Foto: Manga

Navikli smo da lepu voditelju uvek gledamo u jutarnjim satima, još iz vremena dok je radila u Jutarnjem programu na RTS-u, pa onda nešto kasnije na istoj televiziji u autorskoj emisiji U zdravom telu, da bi od pre godinu i po dana ranoranioci mogli da je prate i na kanalu B 92. 

Uvek ste radili jutarnje emisije. Da li vam je to bilo naporno ili ste jednostavno „jutarnji tip“?

– Jesam, obožavam jutro, volela bih kada bih se prirodno budila u pet sati. Nekome ko voli da spava, teško je možda dočarati magičnost jutra i tu čaroliju buđenja dana. Drugi razlog je što do 9 sati već popijem kafu u miru i tišini, istuširam se, spremim kuću, ručak, napravim plan obaveza… Duže traje dan kad rano počne da se „krcka“.

Kako izgleda vaš jutarnji ritual?

– Odmah nakon buđenja istuširam se naizmenično toplom i hladnom vodom. Zatim popijem pola litra vode sa limunom, potom polako ispijam duplu kafu u tišini, meditiram, ćutim, doručkujem kalorično, sedam za sto i pravim plan obaveza i raspored prioriteta. Uglavnom ujutru ne žurim, ali ni ne stajem. Ne gledam svoju emisiju, jer se plašim. Nikada nisam zadovoljna, to bi mi pokvarilo i jutro i dan.

Šta se najviše promenilo u vašem životu od kada ste rodili sina?

– I sve i ništa. Srećna okolnost je što se moj muž i ja poznajemo godinama, radimo zajedno i poštujemo navike, integritet i želje onog drugog. Andrija (3) je samo nadogradnja na naš već postojeći odnos i život. S druge strane, sve je nekako i drugačije. Dan, obaveze, planovi se usklađuju sa njegovim željama i potrebama. 

Vaš sin je sada u uzrastu kad su deca najzanimljivija. Šta je to što vam u roditeljstvu najviše prija?

– Sada znam da se rođenjem deteta ne rađa i majka, već se majka postaje vremenom. Meni je trebalo vremena da se opustim, a sad smo se emotivno povezali do potpunog stapanja. Imamo zajedničke igre i rituale kada nam niko nije potreban. U fazi sam kad sve što je u vezi sa njim volim, obožavam. Ponekad ne mogu da ga se nagledam, izgnjavim, izljubim… Ova faza odrastanja dođe kao nagrada za sve one prethodne.

Da li razmišljate o ćerki?

– Razmišljam i volela bih da imam ćerku, mada mi je iz ove perspektive neverovatno da je ljubav moguće dati još nekom detetu.

Da li posle ovoliko godina imate želju da radite i nešto drugo, i šta bi to moglo da bude? Druga emisija?

– Imala sam nekoliko avantura na tu temu i odustala. Emisija U zdravom telu je moja sudbina. Ona je tematski i konceptualno toliko široka kao uostalom i sam čovek, tako da što se tema tiče mogla bih da je radim doživotno i da mi ne bude dosadno. Moj posao je i moje slobodno vreme, ljudi koje snimam su oni sa kojima bih se i privatno družila i viđala, a imam i tu retku privilegiju da u emisiji mogu da ugostim ljude koji su bolji od mene i od kojih mogu mnogo da naučim.

Nikada niste imali problem sa kilogramima, kako vam je uspelo da ostanete isti i nakon rođenja deteta?

– Verovatno zato što se nikada kilogramima nisam ni bavila. Ja sam ona koju svi mrze jer jedem mnogo i volim da jedem, ali se ne gojim, jednostavno se ne opterećujem time. Ne znam šta bih da je drugačije. Život je isuviše kratak da bih jela stvari koje ne volim ili da bih se ustezala od hrane.

Tekt: Jasmina Stefanović

Foto: Profimedia

U martu mesecu treba obaviti čišćenje vrta. Dobro je vreme da se izvrši prolećno grabuljanje travnjaka, kako bi se uklonilo lišće i ostali otpaci. Ako se na nekim mestima pojavio korov, odmah ga uklonite, jer je lakše izboriti se sa njim na početku vegetacije.

Ukoliko se nastavi period toplog vremena, i trava počne da raste, travnjak možete kositi, ali sečiva na kosačici treba podići za 0,5 cm više nego inače.

Kada prestane opasnost od kasnog mraza možemo zasaditi sadnice koje nismo stigli da zasadimo na jesen. Vreme za sadnju je pogodno sve dok biljke ne počnu da listaju. Pogodno je vreme i za sadnju i popunu žive ograde. Sadnja se vrši na istoj dubini na kojoj su sadnice bile zasađene u rasadniku, a prilikom sadnje možete ih prihraniti pregorelim stajnjakom.

