, poznato je svima kako se danas u marketima može naći dosta gotovih preliva, koji su uglavnom prepuni nezdravih masnoća, soli, šećera, različitih veštačkih ukusa i boja. Oni svakako nisu preporučljivi, te ako vodite računa o vašem zdravlju, najbolje ih je pripremati samostalno – kod vaše kuće.

Ukoliko ste pobornik zdrave ishrane, jedan od načina jeste da sami napravite preliv za salatu, kombinujući namirnice i začine iz vaše kuhinje. Za to će vam biti potrebno svega nekoliko minuta vašeg vremena. Oni će vam obogatiti jela, ali i ojačati zdravlje. Dresing za salatu može stajati u frižideru i do nedelju dana, a mi smo vam ovom prilikom pripremili čak 14 izvanrednih recepata…

Kremasti preliv za salatu s vlašcem i bosiljkom

Za sam početak preporučujemo jedan izuzetan dresing za salatu, koji će malo koga ostaviti ravnodušnim. Učiniće vaše jelo pikantnijim i puno ukusnijim. Evo kako se priprema:

Neophodni sastojici:

2 struka vlašca
150 g grčkog jogurta
pola šolje listova bosiljka
kašičica soka od svežeg limuna
3 kašike maslinovog ulja
2 kašike belog balzamiko sirćeta
so i biber po ukusu
domaći med po želji

Kako se priprema dresing za salatu od jogurta i vlašca:

Vlašac stavite u blender i dobro miksajte. Potom dodajte jogurt, bosiljak, sok od limuna, maslinovo ulje i balzamiko sirce, posolite i pobiberite, te mutite dok se ne sjedine svi sastojci. Po želji, na kraju možete dodati kašičicu domaćeg meda. Jogurt dresing za salate čuvajte u frižideru najviše nekoliko dana..

Dresing s peršunom i vlascem

Preporučujemo još jedan preliv za salatu u čiji sastav ulazi izvanredni vlašac.

Sastojci:

kašičica senfa
dve kašike belog balzamiko sirćeta
kašičica vlasca
kašičica peršuna
prstohvat soli
malo bibera

Kako se priprema dresing za salatu od vlašca i peršuna

Vlašac i peršun sitno iseckajte pa ih stavite u posudu za mešanje. Dodajte senf i balzamiko, posolite, pobiberite i dobro promešajte. Preliv za salatu možete držati u frižideru najviše nedelju dana.

Preliv s crvenim lukom

Potrebno:

jedan osrednji crveni luk
čen belog luka
pola kašičice soli
pola kašičice bibera
kašičica senfa
kašičica semena celera
3/4 šolje maslinovog ulja

Kako se pravi:

Miksajte sve sastojke dok ne dobijete željenu teksturu. Dresing za salatu od cvenog luka stavite u frižider da se ohladi pre serviranja.

Zeleni tahini dresing za salatu

Ukoliko ste ljubitelj paste od susama, ovaj recept morate isprobati. Jednostavno se pravi i za njegu izradu vam neće trebati više od nekoliko minuta

Sastojci:

1/2 šolje tahinija (paste od susama)
3/4 šolje vode
čen belog luka
1 limun
pola šolje svežeg spanaća
nekoliko grančica svežeg peršuna
prstohvat soli
crni biber po ukusu

Priprema dresinga:

Iscedite sok od limuna, sitno iseckajte beli luk, odvojte listove spanaća od peteljke, a zatim ih operite zajedno s peršunom, pa ih osušite kuhinjskom krpom. Dobro izmiksajte sve navedene sastojke da dobijete glatku smesu. Tahini dresing možete držati do šest dana u frižideru – iskoristite ga u ovom periodu.

Napravite italijanski dresing

Potrebno:

1 šolja ulja od repice
četvrt šolje belog vinskog sirćeta
dve kašike crvenog vinskog sirćeta
veći čen belog luka
dve kašike sitno iseckanog vlašca
2 kašike sitno iseckane crvene paprike
2 kašike senfa
puna kašika meda
kašika soli
četvrt kašike suvog origana
četvrt kašike suvog majorana
prstohvat tucane paprike

Priprema italijanskog preliva:

Sve sastojke stavite u teglu s užim vrhom i mućkajte dok se smesa ne zgusne. Italijanski dresing za salatu možete spremiti i u činiji, mešajući sve sastojke dok se ne sjedine. Čuvajte u frižideru nekoliko nedelja.

Preliv s limunom, bosiljkom i lanenim semenom

Za svega nekoliko minuta možete napraviti i ovaj ukusni preliv za salatu, evo šta vam treba:

2 kašike mlevenog lanenog semena
pola šolje vode
četvrt šolje soka od svežeg limuna
kašika mlevenog svežeg bosiljka
kašika senfa
kašika meda
pola kašičice soli
četvrt kašičice mlevenog bibera

Priprema dresinga:

U odgovarajuću teglu stavite laneno seme, prelijte ga vodom, promućkajte i ostavite da odstoji pet minuta. Zatim dodajte limunov sok i ostale sastojke, pa mućkajte dok se smesa ne sjedini.

Tajlandski preliv od badema

Ovaj dresing za salatu zahteva pojedine sastojke koje možda nemate trenutno u svojoj kuhinji. Srećom, danas u prodavnicama zdrave hrane sve njih možete vrlo lako nabaviti. Svakako preporučujemo ovaj izvanredni bademov preliv za salatu.

Sastojci:

1/4 šolje bademovog putera
1/4 šolje kokosovog mleka
1/4 šolje pirinčanog vinskog sirćeta
1 kašika + 1 kašičica susama
jedna kašika soja-sosa
pola kašike soka sveže limete
dve kašičice ljutog srirača-sosa
puna kašičica meda
prstohvat morske soli

Priprema recepta:

U blender stavite sve sastojke osim morske soli i miksajte dok ne dobijete kompaktnu smesu. Na kraju preliv za salatu posolite i po želji dodajte još srirača-sosa. Dresing držite u frižideru najviše četiri dana.

Ukusni preliv od ananasa

Sastojci:

pola šolje nezaslađenog ananasovog soka
četvrt šolje belog sirćeta
jedna kašičica kima
čen belog luka (mleveni)

Kako ga napraviti:

U teglu uspite sok, sirće, kim i beli luk, dobro izmućkajte pa time prelijte salatu. Dresing za salatu može stajati u frižideru nekoliko dana. Samo ga pre upotrebe dobro promućkajte.

Preliv s avokadom

Još jedan preliv koji morate probati, lako se pravi. Šta je potrebno:

zreo avokado
šolja neobranog mleka
1/4 šolje korijandera
sok od pola limete
kašičica mešavine začina
pola kašičice mlevenog belog luka
1/2 kašičice mlevene ljute paprike
1/2 kašičice soli

Priprema se lako:

Presecite avokado napola, izvadite mu košticu i kašicicom odvojte meso od kore. Miksajte ga zajedno sa ostalim sastojcima dok ne dobijete glatku smesu. Preliv za salatu stavite u frižider da se ohladi pre serviranja. U frižideru može stajati najviše tri dana.

Dresing za cezar salatu recept

Čuvena cezar salata ne bi bila to što jeste bez ovog izvanrednog preliva. U narednih par redova saznajte kako se pravi.

Potrebni sastojci:

2 do 3 čena belog luka
3 kašike limunovog soka
2 kašike senfa
četvrt kašičice soli
1/4 kašičice bibera
1 kašika jabukovog sirćeta
3 kašike kokosovog krema
(može i kokosovog mleka)
prstohvat muskatnog oraščića
kašika maslinovog ulja

Priprema preliva za je veoma jednostavna. Potrebno je staviti sve sastojke u odgovarajuću posudu i dobro ih izmutiti pomoću miksera. Dresing za cezar salatu možete napraviti i u blenderu.

Preliv s paradajzom i miso pastom

Sastojci:

jedan srednji paradajz
1 kašika + 1 kašičica miso paste
dve kašičice limunovog soka
dve kašike maslinovog ulja
so
biber

Priprema preliva traje svega nekoliko minuta:

Paradajz, miso pastu, limunov sok, maslinovo ulje i po prstohvat soli i bibera miksajte dok ne dobijete ujednačenu i potpuno glatku smesu.

Recept za preliv sa suvim smokvama

Evo šta vam za njega treba:

četvrtina šolje suvih smokava
pola šolje balzamiko sirćeta
kašika senfa
četvrt šolje maslinovog ulja
so i biber

Kako se pravi:

Dobro izmiksajte smokve, balzamiko, senf i maslinovo ulje. Na kraju posolite i pobiberite. Ako želite tečniji dresing za salatu, dodajte kašiku balzamika ili maslinovog ulja

Prelivi za salate od đumbira

O lekovitosti đumbira pisali smo više puta, te vam svakako preporučujemo da u svakodnevnu ishranu uključite ovaj dragoceni koren. Za šta god da se odlučite: čaj, sok, sirup – ne možete pogrešiti. Još jedan način kako ga možete upotrebiti jeste pikatni dresing za salatu.

Evo šta vam je potrebno za njega:

pola šolje mlevenog luka
1/2 šolje ulja od kikirikija
trećina šolje pirinčanog sirćeta
2 kašike vode
dve kašike svežeg mlevenog đumbira
dve kašike mlevenog celera
dve kašike kečapa
četiri kašičice soja-sosa
2,5 kašičice žutog šećera
2 kašičice limunovog soka
pola kašičice mlevenog belog luka
1/2 kašičice soli
četvrtina kašičice crnog bibera

Priprema preliva:

Miksajte sve sastojke najduže 45 sekundi. Gotov dresing za salatu ohladite u frižideru pre služenja.

Preliv sa šargarepom i đumbirom

Potrebni sastojci:

250 g šargarepe
polovina manjeg crvenog luka
2 kašike sušenog dumbira
čen belog luka
1/4 šolje pirinčanog sirćeta
dve kašike tamari-sosa
1 kašika sušama
pola šolje ulja od semenki grožđa ili avokada
so i biber

Priprema recepta

Miksajte oguljene šargarepe, đumbir, beli i crveni luk, pirinčano sirće i ulje dok se ne sjedine svi sastojci. Na kraju posolite i pobiberite, dodajte tamari-sos i susam pa promešajte.

Poštovani prijatelji, nadamo se da ćete među ponuđenim receptima i sami otkriti omiljeni dresing za salatu. On će itekako obogatiti ukus vaših jela, pri čemu je izuzetno zdrav i koristan. Podelite ovaj tekst, ukoliko vam se dopao.

Bunika biljka – sve što trebate znati

27. март 2016.

Bunika (lat. Hyoscyamus niger) je otrovna lekovita zeljasta biljka koje spada u porodicu pomoćnica (lat. Solanaceae). U ovoj porodici nalaze se i mnoge druge otrovne biljke koje sadrže takozvane alkaloide tropanske strukture. Buniku u narodu nazivaju još i balan, balam, bunica, crna bunika, zubna trava, trava od zuba, svirnjak, svilajac itd.

U nastavku možete saznati nešto više o ovoj biljci i o njenom dejstvu na ljudski organizam.

Bunika biljka – sve što trebate znati

Izgled i uzgoj bunike

Ova biljka raste u vidu korova na neobrađenim poljima, uz ograde i puteve i na mestima koja su napuštena. Bunika može da dostigne visinu od jednog metra i ima duboko nazubljene listove. Površina same biljke je malo lepljiva, vunasta i prekrivena dlačicama, a cvetovi su žućkasti sa ljubičastim žilicama. Plod bunike je u vidu izdužene čaure koja je puna semena. Plodovi su crni, sočni i veoma otrovni. Samo nekoliko plodova bunike je dovoljno da dovede do smrtnog ishoda. Bunika ima pomalo neprijatan miris i gorak ukus i veoma je otrovna, pa izbegavajte ovu biljku u širokom luku.

Ukoliko se ipak odlučite da ovu biljku koristite ili čak sami uzgajate, znajte da lišće bunike treba sušiti odvojeno od ostalih biljaka i da je buniku bolje gajiti na zapuštenim mestima, nego na njivi. Bunika se seje u martu ili u junu, a najbolje je praviti razmak oko pola metra između biljaka.

Lekovita svojstva bunike

Još u dalekoj prošlosti bunika je bila poznata kao otrovna biljka. Ona sadrži hiosciamine, skopolamine i druge alkaloide koji su otrovni. Osim toga, u bunici se nalaze i eterična i masna ulja. Bunika se još u starom veku koristila za uspavljivanje i umirenje nerava, a koristila se i kao sastojak za pravljenje ,,magičnih” ljubavnih napitaka.

Međutim, danas se bunika koristi kao farmaceutsko sredstvo za lečenje mnogih bolesti. Kao što je slučaj i sa svim ostalim otrovnim biljkama, i buniku treba koristiti samo uz konsultaciju sa lekarom i uz stalni lekarski nadzor. U narodnoj medicini se bunika zbog svog otrovnog dejstva koristi veoma umereno i oprezno, a uglavnom se koriste listovi ili cvetovi ove biljke. Od bunike se prave razni ekstrakti i ulja koji mogu da pomognu kod lečenja nekih zdravstvenih tegoba. Ulje od bunike se često koristi za ublažavanje reumatskih i drugih bolova. Ono se dobije kuvanjem lišća bunike u maslinovom ulju i dosta se koristi u medicinske svrhe. Mada ga lekari više ne preporučuju, čaj od bunike se u nekim krajevima i dalje koristi za umirenje grčeva u crevima, za umirenje nerava i za lečenje staračke treskavice. Čaj od suvih listova bunike je dobar i za ublažavanje tegoba kod trudnica, porodilja i za umirenje reumatskih bolova kod starijih osoba.

Takođe, bunika se koristi i za lečenje disajnih problema, pa je veoma efikasna za umirenje kašlja i u slučaju astme. Lišće bunike je jedan od glavnih sastojaka prilikom proizvodnje cigareta za lečenje astme. Dokazano je i da dim od paljenih semenki bunike može da ublaži zubobolju, dok vruće obloge od listova bunike koji su kuvani u vinu mogu da smanje otoke dojki kod porodilja, bolove u zglobovima, bolna stanja u slučaju gihta ili išijasa. Bilo kakav lek napravljen od bunike u prevelikim količinama može da dovede do vrtoglavice, grčeva i povraćanja, pa čak i do smrti.

Psihoaktivno dejstvo bunike

U retkim slučajevima bunika se koristi i kao droga i svrstava se u takozvane psihoaktivne biljke. Bunika može da dovede do jakog osećaja euforije i lebdenja, do stanja delirijuma, halucinacija i do doživljavanja raznih apstraktnih imaginacija. Tada se obično uzima nekoliko bobica bunike, jer bobice su otrovne i u prevelikim količinama mogu da dovedu do kome i do smrti. Smrtonosna doza za odrasle je 10-15 bobica bunike, dok je za decu smrtonosna doza već 3-4 bobice. Poput droge, i bunika često izaziva psihičku zavisnost.

Takođe, ukoliko se bunika dugoročno koristi čak i u manjim količinama ona može da dovede do konstantnog osećaja straha i paranoje, do stvaranja podvojene ličnosti, do poremećaja u ponašanju, a krajnja posledica je veoma često i smrt.

Trovanje bunikom

Treba znati i da se otrov iz bunike može apsorbovati kroz kožu, a prvi simptom trovanja jeste gubitak pamćenja. Potom dolazi i do ubrzanog pulsa, suvoće usta, žeđi i do dehidratacije celog organizma. Javlja se i crvenilo u licu, problemi sa probavom, nepovezano pričanje, povraćanje i teškoće pri disanju. Često se magli vid, a zenice postaju raširene. Do trovanja ne mora doći samo preko direktnog kontakta sa bunikom, već takođe i jedući puževe ili ptice koje se hrane ovom biljkom. Ukoliko dođe do trovanja, neophodno je što pre otići kod lekara, kako bi se izazvalo povraćanja i isprao želudac. Važno je i da se da odgovarajući protivotrov. Nakon toga, otrovanoj osobi se daje dosta jake crne kafe.

