Foto: Shutterstock

Nova, bionička ruka! Izlečenje HIV-a kod novorođenčeta zaražene majke! Suplementi koji će nam omogućiti da smršamo brže nego ikada… medicinska čuda su ono o čemu rado čitamo i što će, maštamo, i nama pomoći kad nam radikalna zdravstvena pomoć bude bila potrebna.

Međutim, premda nam se čini da mnogo (čak i previše?) znamo o svim dostupnim lekovitim i blagotvornim namirnicama i stilu života, neuporedivo ređe smo spremni da od sebe zahtevamo čuda. Takav je i utisak američkog neurohirurga dr Sandžaja Gupte koji u članku u časopisu „O, Opra“ za februar 2014. godine navodi: „toliko se usredsređujemo na probleme lečenja kao što su troškovi medicinskih usluga i novi lekovi da zaboravljamo jednostavniju, manje invazivnu i često mnogo pristupačniju alternativu, a to je sprečiti bolest“.

Zato nas dr Gupta, inače poznat po višestrukim nagradama EMI koje mu je CNN dodelio kao medicinskom dopisniku, poziva da svakog dana uradimo nešto drugačije kako bismo iznenadili i ojačali um i telo.

Nova rešenja mogu biti krajnje radikalna, kao što je nabavka radnog stola za kojim se stoji umesto da sedimo (o jednom takvom modelu, pročitajte ovde), a mogu biti i – na prvi pogled – sasvim „obična“, kao što je redovno trčanje. Ne zanemarujte i ne ignorišite dobrobiti koje ova jeftina i pristupačna rekreacija može da vam pruži. Nije tu reč samo o doterivanju linije. Trčanje jača imuni sistem, smanjuje rizik od srčanog udara, snaži samopouzdanje, ublažava stres i brzo i snažno deluje na simptome depresije! Ako biste sutra pročitali da je medicina ponovo napravila čudo i kreirala jedan lek koji ima sva ta dejstva u maloj piluli, da li biste odmah požurili da je nabavite?

Nemojte dozvoliti da vas neki teži zdravstveni problem oštro podseti da ste mogli na vreme da prekinete s pušenjem i da simptome uznemirenosti treba ublažiti prirodnim sredstvima. Genijalne inovacije javljaju se svakodnevno i danas postoji bezbroj velnes strategija koje vam mogu pomoći da budete srećniji, zdraviji i manje anksiozni, da budete svoj medicinski čarobnjak!

Priredila: Marina Takač

Foto: Shutterstock

Tu su da vas teše, ohrabre, razumeju, izgrde… ali uz sve one psihološke dobrobiti koje nam prijatelji nesebično omogućavaju, postoji nekoliko vrlo merljivih, medicinskih razloga da društvene kontakte negujemo s puno pažnje.

Druženje poboljšava aktivne funkcije mozga.

Na druženje možemo gledati baš kao na fitnes za mozak – po jednoj studiji, što češće ljudi ulaze u međusobne interakcije, to im je viši rezultat na kognitivnim testovima. Uz to, istraživanje čiji su rezultati objavljeni u Američkom časopisu za javno zdravlje pokazuju da kod starijih žena rizik od demencije raste kako se kontakti s prijateljima proređuju – 1 kontakt dnevno smanjuje rizik za oko 40 odsto.

Osobe s bogatijim društvenim životom ređe pate od prehlada.

Studija čiji su rezultati objavljeni u Časopisu Američkog medicinskog udruženja pokazuje da ispitanici sa brojnim društvenim vezama – uključujući i kolege na poslu, saradnike honorarce i sve ostale – četiri puta ređe oboljevaju nego oni koji imaju siromašniji društveni život.

Društvene osobe manje pate od stresa.

Tokom studije istraživača s Londonskog univerzitetskog koledža kod ispitanika je meren nivo kortizola – markera hroničnog stresa i to odmah po buđenju kako bi se kontrolisali svi drugi mogući uzročnici. Pokazalo se da su usamljeni ispitanici bili pod jačim stresom i to za oko 20 odsto u poređenju sa ostatkom grupe.

Poveravanje prijateljima snižava krvni pritisak.

Kod pacijenata koji pate od hipertenzije rezultati su bili bolji ukoliko bi redovno poveravali prijateljima svoje probleme. U drugoj studiji, ispitanike su pratili pune četiri godine i pokazalo se da najmanje usamljeni imaju oko 15 odsto niži pritisak od najusamljenijih.

Lepa druženja donose bolji san.

U jednom istraživanju objavljenom u časopisu „Psihologija“, naučnici su pratili obrazac spavanja kod grupe studenata i ustanovili da oni s bogatim društvenim životom brže zaspu i ređe se bude tokom noći u poređenju s usamljenim kolegama.