Imajte na umu da izaberete biljke koje cvetaju u različito vreme, tako da u svakom periodu u vašoj bašti postoji poneka vrsta koja je u cvetu. Pažljivim odabirom vrsta šiblja, možete obezbediti kontinuitet cvetanja tokom celog vegetacionog perioda.

Odaberite i neke od vrsta koje cvetaju u rano proleće, kada je malo koja biljka počela da lista. Jedna od biljaka koju možete sada zasaditi je Jasminum nudiflorum koji cveta pre listanja, u februaru mesecu, a cvetovi su mu žute boje. Ova biljka se može koristiti za ozelenjavanje nagnutih terena ili kao vrsta za obrazovanje niže žive ograde. Početkom marta meseca cveta i Forsythia europaea- forzicija, koja se vrlo često može videti u gradskim parkovima, a obrazuje jarko žute cvetove pre listanja.

Ukoliko ste posadili magnoliju ranijih godina, ona će vas već u aprilu mesecu obradovati svojim svetloljubičastim, mirisnim cvetovima.

Od vrsta koje cvetaju u aprilu i maju, možemo izdvojiti sledeće: Mahonia aquifolium – mahonija ima cvetove žute boje i jako je dobra za upotrebu za vezivanje zemljišta na nagnutim terenima, Kerria japonica – kerija najbolje uspeva u polusenci i Syringa vulgaris- jorgovan kao veoma zahvalna vrsta koja se zadovoljava siromašnim zemljištem i otporna je na sušu. Napominjemo da je zbog veoma blage zime ova godina specifična pa su neke od ovih vrsta već uveliko procvetale.

Ako ste u jesen zasadili leje sa lukovičastim cvećem, njih bi sada trebalo pođubriti mineralnim đubrivom u tankom sloju, kako bi se lukovice lepo razvile. Uskoro će početi da cvetaju krokusi, lale, zumbuli i narcisi.

Ruže sada možete odgrnuti, okopati i orezati. One se  moraju redovno orezivati kako bi svake godine obilno cvetale, u suprotnom, izgledaće kao zapušteni zeleni žbun sa vrlo malo cvetova.  Glavne grane skratiti tako da ostane 25 cm. Bočne grane skratiti tako da ostane oko 3-5 okaca (pupoljaka) u zavisnosti da li hoćemo gušći ili ređi žbun. Treba voditi računa na koju stranu je okrenut poslednji pupoljak ispod reza kako bi žbun ruže imao što pravilniji oblik. Važno je sa ruža, u toku vegetacije, redovno uklanjati divljake (grane koje izbijaju ispod kalema) kako ruža ne bi gubila snagu.

Šiblje koje cveta u rano proleće (Cornus – dren, vrbe, Chaenomeles – japanska dunja, Forsythia, Jasminum, i sl.) nismo orezivali jesenas, kako bi ovog proleća cvetalo, tako da je posle završetka cvetanja ovih vrsta pogodan trenutak za njihovo orezivanje.

Ukoliko želite da ulepšate vrt i imate procvetalo sezonsko cveće u njemu, možete u ovom periodu zasaditi Viola tricolor-dan i noć, Bellis perennis-bela rada, Myosotis, Dianthus barbatus-turski karanfil i Cheiranthus cheiri – šeboj koji su sada u cvetu.

Zelena, siva i plava – to su boje koje dizajneri predlažu kao glavne boje za zidove u 2014. godini.

Poenta je, kao i obično, u nijansama koje su postignute pažljivim mešanjem – da biste postigli pravi efekat u enterijeru i dobili zelenu koja nije drečava, sivu koja nije „mrtva“ i plavu koja predstavlja i hit nijansu a i dobru pozadinu za moderan nameštaj, pogledajte našu galeriju slika i detaljniji opis boja.

Za ovu godinu su na samom vrhu atraktivne i veoma upečatljive nijanse zelene, sive i plave boje, kada je reč o boji zidova.

Nijedna od ove četiri nijanse nije napadna, baš naprotiv, deluju umirujuće i u vaš prostor unose svežinu, prozračnost i vedrinu. Osim toga, veoma su fleksibilne, jer se slažu kako uz neutralne, tako i uz jače, dominantnije boje. Za koju god da se odlučite nećete pogrešiti, a pored toga, na raspolaganju imate i širok spektar mogućnosti za kombinovanje ove četiri trendi boje sa nijansama različitih boja.

Boja zelene jabuke

Nijansa zelene boje kakvu ima samo jabuka otvara vaš prostor, deluje čisto i primamljivo zbog osećaja udobnosti koji izaziva (slika 1). Osim toga, boja zelene jabuke je veoma praktična, jer se prilagođava svakom prostoru, od dnevne, preko spavaće sobe, do kupatila i kuhinje, a odličan je izbor i za prostorije koje ne obiluju dnevnom svetlošću.