Napomena

Preporučuje se da deca nikako ne dolaze u dodir sa bunikom i da je uvek beru odrasli, a posle branja ruke se moraju dobro oprati uz pomoć sapuna i mlake vode. Kao što je već rečeno, otrov iz bunike se može apsorbovati kroz kožu, pa se zato preporučuje da prilikom branja nosite zaštitne rukavice. Koliko će bunika biti otrovna zavisi od toga na kom staništu raste. Na sreću, bunika nije primamljivog izgleda niti lepog mirisa, pa zato i nemate potrebu da je uberete, tako da nema čestog trovanja ovom biljkom.

Ipak, nekada se može desiti da bunika ima veoma jako isparavanje i da čak i samo udisanje tog mirisa i boravak u blizini bunike može uzrokovati određene simptome, poput omamljenosti ili euforije. Kao što vidite, sa ovom biljkom ne treba eksperimentisati jer posledice mogu biti fatalne.

Biljka vidac – lekovitost i upotreba

26. март 2016.

Vidac ili vidova trava je lekovita biljka iz porodice zevalica. U lekovite svrhe se koristi milenijumima godina, a oko njegovih svojstava su isprepletene mnoge narodne priče. Prema legendi, njegov latinski naziv Euphrasia officinalis potiče od imena grčke gracije Eufrasine, čije ime znači radost, zato što vidova trava čudesno leči oči i raduje svakoga ko ga upotrebi. Viševekovna tradicija upotrebe ove biljke u lečenju očiju pokazala je da je vidac zaista delotvoran prirodni lek, a zbog toga se u narodu često naziva i “očima Mati Božije”. Vidac je dobio čak i svoj hvalospev iz pera alhemičara Vilovanusa, koji je posvedočio o čudotvornom dejstvu ove biljke koja je povratila vid ljudima koji su dugo godina bili slepi. Neki drugi poznati istraživači takođe su u proteklim vekovima tvrdili da je ova biljka zaista delotvorna za primenu kod različitih bolesti očiju ili tegoba sa vidom koje su povezane sa starošću i drugim uzrocima. Kao i mnogi darovi prirode i lekovi narodnih travara, vidac se i danas redovno upotrebljava kod problema sa vidom ili oboljenjima očiju.

Vidac je jednogodišnja zelena biljka, visine oko petnaestak centimetara, sa razgranatim gornjim delom i dlačicama na stabljici i listovima. Listovi su nazubljeni, a cvetovi beli ili svetle ljubičaste boje, cevastog oblika, sa malim žutim mrljama na donjoj usni cveta. U narodu širom regiona je poznat pod različitim lokalnim nazivima, između ostalog kao vidica, vidova trava, vidovita trava, oči Mati Božije, očanica, zorvica, dragočka, radoka i pod drugim imenima.

Pre nego što se posvetimo lekovitosti vidove trave, treba ukuazati i na njenu zanimljivost sa botaničke tačke gledišta. Naime, vidac je poluparazitska biljka, koja ima posebno usisavajuće korenje, kojim se pričvršćava za drugu livadsku travu i od nje crpi izvor mineralnih soli. Drugim rečima, on doslovno krade materije od drugih biljaka, pa ga prati i nemački narodni naziv kradljivca mleka.

Biljka vidac – Lekovitost i upotreba

Lekovitost vidove trave

Ova biljka ima lekovita svojstva, a posebno u vezi zdravlja očiju. Njeni cvetovi i sami podsećaju na oči, što je i bio glavni povod da stari narodni lekari smatraju da je sigurno dobra za lečenje očiju i poboljšanje vida. Kako se ispostavilo, stari narodni pristup je u potpunosti bio delotvoran. Narodno učenje prema kome se određeni prirodni izvori, prvenstveno izvesne biljke, smatraju lekovitim na osnovu nekog karakterističnog znaka koji poseduju, u mnogim slučajevima je samo uneo dodatnu zabunu u metode lečenja, ali kada je reč o vidovoj travi, nije pogrešio. Vidac podseća na oči i zaista ih leči.

Vidac sadrži puno lekovitih sastojaka, no treba biti oprezan kod doziranja. Sadrži glikozid rinantin, eterično ulje, masno ulje, smolu, šećer, soli, ugljene hidrate, gorke materije, vitamin C, eufrastansku kiselinu i aromatične materije. Sastojak oko kojeg treba voditi računa je glikozid rinantin koji može dovesti do ozbiljnih trovanja, ako se ne upotrebljava u tačno propisanoj dozi. Prevelike količine mogu dovesti do supotrotnog efekta u tretmanu očiju, odnosno do znatnog pogoršanja stanja.

Biljka vidac se upotrebljava kao antibakterik, antiseptik, antimikotik, antifungal, antibiotik, antidijaroik, adstrigent, antikatarik, antioksidans, sekreotolik, tonik i digestiv. Vidac je pre svega primenjiv kao prirodni lek kod oboljenja očiju i tegoba vezanih za vid. Koristi se kod sledećih stanja:

Conjunctivitis, odnosno upala spojnice oka
Blepharitis, odnosno upala kapaka
Iritis, odnosno upala šarenice
Glaucoma, poznata kao zelena mrena, odnosno povišen očni pritisak
Macula cornea, odnosno pegavost površine rožnjače
Ulcus corneae, odnosno čir na rožnjači
Dacryocystitis, odnosno upala suzne kesice
Curenje učiju kod groznice i kijavice
Slabost očiju kod naprezanja usled čitanja ili pisanja

Biljka vidac ima i druga manje poznata lekovita dejstva. Pomaže kod sledećih stanja:

Oboljenja disajnih puteva
Kijavica i kašalj
Grip i bronhitis
Problemi sa varenjem
Slabost apetita
Bolovi u crevima i želucu
Grčevi
Nervoza i nesanica
Glavobolja

Upotreba

Vidac raste na proplancima i livadama, pored puteva ili na čistinama svetlih šuma. Biljka cveta od juna do avgusta, cvetovima koji nemaju jak miiris, dok je ukus biljke gorak. Bere se cela biljka, dok je u punom cvatu, a bez korenja i upotrebljava se osušena. Postupak sušenja se obavlja tako što se cela biljka bez korena stavlja na toplo i vetrovito mesto, u hladovini. Kada se osuši, usitnjava se i čuva u odgovarajućoj posudi.

Kapi za oči od svežeg vidovog soka – Sveža biljka može da se iskoristi za ceđenje soka od kog se mogu praviti lekovite kapi za oči, tako što se sveže isceđen sok razredi sa destilovanom vodom i ukapava po dve kapi u svako oko.

Tinktura – 200 gr usitnjene biljke se natopi u 1 l alkohola od 70 procenata. Tinkturu procediti nakon trideset dana. Dozira se tri puta dnevno po deset do dvadeset kapi u malo vode ili čaja.

Priprema čaja za ispiranje i obloge za oči – Jedna kašičica čaja se preliva sa 2 dl vrele vode i ostavi da odstoji najviše dva minuta. Mlakim čajem se mogu ispirati oči dva do tri puta na dan ili se čaj upotrebljava za pripremu obloga za oči. Oblozi se drže na očima oko pet minuta. Ukoliko su oči jako osetljive, čaj treba dodatno razblažiti mlakom prokuvanom vodom. Uvek treba voditi izuzetnog računa o higijeni i koristiti sveže pripremljeni čaj.

Priprema obloga za lečenje čmička – Pet kašičica biljke preliti sa 2.5 dl vrele vode, ostaviti da odstoji desetak minuta i upotrebiti toplo za natapanje sterilnih gaza.

Priprema čaja za jačanje vida – Dve kašičice biljke preliti sa 2 dl vrele vode i ostaviti da odstoji petnaestak minuta, pa procediti. Piti tri puta dnevno po jednu šoljicu uvek sveže pripremljenog, neslađenog čaja.

Čaj protiv otečenih kapaka – Pomešati 30 gr sitno iseckanog vidca i 10 gr plodova komorača i dve kašičice mešavine preliti sa 2 dl ključale vode. Ostaviti poklopljeno desetak minuta. Procediti i upotrebiti za obloge ili ispiranje očiju.

Čaj protiv krmelja – Pomešati po kašiku cveta i lista vidca, cveta kamilice i cveta i lista hajdučke trave. Preliti sa 6 dl ključale vode i ostaviti poklopljeno dva sata. Procediti i upotrebiti za čišćenje očiju uz pomoć natopljene vate, a ujutro i uveče za obloge, koje se drže dvadeset minuta na očima.

Lek protiv kijavice – Jednu kašičicu vidca preliti sa 2.5 dl vrele vode i ostaviti poklopljeno pet minuta, pa dodati pola kašičice soli. Mešavinu polako ušmrkavati u nozdrve, dva do tri puta dnevno, uvek sa sveže spremljenim čajem.

Amazonsko oko za mršavljenje iskustva korisnika

25. март 2016.

Ako ste u potrazi za rešenjem kojim ćete se rešiti viška kilograma, verovatno ste čuli za amazonsko oko za mršavljenje – preparat koji je postao pravi hit na području Balkana. Primetno je njegovo reklamiranje na televizijskim reklamama, novinama i časopisima. Pitanja koja se postavljaju jesu kakav je ovo proizvod, jel posredi prevara ili je zaista reč o proverenom preparatu..

Iznenadiće vas činjenica kako je u pitanju guarana u prahu koja sadrži kofein. Ta zanimljiva mešavina zaista može pomoći u regulaciji telesne težine, ali isključivo ako se koristi u propisanim dozama. U nastavku saznajte nešto više o tome koliko je korisno koristiti amazonsko oko za mršavljenje, koje su mere opreza, te kako i gde kupiti originalni proizvod u Srbiji.

Guarana nije samo energetsko piće

Još uvek ne znate šta je amazonsko oko – pojasnićemo u daljem tekstu. Ovaj preparat zapravo je sintetički proizvod namenjen za mršavljenje čiji je glavni sastojak guarana. Sam naziv je dobio po tome što plod ove biljke, kada sazri, neodoljivo podseća na širom otvorene oči.

Ona uspeva isključivo u predelima Brazila i Venecuele, pa je stoga ime dobio po Amazonu, postojbini čuvenoj po prašumama koje su ’’pluća’’ naše planete. Iako se guarana biljka kod nas često predstavlja sinonim za energetsko piće, u Južnoj Americi je ona sastavni deo kulture naroda koji žive na tim prostorima.

Odatle je potekla ideja o tome da je efikasno koristiti amazonsko oko za mršavljenje. Naime, guarana u prahu je kod njih korišćena za smanjivanje apetita, naročito zbog toga što je njen glavni sastojak kofein.

Njegov procenat zastupljenosti u ovom preparatu kreće se od tri do sedam odsto, što nam ukazuje kako se radi o daleko većoj količini nego u kafi. Osim njega, amazonsko oko je preparat koji sadrži i teofilin, teobromin, kao i kompleks antioksidanasa. Od minerala, zastupljeni su natrijum, kalijum, kalcijum i magnezijum, a ovaj prah je i bogat izvor vitamina B1.

Koliko je efikasno oko Amazonije za skidanje kilograma

Kako nam tvrde proizvođači ovog preparata, amazonsko oko za mršavljenje zahvaljujući svom jedinstvenom sastavu, sprečava povećan apetit. To je glavni preduslov kako bi kilaža bila u stagnaciji i krenula da se smanjuje.

Pored toga, guarana i kofein zajedno stimulišu aktivnost celokupnog organizama, jer se u telu razlažu i po šest sati. Na taj način, tvrde proizvođači, direktno se ubrzava i metabolizam.

Skrenuli bismo vam pažnju na činjenicu kako ne postoji način da brzo smršate, jer to pre svega nije zdravo i može napraviti više štete nego koristi. Zbog toga, ovaj preparat koji je zapravo guarana u prahu, omogućava unos ove i drugih materija koje podstiču vaše telo u sagorevanju viška masnih naslaga.

Kako se pije ovaj preparat?

Ako je vaš izbor za topljenje masnih naslaga amazonsko oko upotreba je prilično jednostavna.

Preporučljiva doza jeste 2 kašičice (odnosno 1 gram praha) koje je potrebno rastvoriti u 2 dl vode i piti četiri do šest puta na dan.

Veoma je važno znati to da čak i proizvođači ovog preparata savetuju da ne prelazite preko ove količine. Osim što se može piti, on se može dodati i u obrok, kao što je supa ili varivo, a odlično se slaže i sa šejkom ili sokom od ceđenog voća.

Iskustva korisnika sa amazonskim okom

Ono što sigurno zanima mnoge koji žele da oslabe jeste šta korisnici ovog preparata kažu o njemu. Kada je u pitanju amazonsko oko iskustva su različita. Ono na šta svi skreću pažnju jeste činjenica, kako je zaista potrebno strogo se pridržavati uputstva za upotrebu i preporučenih dnevnih doza. Stoga vam ne možemo sa sigurnošću reći u kojoj meri je ovaj preparat efikasan.

Loša iskustva vezana su isključivo za one koji su prekoračili preporučene dnevne doze. Iako su uspeli skinuti znatno veći broj kilograma, što ih je oduševilo i obradovalo, oni su pili ovaj napitak u 3 do čak 5 puta većim količinama nego što je to dozvoljeno! Na taj način su gubili i 12 kg za nedelju dana, što je dovelo do zdravstvenih komplikacija. Postoje slučajevi ljudi koji su koristili ovaj napitak u prekomernim dozama, pa su imali problema sa atrofijom mišića.

Sa druge strane, oni koji se pridržavaju uputstva i koriste na pravilan način amazonsko oko iskustva su zaista pozitivna. Vidno je da su najviše zadovoljne dame koje nisu previše fizički aktivne, a bio im je potreban preparat koji će im pomoći u borbi sa viškom kilograma.

U roku od mesec dana, amazonsko oko za mršavljenje skida i do 5 kg u proseku, što zavisi od toga kakav život vodite, kako se hranite i koliko suvišnih masnih naslaga se nalazi u vašem telu.

Najviše su zadovoljni oni koji su uporedo bili fizički aktivni, jer je ovaj preparat odličan stimulans za rad mišića. Najbolje rezultate postigli su oni koji su upražnjavali kardio vežbe, trčanje, vožnju biciklom i vežbe pod blagim opterećenjem. Na ovaj način brže su stigli do cilja, a ovaj preparat im više nije bio potreban.

Izaziva li neželjena dejstva i nuspojave?

Stručnjaci napominju kako amazonsko oko za mršavljenje nije otrovno po čoveka, ne sadrži toksine pa stoga nije štetno po zdravlje. 30 grama ovog praha sadrži lipojevu kiselinu koja utiče na balans masti u organizmu. Ukoliko se ta količina ne prekoračuje, smršaćete u proseku 3 do 5 kilograma bez ikakvih štetnih efekata. Međutim, još jednom napominjemo kako se ta količina ne sme preći, jer u tom slučaju može doći do zdravstvenih komplikacija.

Treba napomenuti da, ukoliko koristite amazonsko oko nuspojave mogu manifestovati zbog visokog prisustva kofeina. Najčešće su u pitanju visok pritisak, aritmija srca, jako preznojavanje, snažna glavobolja, mučnina sa povraćanjem i neretko dijareja.

Ako patite od arterijske hipertenzije, imate problema sa štitastom žlezdom i bubrezima, nemojte koristititi ovaj preparat. Ukoliko ste od ranije alergični na kofein, takođe izbegavajte čuveno „Oko Amazonije“.

Naročito je potrebno skrenuti pažnju trudnicama i dojiljama, jer je njima posebno zabranjena upotreba ovog preparata za mršavljenje. Čak i proizvođač striktno napominje kako konzumacija ovog preparata nije pogodna budućim majkama i onima koje su to tek postale.

Osim njih, ni osobe mlađe od 18 godina ne trebaju koristiti amazonsko oko za mršavljenje, jer može biti štetno po zdravlje.

