Foto: Profimedia
Pijenje alkoholnih pića, kao i sam problem alkoholizma, znatno više se vezuje za muškarce i time se nepravedno ostavlja po strani da i ovaj problem muči žene. Rizična konzumacija alkohola za žene definiše se kao dnevni unos čistog alkohola veći od 20 g (oko 0,2 l vina, ili 0,4 l piva).
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u odnosu na šezdesete godine 20. veka, danas je broj žena koje prekomerno piju alkohol više nego dvostruko veći, saopštila je Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti, piše Tanjug, a prenosi B92 5. maja 2014. godine.
„Prema svetskim istraživanjima, 3 odsto populacije pati od alkoholizma, a procenjuje se da u Srbiji ima oko 250.000 alkoholičara“, navodi u saopštenju dr Aleksandar Vujošević, direktor Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti.
On dodaje da alkoholizam kod žena predstavlja poseban socijalno-medicinski problem, s obzirom na to kakvu biološku ulogu one imaju, kao i na to kakvu ulogu žene imaju u porodici i društvu.
„Tokom 2013. godine od ukupnog broja bolnički lečenih alkoholnih zavisnika u našoj ustanovi, oko 15 odsto bile su žene“, upozorava dr Vujošević.
On je objasnio da žene počinju da piju znatno kasnije, a ono što ih razlikuje u odnosu na muškarce jeste da najčešće piju same, krijući se od svih.
Nagomilani stres je često glavni okidač za početak pijenja, što jasno govori da je alkoholizam kod žena simptomatski, odnosno znak nekog drugog poremećaja, kao i „ventil“ za oslobađanje od problema i napetih situacija, što vremenom dovodi do uspostavljanja zavisnosti.
Praćenjem alkoholizma kod žena, uočeno je da starije žene najčešće piju vino, dok mlađe žene i devojke podjednako vole da piju vino, pivo i žestoka pića.
Bračni problemi, usamljenost, neraspoloženje, manjak samopoštovanja, navike i odnos prema alkoholu stečene u porodici u velikoj meri utiču na nastanak i razvoj alkoholne zavisnosti kod žena.
Kliničkim istraživanjima je potvrđeno da je organizam žene osetljiviji na toksično dejstvo alkohola od muškog organizma.
Žene najčešće karakteriše niži rast, manja telesna težina, veći procenat masnog tkiva, kao i manji procenat vode u njihovim telima, u odnosu na muškarce.
Prekomerno konzumiranje alkohola dovodi do oštećenja zdravlja u većem procentu kod žena u odnosu na muškarce, čak iako piju manje količine alkohola i u kraćem vremenskom periodu.
Takođe, žene češće obolevaju od alkoholnog hepatitisa, dok prekomerno konzumiranje alkohola povećava rizik i od raka dojke, naročito kod žena u menopauzi.
Žene koje prekomerno piju češće obolevaju od kardiovaskularnih bolesti, dok samo opijanje povećava i rizik da žena postane žrtva nasilja i seksualnog zlostavljanja.
Dok se alkoholizam kod muškaraca u braku prećutno odobrava i pruža mu se odgovarajuća podrška i pomoć, situacija u slučaju žena je potpuno drugačija.
Suprug žene koja ima problem sa alkoholizmom, po otkrivanju problema, vrlo često želi da se razvede što pre, bez postojanja svesti da je možda upravo on svojim ponašanjem doprineo tom stanju.
Žene kriju zavisnost, što direktno smanjuje mogućnost da se na vreme jave na lečenje a takođe je karakteristično da žene čiji su muževi alkoholičari češće piju nego druge žene.
Mnoge studije pokazuju da su žene koje su tokom detinjstva bile seksualno zlostavljane pod većim rizikom da će tokom života imati problem sa alkoholom.
Fetalni alkoholni sindrom predstavlja posebno veliki problem, koji je sa porastom broja žena koje prekomerno piju postao sve izraženiji, a ovaj poremećaj ukazuje na specifični oblik telesnih abnormalnosti i mentalne retardacije kod dece čije su majke tokom trudnoće pile.
Procenjuje se da na svetskom nivou 30 do 60 odsto trudnica konzumira alkohol, što za posledicu ima pobačaj i prevremeni porađaj koji se češće javljaju kod žena koje piju tokom trudnoće.
„Kod novorođenčeta rođenog od majke koja ima problem s alkoholom mogu se javiti karakteristične promene crta lica i beba može biti manje telesne težine na rođenju“, kaže dr Nataša Dostanić, rukovodilac Odeljenja za alkoholizam i politoksikomaniju u Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti.
Ona dodaje da oštećenja mozga mogu kasnije dovesti do problema sa učenjem, pamćenjem, kao i do poremećaja pažnje i teškoća u rešavanju problema.
Prema rečima dr Dostanić, pijenje u prva tri meseca trudnoće predstavlja veliki faktor rizika, dok čak i umerena upotreba alkohola u prvih sedam nedelja trudnoće može dovesti do pojave nekih od simptoma fetalnog alkoholnog sindroma, ističe Dostanićeva.
„Pijenje je postalo redovna praksa na svim vrstama proslava i tako najčešće počinje, a kasnije se nastavlja sa željom da se pobegne od stresa i svakodnevnice“, ističe dr Dostanić i dodaje da je dodatni problem velika tolerantnost društva prema alkoholu i zato je neophodno apelovati na žene koje prekomerno konzumiraju alkohol, ali i na članove njihovih porodica, da se po otkrivanju problema što pre sa počne lečenje.