Ako se odlučite za ovu boju, možete je kombinovati sa svetlim tonovima drveta ili belom bojom ukoliko želite osećaj čistine i svežine. Uz nežnost ove specifične zelene nijanse se odlično slažu detalji ili nameštaj jačih, dominantnih boja, poput koralne i tirkizno plave.

Sivosmeđa boja kamena

Ukoliko ste ljubitelj svetlih i neutralnih zidova koji odišu toplinom i mirom, a bela i bež su vam već dosadile, pravi izbor za vas je sivosmeđa boja, poznatija kao „purbeck“, odnosno boja kamena (slika 2). Ona je najtoplija od četiri boje koje su predviđene za ovogodišnji trend. Ova boja uneće u vaš prostor svežinu i mir, a pogodna je za kombinovanje kako sa neutralnom belom i bež, tako i sa jačim bojama, poput jarkožute.

Srednja tamnosiva boja

Ova boja koja odiše toplinom i raskošnošću, slaže se sa neutralnim tonovima, poput bele, svetlosive, boje drveta i bež, ali i sa malo jačim, poput jarkoplave i boje maline (slika 3).S obzirom na to da ova nijansa sive spada u malo jače boje, dobro razmislite kako ćete je upotrebiti. Ako želite da vam svi zidovi budu srednje tamnosive boje, proverite količinu svetlosti koja dopire u tu prostoriju. Ako dnevna svetlost ne prodire unutra u dovoljnoj meriili nemate odgovarajući kvalitet veštačkog svetla, ovom bojom osvežite samo jedan zid.

Plavosivozelena „Stifki“ boja

Neobična nijansa plave, koja se dobija mešanjem sa vrlo malo zelene i dosta sive. Poznata je kao „Stifki“ plava boja (slika 4), zbog specifične nijanse koja se u prirodi može videti samo u engleskom mestu Stifki. Ako želite da ova boja vaš dom preplavi svežinom i prozračnošću, kombinujte je sa belom, a za veću dramatičnost i eleganciju, upotpunite svoj enterijer detaljima u ljubičastoj, zlatnoj, crvenoj, zelenoj ili boji drveta. Ako je vaš prostor obogaćen velikom količinom svetlosti i belom bojom, možete koristiti i svetloplave detalje, koji će ujednačiti prelaz između bele i stifki plave boje.

Kako sve to može da izgleda, pogledajte u našoj galeriji.

Foto: Profimedia

Tali Šarot, autorka knjige pod nazivom „Optimističke sklonosti: Putovanje neracionalno pozitivnom mozga“, pokušala je da svojim čitaocima približi sva blagotvorna dejstva pozitivnog razmišljanja i da utvrdi otkud kod pojedinaca optimizam i pesimizam, kao i od čega zavisi koja će od ove dve vrste stavova biti dominantnija.

Šarotova objašnjava da optimističko viđenje sveta smanjuje nivo stresa, čini nas fizički zdravijima i bezbrižnijima, čak i ukoliko se naše nade i očekivanja ne ispune. Uz to, ona veruje da je za zamišljanje pozitivne budućnosti zadužena odgovarajuća neurobiološka osnova.

„Ljudi ne grade optimistički stav čitanjem velikog broja knjiga samopomoći“, smatra Tali Šarot. „Optimizam je, možda, neophodan za opstanak, zbog čega je deo najsloženijeg organa – mozga.“

Ona, naime, veruje da koren optimizma jednog čoveka počinje jednom nesvakidašnjom mogućnošću: mentalnim putovanjem kroz vreme. Svojim umom, pojedinac se kreće kroz vreme i prostor , a pozitivno razmišljanje čini sposobnost maštanja još lakšom i bogatijom.

„Mnogi od nas uzimaju sopstvenu sposobnost mentalnog putovanja kroz vreme zdravo za gotovo“, piše Šarotova i objašnjava zbog čega je ova mogućnost važna. „Omogućava nam da planiramo dane koji nam predstoje, da pripremamo zalihe hrane i drugih sredstava za dane oskudice, da radimo naporno i vredno i za to očekujemo nagradu.“

Foto: Profimedia

Onlajn priprema na sajtu www.mala-matura.com, učenicima štedi vreme i novac, a gradivo je zanimljivo obrađeno. U 2014. godini na sajtu su dostupni kurs srpskog jezika i kurs matematike.

Dovoljno je samo da se učenik registruje na sajt i može početi da vežba. Takođe, đaci mogu postavljati pitanja profesorima, kako na sajtu tako i putem njihove zvanične Facebook stranice Mala-matura.com.

Ove godine učenicima je od samog početka na raspolaganju Android aplikacija za pripremu male mature, zahvaljujući kojoj se mogu pripremati za završni ispit i preko tableta ili mobilnog telefona, gde god da se u tom trenutku nalaze.

Android aplikaciju za pripremu male mature učenici mogu besplatno preuzeti sa Google play stora.