Amazonsko oko cena u apotekama u Beogradu

Na našoj FB stranici dobili smo velik broj pitanja gde kupiti ovaj proizvod u Beogradu i slično. Kratak odgovor – dostupan je na više mesta, naročito na internetu, gde je njegovo naručivanje krajnje jednostavno. Važna Napomena: Budite krajnje oprezni prilikom kupovine, jer mnogi prevaranti su upravo u ovom proizvodu videli šansu za laku i brzu zaradu. Nažalost Balkan je jako plodno tlo za ovakav sistem poslovanja – zvučaće malo grubo, ali to nam je u krvi.

Kako prepoznati originalni proizvod?

Ako se interesujete za preparat amazonsko oko za mršavljenje cena se kreće oko 2260 dinara po pakovanju. Sve što je jeftinije verovatno nije original, stoga još jednom naglašavamo – ne zalećite se odmah sa kupovinom.

Osim apoteka, preparat je dostupan i preko zvaničnog sajta gde se često daju i popusti. U proseku, jedno pakovanje trajaće vam dve nedelje ukoliko se propisno dozira. Prema rečima proizvođača, potrebno je dvadesetak dana kako bi se organizam privikao na guaranin, a nakon toga kilogrami počinju postepeno da se tope.

Mnogi koji se susretnu sa ovim preparatom pitaće se da li je amazonsko oko za mršavljenje prevara ili ne, obzirom na različita iskustva i mišljenja ljudi. Ono na šta vam na kraju moramo skrenuti pažnju jeste da budete obazrivi, jer se na tržištu javljaju i kopije ovog proizvoda koje nisu ispitane i mogu imati štetno dejstvo!

Ove slučajeve ispitale su nadležne institucije, pošto su za promociju ovih lažnih pakovanja korišćeni lik pevačice Bojane Stamenov i krivotvoreni sajt jedne beogradske TV stanice. Ako želite biti sigurni u originalnost i ispravnost preparata amazonsko oko za mršavljenje, uzimajte ga isključivo preko zvaničnog sajta proizvođača i u apotekama.

Jestivo samoniklo bilje – 12 najzdravijih biljaka

25. март 2016.

Samoniklo ili divlje bilje jeste ono koje raste u prirodi bez pomoći čoveka. U prirodi se može naći različito samoniklo bilje koje može da se koristi u ljudskoj ishrani. Međutim, pre nego što odlučite da sami berete bilje za sopstvenu upotrebu, trebalo bi da budete dobro upoznati sa tim koje su biljke toksične, a koje se mogu jesti. Samoniklo bilje ima veliku prednost, jer se ne tretira pesticidima i drugim hemijskim sredstvima. Zbog toga većina samoniklog bilja sadrži mnogo lekovitih svojstava i veliku hranljivu vrednost.

Prema hranljivoj vrednosti i upotrebi samoniklo jestivo bilje se deli na četiri grupe, a to su povrće i salate, hlebne biljke, čajne biljke i začinske biljke. U povrćne biljke se svrstavaju zeljaste biljke čije se stabljike i listovi koriste za spremanje čorbi ili salata. Hlebne biljke su one koje imaju lekoviti koren ili plod i koje sadrže veću količinu skroba, pa se zato koriste za spremanje hleba ili pirea. U čajne biljke se svrstavaju one čiji se listovi ili drugi nadzemni delovi koriste za pravljenje lekovitog čaja, dok začinske biljke služe da poboljšaju ukus hrane. U nastavku možete videti spisak jestivog samoniklog bilja koje se najčešće koristi u ishrani.

Jestivo samoniklo bilje - 12 najzdravijih biljaka

Jestivo samoniklo bilje – top 12 lista:

Divlja artičoka (Cynara carduncalis). Divlja artičoka se u ishrani koristi na isti način kao i artičoka koja se uzgaja u baštama. Od divlje artičoke se koristi samo cvetna glavica, dok koren, listovi i stabljike nisu namenjeni ljudskoj ishrani. Što se lekovitih svojstava tiče, artičoka blagotvorno deluje na krvne sudove i povećava njihovu elastičnost. Na taj način se znatno smanjuje rizik od nastanka srčanog ili moždanog udara.

Bokvica ženska (Plantago major). List bokvice se koristi u ljudskoj ishrani i bere se od maja do septembra. Ova biljka je bogat izvor vitamina C, belančevina i šećera, a takođe sadrži i limunsku kiselinu i sluz.

Borovnica (Vaccinium myrtillus). Plodovi borovnice su tamnoplavi i prepuni lekovitih sastojaka. Oni sadrže vitamine B kompleksa, kao i vitamin C, minerale poput magnezijuma, fosfora i kalijuma, limunsku kiselinu, šećer i druge korisne materije. Plodovi borovnice se mogu jesti sveži ili u vidu osušenih bobica, a mogu se koristiti i za pravljenje vina. Borovnica pomaže u lečenju dijareje i ostalih problema sa crevima i želucem. Takođe, borovnica blagotvorno deluje na nervni sistem i na čulo vida, a gusti sok od borovnice je dobar za lečenje svraba i fleka na koži.

Bosiljak (Ocimum basilicum). Od bosiljka se koriste samo listovi, sveži ili sušeni. Ova biljka se naročito koristi u mediteranskoj kuhinji, za pripremu raznih salata, čorbi, kao dodatak ribi i raznim umacima. Od bosiljka se priprema i poznati itaijanski preliv za testenine i salate, zvani pesto, gde se osim listova bosiljka dodaje i beli luk, sir, so, maslinovo ulje i pinjoli. Što se lekovitih svojstava tiče, bosiljak poboljšava varenje i ima umirujuće dejstvo, omogućava kvalitetan san, smanjuje holesterol i krvni pritisak.

Menta (Mentha piperita). Menta ili nana takođe spada u samoniklo jestivo bilje. Ona ima brojna lekovita svojstva, a osim što se koristi u vidu čaja, često se dodaje i jelima od mesa, ribe, kao i slatkim jelima.

Mirođija (Anethum graveolens). Mirođija je samonikla biljka osvežavajućeg mirisa, čiji se listovi i semenke koriste kao dodatak raznim čorbama, jelima od mesa, salatama i sirevima. Mirođija jača imunitet i ublažava grčeve u stomaku.

Ruzmarin (Rosmarinus officinalis). Iglice i grančice ruzmarina su blagog i pomalo oporog ukusa i koriste se kao dodatak pečenom mesu, uz kombinaciju belog luka, vina i peršuna.

Špargla (Asparagus officinalis). Samonikla špargla ima više lekovitih sastojaka od kultivisane špargle. U ishrani se koriste nadzemni izdanci, koje je potrebno oljuštiti.

Timijan (Thymus vulgaris). Sveži ili sušeni listovi timijana se koriste kao začin jelima, a naročito dobro idu uz povrće, kuvana jela i roštilj. Timijan ima blago slatkast ukus, ima brojna lekovita svojstva i reguliše probleme sa varenjem.

Vranilovka (Origanum vulgare). Vranilovka ili origano je zeljasta i aromatična biljka koja sadrži mnoga lekovita svojstva. Najčešće se koristi kao začin i prirodni konzervans. Osušeno lišće origana se melje i dodaje u različita jela. Origano reguliše varenje, olakšava disanje i jača imuni sistem organizma.

Zmijska trava (Sanguisorba minor). Od ove samonikle jestive biljke koristi se list, koji je bogat izvor korisnih sastojaka. Ova biljka poboljšava apetit, reguliše probavu i ima diuretičko dejstvo. Najčeše se upotrebljava za pravljenje umaka i u kombinaciji sa ribom.

Zova (Sambucus Nigra). Za pripremu zimnice koriste se bobičasti plodovi i cvetovi zove. Bobice zove su bogat izvor belančevina, vitamina B1, šećera, sluzi i drugih korisnih sastojaka, a od bobica se najčešće pravi džem. Međutim, važno je da se bobice prvo termički obrade, jer sveže bobice mogu da izazovu mučninu, proliv i povraćanje. Zova ima diuretička svojstva i pomaže u čišćenju bubrega, želuca ali i celog organizma. Ukoliko se konzumira u večernjim satima, kuvani sok od zove može rešiti probleme sa nesanicom.

Pored navedenog jestivog samoniklog bilja, treba spomenuti još i mirtu, maslačak, matičnjak, korijander, komorač, jagorčevinu, gavez, iđirot, đumbir, slačicu i mnoge druge lekovite biljke.

Jabukovo sirće za mršavljenje upotreba i iskustva

24. март 2016.

Većina vas je sigurno čula kako je dobro koristiti jabukovo sirće za mršavljenje. Zapravo, svako od nas ga upotrebljava za pripremu brojnih jela, a najčešće su u pitanju salate. Ono daje prepoznatljiv blago kiselkast ukus vašim obrocima i zbog toga ga svi volimo. Ali, efekti njegovog korišćenja mogu biti vidljivi i kada je linija u pitanju.

Koliko puta ste pokušali pronaći način da se rešite viška kilograma, naročito onog koji je vidljiv na bokovima? Naporne i iscrpljujuće dijete svakako nisu preporučljive, jer na taj način slabite odbrambenu moć vašeg organizma, a suvišne naslage uporno ostaju. Ako želite isprobati stari i provereni metod koji uklanja kilograme, preporučujemo vam da se u nastavku upoznate sa načinima kako možete koristiti jabukovo sirće za mršavljenje.

Kako se pravi domaće jabukovo sirće?

Pre svega, trebate znati da je svakako zdravije koristiti domaće napravljeno, nego ono koje je dostupno u marketima. U pitanju je čist organski proizvod koji se pravi na tradicionalni način i ima intenzivniji miris jabuke. Naravno, ukoliko želite smršati, preporučujemo da koristite isključivo domaće jabukovo sirće za mršavljenje.

Ako ste se pitali kako se ono pravi, veoma je važno imati dovoljno vremena, prostora i strpljenja. Treba vam adekvatna prostorija, ostava ili podrum u kojoj je ono da odstoji i da vri.

Za početak, potrebne su vam domaće jabuke. Najbolje odmah nabaviti 10 kg jer će vam ta količina biti dovoljna za proizvod koji će trajati i preko godinu dana. Obavezno nabavite one koje su organski uzgajane i neprskane, a važno je da plodovi budu sveži i neoštećeni.

Operite ih dobro u vodi i očistite, a semenke uklonite. Proces pripreme će biti brži ukoliko imate blender, jer ih je potrebno samleti.
Pripremljenu masu ubacite u drveno burence ili u veću staklenu teglu koju ste prethodno oprali. Dobro izgnječite jabuke rukama kako bi pustile svoj sok.
Uzmite 4 litre vode i u njoj otopite 400 grama šećera. Ovu tečnost potop sipajte u teglu preko izgnječenih jabuka. Obratite pažnju da voda ne dođe do vrha posude, jer može iskipiti tokom vrenja. Stoga, najbolje je da oko četvrtina tegle bude prazna.
Prekrijte otvor čistom gazom, ali nemojte u potpunosti zatvoriti posudu. Odložite je na toplo mesto gde treba odstojati desetak dana, kako bi prošao period fermentacije.
Kad jabuke padnu na dno, iscedite tečnost kroz gazu u stakleni balon ili flaše. Sklonite ih na tamno i hladno mesto kako bi odležalo, a na svakih desetak dana ga cedite da bi se izbistrilo.
Ponavljajte ovo nekoliko puta kako biste dobili željenu bistrinu. Važno je sav nagomilani talog bacati, a isto važi i za gljivice koje se formiraju pri vrhu. Čuvajte ga na tamnom i hladnom mestu i moći ćete jabukovo sirće koristiti veoma dugo, a uživaćete u njegovom ukusu.

Lekovito dejstvo jabukovog sirćeta je izvanredno

Ublažava opekotine

Postoje brojni načini na koje možete upotrebiti jabukovo sirće kao lek. Ovaj začin koji najčešće koristimo pri pripremanju salata je broj jedan kada je u pitanju ublažavanje opekotina. U tim momentima sve što je potrebno jeste da odmah aplicirate na bolno mesto, najbolje tuferom i treba neko vreme držiti kako bi delovalo.

Kada su u pitanju opekotine od sunčanja, uzmite jednu šolju jabukovog sirćeta i sipajte ga u kadu napunjenu vodom. Opustite se desetak minuta u ovoj kupki i osetićete veliko olakšanje, a crvenilo na koži će nestati kao rukom odneseno.

Povoljno utiče na varenje

Pošto smo već rekli kako je njegova upotreba zastupljena u ishrani, treba znati i na koji način ono deluje na varenje. Ako ste se odlučili koristiti jabukovo sirće za mršavljenje, vi ćete pored smanjenja kilograma istovremeno pomoći vašem želucu u boljem probavljanju hrane.

Ukoliko imate problem sa varenjem:

Popijte razmućenu kašičicu jabukovog sirćeta u čaši tople vode pola sata pre večere ili pre spavanja.

Nije loše ni dodati mu i malo domaćeg meda, jer ćete na taj način pojačati efekat koji ovaj začin ima na organe za varenje.

Sprečava dijabetes

Ne samo što možete koristiti jabukovo sirće za mršavljenje, već ga trebate upotrebljavati ako imate problema sa šećerom u krvi. Ovo je bolest 21. veka i kao takva zahteva adekvatnu ishranu i korišćenje pravih namirnica koje će ovo oboljenje držati podalje od vas.

Bez sumnje, anti-glikemijski efekat ovog kiselkastog začina blokira apsorpciju šećera u krvi u dovoljnoj meri da održava njegov nivo u normalnim vrednostima. Stoga, koristite jabukovo sirće i dijabetes se sigurno neće javljati.

Pomaže pri lečenju upale sluzokože grla

Upala grla je jedan od problema koji je veoma neprijatan i može biti izuzetno bolna za čoveka. Čim osetite peckanje u tom predelu, odmah reagujte kako se bakterije ne bi dalje širile. Da biste to postigli, najbolje je koristiti jabukovo sirće kao lek za grlobolju.

Trik je u tome što se klice bakterija ne mogu razmnožavati u kiseloj sredini. Stoga:

Razblažite četvrtinu čaše ovog prirodnog leka sa istom količinom tople vode i ispirajte grlo na svakih sat vremena.

Čuva zdravlje srca i obara visok holesterol

Samim tim što ćete koristiti jabukovo sirće za mršavljenje vi činite ogromnu uslugu i vašem srcu i kardiovaskularnom sistemu. Naime, ono dokazano smanjuje nivo lošeg holesterola u krvi.

U Japanu se ono tradicionalno koristi svakodnevno za ove svrhe i to svega jedna kašičica dnevno. Zdravlje srca i krvnih sudova je samim tim biti sačuvano i zaštićeno od brojnih oboljenja, kao što su infarkt i moždani udar.

Vraća energiju i uklanja umor

Osećaj umora nakon fizičkog napora kao što je vežbanje često dovodi do toga da osećate kako nemate više snage. Ovo je posledica nagomilavanja mlečne kiseline u telu, a nju je potrebno što pre eliminisati. Najbolji ’protivotrov’ jeste upravo ovaj kiselkasti napitak – jer sadrži kalijum i enzime koji ublažavaju ove simptome.

Dodajte kašiku ili dve u čašu hladne vode ili soka od šargarepe i veoma brzo osetićete kako vam se energija i snaga vraćaju.

Prva pomoć kad se jave grčevi u nogama

Poseban oprez onima koji osete grč u nozi – fali vam kalijum! Njega možete uneti kroz brojne namirnice, a svakako je preporučljivo nadomestiti ga uz pomoć jabukovog sirćeta. Ono obiluje ovim dragocenim mineralom, koji će vam pomoći i grčevi u nogama se više neće javljati. Pijte ga sa čašom tople vode svakog dana i veoma brzo ćete osetiti olakšanje u listovima.

Kako se koristi jabukovo sirće za mršavljenje

Ako želite učiniti korisnu stvar za vaš organizam, a da pri tom izgubite višak kilograma, jabukovo sirće za mršavljenje je idealan izbor. Nakon praznika dosta ljudi uveća telesnu težinu, a ukoliko ste i vi među njima – ne očajavajte! Podelićemo sa vama korisne savete pomoću kojih ćete pronaći najbolji način na koji ćete koristiti ovaj kiselkasti začin.