Izvor: Lovesensa.rs

„Brak je neka vrsta lutrije. Možda je on pun pogodak“, savetovala je kneginja Katarina Maruzi svoju 16-ogodišnju sestričinu Nataliju Keško, onog dana kada je devojčica dobila pismo od svoje bake iz Moldavije. Zabrinuta za budućnost unuke, ugovorila joj je upoznavanje sa knezom Milanom Obrenovićem, čiju je Natalija fotografiju dobila od svoje baba-tetke Samarandice Katardži, Milanove babe.

Susret budućeg vladarskog para Srbije, dogodio se u Beču. To je bila ljubav na prvi pogled! Provodadžije su bile zadovoljne.

Nakon toga, mlada Natalija je čeznula za ponovnim viđenjem sa knezom, a on je maštao o braku sa prelepom crnokosom Natalijom, rusko-rumunskog porekla.

Milanovoj majci nije smetalo što njena buduća snaja nije bogata princeza sa velikim mirazom, ali su namesništvo i vlada Srbije smatrali da njihov vladar treba da se oženi „čistokrvnom“ princezom, sa dobrim „pedigreom“, a ne samo iz ljubavi …

Verili su se… čekao se samo trenutak kada će brak biti sklopljen. Ali, prilike na Balkanu im nisu išle na ruku. Knez se spremao za ženidbu, a Srbi su očekivali da krene sa vojskom i pomogne u bosansko-hercegovačkom ustanku.

U dirljivim ljubavnim pismima koja je slao svojoj budućoj nevesti, lakomisleni knez je izjavio da želi da abdicira i život nastavi sa ljubavlju svog života. Odvažna, hrabra i odlučna, kakva je bila do kraja života, mlada Natalija ga je ubeđivala da to ne čini. Bodrila ga je da bude hrabar i da u teškim trenucima bude uz svoj napaćeni narod – kako dolikuje budućem kralju, što je knez žarko želeo da postane.

Na sledećoj strani, pročitajte više o venčanju stoleća.

Najveći problem pri pranju odeće svakako su mrlje, a najnezgodnije su one od žvake ili voska, kao i fleke od masne hrane.

Evo kako možete da ih očisite pre pranja.

Kako biste uklonili vosak ili žvaku sa garderobe ili posteljine, ostavite prvo da se osuši, a zatim skinite sve koliko možete. Preko fleke stavite novinu. Peglom pređite nekoliko puta gore-dole i žvaka, odnosno vosak, zalepiće se na novinu.

Masne fleke koje ostanu posle pranja veša (ili uopšte koje se nađu na vešu) lako ćete ukloniti ako ih pospete dečjim bebi puderom, pa malo sačekate pa puder istresete iz odeće.

Da zavese ponovo budu čisto bele posle pranja, potopite ih da prethodno prenoće u vodi u koju ste stavili prašak za pecivo. Na tri litre vode jedan prašak za pecivo!

Hipnoza je zapravo mentalna budnost, stanje u kojem ste direktno u podsvesti gde su vaše emocije izuzetno jake. U hipnozi, vaše telo je fizički opušteno, ali vaša svest je potpuno budna i prati sve što se dešava. Dakle, dok ste u hipnozi, potpuno ste budni i verovatno svesniji sebe i svojih osećanja nego što ste to bili ikada u svom životu.

O tome da li uz pomoć hipnoze možemo da promenimo negativna uverenja ili loše navike, pa čak i da oslabimo, razgovarali smo sa Tatjanom Beočanin, hipnoterapeutkinjom.

Kako se deluje u hipnozi da se postigne rešenje određenog problema ili promena navike?

– Sugestije su jedini alat kojim se deluje u hipnozi. Spaja se svesno i podsvesno i svesno shvatate šta je to u vašoj podsvesti što vam stvara problem. Tada ste u mogućnosti i da promenite uverenja koja vam više nisu od koristi. Hipnoza vam pomaže da ih se  oslobodite i da putem sugestija, odnosno afirmacija usvojite nova uverenja.

Kako to praktično izgleda?

– Postoji mnogo tehnika hipnoze. Osoba ulazi u hipnozu prateći reči hipnoterapeuta. Prvo radimo na fizičkom opuštanju, a zatim ulazimo u drugačije stanje svesti – u mentalnu budnost. Ovo stanje je najviše nalik meditaciji. Cilj hipnoterapije je da deluje na najdublja uverenja, koja ste stekli kao dete, a koja i dalje u određenoj meri definišu vaš život.

U većini slučajeva praktikujem četiri seanse kroz koje menjamo uverenja, odnos prema konkretnom problemu, pa i sam problem ili naviku. Prvoj seansi prethodi razgovor, i ona je najvažnija. Svaka traje oko sat do sat i po, a radi se na sedam dana.