„Uz pomoć ove aplikacije deca mogu da spremaju završni ispit sa mobilnih telefona i tablet računara, sa bilo kog mesta na kojem se trenutno nalaze, iz parka, od kuće, u prevozu “, kaže Aleksandra Prokopijević, profesor srpskog jezika u Srednjoj školi za informacione tehnologije ITHS.

U narednih par meseci decu očekuju brojne olakšice i pogodnosti što se tiče pripreme završnog ispita na ovom sajtu. Uskoro će biti dostupni i testovi srpskog i matematike, zatim i kombinovani test, chat konsultacje, a i brojne druge pogodnosti za učenike koji se pripremaju za završni ispit.

Dovoljno je samo da se učenik registruje na sajt i može da bira oblasti iz gradiva srpskog i matematike, kao što su, na primer, fonetika, morfologija, geometrija ili algebra.

Foto: Shutterstock

Umereno perutanje veoma je čest problem koji se javlja kod jedne od pet osoba. Tokom zime, ovaj problem postaje izraženiji jer je narušena zaštitna barijera kože pa iritirajuće supstance lakše prodiru u nju.

Perut nije bolest, već kozmetički problem, i može biti rešen specijalnim šamponima protiv ove pojave a i raznim prirodnim sredstvima.

Međutim, zbog neprijatnosti koju najčešće osećaju oni pate od peruti, često se izbegava otvoren razgovor o ovom problemu pa se lakše šire razne zablude i glasine…

1. Suva koža glave prouzrokuje perut.

Zabluda! Uzrok peruti je gljivica malesezija. Neke osobe, u zavisnosti od predispozicije, reaguju na te gljivice tako što njihova koža glave stvara više peruti. Perut se javlja i kod suve i kod masne kože glave. Pošto se gljivice hrane lipidima iz sebuma kože glave, one se razmnožavaju ukoliko je koža glave masna. Kod osoba koje imaju perut, zaštitna barijera kože glave je oštećena i samim tim sklona iritaciji. Uslovi okoline kao što je centralno grejanje zimi mogu isušiti kožu, oslabiti njenu barijeru, i na taj način podstaći stvaranje peruti.

2. Perut može biti posledica stresa.

Delimično tačno! Stres nije uzrok peruti. Ali pošto ljuspanje kože može dovesti do crvenila i iritacije kože glave, kada je imuni sistem oslabljen pod uticajem stresa problem sa peruti može da se pogorša. 

3. Perut se može preneti preko češljeva, četki i jastuka.

Zabluda! Perut nije zarazna. Ali gljivica koja je prouzrokuje toliko je rasprostranjena da je u manjoj količini na koži glave imaju skoro svi. Problem se javlja samo kod onih koji su joj više izloženi.

4. Svakodnevno pranje kose pomaže u borbi protiv peruti.

Delimično tačno! Prošto se gljivica uzročnik peruti hrani lipidima iz sebuma kože glave, korisno je redovno pranje kose jer se tako uklanja višak masnoće. Pranjem se takođe uklanjaju i gljivice i sama perut, pa problem postaje manje uočljiv. Osobe sa masnom kožom glave mogu umanjiti problem sa peruti svakodnevnim pranjem kose blagim šamponom. To je takođe dobro za kosu, jer uklanja višak masti, prljavštine i mrtvih ćelija iz korena, omogućavajući kosi da izgleda lepše. Međutim, svakodnevno pranje šamponom ne može u potpunosti eliminisati gljivicu. Samo posebni šampon protiv peruti koji sadrži antimikotike za borbu protiv nje može dugoročno regulisati ovaj problem.

5. Morska voda pomaže u borbi protiv peruti.

Delimično tačno! Odlazak na more može privremeno smanjiti količinu peruti. Plivanje u morskoj vodi u kombinaciji sa intenzivnim UV zračenjem uklanja masnoće, ljuspice i gljivice sa kože glave. Ali u isto vreme, slana voda i sunce imaju katastrofalan uticaj na kosu: izbeljuju je i čine je oštrom, suvom i teškom za oblikovanje. Preporučuje se korišćenje kvalitetnog šampona protiv peruti koji brine za kosu i kožu vaše glave.

Tekst: Vesna Stanimirović

Foto: Profimedia

Kupovne paste za zube za čije spravljanje se koriste različita hemijska jedinjenja i koje se prave u laboratoriji nisu zdrave za oralnu higijenu onoliko koliko nam reklame poručuju. Uz to, postoje osobe koje se ne mogu privići na ukus nekih pasta.

Zbog toga je preporučljivije koristiti prirodnu pastu za zube koju je moguće napraviti u svakoj kuhinji. Sve što je potrebno jesu namirnice koje blagotvorno deluju na zube i desni, deluju antibakterijski i antiseptično, a potpuno su prirodne. Ovim postupkom dobijate, zapravo, prah koji će pri pranju postati retka pasta. Naravno, ne očekujte da peni.

