Kinder stangle sa lesnikom

26. септембар 2012.

Sastojci:

800 gr šećera
3 dcl vode
500 gr margarina
400 gr mleka u prahu
100 gr čokolade
100 gr pečenih mlevenih lešnika

Priprema:

Umutiti mikserom margarin i mleko u prahu.

U posudu staviti šećer i vodu i kuvati da dobijemo gust sirup ( kad provri kuvati 5 minuta).

Vruć sirup malo po malo dodajemo u margarin, celo vreme muteći mikserom.

Kad se sjedini, masu podeliti na tri dela.

U prvi deo dodati 100 gr istopljene čokolade, u drugi deo dodati 100 gr pečenih mlevenih lešnika, a treći deo ostaje beo.

U pleh veličine 27×37, stavimo deo sa čokoladom, pa deo sa lešnikom i na kraju beli deo.

Po vrhu kolača možemo staviti glazuru od čokoade ili dok je kolač još topao narendati čokolade.

Slojeve kolača redamo jedan na drugi dok je masa još topla, jer hladjenjem masa se brzo steže.

Prijatno!

Lekovi s bakine police – holicistika

24. септембар 2012.

Mnoge zdravstvene tegobe mogu se ublažiti prirodnim lekovima.

Preterano korišćenje medikamenata ugrožava prirodne imune snage organizma, zato je bolje posegnuti za prirodnim lekovima kad god vas muči prehlada, glavobolja ili kašalj.

Mnogo čajeva kao što su žalfija ili timijan. Još je i Paracelzijus upotrebljavao žalfiju zbog njenog antibiotskog delovanja. Ako se čaj zasladi medom pojačava se njegova moć. Kod bolova u grlu nekoliko puta u toku dana grgljati i ispirati usnu duplju. Inhalacija žalfijinom parom pomaže kod kašlja, kao i inhalacija čajem od kamilice.
Kod zapušenog nosa možemo sami napraviti kapi za nos: u šolju vode rastvoriti kašičicu morske ili kuhinjske soli i nakapati u nos.
Crni luk i med: luk iseći na tanke kriške i staviti u manju teglicu. Dodati med (otprilike tri velike kašike) i dobro zatvoriti. Ostaviti 6 do 12 sati. Uzimati sirup nekoliko puta dnevno. Jedna isečena glavica crnog luka ostavljena u spavaćoj sobi pored kreveta olakšava disanje i kašalj.
Zovin čaj sa medom dobar je za umirenje kašlja.
Čaj od šipka je bogat vitaminom C.
Kod temperature: obloge od sirćeta na listovima ili kod dece staviti na tabane krišku limuna i obući čarape. Piti mnogo tečnosti.
Kod visoke temperature za znojenje: mašavina čaja od lipe, zove i kamilice.
Krompir protiv bolova u ušima: skuvajte dva manja krompira, izgnječite, stavite na gazu i kao toplu kompresu privijte uz uvo.
Stavite češanj belog luka u uho koje boli ili nakapite par kapi dobijenih iz čuvarkuće.
Ili obloge od crnog luka: narendati crni luk na kompresu i koristite kao oblogu za oboleli deo uha.
I vrlo važno: propolis tinktura 3×20 kapi kao i vitamin C (ima ga dosta u svežem voću i povrću: grejp, limun, narandža, kivi, nar, kupus, paradajz, paprika, začinsko bilje i peršun). Vitamin C i cink u kombinaciji mogu skratiti trajanje prehlade i ublažiti simptome.
I ne zaboraviti pileću supu: omekšava nosnu sluz i pomaže pri otvaranju disajnih puteva.
Đumbir je poznato sredstvo za ublažavanje i sprečavanje glavobolje. Može se upotrebiti u obliku tinkture ili čaja.
Za ovlaživanje sinusnih šupljina: koloidno srebro.
Ehanicea podstiče rad imunološkog sistema. Uzimati u obliku tinkture ili sirupa. Ne upotrebljavati ako ste alergični na ambroziju.

Saveti za negu i čišćenje suve kože

24. септембар 2012.

Šta je suva koža?

Kod suve kože u gornjim slojevima nedostaje vlage i lipidnih materija. Koža je gruba, hrapava, ljuspasta, bez sjaja i smanjene elastičnosti. Osobe sa suvom kožom često imaju neprijatan osećaj zategnutosti ili čak svraba, koji pre svega može nastati posle pranja. Svrab izaziva češanje, pa se koža može povrediti i kasnije inficirati. Takođe i upale kože sa crvenilom, deskvamacijom, plikovima i pustulama – takozvani ekcem, mogu nastati; ljudi sa suvom kožom reaguju naročito osetljivo na štetne i iritirajuće uticaje – kao što su toplota, hladnoća i sunčeva svetlost. Zato često opisuju svoju kožu kao osetljivu i izbegavaju mere nege iz straha da ne bi doveli do pogoršanja stanja.

