Foto: Profimedia

Stručnjaci predviđaju da će ovog leta krpelji i komarci biti velika opasnost jer prenose mnoge bolesti.

Pukovnik prof. dr Radovan Čekanac, epidemiolog i pomoćnik načelnika Vojnomedicinske akademije, objasnio nam je koje mere prevencije treba primeniti i kakva se terapija koristi ako ubod ostavi posledice.

Krpelj se hrani krvlju životinja i čoveka. U prirodi ih ima na travi, žbunju i drveću. Aktivni su u proleće i leto, a posebno u maju i junu. Ubod krpelja je bezbolan tako da se primeti tek pošto se prikači za kožu jer mesto uboda počinje da svrbi. Krpelj može ostati u koži i više dana, sve dok se ne nasisa krvi, posle čega napušta domaćina.

Šta kad krpelj ubode:

1. Ako primetite krpelja u koži, javite se lekaru da ga što pre ukloni.

2. Ako ste u Beogradu, donesite krpelja na Institut za epidemiologiju da bi se ispitalo da li je zaražen. Radno vreme je od 7.30 do 15.30, a uput nije potreban.

3. Ukoliko je krpelj zaražen, idite lekaru.

4. Obavezno pratite svoje zdravstveno stanje mesec dana posle uboda. Ako vam se bilo gde na telu pojavi crvenilo, poraste vam temperatura, zabole vas glava, mišići i zglobovi, uvećaju vam se limfne žlezde, javite se lekaru. Krpelji mogu biti prenosioci više zaraznih bolesti, a u našoj zemlji je dokazano samo prenošenje lajmske bolesti. Njen uzročnik se zatiče u telu više vrsta krpelja, mada ima i onih koji nisu prenosioci bolesti.

Važno je pravilno i blagovremeno izvaditi krpelja iz kože. Ne znači svaki ubod zaraženog krpelja prenošenje infekcije jer ona zavisi od više faktora. Što je duže zaraženi krpelj boravio u koži, to je veći rizik od obolevanja. Smatra se da zaražene odrasle jedinke u koži treba da provedu više od 24 sata da bi prenele infekciju, dok kod mlađih krpelja to vreme može da bude i svega nekoliko sati.

Ako ne možete da odete lekaru, krpelja izvadite pincetom, ali po mogućstvu da obuhvatite i rilicu, i lagano povucite naviše. Mesto uboda obavezno dezinfikujte alkoholom. Ukoliko niste uspeli da odstranite celog krpelja, zaostali deo izvucite pomoću sterilisane igle. Krpelja nikako ne smete čupati niti na njega stavljati neko hemijsko sredstvo ili izvor toplote (alkohol, benzin, ulje, lak za nokte, upaljena cigareta). Sve to može provocirati krpelja da se uvuče još dublje pod kožu ili da izbaci svoj crevni sadržaj i time ubrza prenošenja infekcije.

Iako u našem narodu postoji izreka da „od komarca ne treba praviti magarca“, treba znati da je to vrlo opasan insekt, jer je u svetu veliki broj ljudi umre upravo zbog zaraze dobijene od komarca. Brojne su bolesti za koje je dokazano da ih prenosi: malarija, žuta groznica i denga groznica, razne vrste encefalitisa.

Virusne bolesti koje prenose razne vrste komaraca ima sve više, što ne čudi jer je odavno poznato da su virusi „svetski putnici“. Ako imamo u vidu klimatske promene i intenzivan saobraćaj, ne treba isključiti mogućnost da se neke od tih bolesti u doglednoj budućnosti pojave i kod nas.

Pročitajte na sledećoj strani kako da se se zaštitite i izbegnete ujed ovog insekta…

Foto: Shutterstock

Sindrom hroničnog umora (SHU) predmet je stalnih sporova među lekarima – neki su ubeđeni da je bolest virusnog porekla i okrivljuju virus herpesa, dok drugi smatraju da je izazivač stres.

Većina naučnika se slaže da se jedan od uzroka krije u načinu života pacijenta – u stalnom stresu i ubrzanom životnom tempu. Suviše velika odgovornost koju preuzimaju na svoja pleća, želja da budu prvi, nezamenljivi za okolinu – možda to i jesu pretpostavke razvoja depresije i hroničnog umora? Upravo 80-ih godina, kada su naučnici počeli da govore o epidemijama SHU, primećena je sledeća tendencija (karakteristična i za muškarce i za žene): raditi duže, bolje, intenzivnije nego što je to zaista neophodno da se ne ostane bez posla. Ne sme se isključiti ni pretpostavka da je sindrom hroničnog umora u određenoj meri zaštita organizma od okolnosti koje od čoveka zahtevaju izdržljivost mašine. Očigledno je da preterani zahtevi koje postavljaju sami sebi, ambicija i želja da se dokažu za mnoge mogu biti pokretač. To im nesumnjivo poboljšava materijalnu situaciju, ali šteti zdravlju. Upravo među takvim ljudima veliki je broj pacijenata sa SHU.