Sastojci

Morska so, koja je prepuna prirodnih minerala zdravih za desni, uspešno čisti zube, uništava bakterije i deluje protiv karijesa, dok žalfija štiti desni od dejstva bakterija. Tu je i nana, koja osvežava dah i deluje antiseptično, i stevija, čija je uloga da da pasti sladak ukus i snažno deluje protiv karijesa.

Priprema

U avanu izgnječite dve kašike suvih listova žalfije, dve kašike morske soli, jednu kašiku nane i pola kašike listića stevije.

Potom ravnomerno rasporedite napravljenu smesu u tepsiju u čiju ste unutrašnjost prethodno stavili papir za pečenje. Zagrejte rernu na 120 stepeni, a potom pecite smesu oko pola sata. Nakon toga, ostavite da ohladi, sipajte smesu u činiju i mešanjem je sjedinite.

Pastu držite u frižideru ili na nekom drugom hladnom mestu kako bi se korisni sastojci duže očuvali.

Foto: Wikipedia

Navršava se deset godina od požara u manastiru Hilandar, u kojem je u noći 3. na 4. marta 2004. uništeno više od polovine manastirskog kompleksa, piše Tanjug.

Do sada je bratstvo srpskog manastira na Svetoj Gori obnovilo nešto više od polovine izgorelih objekata a u obnovu je uloženo više od 12 miliona evra, reč je, većim delom, o sredstvima Republike Srbije, kao i o prilozima građana, odnosno vernika Srpske pravoslavne crkve.

Jedan sat posle ponoći 3. na 4. mart 2004. vatra je planula u jednom od dimnjaka severozapadnog konaka, odnosno Igumenarije, i ubrzo je zahvatila i potpuno uništila čitav severni deo manastirskog kompleksa.

Požar je uništio tri konaka, od kojih je jedan građen 1640. godine, a druga dva krajem dvadesetih godina 19. veka. Potpuno su izgoreli i monumentalna ulazna kapija s predvorjem i Stari i Beli konak na severoistočnom delu, s paraklisom, građenim 1598. godine, čija je obnova bila upravo završena.

Netaknute su ostale manastirska riznica, biblioteka i arhiv i manastirska crkva Vavedenja Bogorodice koju su u 12. veku zidali svetitelji Sava i Simeon Mirotočivi, a nadgradili kralj Milutin i kasnije srpski knez Lazar, čije je delo i priprata crkve.

Obnova je počela 2006. godine, do kada su raščišćeni izgoreli objekti i pripremljena potrebna projektna dokumentacija. Najpre je obnovljen konak iz 1814. godine, a posle toga počela je obnova najvećeg od svih izgorelih konaka, iz 1821. godine. U programu obnove Hilandara do prošle godine je utrošeno oko 11, 5 miliona evra, a u zavisnosti od dobijenih sredstava, biće potrebno još najmanje pet godina da se obnove svi objekti manastirskog kompleksa.

Od 2004. godine Republika Srbija je prosečno godišnje ulagala oko milion evra, što je i najveći izvor prihoda. Od građana je sakupljeno, preko Srpske pravoslavne crkve, oko dva miliona evra, a preko Zadužbine Hilandar oko 700.000 evra. Pre četiri godine u Galeriji SANU u Beogradu priređena je izložba posvećena obnovi Hilandara. Na njoj su bili izloženi i predmeti koji su oštećeni u požaru ili su spašeni u poslednjem trenutku. Među njima su bile izložene i ikone iz 17. veka, carske dveri, kao i deo ulazne kapije.

Foto: Shutterstock

Ofarban veš, fleke od deterdženta ili omekšivača, prljavi tragovi… Ako su vam ove stvari poznate gotovo je sigurno da pripadate onoj većini koja mašinu za veš ne koristi pravilno! Pogledajte nekoliko ključnih grešaka i kako ih možete ispraviti.

1. Koristite previše deterdženta

Prva zabluda u koju su ubeđene sve žene jeste da više deterdženta podrazumeva i bolje opran veš. Još 2010. godine „Wall Street Journal“ ukazao je na ovaj problem tako što je istakao da se prekomerna upotreba deterdženta dovodi do formiranja pene unutar mašine i do izdizanja prljavštine na površinu, te na taj način veš nikada ne bude u potpunosti opran. Koja je onda prava mera? Isključivo ona koju preporučuje proizvođač! Ako perete „profesional“ preparatima, prihvatite uputstvo i nemojte dodavati „još malo“, kako biste „bolje oprali“ veš.

2. Deterdžent se ne rastvori do kraja

Mnoge žene smatraju da je veš moguće oprati i na niskim temperaturama. Međutim, glavni problem predstavlja činjenica da većina deterdženata ne može da se rastvori u hladnoj vodi. Trudite se da se držite temperature više od 40 stepeni, a u slučaju da treba da operete osetljiv veš, radije onda to uradite ručno.