Koji su uzroci suve kože?

Još uvek nije u potpunosti razjašnjeno zašto toliko ljudi pati od suve kože, ali je poznato da postoji nasledni faktor, kao i uticaji sredine koji doprinose isušivanju kože. Suva koža može da se javi i kao prateći simptom neke bolesti.

Kod ljudi koji imaju sklonost ka neurodermatitisu, polenskoj kijavici, alergijskoj astmi, prirodna barijerna funkcija kože je narušena. Gubi se mnogo vlage, a štetnim i nadražujućim materijama, kakvi su alergeni, olakšan je pristup. Nedostatak ili loš kvalitet lipida je glavni uzrok oštećene barijerne funkcije kože. Smanjena proizvodnja masti i nedostatak hvatača vode – prirodnih faktora za ovlaživanje, dovode do suve kože. Posledica je oštećen hidrolipidni film. Takođe i kiselom zaštitnom omotaču koji odbija izazivače bolesti i stabiliše barijeru, šteti nedostatak lipida i vlage.

Kod nekih oboljenja može doći do razvoja suve kože, npr. dijabetes melitus, oboljenja jetre, žuči, bubrega. Nekad je izgled kože prvi znak za doktore da posumnjaju na neku bolest.

Takođe, prečesto i suviše intenzivno pranje, tuširanje i kupanje sa ili bez sapuna ili upotreba pogrešnih proizvoda za negu dovode do suve kože. Svoj doprinos daje i klima (hladnoća, suv vazduh).

Na šta treba obratiti pažnju pri čišćenju suve kože?

Pogrešne navike u čišćenju i nezi mogu negativno uticati na stanje kože. Zato je važno znati šta šteti, a šta koristi koži. Uvek se iznova diskutuje da li kod suve kože uopšte treba primenjivati sredstva za čišćenje. Ukoliko se izaberu odgovarajući preparati i primenjuju na pravi način neće se naškoditi koži.

Praktični saveti za čišćenje kože

Kao i u svemu drugom i kod čišćenja suve kože najbolje je imati mere. To znači, svako preterivanje je loše.

Kožu ne treba prati prečesto

Dovoljno je prati je ujutru i uveče. Posebna zaprljanja tokom dana se mogu ukloniti dodatnim pranjem. Ne savetuje se svakodnevno tuširanje ili čak više puta u toku dana. U svakom slučaju treba da se koriste posebno blagi proizvodi za čišćenje. Često je dovoljno primeniti sredstvo za čišćenje samo u predelu pazuha, na stopalima i genitalnom predelu, a ostatak tela isprati čistom vodom. Znoj i hidrosolubilne nečistoće mogu se ukloniti samo vodom. Nakon čišćenja, koža treba da se namaže odgovarajućim proizvodom za negu.

Najbolje je koristiti uljane kupke

Kupke ne treba sprovoditi češće od dvaput nedeljno. Dodaci za kupke moraju odgovarati potrebama suve kože, a ne dodatno je isušivati. Najbolje su uljane kupke, koje imaju funkiju nege kože, pa se mogu češće primenjivati. Neke od njih se ne ispiraju i ne brišu, već se koža samo utapka posle izlaska iz vode. Takođe, uspeh u očuvanju barijerne funkcije kože u mnogome zavisi od pravilne primene proizvoda za čišćenje.

Ne treba se predugo kupati ili tuširati

Tuširanje treba da traje 5 do 10 minuta, a kupka ne duže od 20 minuta. Ako se ne može izbeći tuširanje više puta u toku dana potrebno je skratiti vreme tuširanja. Svaki kontakt sa vodom uklanja jedan deo važnog zaštitnog sloja – hidrolipidnog filma, naše kože. Ako je voda topla i uz to se primenjuju sredstva za čišćenje, može čak doći do potpunog odstranjivanja ovog filma. To ne predstavlja problem kod zdrave kože, jer ona može otkloniti ovaj štetan uticaj u relativno kratkom vremenu. Kod suve kože je ova sposobnost regeneracije oštećena ili usporena, pa štetne materije iz spoljašnje sredine mogu prodreti. Osim toga, dolazi do gubitka vlage iz dubljih slojeva kože.

Treba izbegavati vruću vodu

Što je toplija voda, to je veći gubitak lipida i vlage i više se oštećuje kožna barijera. Idealna temperatura za pranje, kupanje i tuširanje je između 32˚ i 35˚C.