Da li tokom hipnoze imamo aktivnu ulogu?

– Hipnotizer ima uticaj na osobu koju hipnotiše samo u onoj meri u kojoj mu ona to dozvoljava. Postoje ljudi koji i na hipnozi lažu ili nešto prećutkuju, i koji zapravo nisu spremni da reše određen problem zbog kojeg su došli, pa samim tim ni hipnoterapija na njih ne deluje. Ona nije čarobni štapić kojim mahnete i rešite sve svoje probleme. Ako niste spremni za promenu, ako je dubinski ne želite i ako vam se sugestije ne sviđaju, možete da ih odbijete.

Kao i svaki skeptik, poželela sam i sama da probam hipnozu i da se lično uverim u sve o čemu sam pričala sa Tatjanom. Pokušaću da vam prenesem kako je to izgledalo. Pročitajte više o tome na sledećoj strani.

Foto: Profimedia

Kao bi tepih povratio svoju boju i sjaj, pospite ga sa nekoliko šaka soli, određujući količinu prema njegovoj veličini pa ga smotajte u rolnu i ostavite da prenoći.

Ujutru ga samo dobro istresite. Tepih će ne samo zasijati već i omekšati.

U zavisnosti od mesta na kom se nalaze, bašte imaju različite vrste osvetljenja, od prošaranog svetla ispod drveća gustih krošnji, do predela koji su potpuno osvetljeni suncem u zavisnosti od doba dana.

Ovakva osvetljenja pogodna su za uzgoj i rast širokog spektra povrća, ali neophodno je imati u vidu da za svaku vrstu povrća postoji određeni tip osvetljenja koje prija biljkama i optimalni broj sati tokom kojih biljka treba da bude izložena sunčevoj svetlosti.

Tipovi osvetljenja:

Polovična senka

Pet do šest sati sunca po danu, uglavnom popodne kada je sunce najjače. Bašte koje imaju ovu količinu sunca ujutru smatraju se baštama sa blagom senkom, a biljke kojima prija polovičan hlad pre podne, umesto popodne, neće rasti brzo ni visoko koliko bi trebalo, ali će ipak rasti.

Prošarana senka

Ovaj tip osvetljenja uglavnom je uzrokovan krošnjama drveća koja se nalaze u blizini. Sunce dopire do biljaka, ali u manjoj meri, čak manje nego kod parcijalnog ili poluosvetljenog dela bašte.

Potpuna senka

Bilo da hlad pravi kuća, drveće ili bilo šta drugo, bašte koje su potpuno pod senkom nisu pogodne za uzgoj povrća.

Kada ste odredili koliko vam je bašta osvetljena, možete odlučiti na kom ćete mestu posaditi koju vrstu povrća.

Pročitajte na sledećoj strani koliko sati sunčevog svetla dnevno treba konkretnim vrstama povrća:

Sastojci (za 4 osobe):

• 500 g mlevenog mesa
• sredina od polovine starog hleba
• 3 čena belog luka
• 2 jajeta
• so, biber
• malo aleve paprike

Priprema: Hleb potopite u vodu, pa ga ocedite. Zamesite meso, hleb, iseckani beli luk, jaja, so, biber i alevu papriku.

Vlažnim rukama formirajte šnicle i ispržite ih na zagrejanom ulju.

Poslužite ih uz kuvani sladak kupus, spanać, krompir-pire ili drugo varivo po ukusu.

Vreme pripreme: 35 minuta.

Recepte piše: Marija Jakob

Foto: Profimedia

„Nered je samo odložena obaveza“, tvrdi Barbara Hemfil, stručnjak za organizaciju čija je misija da pomogne pojedincima i organizacijama da se reše „fizičkog, digitalnog, emotivnog i duhovnog nereda“!

Veliki posao, zaista, koji niko pametan ne bi započeo odjednom. Međutim, lakše ćemo se pozabaviti „duhovnim“ vrstama nereda ako prvo fizički svet u kojem boravimo uredimo tako da možemo i da završavamo poslove, ali i da uživamo u životu. Evo kako treba razraditi i primeniti stara, poznata pravila u novim uslovima.

Svaka stvar ima svoje mesto

Zaboravite omiljenu rečenicu „Volim svoj organizovani haos“. Organizovani haos ne postoji. 

Međutim, stara mamina rečenica „stavi svaku stvar na svoje mesto“ biće primenljiva ako, pre svega, zadovoljite osnovni uslov – da svaka stvar, zaista i ima mesto. A „mesto“ ne može da bude „bilo koja polica u dnevnoj sobi ili stočić“, ne može da bude ni „ugao spavaće sobe, iza zavese“. Uglovi moraju biti prazni, kao i ostali delovi poda na kojima stoji nameštaj, da biste mogli lako da čistite i sređujete.