3. Pogrešno punite veš mašinu

U slučaju veš mašina koje se otvaraju odozgo, veoma je bitno da na sam vrh stavite one stvari koje su najprljavije. Još jedna stavka koja ne sme da vam padne na pamet da uradite jeste da deterdžent sipate direktno na garderobu u mašini već u odeljak koji je za to namenjen.

4. Ne razdvajate garderobu koju je neophodno prati odvojeno

Kako biste izbegli dve najgore noćne more – skupljen ili ofarban veš, morate da obratite pažnju da ne mešate stvari koje ne smeju da idu zajedno na pranje. Beli veš isključivo mora da se pere sam i na višim temperaturama. Šareni ide zasebno, ali posebno vodite računa da u mašinu ne stavite nešto što bi moglo da pusti boju. U tom slučaju je najbolje da tamne i teksas stvari perete zasebno.

5. Koristite previše omekšivača

Naravno da je omekšivač taj koji daje garderobi fantastičan miris, ali morate biti svesni činjenice da prevelika količina može da ostavi tragove po garderobi. Takođe, omekšivač se na kraju ne ispira, te ga je poželjno izbegavati u slučaju pranja donjeg veša, jer je moguće da će da izazove iritaciju na koži. U slučaju da ne želite da se odreknete mirisa vaše garderobe, najbolje je da se držite mere od pola čepa na jednu mašinu veša.

Foto: Wikipedia

Epski junaci Kosovskog boja braća Jugović, čije postojanje nije dokazano, vekovima u Srba služe kao primer požrtvovanosti i hrabrosti, a gotovo svaki kraj širom srpskih zemalja ima svoj grob svih ili nekoga od Jugovića.

Grob Boška Jugovića se, prema predanju, nalazi na Palibrčkom groblju kod Ivanjice, uz devet hrastova koje je zasadila kneginja Milica, a u Prijepolju tvrde da su epski junaci sahranjeni na njihovoj dedovini, pored manastira Davidovica u obližnjem Brodarevu, javlja Tanjug a prenosi B 92 24. februara 2014. godine.

Ova bogomolja potiče iz 13. veka, sagradena je na ostacima vizantijske bazilike iz 6. veka kao zadužbina Nemanjića, odnosno monaha Davida, župana Dimitrija, unuka Stefana Nemanje.

To je jedini srpski manastir čiji je ugovor o gradnji sačuvan, a nedavno je pronađen u dubrovačkom arhivu. Potpisali su ga 1281. godine monah David i graditelji iz ove nekadašnje primorske republike, a za 150 solida hram su sazidali majstori Desin de Ris i njegov sin Blaž.

Davidovicu već decenijama pohode znatiželjnici, upravo zbog tvrdnje da su tu sahranjeni Jugovići i njihov otac Jug Bogdan. Narod Polimlja odvajkada veruje da ovde počivaju zemni ostaci braće Jugovića, koji su, posredstvom sestre Milice, udovice kneza Lazara, nakon Kosovskog boja ovde doneti i sahranjeni, na šta ukazuju očuvani spomenici koji se nalaze u manastirskom krugu.

Davidovicu su porušili Turci i napuštena je u vreme Velike seobe Srba, krajem 1690. godine. Manastir Davidovica je potpuno obnovljen i rekonstruisan 1997. godine, zahvaljujući izuzetnom zalaganju Slavoljuba Pušice, direktora Muzeja u Prijepolju, a uz pomoć Ministarstva kulture Republike Srbije.

Kako je za Tanjug rekao Pušica, Davidovicu posećuju vrlo često organizovane grupe i pojedinci, zato što je ovaj manastir zbog svog istorijskog značaja i zbog istorijske važnosti zanimljiv svima. „U manastiru Davidovici nalazi se grobna ploča sa štitom Nemanjića i tekstom na kojem piše da tu počiva rab božji Vratko, odnosno Jug Bogdan.

„Prema legendi koja je u ovom kraju veoma živa, u Davidovici su posle Kosovske bitke sahranjeni i braća Jugovići. Selo u kojem se kod Brodareva nalazi manastir, zove se Grobnice, upravo po grobovima braće Jugovića, a prilikom arheoloških iskopavanja, na prostoru manastira otkriven je veći broj skeleta kao i jedan broj lobanja za koje narod odvajkada veruje da pripadaju devetorici Jugovića i Jug Bogdanu“, kaže Pušica.

On dodaje da je carica Milica rođena u blizini ovog manastira. „Cela ta istorijska priča, kao i ostaci fresaka iz 13. veka svrstali su manastir Davidovicu u najznačajnije manastire u Polimlju, a i šire“, kaže Pušica.

Foto: Profimedia

„Veličina spavaće sobe srećom nije presudna za kvalitet našeg sna“, kaže dipl. ing. arh. Saša Radović.