Smatra se da su žene sklonije sindromu hroničnog umora, pri čemu je najopasnije doba od 25 do 45 godina, što je u vezi i sa specifičnim hormonskim, emocionalnim i vegetativnim reakcijama. Psiholozi karakterišu predstavnice te grupe kao energične mlade žene, povišene ranjivosti i osetljivosti, sa izraženim osećajem odgovornosti. Ipak, od ovog sindroma može da se razboli čak i malo dete. Stručnjaci koji smatraju da se SHU češće sreće kod ljudi koji se suviše trude na poslu dodali su ovoj bolesti termin „yuppie flu” (japijevska groznica).

Običan umor nije bolest, već prirodna reakcija organizma na premor, signal da mu je neophodan odmor. Ali sindrom hroničnog umora je nešto drugo. To je bezrazložan, vrlo izražen, iscrpljujući umor, koji ne prolazi ni posle odmora. SHU se lako maskira i izgleda kao neka druga bolest, zato ga nije lako prepoznati.

Na sledećoj strani, pročitajte više o simptomima, dijagnozi i lečenju.

Foto: Shutterstock

Virusi su deo svakodnevnice, stalno prisutni kao pretnja zdravlju. Ove sićušne tvorevine sastavljene su samo od genetskog materijala, obavijenog proteinskom kapsulom. Kad inficiraju čoveka, počinju da se razmnožavaju velikom brzinom. Ako je imunitet oslabljen, ćelije „čuvari” ne mogu više da ih uništavaju, pa se javlja bolest.

Antibiotici su, u principu, potpuno beskorisni u borbi protiv virusa. Danas postoji samo nekoliko zvaničnih lekova protiv njih (aciklovir protiv herpesa, AZT protiv side i interferon, protein koji stvara i sam organizam), ali svi izazivaju nuspojave koje narušavaju zdravlje. Zato se u borbi protiv ovih „opasnika” često okrećemo prirodi, odnosno lečenju biljem i odgovarajućim namirnicama.

Evo kratkog izbora biljaka koje mogu da vam pomognu u lečenju virusnih oboljenja, i čija je lekovitost i naučno dokazana.

1. Ehinacea

Ehinacea je najpoznatija antivirusna lekovita biljka, poreklom iz Amerike. S obzirom na to da jača i stimuliše imuni sistem, korisna je u borbi protiv virusa i bakterija.

Dokazano je da ehinacea efikasno deluje kod akutnih infekcija disajnih puteva, uključujući i grip, prehladu, bronhitis, sinusitis, tonsilitis i upalu uva.

Uzimanje ehinacee preporučuje se već kod prvih simptoma bolesti.

Međutim, pošto je i prirodni „antibiotik”, kao takva ima ograničeno dozvoljeno vreme korišćenja – ne više od osam nedelja u kontinuitetu.

2. Mačja kandža 

Takozvana „mačja kandža” (Uncaria tomentosa), između ostalog ima i sposobnost da uništava viruse i ublažava upale. Ova biljka deluje i na imunološki sistem jer podstiče stvaranje limfocita, kao i jačanje njihove aktivnosti. Poznato je da su limfociti, ili bela krvna zrnca, najvažniji borci u borbi protiv virusa.

3. Maslina

Zahvaljujući tome što sadrži elenolnu kiselinu koja koči stvaranje enzima potrebnih virusima za prodiranje u zdrave ćelije organizma, maslina je korisna u borbi protiv ovih neprijatelja. Naime, usporavanjem umnožavanja virusa, supstance iz lista masline daju organizmu dovoljno vremena da krene u napad.

List masline koristan je u lečenju herpesa i drugih virusnih oboljenja, gripa i prehlade, ali i gljivičnih infekcija, hroničnog umora i alergija.

Ne preporučuje se njegovo korišćenje istovremeno sa uzimanjem antibiotika jer može da poništi njihovo dejstvo.

4. Crni kim

Drevni faraoni smatrali su ulje crnog kima lekom protiv svih bolesti. S druge strane, više od dve stotine modernih istraživanja potvrdilo je lekovito dejstvo ove biljke.

Zbog svog bogatog hemijskog sastava (sadrži preko sto aktivnih sastojaka), crni kim utiče na širok spektar bolesti.

Blagotvorno deluje na disajni i mokraćni sistem, i na sistem za varenje. Jača imunitet, leči bronhitis i hronični kašalj. Daje i odlične rezultate u lečenju alergije i astme.

Pošto deluje kao prirodni antibiotik, koji nema štetnih posledica, u sezoni prehlada i gripa mogu da ga uzimaju i deca.

5. Eukaliptus

Zahvaljujući jedinjenjima koja sadrži, ova biljka izuzetno je korisna protiv virusnih infekcija. Može da se koristi u obliku esencijalnih ulja za inhalaciju kod prehlada, kao i za masažu leđa i grudnog koša kod respiratornih infekcija.

Recept za ulje za masažu: Umutiti 125 ml bademovog ulja, 20 kapi esencijalnog ulja eukaliptusa, 20 kapi lavandinog ulja i pet kapi esencijalnog ulja nane. Smesu promešati i sipati u staklenu flašicu. Za jednu masažu dovoljna je jedna kašičica ulja.