Ne koristite previše sredstva za čišćenje

“Manje je više”. Ne koristite previše sredstva za čišćenje. Proizvodi za pranje i čišćenje treba da se nanose na mokru kožu. Pri čemu treba da se nanese tečno sredstvo za pranje veličine zrna graška na ruku ili sunđer za kupanje i rastrlja po koži. Čvrsta sredstva za pranje treba da se rastrljaju po ruci ili sunđeru i zatim da se nanesu po koži. Kod tuširanja ne treba se sapunjati pod mlazom vode. Da bi se postigla bogata pena često se preteruje sa sredstvom za pranje i oštećuje se barijerna funkcija kože. Pri tom se zaboravlja da količina pene nema uticaja na sposobnost čišćenja nekog proizvoda. Posle nanošenja treba temeljno isprati čistom vodom, tako da ne ostane tragova sredstva za čišćenje. Za ispiranje je potrebno duplo više vremena nego za čišćenje. Izuzetak su uljane kupke, kod kojih je iz terapeutskih razloga poželjno da ostane sloj ulja na koži.

Koji proizvodi su pogodni za čišćenje suve kože?

Koriste se različiti tečni i čvrsti proizvodi koji sadrže blage tenzide. Sapune treba izbegavati. Proizvodi bez sapuna se nazivaju sindeti. Tipični pripravci su emulzije za pranje, uljne kupke i dodaci za kupke. Ovi proizvodi sadrže dodatne masne komponente za obnavljanje kože. Radi boljeg raspoznavanja nose oznake kreme za tuširanje, ulja za tuširanje ili tečni sapuni za ruke. Kod uljanih kupki treba razlikovati emulzione kupke, koje se u vodi rastvaraju i imaju visoku sposobnost čišćenja, i neemulgovane uljane kupke koje stvaraju film na površini vode, koji se po napuštanju kupke zadržava na koži. Stoga oni prvenstveno služe nezi kože. Za naročito osetljivu kožu lica treba koristiti posebne proizvode kao što su mleka, kreme i ulja. Toniziranje posle čišćenja je preporučljivo, ali treba koristiti blage proizvode, bez alkohola.

Šta treba imati na umu pri nezi suve kože?

Kod suve kože je neophodna primena mleka za telo, jer same uljane kupke ne mogu da zadovolje njene potrebe. Koliko često kožu treba mazati zavisi od stepena isušenosti, od faktora spoljašnje sredine kojima je koža izložena i od primenjenih proizvoda. Ako koža zateže ili svrbi nekoliko sati posle nanošenja proizvoda za negu, to je znak da je proizvod pogrešno izabran i da ga treba zameniti za prikladniji. Generalno su emulzije voda u ulju sa visokim udelom lipida bolje od emulzija ulje u vodi. Pošto se formulišu sve složeniji proizvodi, nemoguće je iz deklaracije utvrditi o kom tipu emulzije se radi, pa je potrebno pratiti savete proizvođača.

Praktični saveti za negu kože

1. Proizvod za negu nanositi u malim količinama.
Umesto da se odjednom nanese velika količina, bolje je proizvod za negu nanositi u malim porcijama. Lakim pritiskom i kružnim pokretima treba utrljati proizvod u kožu. Ako na koži ostane mastan film, to je znak da je naneto previše proizvoda, sa izuzetkom masti i ulja. Višak proizvoda treba ukloniti papirnom maramicom.
2. Najbolja nega se postiže posle čišćenja.
Najbolje dejstvo proizvoda za negu se postiže neposredno posle čišćenja.
3. Potrebe za negom su različite na različitim delovima kože.
Najbolji primer je mešovita koža lica. Ovde se ciljano nanosi sredstvo za negu na više suvu kožu, a ne tretira se T zona (čelo, nos, brada).
4. Upaljenu kožu treba posebno tretirati.
Pri tome se treba držati uputstava koje je dao profesionalac u pružanju zdravstvene zaštite.
5. Na šta treba paziti pri postojećim alergijama?
Ovde je bitno tačno znati na koje komponente je osoba alergična. Tada se mogu izabrati proizvodi koji ne sadrže dotične proizvode. Hipoalergeni proizvodi ne sadrže poznate alergene kao što su parfemi, konzervansi, veštačke boje.

Zamrzavanje povrća

24. септембар 2012.

Zamrzavanje povrća je odličan način da se pripremi sveže povrće za zimu. Ekstremno niske temperature zaustavljaju rast mikroorganizama i usporavaju promene koje dovode do kvarenja hrane. Kvalitet zamrznutog povrća zavisi od kvaliteta svežeg – pa je sveže, zrelo povrće, direktno iz povrtnjaka, najbolje za zamrzavanje. Ako ne može da se zamrzne neposredno posle branja, treba ga držati u frižideru, da bi zadržalo svežinu. Neko povrće nije dobro zamrzavati (mladi luk, zelenu salatu, krastavac i paradajz – osim ako se ne koristi za kuvanje ili sok).