Pre svega, verovatno ste primetili našu napomenu kako se ono može kombinovati sa medom. Sigurno znate koliko je med koristan za zdravlje i svakako je preporučljiva njegova svakodnevna upotreba. U ovom slučaju, idealno je koristiti jabukovo sirće i med za mršavljenje, jer kiseo ukus nekima može biti odbojan.

Kod nekih ljudi ovo može dovesti i do prekida dijete, a njegov slatki prijatelj je tu kako bi vam pomogao da istrajete tok nameri. Pomoću ove metode izgubićete višak kilograma vrlo lako.

Iako nećete postići impresivne rezultate, znajte kako je ovo sigurno jedan od najzdravijih načina za regulaciju telesne težine. Glavni adut koji ima ovaj napitak jeste što smanjuje apetit. To je najvažniji preduslov za zaustavljanje nagomilavanja masnih naslaga u telu!

Svakodnevnom upotrebom nećete imati potrebu za prejedanjem, a postepeno ćete gubiti kilograme. Dijeta sa jabukovim sirćetom je pun pogodak, a traje onoliko koliko vi smatrate da je potrebno.

Postoji nekoliko načina kako piti jabukovo sirće za mršavljenje, a one koje vam preporučujemo su:

Pomešajte dve do tri kašike domaćeg jabukovog sirćeta sa čašom (tople) vode i popijte 20 minuta pre svakog obroka. Ovo je stari recept koji je primenjivan još od vremena starog Rima. Naravno, ako ne podnosite kiselkast ukus ovog napitka, slobodno dodajte kašičicu meda. Osim toga, jako je lepo ukoliko iscedite i pola limuna ili malo đumbira.
Pomešajte dve do tri kašike domaćeg jabukovog sirćeta sa čašom ceđenog soka od voća i povrća i popijte ga 20 minuta pre svakog obroka. Rezultat koji ćete postići je gotovo istovetan kao i u slučaju da koristite vodu, samo je daleko ukusnije i zdravije za vaš organizam.
Koristite domaće jabukovo sirće, med i cimet za mršavljenje tako što ćete ovu mešavinu upotrebljavati sa čašom tople vode pola sata pre jela. Preporučljivo je imati 3 do 5 manjih obroka dnevno i obavezno pre svakog konzumirajte ovaj napitak. Ovo je verovatno najbolji metod za gubitak kilograma, jer je odavno poznato koliko su efikasni med i cimet za mršavljenje.
Pijte tablete jabukovog sirćeta za mršavljenje ukoliko zaista ne možete da podnesete njegov kiseo ukus. One su dostupne u svim apotekama i upotrebljavaju se tako što se popiju do dve pilule dnevno, najbolje po jedna nakon ručka i večere.

Dijeta sa jabukovim sirćetom iskustva korisnika

Ovaj jednostavan i jeftin proizvod dostupan je svuda, a možete ga napraviti i sami. Kada je u pitanju jabukovo sirće za mršavljenje iskustva su veoma pozitivna, a sigurno ste i sami čuli ponešto od vaših poznanika koji su ga koristili. Prenećemo vam mišljenja dama koje su ga zadovoljno upotrebljavale.

Pila sam ga još pre trudnoće svakodnevno. Četvrtinu čaše sam pomešala sa vodom i nije mi ni malo smetao kiseo ukus. Uspela sam za tri meseca oslabiti 8 kg, što se najviše vidi u struku i na bokovima.

(Lidija, 32)

Veoma mi je pomoglo, jer sam prestala jesti tokom noći. Rekla bih kako je ono imalo više psihološki efekat po mene, jer sam se otarasila te ružne navike koja mi je samo gomilala višak kilograma. Pila sam domaće jabukovo sirće za mršavljenje uvek sa malo meda, jer sam ipak osetljiva na kiseo ukus. Do sad sam skinula 3 kg i nastaviću ga piti.

(Bojana, 28)

Meni je mnogo pomogla kombinacija jabukovo sirće i cimet za mršavljenje, jer sam pred maturu morala oslabiti, najviše u struku. Savet mi je dala prijateljica, a od februara do maja oslabila sam 4 kilograma. Veoma sam zadovoljna, najviše zbog toga što sam nosila haljinu koja mi je pre toga bila tesna, a stajala mi je kao salivena.

(Svetlana, 20)

Koliko su česte nuspojave i neželjena dejstva

Kada je u pitanju jabukovo sirće nuspojave se veoma retko javljaju kod pojedinih osoba i to najčešće u vidu nadraženog jednjaka. Kod nekih ljudi mogu biti prisutni iritacija sluzokože želuca, a u izuzetno malom broju slučajeva mogući su osteoporoza kostiju i oštećenje bubrega. Sve to možete izbeći, ako napitak razblažite sa vodom neposredno pre konzumacije.

Iako možete koristiti jabukovo sirće za mršavljenje i postići zadovoljavajuće rezultate, vodite računa o dnevnim dozama.. U slučaju predoziranja, javljaju se akutne nuspojave kao što su visok krvni pritisak i problemi sa radom bubrega. Obavezno se javite lekaru kako ne bi došlo do alergijskih reakcija.

Sme li se upotrebljavati u trudnoći?

Trudnice i dojilje trebaju se obavezno posavetovati sa svojim doktorom ukoliko žele koristiti jabukovo sirće za mršavljenje. Ovo je samo mera opreza, mada je poznato da je njegova konzumacija tokom ovih devet meseci bezbedna. Višak kilograma je najbolje ukloniti uz njegovu pomoć, ali tek kad beba počne jesti čvršću hranu. Za sebe izaberite obavezno ono koje je organsko, jer najviše odgovara trudnicama i dojiljama.

Na kraju, proces gubitka viška kilograma nije brz ni jednostavan. Željene rezultate postićićete samo ako ne konzumirate hranu koja sadrži masti, previše ugljenih hidrata i kalorija. Stoga, potrebno je korigovati ishranu, unositi što više proteina, vlakana i prirodnih šećera. Naravno, generalni savet je obavezna fizička aktivnost, što će umnogome pomoći da stignete do cilja koji ste zacrtali.

Sada kada znate za šta je dobro jabukovo sirće, preporučujemo vam da i isprobate ovaj fenomenalni napitak.

Namirnice bogate vitaminom D

24. март 2016.

Šta je D vitamin? Vitamin D spada u grupu liposolubilnih vitamina, tj vitamina koji se rastvaraju u mastima a koji se ne rastvaraju u vodi (pored vitamina E, K, A – radi lakšeg pamćenja liposolubilni vitamini označeni su rečju DEKA), te se kao takav može skladištiti u organizmu i stvarati zalihe, za razliku od hidrosolubilnih vitamina koji se rastvaraju u vodi i izlučuju svakodnevno, te se svakodnevno moraju i unositi.

Ono što je bitno da znamo je da se vitamin D u organizam uglavnom unosi u svom neaktivnom obliku gde se zatim prevodi u svoju aktivnu formu – takozvani holekalciferol tj 1,25 dihidroksiholekalciferol ili kalcitriol (D3), koji je neophodan za brojne procese u organizmu, počev od rasta i razvoja kostiju i zuba kod dece, ali i sprečavanja nastanka brojnih bolesti, na prvom mestu rahitisa, pa sve do sprečavanja razgradnje kostiju, tj do smanjenja njihove gustine u odraslih osoba, medicinski nazvano osteopenija i osteoporoza.

Namirnice bogate vitaminom D

Izvori vitamina D

Osnovni izvor vitamina D za naš organizam jeste sunce tj izlaganje kože sunčevim zracima. To naravno ne podrazumeva beskonačno izlaganje suncu na velikim vrućinama i visokim temperaturama, već normalno, umereno izlaganje suncu u bilo kom godišnjem dobu, bez da se „prepečete“ na letnjoj vrelini. Pod uticajem UV zraka, vitamin D se u organizmu pretvara u svoju aktivnu formu koja je važna za mnoge biološke procese i očuvanje našeg zdravlja pre svega.

Dovoljno je, kako naučnici smatraju, izložiti svoje telo, ili makar ruke ili noge suncu 2 puta nedeljno u periodu od 5-30 minuta da biste se obezbedili vitaminom D pa tako prevenirali nastanak brojnih bolesti, ali i izbegli potencijalnu opasnost za nastanak raka kože.

Namirnice bogate vitaminom D

Kada su u pitanju namirnice koje su bogate ovim vitaminom tu pre svega moramo napomenuti mleko i mlečne proizvode, a naročito punomasne sireve, jogurte, kisela mleka, pavlake, dakle fermentisane proizvode mleka koji obiluju kalcijumom koji je ujedno i u pozitivnoj korelaciji sa vitaminom D u organizmu.

Zatim, neizostavna svinjska mast (u 100 grama masti ima preko 2500 IU vitamina D), maslac, puter (margarin). Kao što i primećujete radi se uglavnom o punomasnim proizvodima koji naravno i u maloj ali redovnoj količini adekvatno snabdevaju organizam vitaminom D, bez bojazni da će da prouzrokuju kakve štetnosti.

Nadalje, morski plodovi, riblje ulje, ulje morskih račića, bakalar, losos, tuna, kavijar, školjke obiluju ovim vitaminom pa ako ste ljubitelj istih, to za vas predstavlja jedan veliki plus.

Nadalje, u ne tako velikim količinama, ali ipak se može naći i u kakau, jajima, džigerici, pečurkama, pirinču, tofu siru i brojnim drugim namirnicama biljnog i životinjskog porekla.

Značaj vitamina D za organizam i zdravlje ljudi

Kao što smo već i napomenuli, vitamin D je veoma važan vitamin za pravilan rast i razvoj koštanog sistema i to pre svega kod dece. U tesnoj je vezi u organizmu sa metabolizmom kalcijuma i fosfora koji su takođe veoma važni i učestvuju u pravilnoj izgradnji koštanog sistema. Stoga se u slučaju nedostatka istog kod dece javlja bolest poznatija kao rahitis, ili brojni drugi deformiteti na nivou koštano-zglobnog a samim tim i mišićnog sistema, dok se kod odraslih nedostatak manifestuje smanjenom gustinom kostiju, pojavom osteopenije i osteoporoze kao i češćih preloma.

Vitamin D takođe je važan i za pravilan rast i razvoj zuba, kao i za njihovo zdravlje. U slučaju da u organizmu postoji nedostatak ovog vitamina zubi će biti skloniji karijesu i biće lošijeg kvaliteta i smanjene otpornosti na spoljašnje uticaje.

Takođe, vitamin D neophodan je za jačanje imuniteta (štiti nas od prehlade), za poboljšanje kvaliteta vaše kose i noktiju, za adekvatnu mišićnu funkciju (uključujući i srčani mišić). Mnoge bolesti poput dijabetesa, multiple skleroze, neplodnosti, depresije, raznih tumorskih procesa, mogu biti uzrokovane upravo nedostatkom ovog vitamina.

Nadalje, istraživanja su pokazala da redovan unos dovoljnih količina vitamina D smanjuje rizik od nastanka tumora debelog creva, zatim da može da utiče pozitivno na regulaciju krvnog pritiska, nivoa masti u krvi, kao i na zapaljenske procese u organizmu, a sve to vodi jednom značajnom nivou zaštite od pre svega srčanih slabosti i bolesti.

Potrebe organizma za vitaminom D u zavisnosti od životne dobi i fiziologije organizma

Dnevne potrebe za vitaminom D odrasle osobe do 50tih godina života iznose oko 500 do 800 IU. Svakako da se veće količine preporučuju osobama koje pate od nedostatka vitamina D, koje imaju poremećen metabolizam kalcijuma ili pak fosfora, trudnicama i dojiljama, kao i starijim osobama zbog sklonosti ka osteopeniji i osteoporozi.

Danas pored sunčanja i adekvatne ishrane postoje i brojni drugi načini unosa vitamina D, i to u vidu brojnih dijetetskih suplemenata koji se mogu naći na našem tržištu, a koji su u eri modernizacije i brzog života sve popularniji među starom ali i mlađom populacijom. Iako se dijetetski suplementi danas mogu veoma lako nabaviti i bez recepta, ipak je preporučivo prethodno se posavetovati sa svojim lekarom o njihovoj upotrebi kako ne bi došlo do prevelikog unosa i predoziranja, tj hipervitaminoze vitaminom D (maksimalne dozvoljene dnevne doze ne bi smele da pređu 2000 – 4000 IU).

Kako se koristi moringa prah iskustva korisnika

23. март 2016.

Moringa prah se potpuno opravdano smatra superhranom, jer obiluje brojnim nutrijentima i hranljivim materijama. Poreklom je iz južne Azije, ali se može naći i u tropskim predelima. Po svom antioksidativnom svojstvu, ta biljka je tri puta jača od aronije.

Koristi se u lečenju visokog krvnog pritiska, anemije, kolitisa, osteoporoze, dijabetesa, impotencije i prevremenog starenja. Moringa prah zelenkaste je boje i uspešno reguliše nivo holesterola i glukoze u krvi. Izaziva opšte interesovanje iz sasvim opravdanih razloga, a odomaćio se naziv zeleno zlato. Za zdravstveno osvešćene ljude, koji žele da održavaju dobro opšte stanje telesnih sistema – ova biljka svakako je pravi izbor.

Gde raste drvo života i kako se uzgaja

Moringa drvo potiče iz Indije, Pakistana, Avganistana, Bangladeša i podnožja Himalajskih planina. Danas se biljka raširila po suptropskom regionu sve do Afrike, Azije, Havaja i Tajlanda. Tačnije uspeva u svim delovima sveta gde je toplije od 0 stepeni. Ovu biljku nazivaju i drvom života.

Njoj najviše odgovaraju temperature preko 10 stepeni C. Dobro trpi sušu, ali joj nikako ne odgovara vlaga i hladnoća. Inače je cenjena kao najhranljivija biljka koja je do sada poznata čovečanstvu. Zbog toga zeleno zlato moringa prah, kako tvrde naučnici sa pravom nosi epitet superhrane.

Drvo moringe naziva se još štapić-drvo, zbog oblika svojih jestivih plodova (zelene mahune ispunjene semenkama). Svaki deo njenog stabla može se iskoristiti:

Lišće i mahune jedu se kao povrće;
Moringa prah dobijen sušenjem listova, služi kao antibakterijsko sredstvo za pranje ruku;
Kora drveta, semenke i koren koriste se za lečenje srčanih problema, regulaciju dijabetesa i povišene telesne temperature;
Ulje moringe primenjuje se u kozmetici, jer deluje antiupalno i regenerativno…

Za jednu biljku to je svakako neverovatan potencijal!

Na žalost uzgoj moringe je gotovo nemoguć na našem podneblju, jer ova tropska biljka ne trpi temperature ispod 5 stepeni. Tada se smrzava i nemoguće ju je oporaviti. Zahtevna je, treba joj toplo peskovito zemljište, koje nije previše vlažno, jer koren joj trune ukoliko je u prevupe vode. Nije zgodna za rasađivanje i traži puno sunca.

Kakav je sastav biljke moringe

Moringa prah nije neki novotkriveni čarobni začin, već se on u ajurvedi koristi gotovo 4000 godina. Upravo ga ajurvedska medicina upotrebljava kod skoro 300 različitih zdravstvenih stanja i oboljenja, stoga je i biljka veoma raširena.

Na zapadu se koristi od 70-ih godina prošlog veka, i sve više se traže moringa prah, ulje i čajevi. Naročito je interesantna činjenica da se poslednjih godina vode brojni projekti širenja svesti o ovoj biljci na Afričkom kontinentu.

Naime, ona uspeva u potpuno neplodnoj zemlji, ima izuzetno visok broj nutrijenata i hranljivih sastojaka – oko 90 glavnih, a preko 500 ukupno.

Biljka moringa obiluje vitaminima A, B1, B2, B3, B5, B6, B7, B9, B12, C, D, E i K. Pored doaga bogata je kalcijumom, hromom, bakrom, fluorom, gvožđem, manganom, magnezijumom, fosforom, kalijumom, natrijumom, selenom, i cinkom…

U njoj nalazimo dragocene amino-kiseline, kao što su izoleucin, leucin, lizin, metionin, fenilanin, treonin, triptofan, valin. Najbolji je saveznik imunosistema, jer poboljšava cirkulaciju, reguliše nivo šećera u krvi i ubrzava metabolizam.