6. Tahebo

Tahebo (južnoameričko drvo Pau d’Arco) jedna je od najefikasnijih lekovitih biljaka za jačanje imuniteta. U obliku kapsula, tableta, tinkture ili čaja može značajno da ojača imunitet u slučajevima gripa i prehlada, sindroma hroničnog umora, bronhitisa ili HIV infekcije.

Zbog protivupalnih svojstava koristan je kod akutnog bronhitisa sa simptomima upale disajnih puteva i bola u mišićima. Lokalna primena tinkture taheba može, između ostalog, i da ukloni bradavice na površini kože.

7. Mandarina

Bogata je vitaminima A, C i B, i značajan izvor folne kiseline, bioflavonoida i selena. S obzirom na to da sadrže veliku količinu vitamina C, mandarine mogu da pomognu organizmu da nakon bolesti što brže ojača, dok će vitamin A odstraniti ostatke zapaljenja.

Preporučuje se korišćenje prirodnog soka mandarine i u slučajevima kad duže vreme kašljemo ili kijamo. Pošto smanjuje nadražaj sluzokože, zahvaljuljući sadržaju vitamina A brže i lakše ćete prebroditi najkritičniji period.

Ako ste prehlađeni, u oceđenu mandarinu dodajte malo soka od limuna.

8. Beli i crni luk

Beli luk je najbolji prirodni antibiotik među povrćem. Pokazalo se da su njegovi sastojci među najboljima za uništavanje bakterija i virusa, jačanje imuniteta, smanjenje količine holesterola u krvi i snižavanje visokog krvnog pritiska.

9. Matičnjak

Veoma prijatan kao čaj, posebno u kombinaciji sa majčinom dušicom, ruzmarinom i žalfijom. Na prve znake prehlade možete početi da ga pijete umesto vode.

10. Đumbir

Koristi se čaj od svežeg korena đumbira, ili đumbir u prahu koji se stavlja u razne napitke. Recept za spuštanje temperature:  Potrebno je: dve kašičice svežeg korena đumbira, jedna kašičica suve nane, kašičica suvog cveta zove. Ovu mešavinu preliti sa 250 ml vrele vode, poklopiti i ostaviti da stoji deset minuta. Nakon toga procediti i piti. Dozvoljen je jedan litar dnevno.

11. Žalfija

Služi za ispiranje usta i grla jer uništava viruse. Može da se pije i kao čaj, i to u neograničenim količinama, ako se pomeša sa cimetom i lovorovim listom.

12. Pečurke

Reiši, šiitake i maitake pečurke imaju odlično antivirusno dejstvo, a možete ih pronaći u prodavnicama zdrave hrane. Njihovo antivirusno delovanje sastoji se u sposobnosti podsticanja organizma da stvara interferon koji predstavlja osnovnu materiju za borbu protiv virusa.

Sok od reiši pečuraka podstiče imuni sistem, čisti organizam od otrova, deluje protiv virusa i bakterija, regeneriše ćelije i organizmu vraća ravnotežu.

Ova svojstva pečuraka nedavno su potvrdili i rezultati istraživanja grupe američkih naučnika. Naime, ako su redovno na trpezi, imuni sistem jača, pa virusi i razne infekcije nemaju mnogo prilike da se razviju, kažu stručnjaci.

Pripremila: Vesna Stanimirović

Foto: Shutterstock

Osmi beogradski samit interventnih kardiologa (BASICS+) nastavlja se danas u hotelu M „Best Western“ u Beogradu, a u angiosalama u Kliničkom centru Srbije, KC Niš i KBC „Bežanijska kosa“ tokom dana biće obavljeno 14 najkomplikovanijihi koronarnih intervencija.

Skup će trajati do 26. aprila, a na njemu učestvuje oko 500 interventnih kardiologa, od tog broja 120 dolazi iz inostranstva, među kojima su najbolji stručnjaci za ovu oblast iz Kine, Japana, Rusije, Italije, piše Tanjug 24. aprila 2014.godine.

Tokom BASICS-a u šest centara biće zbrinuto 35 najkomplikovanijih pacijenata, kojima kardiohirurzi klasičnim operacijama nisu mogli da pomognu, zbog brojnih pridruženih bolesti.

Intervencije će se raditi u Kliničkom centru Srbije, Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, KC Niš, Zdravstvenom centru Valjevo, KBC Bežanijska kosa i Zvezdara.

Osim standardnih koronarnih intervencija – otpušavanja hronično začepljenih arterija i zatvaranja otvora na srcu, na BASICS-u će se prvi put ove godine izvoditi i dve nove intervencije – ugradnja veštačkih zalistaka (TAVI) kroz krvni sud i zatvaranje aurikule, kesastog produžetka leve pretkomore (LAAC), bez otvaranja grudnog koša.

U Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje biće urađene tri ablacije- uklanjanje apsolutnih aritmija koje nastaju u levoj pretkomori srca hlađenjem na minus 45 stepeni.