Mesto ne može da bude ni samo „fioka za poštu“. U prepunjenoj fioci biće vam jednako teško da pronađete konkretan račun kao kada bi oni svi bili rasuti u 10 fioka. Važno je da i u fioci imate posebne koverte (od providne plastike ili makar sa providnim jednim delom) koje će služiti za različite račune.

Posebno rešenje potrebno je onima sa specifičnim stambenim prostorom – ako imate dva kupatila, ili dva kupatila, kuhinju i vešernicu, verovatno će u svakoj morati da se nađe po bočica sa tečnim sapunom, deterdžentom za sudove, a možda čak i onim za veš. U tom slučaju, naravno da je opravdano da jedna stvar ima „više mesta“, ali nemojte to činiti i sa zalihama. Odredite samo jedno mesto gde one stoje, inače ćete se naći u situaciji da nikad ne znate da li imate rezervnu bocu sapuna. Da li je u malom kupatilu? Ili u velikom? Možda u sudoperi? Već ste izgubili 10 minuta u traženju…

Sigurno dobijate dosta propagandnih materijala, a dobijenu poštu ili dokumenta sigurno ostavljate svuda po domu. Zato odvojite posebnu fioku samo za to.

Naravno, nemojte jednostavno bez nekog reda ubaciti u “magičnu “ fioku sve moguće papire i dokumentaciju, već ih odvojite.

Razvrstajte po stavkama u zavisnosti da li su obične pozivnice ili važna pošta. Na ovaj način u svakom trenutku ćete pronaći ono što vam je potrebno iz fioke.

Slično možete urediti i svoj špajz sa zalihama. Odvojite na jednoj polici hemiju za kuhinju, na drugoj hemiju za kupatila i razne detrdžente.

Na sledećoj strani: da li auto može da bude „mesto“ i za koje stvari…

Foto:Profimedia

Većina ljudi se oseća loše kad primi negativne kritike za svoj rad, a to odlično zna i slavni pisac Paolo Koeljo koji je bio i slavljen i hvaljen ali i kuđen i grđen zbog svojih književnih dela.

U njegovoj branši, smatra popularni Brazilac, kritika se sasvim normalna stvar koju ne treba shvatati previše ozbiljno. „I kritičari samo rade svoj posao“, objašnjava on, pa su i hvale i grdnje način da „ljudi zarađuju za život“.

Sa željom da sve nas podstakne da se zaštitimo od zlobnih i negativnih komentara, Paulo je sastavio spisak citata koji nam mogu biti vodilja:

Radite ono za šta verujete da je dobro, bićete kritikovani u svakom slučaju. – Ana Elenor Ruzvelt

Uspešan je onaj ko skupi cigle kojima su ga gađali pa od njih izgradi čvrsti, novi temelj. – Dejvid Brinkli

Slika u muzeju verovatno čuje više glupih komentara nego ma ko drugi na svetu. – Edmon i Žil De Gonkur

Da biste izbegli kritike – ne radite ništa, ne pričajte ništa, budite ništa. – Albert Huber Nije važno šta kažu o vama, važno je šta šapuću. – Erol Flin

Kada bi kritika imala moć uništenja, tvorovi bi do sada izumrli. – Fred Alen

Nemojte se plašiti konkurencije. Zapamtite, zmaj se vine u nebo opirući se vetru, a ne uz pomoć vetra. – Hamilton Mabi

Pre nego što nekog iskritikujete, treba da se nađete u njegovoj koži. Tek onda možete kritikovati – J. K. Lembert

Negativan sud donosi veće zadovoljstvo od pohvale, ako se u njemu oseća trag ljubomore. – Žan Bodrijar

Uvek sam voleo pozorišne kritičare… Mislim da je užasno pametno s njihove strane to što svako veče dolaze u pozorište, a tako malo znaju o njemu. – Noel Kauard

Reči mogu da peku kao ništa drugo, ali ono što slama srce je tišina. – Filis MekGinli

Muva može ubodom da uzdrma mirnog konja, ali je ipak samo insekt a konj ostaje i dalje konj. – Semjuel Džonson

Ako neko ljudsko biće teži iskreno novim otkrićima umesto da se stalno vraća i koristi stare, teži da pregalaštvom pobeđuje prirodu a ne neprijateljski nastrojene kritičare u raspravama, teži da dopre čistog znanja koje se može demonstrirati a ne do atraktivnih a tek verovatnih teorija, onda takvog pozivamo kao istinskog sina nauke da se priključi našim redovima. – Frensis Bekon

Kritičari su kao evnusi u haremu; znaju kako se to radi, viđaju to svaki dan, ali sami ne mogu da to urade. – Brendan Fransis Behan