Pored toga u njenom sastavu nalazimo proteine u visokom procentu preko 20 odsto. Prisutna su i dragocena biljna vlakna, hlorofil- kojeg ima skoro 4 puta više nego u pšeničnoj travi.

Sve pomenute nutrijente moringa prah sadrži u jako visokim količinama, ima jako dobru međusobnu kombinaciju.

Daćemo vam jedan primer:

Moringa biljka ima 25 puta veće količine gvožđa od spanaća, a značajno manji broj nepoželjnih oksalata, te je apsorbcija ovog minerala puno lakša. Upravo po tome je ova biljka posebna i smatra se kraljicom superhrane i zna se da je puno hranljivija od hempa, baobaba.

Lekovita svojstva zelenog zlata su neverovatna

Ova biljka ima celi spektar korisnih dejstava, krenimo redom:

Nutritivni stimulans

Lišće je najhranjiviji deo biljke i sa njim se dobija čuveni moringa prah zelene boje. Odličan je izvor proteina, kompleksa B-vitamina, vitamina C i K, kao i beta-karotena.

Na Zapadu se prah moringe koristi kao dodatak ishrani, a u zemljama u razvoju – kao sredstvo za rešavanje problema s neuhranjenošću.

Prevencija srčanih oboljenja

Budući da sadrži polifenole i karotenoide, moringa kapsule pomažu u prevenciji srčanih oboljenja. Jedna indijska studija pokazala je da redovno uzimanje tableta s ekstraktom moringe doprinosi snižavanju nivoa lošeg holesterola (LDL), ali i porastu nivoa dobrog holesterola (HDL).

Kontrola nivoa glukoze u krvi

U Aziji se moringa prah tradicionalno koristi u terapiji za dijabetes, jer ekstrakt ove biljke može spustiti nivo glukoze u krvi nakon obroka.

U jednoj drugoj studiji filipinskih stručnjaka primećeno je da moringa čaj zaista obara nivo glukoze u krvi kod osoba koje imaju problem s glikoregulacijom.

Zaštita od kancera

Moringa biljka je bogat izvor fenolnih i flavonoidnih antioksidansa, u kojima se nalaze antikancerogena hemijska jedinjenja, uključujući hlorogensku kiselinu, kvercetin i rutin.

U studijama je potvrđeno da ekstrakt moringe može zaštititi DNK od oštećenja koja uvećavaju rizik od kancera.

Sprečavanje stomačnih tegoba

Moringa prah je snažno antibakterijsko sredstvo. Pasta koja se pravi od praha ove biljke može podjednako očistiti ruke kontaminirane bakterijom koja uzrokuje dijareju kao i sapun.

Takođe, može uništiti i sprečiti širenje ešerihije koli i salmonele.

Moćno antiviralno dejstvo

Sudeći po rezultatima tajlandske studije, ekstrakt biljke može uništiti virus koji uzrokuje herpes na usnama (Herpes simplex tip 1) . Moringa prah je podjednako efikasan kao i antiviralni medikament -aciklovir mast.

Isceljivanje čireva

U nekoliko studija potvrđeno je da biljka moringa isceljuje čir na želucu, koji uglavnom uzrokuje helikobakterija.

Izuzetan prirodni antioksidans

Moringa prah je moćniji antioksidans od aronije, akai i godži bobica, te se izuzetno ceni u fitotreapiji. Sama biljka je dobra za probleme sa noćnim slepilom, jer ima između ostalog jako puno A vitamina.

Jednostavno rečeno, jako je teško reći šta to moringa biljka nema u svom sastavu. Da se pred naučnike postavi zadatak, da sastave idealnu biljku – ona bi definitivno najviše ličila na moringu.

Moringa prah upotreba i primena

Moringa prah dobija se sušenjem listova biljke, u formi suplementa, kiselkastog je ukusa i može se umešati u razna jela ili vodu i napitke. Ipak, on se ne sme zagrevati, tj. sa njim se ne prave vrući napici – jer bi se tako uništile hranjive materije.

Ako se odlučite da čajni napitak pripremite ga sami – to je krajnje jednostavno:

Potrebno je samo preliti listove vrelom vodom i naknadno se dodaje kašičica domaćeg meda.

Veoma je cenjen moringa čaj koji u sebi već sadrži začine pa je ukusniji, u njega se dodaje izvesna količina zelenog čaja, te se dobija izuzetna antioksidans kombinacija.

Moringa prah je prava superhrana koja sadži velik broj nutrijenata, te ga svako može uzimati kako mu je zgodno. Uz to može se koristiti i čist napitak sa bilo kojim prirodno ceđenim sokom, smoothijima, preko jela.

Generalno se ne preporučuje kuvanje, zbog gubitka određenih nutrijenata, ali kome je potrebno gvožđe onda je zgodno skuvati.

Koje su preporučene dnevne doze?

Uvek se treba pridržavati specifičnih uputstava proizvođača kod svakog preparata. Kao i u slučaju delovanja bilo kog suplementa, rezultati nisu trenutni, već se ispoljavaju nakon određenog vremena kontinuirane upotrebe.

Deca starija od 12 meseci i odrasle (zdrave) osobe, mogu uzimati po kašičicu praha tokom dana, razmućeno u šolji mlake vode.

Ukoliko ste u drugom stanju, dojite, hronični ste bolesnik, nemojte uzimati moringa prah a da se prethodno niste konsultovali sa lekarom. Ovo napominjemo čisto iz predostrožnosti, jer dosad nisu zabeležene kontraindikacije na ovaj proizvod.

3 Top načina kako upotrebiti prah moringe

Dodajte ga hranjivom napitku od svežeg voća ili povrća (smuti) radi uvećanja sadržaja proteina i antioksidansa.
Umešajte ga u toplu čorbu (ne sme biti vruća).
Ako vam se ne dopada kakav ukus ima moringa prah, umešajte ga u prirodno ceđeni pomorandžin sok.

Ulje moringe za kosu i negu lica

Preparati koji su kod nas zastupljeni to su: ulje, sapun, čaj i moringa prah.

Ulje koje se dobija od semenki, veoma je cenjeno u kozmetici, te se smatra da je čak bolje i od čuvenog argana. Koristi se za negu kože, ali i kod određenih zdravstvenih problema. Ono je i jestivo, jer sadrži dosta nutrijenata, ali je na prvom mestu namenjeno negovanju kože.

Lako se upija ima odličan srazmer omega 3, 6 i 9 masnih kiselina kao i njen list i jako dugo traje. Rok trajanja ulja moringe je preko 5 godina. Korišćeno još u starom Egiptu za vreme Kleopatre, što potvrđuju urme u kojima je pronađeno, čija je starost bila više hiljada godina.

Dobro je bukvalno za sve probleme sa kožom: ekcemi, bore, rane i posekotine. Ono brzo prodire u kožu i značajno ubrzava zaceljivanje rana.

Takođe, može se koristi moringa ulje za kosu jer nije masno, daje sjaj ali ne ostavlja osećaj masnoće. Koža vlasišta ga jako brzo apsorbuje, te kosa postaje meka i svilenkasta. Faktički za sve manje probleme sa kožom ova biljka je izuzetna, mada su ljudi pomoću nje rešavali i ozbiljne posekotine.

Kako se pravi sapun od moringe?

Moringa sapun pravi se kombinovanjem ulja u jednakoj srazmeri sa maslinovim, i on je izuzetno dobar za kožu ruku i lice. Jako je prijatan, odlično hidrira i ostavlja kožu vlažnom. Potpuno je prirodan, lepo miriše i u sebi nema nekih agresivnih supstanci koje štete. Za punu negukože najbolje je koristiti najpre sapun a zatim i ulje moringe.

Iskustva korisnika sa moringa prahom

Prenosimo vam iskustva i rezultate naših čitalaca..

Nema šta već nisam koristila za oporavak vlasišta i uvek mi se činilo da sam na istom. Sa farbanjem sam počela još kao tinejdžerka i tu je verujem i izvor svih mojih problema sa opadanjem. Već sa 23 god kosa mi se značajno proredila i postala vidljivo suva na vrhovima. Prijateljica mi je preporučila moringa ulje za kosu i ja sam ga odmah nabavila. Koristim ga već 11 meseci i prezadovoljna sam. Kosa mi je ponovo gusta, sjajna (nikako masna) i veoma meka na dodir. Preporuka!

Katarina, 24 god.

Koristim moringa prah 6 meseci i nemam više problema sa želučanom kiselinom. Pre dve godine dijagnostikovan mi je hronični gastritis, čiji je uzročnik helikobakter. Prešao sam na strog dijetetski režim, kako ne bi dozvolio da se bolest zakomplikuje i dovede do čira. Uspevao sam donekle da se nosim sa žgaravicom, sve dok nisam nabavio „zeleno zlato“. Primenjujem jednostavan recept, razmutim kašičicu moringe u čaši mlake vode i popijem odmah izjutra. Nemam više nikakvih gastritičnih smetnji.

Dušan, 42 god.

Pijem moringu sa pomorandžinim sokom već nekoliko meseci. Pomogla mi je kod problema sa nesanicom. Lakše utonem u san i budim se ko nov čovek. Stvari koje su me ranije izuzetno iritirale, poput gradskog prevoza koji je na 15 metara od mene, sad mi više ne smetaju. Svima preporučujem moringa prah, a čuo sam da je podjednako dobra i čajna mešavina od zelenog čaja sa moringom – moram i to probati.

Lazar, penzioner 66 god.

Prah moringe cena u Beogradu

Iako se do pre samo 2 -3 god prah, čaj i ulje moglo naručiti samo preko ebay-a ,ili prijatelja iz inostranstva, danas ga možete nabaviti i u našoj prestonici. Svaka bolje snabevena biljna apoteka ima ove preparate.

Cena moringa praha za pakovanje od 100 grama iznosi 750 do 800 dinara, a ako kupujete veće količine, ona je dosta povoljnija. Proizvod možete nabaviti i online putem interneta.

Vodite računa da kupujete isključivo organski moringa prah, od poznatog certifikovanog proizvođača, da ne bi ste dobili „zeleno zlato“ sumnjivog porekla. Nažalost prevare su česte, ne samo kod ovog proizvoda.

Postoje li kontraindikacije i neka neželjena dejstva

Kako su posredi potpuno prirodni preparati izuzetne biljke, do sada nisu zabeležena neželjena dejstva niti kontraindikacije. Trudnicama i dojiljama se ipak preporučuju konsultacije sa lekarom, pre korišćenja.

Upotreba u kulinarstvu

Osim što se moringa prah i ulje koriste u kozmetici i lekovite svrhe, možete ga uključiti u svakodnevni jelovnik: Upotrebite ulje za salate jer ima jako prijatan blago-orašast ukus.

Jedna zanimljivost za kraj

Jeste li znali:

Seme moringe je izuzetno snažan detoksikator i ono se koristi za prečišćavanje vode. Jedna semenka koja teži oko 100mg može da prečisti litar tečnosti u roku od sat vremena. Tako se recimo od rečne vode koja je mutna, dobija potpuno fizički, hemijski i biološki čista voda.

Verujemo da vas je moringa prah zainteresovao, sa razlogom je nazvan zelenim zlatom.

Moringa prah upotreba i iskustva

Šecerna bolest koji su simptomi i kako se leči

Namirnice bogate vitaminom K

23. март 2016.

Vitamin K pripada grupi liposolubilnih vitamina i kao takav akumilira se u organizmu i rastvorljiv je u mastima, ali se zato ne rastvara u vodi.

Poznat je kao koagulacijski vitamin jer ima važnu ulogu u procesu zgrušavanja – koagullacije krvi pa nedostazak vitamina može izazvati obilna krvarenja i sporo zarastanje rana.

Vitamini K su neophodni u jetri za sintezu četiri najvažnija koagulaciona faktora: II – protrombina, VII, IX, X.

Namirnice bogate vitaminom K

Hemijski sastav i dejstvo vitamina K

Postoje dve vrste prirodnog vitamina K i to su: K1 – fitomenadion i K2 – menakinon. Sintetski vitamini K grupe su K3 – menadion, K4 i K5. K1 se nalazi u namirnicama dok K2 nastaje uglavnom sintezom koju u tankom crevu vrše koli bacili. Pojedini antibiotici uništavaju koli bakterije pa treba voditi računa o pravilnom doziranju i upotrebi ovih lekova.

Vitamini K se akumuliraju u jetri i u žučnoj kesi, a do nedostatka vitamina K2 koji se rastvara u mastima dolazi usled smanjene apsorpcije masti u organima za varenje. Vitamin K se resorbuje iz creva samo uz pomoć žučne kiseline. Nedostatak vitamina K javlja se kod osoba koje drže stroge dijete u kojima ne uzimaju namirnice sa dovoljno vitamina kao i kod onih koji imaju određene bolesti želuca, creva ili jetre. Manjak vitamina K najčešće nastaje jer jetra ne može da izluči žučnu kiselinu u digestvini trakt zbog opstrukcije žučnih kanala ili disfunkcije jetre usled ciroze ili drugih oboljenja. Apsopciju vitamina K u organima podstiče neomicin, a sprečavaju je mineralna ulja, užegla mast, radioaktvina i X-zračenja.

Određen broj proteina koji su važni za akumuliranje kalcijuma u kostima zavise od prisustva vitamina K pa zdrave i jake kosti i zubi zavise upravo od zastupljenosti ovog vitamina. U slučaju nedovoljne količine vitamina K može doći do nastanka osteoporoze ili bolesti zuba kao i do nakupljanja kalcijuma u žilama tj. očvršavanja ili tzv. kalsifikacije žila usled čega dolazi do poromećaja u njihovoj funkciiji.

Takođe, K vitamin potpomaže rast stanica ćelija u organizmu čime jača kardiovaskularni i imuni sistem. Njegove ostala pozitivna dejtsva na organe su: podmlađivanje, pravilan rad srca kao i reproduktivnih organa, očuvanje zdrave i lepe kože, sposobnost dobrog pamćenja.

Vitamin K je preosetljiv na svetlost i alkalne sredine u kojima ne može da opstane, a značajne količine ovog vitamina gube se i termičkom obradom kao i pasiranjem namirnica i pravljenjem sokova.

Vitamin K u trudnoći

Vitamin K je veoma bitan za održavanje trudnoće i normalnog razvoja ploda jer usled njegovog manjka može doći do krvarenja u trudnoći. Ukoliko u posteljici nema dovoljno vitamina K posebno ako trudnica prima lekove protiv zgrušavanja krvi može doći do deformiteta kostiju bebe kao i do sporog zarastanja rana. Zbog toga se bebama odmah nakon porođaja daje inekcija sa vitaminom K kako bi se izbegle moguće komplikacije a često se daje i trudnicama neposredno pred porođaj.

Preporučena dnevna doza vitamina K

Preporučena dnevna doza vitamina K za muškarce i žene je od 2 do 5 mg odnosno od 70 do 140 mikrograma. Preporučena dnevna doza za dojilje, trudnice i druge specifične grupacije nije ustanovljena. Tako na primer treba pojesti oko 70 g prokelja kako biste uneli 140 mikrograma vitamina K.

Vitamin K u namirnicama

Vitamina K najviše ima u namirnicama biljnog porekla, a prvenstveno ga ima u zelenom povrću. Vitamin K nalazi se u hloroplastima tj. u zelenim delovima biljaka u kojima je zastupljen hlorofil. U voću ga ima u vrlo malim količinama kao i u gljivama i kvascima. Ima ga dosta i u majčinom mleku i to više nego u kravljem. Vitaminom K takođe obiluju polunezasićena biljna ulja kao što su sojino, maslinovo, šafranovo i ulje od uljane repice.