Kvalitet vazduha je na vrhu naše liste pa je često provetravanje i otvaranje prozora poželjno i preporučljivo. Na kvalitet vazduha utiču i materijali koje koristimo u prostoru zato izbegavajte za završnu obradu zidova u vašem prostoru boje koje nisu ekološke. Boje na bazi prirodnih smola će svakako imati  prednost u odnosu na sintetičke.

Klasičan parket i nameštaj od punog drveta su poželjniji od laminata i veštačkih pločastih materijala. Dušek sa ispunom od prirodnih materijala, kokosovim vlaknima, kaučukom, vunom, pamukom ima prednost u odnosu na žičana jezgra, poliester navlake, poliuretanske pene i silikone.

Foto: Profimedia

Među najneobičnijim imenima koja su u registre novorođenih proteklih godina upisivali matičari beogradskih opština su: Dinarko, Brusli, Gricko, Marklen, Edip, Ruzvelt, Svilenko, Ronaldo, Tarzan i Oblak. Devojčicama su davana imena: Čajka, Bogorodica, Odiseja, Paloma, Bistra, Metka, Čarna, Lutka, Olimpijada.

– Ako je neko lice opštepoznato, dete ne može dobiti takvo ime. Uvek postignemo dogovor sa roditeljima, ali bilo je zahteva poput Tarzana, Osame i Hamleta koje smo morali da odbijemo – kaže Milena Kragić, matičarka beogradske opštine Zvezdara, piše Blic 24. februara 2014. godine.

Davanje imena deci uvek je odslikavalo sukob tradicionalizma i pomodarstva. Koja imena danas najčešće roditelju daju deci? Dok je Sara i Andreja danas sve manje, Milice i Nikole ponovo su sve brojniji, a često se u matičnim knjigama nađu i stara srpska imena poput Sretena, Gvozdena, Jelisavete, Đurađa. – Roditelji u poslednje vreme često odlučuju da detetu daju ime po pretku ili po verskom prazniku. Zato, posle mnogo godina, u matičnim knjigama ponovo imamo upisane Anđeliju, Smiljanu, Gvozdena, Sretena. Ako je dete rođeno sedmog januara, skoro po pravilu dobija ime Kristijan ili Bogdan, a ako je 27. januara, daju mu ime Simeon, Sava, Ana ili Rastko. Među najčešćim ženskim imenima je Milica, a među muškim Aleksandar i Nikola – priča Kragićeva.

Iskustva matičara pokazuju da su krizna vremena roditelje uvek vraćala tradiciji kad je reč o izboru imena za mališane. Tako se danas, osim u Beogradu, tradicionalna imena vraćaju i na jugu Srbije. Roditelji u Nišu deci su poslednjih godina davali imena Đurađ, Bisenija, Nikolina, Nikolija, Jelisaveta. Iako je Konstantin u poslednje dve godine bio popularno ime, te je u jednoj godini rođeno čak 15 dečaka s tim imenom, u godini Milanskog edikta ih ipak nije bilo u velikom broju, kako se očekivalo. Kako bilo, stara imena sve su popularnija i mogla bi da uzmu primat za koju godinu, smatraju niški matičari.

– Hana, Mila, Lena, Lana, Sofija, Tara, Una i dalje su relativno popularna imena za devojčice, dok je za dečake, između ostalog, najčešće ime Matej, Andrej, Vuk. Nekada popularna imena Milica i Marko, polako se vraćaju u modu, a popularnost jednog imena traje do dve godine – kažu matičari niške Gradske uprave.

Stara srpska imena pak ne uspevaju da osvoje i sever zemlje. Novosađani su u prošloj godini najčešće deci davali imena poput: Sara, Lena, Lana i Mila, Dušan, Danilo, Lazar i Luka. Oko 6.800 beba rođeno je tokom prošle godine na teritoriji Novog Sada, a matičari napominju da se roditelji uglavnom odlučuju za kraća imena. Tako su dečaci u 2013. godini dobijali imena poput: Andrej, Vuk, Vukašin, Janko, Andrija, Aleksandar, Relja, Petar, Marko, Nikola. Devojčice su dobijale imena poput: Nađa, Sandra, Lana, Lena, Lenka, Mila, Marija, Nevena, Anđela, Anastasija. Po rečima Dušanke Trajković, zamenice matičara Gradske uprave Novi Sad, roditelji se sve manje odlučuju za starija i neobična imena.

 Prošlu godinu su obeležila imena Dušan i Dunja. Ta imena su roditelji najčešće birali za svoju decu. Prethodnih godina ponavljala su se i Jelena, Dragana, a Milica je ime za sva vremena. Bez obzira na sve, to ime je aktuelno više od deset godina, kao i Luka – objašnjava Trajković. Kaže da nisu retka ni neobična imena poput Iskre, Anđelije, a u poslednje vreme aktuelno je i Anđelina, kao i Zaharije. Ipak, jedno se nikada ne menja koje god da je vreme ili opština u pitanju. 