Namirnice bogate vitaminom K su: spanać, karfiol, kelj, prokelj, crveni kupus, blitva, kopriva, zelena salata, brokoli, tikvice, šipurak, indijska lucerka, slačica, paradajz, krastavac, šargarepa, praziluk, celer, krompir, mekinje od pšeničnog brašna, riblje ulje, žumance, kravlje mleko, sir, jogurt, svinjska džigerica, morske alge, iglice od jelke, list pitomog i divljeg kestena. Vitamin K1 je zastupljen u namirnicama biljnog porekla dok vitamina K2 ima isključivo u namirnicama životinjskog porekla mada se on svakako dobija sintezom uz pomoć koli bakterija u crevima.

Tabela sa namirnicima koje imaju najviše vitamina K na 100 g

Rečnik

22. март 2016.

REČNIK MANJE POZNATIH NAMIRNICA I POJMOVA

Agar-agar – Beli želatin, koji se dobija od jedne vrste alge. Koristi se za pripremanje kantena i aspika.

Azuki pasulj – Mali tamnocrveni pasulj, koji se uvozi iz Japana, a gaji se i kod nas. Naročito je dobar za bubrege.

Banča čaj – Banča, kome je pravi naziv kukiča, sastoji se od peteljki i lišća banča žbunova, starih najmanje tri godine. Uspeva u Japanu. Banča čaj pomaže boljem varenju i bogat je kalcijumom. Ne sadrži ni hemijske boje ni kofein. Banča je odličan napitak za uzimanje posle večere.

Dajkon – Duga bela rotkva. Pored toga što predstavlja ukusan prilog jelu, dajkon ima tu specifičnu odliku da odstranjuje naslage masnoće i sluzi koje su se nagomilale u našem organizmu usled ranijeg unošenja životinjske hrane. Strugani dajkon pomaže u varenju uljastih namirnica. Može se zameniti rotkvom.

Denti – Crni prašak za zube, proizveden od morske soli i ugljenisanog plavog patlidžana.

Dulse – Crvenkastopurpurna alga. Koristi se u supama, salatama i jelima od povrća. Veoma bogata gvožđem.

Gluten – Lepljiva supstanca, koja preostaje posle mešenja mekinja i ispiranja radi odvajanja od brašna. Koristi se za pripremanje seitana i fua.

Gomašio – Dodatak jelima, koji se priprema od prženih mlevenih susamovih semenki i morske soli.

Đumbir – Jak, ljutkast koren zlatnožute boje, koji se koristi u kuvanju i u medicinske svrhe.

Hačo miso – Sojina pasta, koja se priprema od soje i morske soli, a fermentira najmanje 3 godine. Koristi se za pripremanje dodataka jelima, supa, začinjavanje jela od povrća itd.

Hidžiki – Tamnomrka alga koja, sušena, postaje crna. Jaka je i žilava.

Kanten – Želitanski desert, koji se pravi od voća i agar-agara.

Kinpira – Jelo od pirjanog čička ili čička i šargarepe, koje se začinjavaju tamarijem.

Kombu – Široka, debela tamnozelena alga, koja raste u dubokoj okeanskoj vodi. Koristi se za pripremanje supa, a takođe se kuva zajedno sa povrćem i čorbama i koristi za pripremanje dodataka jelima, desertima itd.

Kombu daši – Bistra supa, pripremljena od kombua i vode.

Kukiča – Obično se naziva banča. Starije peteljke i lišće jednog žbuna koji se koristi za čaj, a raste u Japanu.

Kuzu – Beli skrob, koji se proizvodi od korena divlje biljke kuzu. Koristi se za pripremanje supa, sosova, umaka i deserta i u medicinske svrhe.

Lotosov koren – Koren vrste vodenog ljiljana, koji ima mrku koru, dok mu je unutrašnjost beličasta i podeljena na komore. Naročito je dobar za disajne organe.

Moči – Kolači ili knedle od pirinča, a pripremaju se od kuvanog, pasiranog slatkog pirinča.

Morska so – So dobijena iz okeana, za razliku od kamene soli. Suši se na suncu ili u peći za sušenje. Bogata mineralima u tragovima, a ne sadrži hemijske dodatke, šećer, ni jod.

Nato – Soja koja je skuvana i pomešana sa blagotvornim enzimima, pa ostavljena da fermentira 24 sata na određenoj temperaturi.

Nori – Tanki listovi sušene alge. Sušeni listovi su crne ili tamnopurpurne boje. Prže se nad plamenom dok ne pozelene. Koriste se za garniranje, obmotavaju oko pirinčanih kuglica, upotrebljavaju za pripremanje sušija, mogu se i kuvati sa tamarijem i koriste se kao dodatak jelu.

Ohagi – Pirinčani kolač, koji se priprema od kuvanog, pasiranog slatkog pirinča, a oblaže azukijem ili kestenom, a može i prženim, seckanim ili mlevenim orasima, susamovim semenkama, sojinim brašnom itd.

Seitan – Pšenični gluten kuvan u vodi sa tamarijem i kombuom.

Soba – Rezanci koji se pripremaju od heljdinog brašna ili od kombincije heljdinog sa brašnom od integralne pšenice.

Suribači – Posebna posuda sa žlebovima, napravljena od glazirane keramike. Koristi se sa tučkom (koji se naziva surikodži), a služi za drobljenje i pasiranje namirnica.

Suši – Pirinač valjan sa povrćem, ribom ili turšijom, obmotan listom norija i isečen na kolutove.

Šitake – Lekovita sušena pečurka koja se uvozi iz Japan (gaji se i kod nas ali ima znatno slabije lekovito dejstvo).

Šio kombu – Komadi kombua koji se dugo kuvaju u tamariju i koriste u malim količinama kao dodatak jelu.

Takuan – Dajkon koji se drži u turšiji sa pirinčanim mekinjama i morskom solju.

Tamari – Naziv sosa od soje, pripremljenog na tradicionalan, prirodni način, koji se razlikuje od industrijski pripremljenog sosa od soje sa dodatkom hemikalija.

Teka – Dodatak jelima čiji su sastojci hačo miso, susamovo ulje, čičak, lotosov koren, šargarepe i đumbirov koren. Priprema se pirjanjem na niskom plamenu nekoliko sati.

Tempeh – Jelo koje se priprema od soje, sirćeta, vode i posebnih bakterija, koje fermentira nekoliko sati. U indoneziji i Šri Lanki je uobičajno jelo. Može se dobiti u nekim prodavnicama prirodne hrane, pakovano kao polugotovo jelo.

Tofu – Pogača pripremljena od soje, nigarija i vode.

Umeboši – Slana šljiva iz turšije.

Vakame – Duga, tanka zelena alga koja se koristi za pripremanje supa, salata, jela od povrća itd.

Kiwano povrće – sadnice, sadnja i uzgoj

22. март 2016.

Kivano (Cucumis metuliferus) je povrće koje po izgledu dosta podseća na krastavac, a po ukusu predstavlja mešavinu dinje i kivija. Kivano vodi poreklo iz Afrike, a danas se uzgaja širom sveta. Ovo povrće nazivaju još i afrička rogata dinja ili bodljikava dinja, jer na sebi ima male bodlje. Kivano je bogat vitaminom A, mineralima i masnim kiselinama, pa je izuzetno zdrav i hranljiv. Dosta se preporučuje osobama koje imaju problema sa viškom kilograma, jer sadrži veoma malo ugljenih hidrata i masti.

Osim što se može jesti kao sveže voće, osvežavajući napitak ili dezert, može se takođe koristiti i za dekoraciju drugog voća i kolača. Uzgoj kivana je moguć i kod nas, na otvorenom i delimično zaštićenom prostoru.

Ukoliko ste i sami zainteresovani da gajite ovo povrće u svojoj bašti, u nastavku možete saznati nešto više o njegovoj sadnji i uzgoju.

Kiwano povrće – sadnice, sadnja i uzgoj

Sadnice, sadnja, uzgoj

Kivano se seje krajem aprila ili početkom maja. Najbolje je posejati ga na mestu gde ste postavili mrežu za grašak i krastavce i uzgajati ga odvojeno od ostalog povrća. Potrebno je samo da stavite 3-5 semenke kivana u rupu ili u liniju jednu do druge, na dubini oko 1-2 cm i na razmaku oko 3-4 cm. Takođe, potrebno je da pored sadnica bude prostor za penjanje, jer tako kivano bolje uspeva. Nakon sadnje, seme je potrebno zaliti i prekriti ga plastikom ili staklom, kako bi se ubrzalo klijanje.

Kivano se uzgaja isto kao i krastavci i zahteva isti vid zaštite. Treba imati u vidu da je kivano tropsko povrće koje je osetljivo na niske temperature, jer u Africi ovo povrće raste kao korovska biljka i ne zahteva nikakvu posebnu zaštitu. U našim krajevima kivano može da podnese niske temperature u toku noći, ali važno je da one ne idu ispod nule. Previše niske temperature i visoka vlažnost vazduha dovode do razvoja pepelnice kod kivana. Dobra strana je to što kivano nema prirodne neprijatelje, pa je dovoljno zaštiti ga samo folijom i zalivati vodom.

Prvi plodovi kivana su zelene boje, a tek kada postanu žuto-narandžasti to je znak da su zreli. Na jednoj stabljici kivana može biti i do 10 plodova. Važno je da ih uberete pre nego što počnu prvi mrazevi, bez obzira koje su boje. Prilikom branja budite pažljivi, jer bodlje kivana mogu biti dosta oštre. Stavite plodove kivana na suvo mesto na sobnoj temperaturi, ali ih nemojte konzumirati dok ne postanu žuto-narandžasti. Smatra se da se plodovi kivana na sobnoj temperaturi (oko 15 stepeni) mogu čuvati i po nekoliko meseci. Kada dođe vreme konzumiranja, presecite plod na pola i pojedite meso kašikom. Možete jesti i seme kivana jer nije otrovno, ali nema nikakav poseban ukus. Ukoliko zelene plodove stavite u papirnu kesu zajedno sa paradajzom ili jabukama, koji otpuštaju etilen, na taj način možete ubrzati sazrevanje kivana.

Sadnice kivana su danas lako dostupne u svim bolje snabdevenim radnjama, pa se sve više ljudi na našim prostorima odlučuje za gajenje ove biljke u svom vrtu. Osim što predstavlja lepu dekoraciju, ova biljka je veoma lekovita i svakako bi trebalo da bude deo vaše ishrane.

Bol u zglobovima ruku i nogu prirodno lečenje

21. март 2016.

Stiglo je proleće, a s njim i pogoršanje reumatskih tegoba. U ovom periodu najčešće se javlja tup bol u zglobovima i kostima koji mnogima od nas zadaje velike probleme. Kako biste olakšali postojeće tegobe, isprobajte preparate na bazi đumbira, vrbe i kajenske paprike. Uz njih pripremili smo vam još nekoliko super efikasnih recepata na bazi lekovitog bilja koje morate probati.

Ostanite sa nama i saznaćete kako ublažiti bol u zglobovima ruku i nogu bez upotrebe lekova – potpuno prirodno.

Zašto bole zglobovi i kosti

Sa dolaskom toplijeg vremena, reumatske tegobe značajno se intenziviraju. Zglobovi nam omogućavaju kretanje, ali zbog trenja i pritiska – mogu se lako upaliti. Reumatski artritis je najzastupljenija bolest zglobova, a s godinama se povećavaju šanse za oboljevanje od istog.

Neaktivan način života, međutim, pogoršava stanje, pa čak i kod mladih osoba. Prvi način prevencije jeste izbegavanje nekretanja, to jest sedenja satima na jednom mestu (naročito pred računarom). Hodanje i umereno upražnjavanje sporta (laganim vežbanjem) odličan je način da se zglobovima pruži adekvatna zaštita.

Bol u zglobovima nogu i ruku može itekako narušiti kvalitet života, i u velikoj meri otežati vaše svakodnevne aktivnosti. U slučaju učestalih tegoba, obavezno se javite lekaru, radi postavljanja tačne dijagnoze i terapije.

Važno je skrenuti pažnju i na fitoterapiju, koja može u velikoj meri smiriti bolne zglobove, ali ona neće biti od pomoći, ako ne održavate normalnu telesnu težinu i ne hranite se zdravo.

Pored navedenog za bol u zglobovima i kostima preporučuje se masaža, koja će smanjiti ukočenost i u velikoj meri povećaće pokretljivost zgloba. Uz to, odlično su se pokazale toplo-hladne kupke i akupunktura.

Reumatski artritis najčešći uzročnik za bol u zglobovima

Aritis je hronična upalna bolest zglobova, koja izaziva ukočenost, otoke, crvenilo i jak bol u zglobovima ruku i nogu, te često onemogućava kretanje.

Postoji preko sto vrsta tog kompleksnog oboljenja, a pojedini oblici povezani su s drugim poremećajima koji zahvataju zglobove, kosti, mišiće i tkiva. Iako je polovina obolele populacije starija od 65 godina, artritisu su podložne osobe svih uzrasta, uključujući i decu. Najčešći oblici artritičnih poremećaja jesu reumatoidni artritis, giht i osteoartritis.

Prva vrsta je hronično zapaljenje, autoimuna bolest koja pogađa sve zglobove izazivajući otežano kretanje, otečenost, crvenilo i bol u zglobovima i kostima, a može dovesti i do oštećenja kosti, hrskavice, ligamenta i tetiva.

Giht je takođe autoimuno oboljenje koje nastaje usled nakupljanja kristala mokraćne kiseline. Najčešće se javlja kao bol u zglobu nožnog palca, ali može zahvatiti i koleno, gležanj, stopalo, ručni zglob i lakat. Najčešći simptomi su razdražljivost, crvenilo, toplina i oticanje zglobova.

Osteoartritis nastaje usled oštećenja hrskavice, koja se postepeno stanjuje, i to najčešće na rukama, kuku i kolenima. Takođe uzrokuje bol i ukočenost zglobova, ali bez pojave crvenila i otoka. Simptomi su lokalizovani samo na zglobovima i ne odražavaju se na ukupan energertski nivo obolele osobe.

U slučaju da se manifestuje neprijatan bol u zglobovima u trudnoći, obavezno se posavetujte sa vašim izabranim lekarom.

Top 7 biljaka protiv bolova u zglobovima

Bez obzira na to o kom tipu artritisa se radi, važno je na vreme obratiti se lekaru radi pravilne dijagnoze i odgovarajućeg lečenja, naročito ako se bol u zglobovima i mišićima pojačava. Izvdvojli smo najefikasnijih 7 biljaka za ovu namenu.

Maslačak ublažava tegobe

Bogata kalijumom, gvožđem, vitaminima B, C, D i A, ova biljka poseduje snažna protivupana svojstva, pa se široko primenjuje za ublažavanje bola uzrokovanog artritičnim oboljenjima. Efikasno deluje kako protiv simptoma reumatoidnog artritisa i gihta, tako i ostalih hroničnih bolesti zglobova.

Naučnici su ustanovili da maslačak ima sposobnost ispiranja toksičnih materija koje uzrokuju upalu zglobova i mišića. Takođe, snižava nivo mokraćne kiseline u telu, čime se redukuju bolovi u zglobovima, kao i ukočenost, te se poboljšava njihova pokretljivost.

Bela vrba protiv artritisa

Kora ove rasprostranjene vrste vrbe smatra se prirodnim aspirinom i takođe je moćno sredstvo protiv bolova izazvanih artritisom. Sadrži aktivnu materiju salicin, koja snižava temperaturu i redukuje upale blokirajući delovanje prostaglandina. Ove supstance su odgovorne za zapaljenske procese u organizmu, te na taj način ublažava uporan bol u zglobovima .

Napomena: preprati od ove biljke u velikim dozama mogu izazvati stomačne tegobe i ne preporučuju se osobama koje uzimaju lekove protiv zgrušavanja krvi, kao ni onima alergičnim na aspirin.

Kajenska paprika kao lek za artritis

Ova začinska biljka, poznata i kao crvena ljuta aleva paprika, veoma je lekovita zahvaljujući kapsaicinu, prirodnom alkaloidu koji daje Ijutinu njenom plodu. Naučno je dokazano da kapsaicin deluje antiupalno i analgetički, smanjujući koncentraciju supstance koju nervne ćelije koriste za prenos signala bola do mozga.

Kajenska paprika sadrži i salicilna jedinjenja koja takode imaju analgetičko dejstvo, a u tretmanima artritisa pokazala se veoma efikasnom. Ona će ublažiti bol u zglobovima i obnoviće njihovu funkcionalnost i pokretljivost, pri čemu će smanjiti otoke.

Fenomenalna đavolja kandža

Ova biljka poreklom iz Južne Afrike koristi se za lečenje fibromialgije – hroničnog oboljenja koje izaziva bol u potpornim mišićima oko kostiju i zglobova, kao i brojnih simptoma ostalih artritičnih poremećaja. Njen sekundarni koren sadrži antiupalnu supstancu harpagozid, delotvornu poput nekih sintetičkih lekova.

Reumatoidni artritis je često povezan s lošim varenjem, pa se đavolja kandža, zbog gorkih materija koje ulaze u njen sastav, pokazala efikasnom u ublažavanju tegoba. Osim što eliminiše bol u zglobovima i kostima, ova izuzetna biljka će ublažiti neprijatnosti izazvane smanjenim lučenjem želudačne kiseline (hipohloridija).

Napomena: ne preporučuje se osobama koje boluju od čira na želucu ili hiporhloridije (pojačanog lučenja želudačne kiseline).

Đumbir prirodni lek za zglobove i kosti

Ispitivanja su pokazala da je đumbir za zglobove podjednako efikasan kao i lekovi protiv bolova, na primer, ibuprofen. Iako je reč o jednom od najpopularnijih analgetika, istraživanje koje je objavljeno u časopis „Arthritis“ pokazuje da on ne smanjuje nivo citokina u telu. Podsećamo to su supstance koje šire upalne procese u telu i povezane su s pogoršanjem simptoma artritisa i osteoartritisa.

Recept za bolne zgobove:

Dodati četvrt kašičice đumbirovog u prahau šolju tople vode ili čaja i popiti u malim gutljajima.

Neverovatna mačja kandža

Uz đavolju svakako moramo pomeniti i mačju kanžu, podjednako efikasnu kad je bol u zglobovima posredi. Ova biljka ima neverovatno antiupalno dejstvo, stoga se preporučuje obolelima od artritisa. Upotrebljavana je još u vreme starih Inka i tradicionalno se primenjuje za jačanje imunološkog sistema.

Pokazala se efikasnom za ublažavanje otoka u slučaju reumatoidnog aratritisa i protiv bolova izazvanog osteoartritisom.

Napomena: budući da stimuliše aktivnost imunološkog sistema, može pogoršati simptome reumtskog artritisa, pa se u vezi s upotrebom biljke prethodno treba posavetovati s lekarom.

Nezaobilazna kurkuma

Lekovita svojstva ove začinske biljke ispoIjavaju se zahvaljujući kurkuminu, aktivnom sastojku kurkume, snažnog antiupalnog dejstva, koji dokazano ublažava bol u zglobovima ujutru i eliminiše otoke.

Zbog loše stabilnosti i crevne apsorpcije, kurkumin se u terapiji obično kombinuje s bromelinom (enzimom u sastavu ananasa, efikasnim protiv osteroartritičnih tegoba). Pored toga treba gakombinovati sa piperinom (glavnim sastojkom bibera) i fosfatidilholinom (lecitinom koji se prirodno nalazi u organizmu). Pokazalo se da 1200 mg kurkumina deluje protiv artritisa isto kao 300 mg antinflamatornog leka fenilbutazona.

Izdvajamo još nekoliko biljaka koje mogu ublažiti bol u zglobovima ruku i nogu, a to su: anđelika, beli luk, ren, aloja, artičoka, različak, kamilica, žalfija, kopriva, rosopas, troskot, lavanda, nana, ružmarin, zeleni čaj, majoran, celer, divizma i eukaliptus.

Upala zglobova prirodno lečenje lekovitim bljem

Pripremili smo vam 7 izvanrednih receptata koji će ublažiti bol u zglobovima ruku i nogu, a preporučuje ih narodna medicina

Đumbirov čaj

Jednu kašičicu đumbira preliti sa 2,5 dl ključale vode. Sačekati da se čaj malo ohladi, pa ga piti u malim gutljajima.

Maslačak

U litar vode staviti 2 do 3 korena maslačka i kuvati dobrih sat vremena u poklopljenoj posudi. Čaj piti tri puta dnevno pre jela.

Kopriva protiv reume

Dva-tri struka sveže koprive preliti s 3 dl hladne vode, pa kad provri, kuvati još 2 do 3 minuta. Ostaviti da se hladi sa strane nekih 15 minuta i piti tri puta na dan.

Čajna mešavina eliminiše bol u zglobovima i kostima

Tri kašike mešavine zove, kukuruzne svile i metvice preliti litrom vrele vode i ostaviti da odstoji 10 minuta. Piti po šolju čaja tri puta dnevno između obroka.

Mešavina broj dva

Pomešati po 20 g kore vrbe, lista breze i po 10 g cveta zove i lipe, lista koprive i rastavića. Jednu kašiku mešavine preliti s 2 dl vode i kuvati 5 minuta u poklopljenoj posudi. Ostaviti da odstoji 10 minuta, procediti i piti topao čaj.

Lekovita kupka

Pomešati po 200 g pupoljaka belog bora i 100 g majčine dušice, pa poklopljeno kuvati 3 min u 5 I vode. Procediti kroz gazu i sipati u kadu s toplom vodom.

Melem za bolne zglobove

Na pari zagrejati 2 dl nevenovog ulja, pa u njemu istopiti 10 g pčelinjeg voska. Skinuti s vatre, mešati 1 minut, pa dodati po 30 kapi eteričnog ulja ružmarina i kleke i 20 kapi eteričnog ulja bibera. Smesu sipati u suvu teglu koja se dobro zatvara, i ostaviti je da se ohladi i stegne. Melemom masirati zglobove dva-tri puta dnevno.

Već nakon 7 dana od primene terapije, bolovi u zglobovima i kostima počeće da slabi i potpuno će isčeznuti,

Sok od višnje protiv osteoartritisa

Antocijanini iz višnje pomažu u borbi s hroničnim upalama, posebno onim povezanim s osteoartritisom. To potvrđuju i naučnici s Univerziteta za zdravlje i nauku u Portlandu (Sjedinjene Države). Naime, oni su pripisali ovom voću rekordan sadržaj protivupalnih molekula.

Dovoljno je piti sok od višnje dvaput dnevno tokom tri nedelje da bi se smanjio bol u zglobovima ruku i nogu. Ovaj tretman pokazao se posebno efikasnim za žene. Druge eksperimentalne studije pokazale su efikasnost višnje i u borbi s upalama tankog, a posebno debelog creva.

Intolerancija na glukozu – simptomi i lečenje

21. март 2016.

Glukoza spada u jednostavne šećere i nastaje u procesu razgradne složenih šećera. Glukoza je neophodna za stvaranje energije u ćelijama, a stalno povećanje nivoa šećera u krvi može dovesti do pojave šećerne bolesti ili dijabetesa. Intolerancija na glukozu podrazumeva sve metaboličke uslove koji dovode do povišenog nivoa glukoze u krvi, odnosno do hiperglikemije. U nastavku teksta možete saznati nešto više o intoleranciji na glukozu, o simptomima i lečenju ovog problema, koji je danas relativno čest.Snižen ili povišen nivo šećera u krvi jasno pokazuje da nešto nije u redu sa metabolizmom ugljenih hidrata. U tom slučaju potrebno je uraditi test intolerancije na glukozu, kako bi se utvrdilo da li pacijent boluje od dijabetesa melitusa, trudničkog dijabetesa, niskog šećera u krvi ili smanjene tolerancije na glukozu. Potrebno je da najmanje 10h pre tog testa gladujete i da nekoliko dana pre toga izbegavate naporne fizičke aktivnosti. Test intolerancije na glukozu se izvodi ujutru sa 75 g glukoze. Najpre će vam lekar izmeriti jutarnju vrednost šećera u krvi, a nakon što popijete 75 glukoze sa 2 dl vode, moraćete 2h da mirujete u ordinaciji. Nakon ta 2h, lekar će moći da vidi vašu dijagnozu.Naime, ukoliko je vrednost glukoze u krvi manja od 7,8 mmol/l, onda je u pitanju normalna tolerancija na glukozu. Ako je vrednost glukoze u krvi veća od 7,8 mmol/L, onda ste intolerantni na glukozu, a ako je vrednost glukoze veća od 11,1 mmol/L, onda bolujete od šećerne bolesti. Ukoliko je utvrđeno da niste tolerantni na glukozu potrebno je da ponovite test nakon pola godine. Takozvani trudnčki ili gestacijski dijabetes podrazumeva netoleranciju na glukozu ili pojavu šećerne bolesti prvi put u toku trudnoće.

Simptomi

Osnovni simptomi intolerancije na glukozu su gotovo isti kao i kod dijabetesa tipa 2, ali se uglavnom pojavljuju iznenada i malo su intenzivniji. Pre svega, javlja se osećaj žeđi ali i gladi, suva usta, zamagljen vid i veliki umor i iscrpljenost. Od simptoma se mogu javiti i učestale infekcije, kao i nagli gubitak kilograma.

Takođe, dolazi i do česte potrebe za mokrenjem, do gubitka mišićne mase i do sveopšte ošamućenosti. Stanje intolerancije na glukozu jeste zapravo takozvani predijabetes, odnosno stanje koje može dovesti do pojave dijabetesa ukoliko se ne leči na vreme. Kasno prepoznavanje simptoma je razlog što se šećerna bolest dijagnostikuje tek mnogo meseci, čak i nekoliko godina, kasnije, i što kod mnogih osoba simptomi nastaju tek kada dođe do raznih hroničnih komplikacija.

Lečenje

Ukoliko utvrdite da ste i vi netolerantni na glukozu, u tom slučaju je potrebno što pre promeniti stil života. Naime, morate uvesti svakodnevne šetnje i fizičku aktivnost i promeniti način ishrane. Neophodno je jesti što više hrane koja je bogata dijetetskim vlaknima, a koja sadrži malo kalorija i masnoća. To su, pre svega, povrće, voće, mlečni proizvodi, nemasne vrste mesa, riba i žitarice od celog zrna. Treba izbegavati hleb, testenine, slatkiše, ali i poroke poput alkohola i pušenja. Moraju se izbegavati ugljeni hidrati jer oni dovode do najvećeg porasta nivoa glukoze u krvi.

Takođe, bilo bi dobro da znate glikemijski indeks određenih namirnica, kako biste lakše mogli da ih kombinujete i da sami napravite svoj jelovnik. Preporučuje se i da se više puta u toku dana konzumiraju manji obroci, kao i da pauza između obroka bude najmanje 3-4h. Naročito se preporučuju šetnje posle obroka, kako bi šećer lakše došao do mišićnih ćelija i tamo se potrošio. Bilo da je u pitanju trudnički dijabetes ili ste samo netolerantni na laktozu, u svakom slučaju morate promeniti životne navike i na taj način sprečiti pojavu šećerne bolesti. Uz uravnoteženu ishranu i redovnu fizičku aktivnost, neophodna je i redovna kontrola glukoze u krvi, a lekovi za snižavanje šećera u krvi se mogu uzimati samo pod nadzorom lekara.

Šecerna bolest koji su simptomi i kako se leči

Šta je makrobiotika

20. март 2016.

OSNOVNE INFORMACIJE

Malo istorije

Još je otac zapadne medicine, Hipokrat opisujući ljude koji su bili zdravi i dugovečni upotrebljavao termin makrobiotika. Sam ovaj termin sastoji se od dve reči koje, prevedene sa grčkog, označavaju veoma širok (macro) pogled na život (biotics). I mnogi drugi filozofi i pisci Staroga i Srednjeg veka koristili su izraz makrobiotika da bi opisali način života koji vodi ka dugovečnosti i dobrom zdravlju a sve uz pomoć jednostavne i dobro kombinovane hrane.

Hipokrat C.W.Hufeland Žorž Osava Mičio Kuši

U osamnaestom veku nemački filozof i lekar C.W.Hufeland napisao je knjigu „Macrobiotics or the Art of Lengthening Life“ (Makrobiotika ili Umetnost produženja života). U dvadesetom veku Žorž Osava (1893-1966) je veoma mlad započeo proučavanje različitih sistema poboljšanja zdravlja. Njegov brat, dve sestre i majka umrli su mladi. Suočen sa tuberkolozom u terminalnom stadijumu izgubio je svaku iluziju da će mu medicina pomoći. U to vreme zapadna medicina je potpuno potisnula staru orjentalnu medicinu donoseći potpuno drugačiji sistem lečenja od onoga koji je vekovima primenjivan u Japanu. Osava je započeo proučavanje stare orjentalne medicine i u njoj je pronašao sasvim drugačije viđenje zdravlja i bolesti. Segan Isiduka sa kojim se susreo u vreme svojih proučavanja izuzetno je uticao na mladog Osavu koji se čuvenom lekaru obratio za pomoć. Posle određenih instrukcija i striktnog pridržanja propisanog sistema života i ishrane – bio je izlečen od tuberkoloze! Posle ovog čudesnog izlečenja Osava odlučuje da život posveti orjentalnoj medicini i pomoći drugim nevoljnicima. I nastavio je neumorno proučavajući godinama medicinske sisteme starih naroda (naročito Kine i Indije) i „vraćajući u život“ znanje zagubljeno u ubrzanom tehnološkom razvoju koji je zahvatio čitav svet. U isto vreme, radio je i sa bolesnim ljudima (sa velikim uspehom) kao i sa mladim ljudima zainteresovanim da se ponovo pronađeno znanje proširi. Njegov učenik Mičio Kuši (rođen 1926. godine) je danas njegov najpoznatiji učenik čiji se doprinos ogleda u tome što je makrobiotički stil života uspeo da populariše na zapadu (pre svega SAD).

Makrobiotičke preporuke

Makrobiotika preporučuje korišćenje tradicionalnih namirnica za ishranu a to su: integralne žitarice, mahunarke, lokalno gajeno povrće, kao i umerene količine bele ribe. Umesto šećera za koji se danas pouzdano zna da je više otrov nego hrana, makrobiotika predlaže upotrebu tradicionalnih zaslađivača kao što su ječmeni i pirinčani slad i drugi zaslađivači od žitarica. Tu je još i upotreba nerafinisane morske soli kao i hladno ceđenih nerafinisanih ulja. Male količine morskih algi, koje su izuzetno bogate mineralima i mikroelementima, zaokružuju hranljivu vrednost makrobiotičkog tanjira.

Osnovne preporuke makrobiotike primenjivale su gotovo sve civilizacije hiljadama godina, ali u zadnjih pola veka nagli razvoj i primena nauke i tehnologije naročito u oblasti uzgoja, obrade i pripreme namirnica, doveli su do dramatičnog odstupanja od ovih preporuka. Rezultat je astronomsko povećanje broja obolelih od raznih, naročito degenerativnih, bolesti kao i opšti pad nivoa zdravlja. Čitave nacije su bolesne, i taj trend se nastavlja i pored gomile novih lekova koji su pronađeni u poslednjih pedeset godina. Paradoks: što više lekova to više bolesti. Makrobiotika je, za razliku od savremenih lekova, usmerena na lečenje uzroka koji su doveli do neke bolesti a ne posledica. I to je tajna njenog uspeha.

Program ishrane u makrobiotici je usmeren ka pojedincu. Nema univerzalne dijete koju mogu svi primenjivati vec se svaki slučaj pojedinačno razmatra i tretira. Dve osobe obolele od iste bolesti neće biti tretirane na identičan način već će se u obzir uzeti individualne razlike i uzroci (često različiti) koji su doveli do bolesti. Zato je, bez preciznih smernica iskusnog makrobiotičara često nemoguće iskoristiti svu moc koju jedan takav program pruža.