– Uvek će biti roditelja koji biraju ime u skladu sa aktuelnim društvenim događanjima. Posle rata bilo je najviše Slobodana i Slobodanki, a u vreme komunizma Tita i Jugoslava. Kada je Novak Đoković pobeđivao mesecima bez poraza, Novak je bilo najčešće ime za dečaka u mnogim opštinama. Sada je već postalo retko – objašnjava beogradska matičarka Milena Kragić.

Nekontrolisano uzimanje visokoenergetskih pića, naročito kod sportista i bolesnika s hroničnim bolestima srca, može izazvati potencijalno smrtonosne posledice, prenosi Blic 23. februara 2014. godine.

Autori rada u kojem je iznet ovaj nalaz, Živojin S. Jonjev i Gustav Bala sa novosadskog Medicinskog fakulteta,  prikazali su slučajeve tri visokorizična kardiovaskularna bolesnika koji su imali aortalnu disekciju nakon većeg korišćenja visokoenergetskih pića.

Oni su na Klinici za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici morali da na svakom od trojice bolesnika izvedu hitan hirurški zahvat, nakon čega je njihovo stanje postalo stabilno.  Od trojice bolesnika, dvojica su prethodnu noć vozila i, da bi ostali budni, popili su četiri do pet limenki visokoenergetskih pića dok je treći, nešto mlađi muškarac, proveo noć na zabavi gde je popio šest „eksplozivnih“ napitaka.

Rasecanje aorte je nastanak pukotina u unutrašnjem sloju aorte kroz koje prodire krv i uzrokuje razdvajanje unutrašnjeg i srednjeg sloja aorte. Simptomi koji se pojavljuju na ovom krvnom sudu koji odvodi krv iz srca mogu biti slični drugim bolestima, pa se dijagnoza često postavlja sa zakašnjenjem, što može biti kobno po zdravlje pacijenta.

Visokoenergetska pića postala su vrlo popularna krajem osamdesetih godina prošlog veka. Radi se o napicima sa povećanim sadržajem kofeina. Njihova prodaja godišnje raste za gotovo 20 odsto. Međutim, ne postoje izveštaji objavljeni u naučnoj literaturi u vezi sa tim koliko je štetno njihovo konzumiranje.

Ovi napici obično imaju visok sadržaj kofeina, taurina, guarana, efedrina, nekih vitamina, ugljenih hidrata i drugih sastojaka koje pružaju stvarni ili percipirani osećaj telesnih i mentalnih sposobnosti.

 – Rezultati jasno pokazuju da potrošnja pet limenki energetskog pića za jednu noć, odnosno oko 400 miligrama kofeina i 5000 miligrama taurina, može izazvati potencijalno smrtonosan kardiovaskularni incident kod visokorizičnih ljudi – navodi se u radu novosadskoh autora.

Foto: Profimedia

1. Odnos cene i upotrebljivosti

Lepe cipele na velikom popustu?! Zvuči primamljivo, ali pre nego što se zaletite u novu kupovinu, razmislite koliko ćete ih zaista nositi. Ako će samo stajati u ormanu i čekati neki poseban trenutak koji možda neće ni doći (ili će doći kad model već izađe iz mode!), onda ništa ne dobijate tim popustom!

2. Udobnost ne dolazi s vremenom

Nemojte nasedati na stari trgovački trik „to je koža, razgaziće se“. Ako je potrebno da vi provedete dane i dane u mukama da bi lepe, nove cipele zaista donele pravu radost, nešto nije u redu s tom kupovinom. Izraz „lepo vam stoje“ mora da bude zaista upotrebljiv i da znači „potpuno pristaju vašem stopalu“.

3. Ulošci se isplate

Ako želite da sačuvati unutrašnjost cipele, nabavite odgovarajuće uloške. Osim što su vrlo praktični, pravi ulošci cipelu čine udobnijom jer je štite od upijanja vlage. Bilo da se radi o sportskom, silikonskom, termo ili kožnom ulošku, ovakva mala investicija će vam se dugoročno isplatiti.

4. Niža potpetica

Koliko ste puta kupili savršene štikle za posebne prilike, a kada ste ih konačno obuli, niste mogli dočekati da ih izujete i uskočite u nešto udobnije? Previsoka potpetica mnogim ženama predstavlja veliki problem. Želite li da zadržate eleganciju i pritom nesmetano uživate u svečanimp prilikama, odlučite se za visinu od 3 do 6 centimetara. One su ugodna za hodanje i nošenje, a nogu čini elegantnom i izduženom.

5. Koža štedi novac

Iako su kožne cipele skuplje od veštačkih materijala, u nju se isplati investirati, posebno ako se radi o obući koju nosite svakodnevno. Nije samo stvar u tome što će takva cipela duže da traje! Još je važnije što će duže izgledati nova, a pritom će se prilagoditi vašem stopalu i dozvoliti mu da diše.

Izvor: zadovoljna.hr