Sigurno se pitate, šta makrobiotika može konkretno vama da ponudi? Dakle, ukoliko prihvatite preporuke makrobiotike i date joj šansu možete vrlo brzo da očekujete sledeće: ukoliko ste gojazni – smanjenje telesne težine (do 12 kg mesečno), normalizacija sadržaja masti i nivoa holesterola u krvi kao i normalizacija krvnog pritiska; normalizacija varenja i regeneracija organa za varenje; poboljšanje svih vitalnih funkcija i povećanje kako fizicke tako i psihičke snage; opšte podmlađivanje organizma (koža postaje sveža i ružičasta, bore se smanjuju, celulit nestaje, kosa postaje jača i gušća…). Mnogi bolesnici od degenerativnih bolesti su upravo izlečenje našli u makrobiotici i to za relativno kratko vreme (nekoliko meseci). Ukoliko ste zdravi, za vas ovaj program može da predstavlja jedan razuman način ishrane koji će preduprediti bolest i održati vas u dobroj psihičkoj i fizičkoj kondiciji. Ili što bi rekao jedan bivši bolesnik od teške bolesti a sada makrobiotičar: „Ceo smisao, poenta makrobiotike je u tome da stavite svoj život pod vlastitu kontrolu, a potom sami njime upravljate.“

Biljka podbel čaj kao lek za pluća

20. март 2016.

Podbel biljka olakšava respiratorne tegobe i neizostavan je sastojak mešavina protiv kašlja jer omekšava sluz u bronhijama i pomaže izbacivanje šlajma iz pluća. Njeno lekovito delovanje poznato je fitoterapeutima širom sveta. Ima latinski naziv Tussilago farfara.

Od davnina se podbel čaj koristio u našoj narodnoj medicini za lečenje kašlja, promuklosti i brojne druge bolesti disajnih puteva. Međutim, isto tako on je odličan prirodni lek protiv glavobolje, dijareje, te pomaže kod upale grla. U nastavku saznajte više o ovoj izuzetnoj biljci..

Kako prepoznati konjsko kopito – opis biljke

Podbel je višegodišnja biljka koja se već hiljadama godina koristi u kineskoj narodnoj medicini. U našem narodu je poznata i kao konjsko kopito, a poreklom je iz Evroazije. Raste uz potoke, jarke i nasipe uz obale reka, kao i pored železničkih pruga, a u našim krajevima je prilično rasprostranjena.

Svojim žutim cvetovima, koji se pojavljuju u rano proleće, podseća na blagotvorni maslačak. Stabljike od 15 cm visine izbijaju u ranim prolećnim mesecima, na njima se nalaze ljuspasti listovi, prekriveni mekim dlačicama. Svaki list je u obliku potkovice, s gornje strane zelen, a na naličju srebrnobeli.

Karakteristično za podbel jeste i to da listovi rastu nakon cvetanja i prilegnuti su uza zemlju. Prilikom sakupljanja treba birati listove veličine dlana, čiste i bez zemlje na njima. Pre sušenja ne treba ih prati već samo što bolje usitniti, jer se na taj način ne gube dragocena lekovita svojstva.

Podbel biljka je dobar izvor gvozđa, kalijuma, natrijuma i sumpora, kao i vitamina A, B i C, kog najviše ima u listovima. Takođe, svi delovi biljke obiluju sluzima, sadrže tanin, galnu kiselinu, inulin, holin, jabučnu i vinsku kiselinu. Cvetovi konjskog kopita sadrže fitosterol, koji je po hemijskoj strukturi sličan holesterolu.

Prirodni lek za bronhitis i astmu

Podbel čaj ima daleko veću primenu u narodnoj nego konvencionalnoj medicini. Smatra se najboljim prirodnim lekom za respiratorne tegobe, te je neizostavan u čajnim mešavinama protiv kašlja, jer omekšava sluz u bronhijama i pomaže iskašljavanje.

Čaj od podbela podstiče izlučivanje sluzi i smiruje upale, te pomaže u lečenju bronhitisa i zapaljenja plućne maramice, a pokazao se i kao izvrsno sredstvo za ublažavanje, smirivanje napada i lečenje astme.

Povezano: kako lečiti bronhijalnu astmu

Ovaj lekoviti pripravak koristi se za ispiranje usta i grla. Takođe, on blagotvorno deluje u slučaju pneumokonioze, to jest prašine u plućima.

Umiruje creva i zaustavlja proliv

Ova lekovita biljka ima antiupalna, antioksidativna i antibakterijska svojstva. Dokazano je da čisti krv i pospešuje izbacivanje suvišne tečnosti iz tela.

Zahvaljujući kombinaciji sluzi i tanina u svom sastavu, podbel čaj je dobar lek za dijareju. Povoljno deluje na zdravlje creva i čir na želucu, te ublažava simptom iritabilnog kolona i ulcerozni kolitis.

Prirodni melem za kožu

Antimikrobna svojstva čine ovu biljku pogodnom i za lečenje upale bešike i drugih infekcija mokraćnog sistema. Podbel biljka je, između ostalog, blagotvoran prirodan lek za negu i lečenje kože. Njena lekovita svojstva ubrzavaju zarastanje rana, a efikasano deluje i u slučaju ekcema, čireva i kod uboda insekata.

Smanjuje oksidativni stres na koži i čini je mladom. Osim toga, visok sadržaj sluzi pomaže u borbi protiv peruti, a povoljno deluje i na suvu i masnu kosu.

Kako se pravi podbel čaj

Pripremili smo vam nekoliko fenomenalnih recepata, koje bi definitivno trebate da probate. NAPOMENA: pre primene bilo kog preparata, posavetujte se sa vašim lekarom.

Čaj od podbela protiv kašlja

Pomešati jednake delove listova i cvetova podbela sa cvetovima divizme, plućnjaka i listova bokvice. Dve kašičice mešavine preliti sa 2,5 decilitatra proključale vode, poklopiti i ostaviti da odstoji neko vreme. Dnevno piti tri šolje čaja, polako u manjim gutljajima. Po želji zasladiti domaćim medom.

Izvanredan napitak za iskašljavanje

Ukoliko imate problema sa nagomilanom sluzi u bronhijama i plućima, koju ne možete iskašljati, preporučuje se sledeći podbel čaj:

Pomešati po 25 g listova belog i crnog sleza, podbela i ploda komorača, pa punu kašiku mešavine preliti sa šoljom provrele vode, poklopiti i ostaviti malo da odstoji. Potom procediti i popiti toplo. Čaj od podbela zaskladiti medom i piti četiri do pet puta u toku dana.

Čajna mešavina za ublažavanje astme

Pomešati po 20 g anisa i cveta podbela sa 60 g podbelovih listova. Tri supene kašike mešavine kuvati desetak minuta u pola litre vode, pa ostaviti preko noći da odstoji. Piti u toku sutrašnjeg dana umesto vode.

Cigarete protiv bronhijalne astme

Evo još jednog interesantog recepta:

Pomešati po 20 g kukuruzne svile, lista i cveta metvice, list podbela, tatule i bunike, pa poprskati rastvorom kalijum-nitrata(2,5 grama u 2 deci vode). Pušiti jednu do dve cigarete dnevno po potrebi. Ovo je recept čuvenog akademika dr Jovana Tucakova.

Rešenje protiv opadanja kose

Podbel čaj u kombinaciji sa nevenovim cvetovima, postiže dobre rezultate u lečenju alopecije.

Evo kako se priprema:

Pomešati 20 grama korena podbela i 10 g cvetova nevena. Mešavinu preliti litrom ključale vode i ostaviti da vri oko 15 minuta. Potom što bolje procediti, pa toplim čajem dva puta nedeljno istrljati glavu.

Za zaustavljanje proliva

Pomešati po 20 g semena piskavice, lista nane i cveta podbela, belog i crnog sleza. Četiri kašike preliti
sa 5 decilitara ključale vode, poklopiti i ostaviti da odstoji najmanje dva sata. Ovako dobijen podbel čaj procediti i piti umesto vode.

Ublažite upalu grla

Pomešati po 25 g kamilice, cveta belog i crnog sleza i podbela, pa jednu kašiku mešavine preliti sa 2 decilitra ključale
vode, poklopiti i ostaviti da odstoji dobrih 2 sata. Čajnu mešavinu zatim procediti, mućkati u ustima i na kraju progutati.

Gde kupiti čaj od podbela i cena

Danas podbel čaj lako možete pronaći u biljnim apotekama, pa čak i u bolje opremljenoj prodavnici zdrave hrane. Najbolje je nabaviti billjku u rinfuzi, mada je kao gotov proizvod, ovaj napitak dostupan i u filter vrećicama. Svakako se raspitajte i čitajte deklaracije na etiketama, kako bi ste utvrdili sastav čaja.

Cena nije preterana i ona iznosi 150 dinara za pakovanje od 50 grama (rinfuz), što je složićete se sa nama veoma povoljno. Moguće je poručivanje i putem interneta, što je ujedno i najjednostavnija metoda. Za koju god varijantu se odlučite, preporuka je dobro

Neželjena dejstva podbela

S obzirom na to da biljka sadrži alkaloide koji se slabo rastvaraju u vodi, treba biti oprezan prilikom njegove upotrebe jer deluje hepatotoksično, genotoksično i kancerogeno. Stoga, podbel čaj se može koristiti u strogo određenim dozama i od tri do četiri šolje dnevno najduže mesec dana.

Ovi alkaloidi štetni su i za jetru, te se korišćenje ne preporučuje osobama koji imaju problema sa tim organom. Takođe, čaj od podbela u trudnoći nije preporučljiv, a ne smeju ga piti ni deca mlađa od dve godine i dojilje.

Uzgoj i sadnja pasulja

20. март 2016.

Pasulj je jednogodišnja biljka koja pripada porodici mahunarki i i ima veliku hranljivu vrednost. Pasulj se smatra najrasprostranjenijom mahunarkom na svetu, koja je dostupna tokom cele godine i koja se može naći u mnogo različitih sorti. Još od najstarijih vremena pasulj se koristio u ishrani, kako zbog svog prijatnog ukusa, tako i zbog mnoštva zdravstvenih koristi koje ima. Iz Amerike je pasulj donet u Evropu u 16. veku, a danas je popularan u tradicionalnim kuhinjama širom sveta. Kao i za svaku kulturu, za uzgoj pasulj je potrebno obezbediti određene uslove koji će omogućiti kvalitetan prinos.

U nastavku teksta možete saznati nešto više o sadnji i uzgoju pasulja i o tome koji su uslovi neophodni da bi ova kultura ostvarila dobre prinose.

Uzgoj i sadnja pasulja

Sadnja pasulja

U našim uslovima pasulj je najbolje saditi u drugoj polovini aprila. Najbolje bi bilo sačekati da dnevne temperature vazduha budu više od 15 stepeni, a da zemljište gde će se pasulj saditi dostigne temperaturu od 10 stepeni. Na taj način će se steći idealni uslovi za setvu pasulja. Seme pasulja se uglavnom seje na 3-5 cm dubine, mada to najviše zavisi od vremena setve, od toga koliko je seme krupno, kao i od tipa zemljišta i od njegove vlažnosti. Pasulj može da se seje ručno u redove ili pomoću mašina. Ukoliko je u pitanju pasulj koji ima krupno seme, biće potrebno oko 100-140 kg/ha, a ako je reč o pasulju sitnog ili semena srednje veličine, onda je potrebno 80-110 kg semena po hektaru.

Pri sadnji pasulja naročito treba voditi računa da se izabere čisto seme dobre klijavosti i odgovarajuće vlažnosti. Preporučuje se da se seme pred setvu tretira preparatom Azotofiksin, koji dokazano povećava prinos pasulja. Za 100 kg semena pasulja biće dovoljno svega 0,5 kg ovog preparata, koji je potrebno rastvoriti u 1 litru vode. Preparat se nanosi na seme neposredno pre setve, a to se vrši u nekoj zamračenoj prostoriji. Nakon toga, seme se izlaže direktnoj sunčevoj svetlosti i na taj način se ubijaju štetne bakterije.

Uzgoj pasulja

Zemljište. Zemljište na kojem će se uzgajati pasulj mora biti plodno, rastresito i bogato humusom. Treba izbegavati zbijena i kisela zemljišta koja imaju visok nivo podzemne vode. Takođe, pasulj nikako ne treba gajiti na zemljištu na kojem je prethodne godine korišćen neki od preparata na bazi aminotriazina, jer ostaci takvih preparata mogu negativno uticati na rast i razvoj biljaka.

Temperatura. Za uzgoj pasulja potrebno je dosta toplote, a najmanja temperatura koja je potrebna za klijanje je između 8 i 10 stepeni, dok temperature ispod 1 stepena mogu uništiti useve. Ipak, temperature ne bi trebalo da budu ni previše visoke, jer može doći do opadanja cvetova.

Navodnjavanje i orošavanje. Redovno navodnjavanje je neophodno za uzgoj pasulja. Pasulj je potrebno navodnjavati u toku celog vegetacionog perioda, a u toku sušnih perioda potrebno je pojačano navodnjavanje. Pravilno navodnjavanje može znatno da poveća prinose. Takođe, i samo orošavanje useva tokom cvetanja ili stvaranja mahuna može pozitivno uticati na prinose. U tom slučaju biće potrebno svega 5 mm vode po hektaru.

Obrada zemljišta. Pre svega, važno je znati da su najbolji predusevi za gajenje pasulja strna žita i okopavine, a sam pasulj kasnije može biti odličan predusev za kulture koje se gaje posle njega. Obrada zemljišta najviše zavisi od preduseva, pa ako je predusev bilo strno žito, onda je potrebno izvršiti zaoravanje strništa. Tek kasnije u jesen pasulj se ore na punoj dubini (30-35 cm), na šta odlično reaguje. Na proleće se zatvara brazda i vrši se priprema pred setvu uz pomoć setvospremača.

Đubrenje. Najpre treba izvršiti hemijsku analizu zemljišta, a za to je važno zadužiti neko stručno lice. Na taj način ćete pružiti biljkama izbalansiranu ishranu i nećete trošiti novac na nepotrebna đubriva. Pošto pasulj pripada grupi leguminoznog povrća koje može da asimilira azot iz vazduha, onda treba birati đubriva koja sadrže manje ovog minerala. Predusev treba đubriti stajnjakom.

Kultiviranje i prihranjivanje. U zavisnosti od potreba, izvode se 2 ili 3 kultiviranja. Kultiviranjem se uništavaju korovi i razbija se pokorica, tako da je kultivaranje najbolje vršiti oko 10 dana nakon nicanja, jer tada su biljke elastičnije i neće se lomiti. Drugo kultiviranje treba kombinovati sa prihranjivanjem zemljišta, a treće kultiviranje se izvodi pre početka cvetanja.

Zaštita. Zaštita kulture od raznih štetočina i bolesti se obavlja uglavnom preventivno, ali najbolje je konsultovati se sa stručnim licem. Ono što je od ključne važnosti jeste da se seje seme koje je zdravo i tretirano fungicidima i da se primenjuje višegodišnji plodored. Takođe, biljke se ne smeju saditi previše gusto da bi moglo da se obezbedi provetravanje i da se ne bi razvile infekcije. Pri pojavi prvih simptoma oboljenja na biljkama potrebno je koristiti fungicide i ostale hemijske mere zaštite, a sve zaražene ostatke biljaka potrebno je uništiti.

U Srbiji se pasulj danas kao čist usev uzgaja na preko 20 000 hektara, a gaji se često i u kombinaciji sa kukuruzom. Kada su združeni usevi kukuruza i pasulja, onda se setva ove dve kulture vrši u naizmeničnim redovima ili u istom redu. Ono što je od velikog značaja pri ovakvom gajenju jeste da se kukuruz ne sme sejati gusto i da se mogu gajiti visoke, ali i niske sorte pasulja. U proseku će biti potrebno oko 50 kg semena pasulja po hektaru. Ipak, združeni uzgoj kukuruza i pasulja se ne preporučuje jer na taj način najčešće dolazi do smanjenih prinosa oba useva, a potrebno je i dosta radne snage pri ručnoj berbi.