Kako se pravilno zamrzava povrće?

Povrće treba dobro oprati pod mlazom vode i blanširati. Blanširanje je kratkotrajno stavljanje povrća u vrelu vodu ili paru. To je veoma važno, jer usporava ili stopira aktivnost enzima. Naime, enzimi su važni za rast i zrenje povrća. Ali, ako se njihova aktivnost ne zaustavi pre zamrzavanja, povrće gubi boju i ukus, otvrdne i postaje neukusno u roku od nekoliko nedelja po zamrzavanju. Vreme blanširanja je različito za različite vrste povrća – treba da je upravo toliko da zaustavi ili inaktiviše enzime. Neposredno posle blanširanja, povrće treba isprati hladnom vodom, da bi se zaustavio proces kuvanja.

Pošto se ohladi, povrće se stavlja u posebne plastične kutije ili kese. Treba ih staviti u zamrzivač što pre, a najkasnije za 24 sata (za to vreme držati u frižideru). Većina povrća može da se čuva u zamrzivaču 12 meseci. Duže stajanje ga neće učiniti nejestivim, ali će da mu smanji kvalitet.

Blanširanje povrća

* Brokoli se dobro opere pod mlazom vode. Da bi se izbacili eventualno prisutni insekti – koji se povremeno nađu u cvasti, može da se drži pola sata u slanoj vodi pre blanširanja – tri minuta u ključaloj vodi. Isti postupak je sa karfiolom.

* Plavi patlidžan se opere, iseče na kolutove debljine jednog centimetra, potopi u slanu vodu pet minuta, zatim blanšira četiri minuta.

* Blitva, kelj i spanać se blanširaju dva minuta.

* Zelene paprike ne moraju da se blanširaju, samo se očiste od semena.

* Pečene crvene paprike mogu da se ostave u ljusci i oljušte poluodmrznute.

* Celer i paškanat – oprani i isečeni na kolutove, blanširaju se dva minuta.

* Tikvice – očišćene i oljuštene, isečene na kolutove ili izdubljene za punjenje, blanširaju se dva minuta.

* Sveže začinske trave se operu pod mlazom vode, osuše i stave u kesu za zamrzavanje.

Saveti za zdravu kičmu

24. септембар 2012.

Kičma najviše strada od nepravilnog držanja tela, loše stolice za rad, niskih mekanih fotelja u kojima provodimo puno radno vreme pred televizorom, lošeg sedišta u automobilu i nekvalitetnih dušeka u automobilu. Sudeći po tome, većina problema s kičmom može se preduprediti promenom načina života, a naročito fizičkom aktivnošću.

Ako vežbate, radite to svakog dana ili se barem šetajte pola sata pravih leđa i ramena. Osim toga, pridržavajte se saveta koji će vas spasti i bolova u leđima i ozbiljnih zdrastvenih tegoba.

Spavajte na boku s blago savijenim kolenima, a ne na stomaku, jer se u tom položaju opterećuje vratni i lumbalni deo kičme.

Ne spavajte na mekom madracu. Da bi dušek podupirao kičmeni stub, mora biti dovoljno tvrd.

Koristite dobar jastuk koji je dovoljno veliki da na njega stanu i glava i vrat, ali da se ne prostire ispod ramena. Idealni su oni visine 8 do 12cm jer drže glavu u istoj ravni s kičmom i podupiru vrat.

Spavanje u fetus položaju ne prija kičmi, pa izbegavajte savijanje brade prema grudima.

Trudite se da vam lakat nikad ne bude iznad nivoa ramena jer to zamara mišiće vrata i ramena.

Česte promene položaja u snu, s jednog boka na drugi, pa malo na leđa, popravljaju cirkulaciju i opuštaju mišiće. Ovo pravilo ne važi za spavanje na stomaku.

Tvrda stolica je bolja od mekane jer je kičmi potrebna potpora. U mekanim foteljama i trosedima kičma se krivi u lumbalnom delu jer je ništa ne drži.

Dobra stolica obezbeđuje pravilan položaj leđa i vrata, koji sve vreme treba da budu pravi. Ako stolica nema anatomsko ispupčenje za donji deo leđa, u visini krsta držite jastuče veličine 10-12cm ili urolan peškir.

Dok sedite, ne prekrštajte noge jer se u tom položaju zamaraju mišići karlice i donjeg dela leđa. Dugoročno gledano, zbog ovakvog sedenja ponekad dolazi i do izmeštanja kičme, pa zato stopala uvek držite na podu i oslanjajte se na njih.

Pred računarom nikad ne sedite ukrivo, već monitor i stolicu stavite tako da vam, dok radite, leđa uvek budu prava.

Monitor treba da vam bude u visini očiju, na 40-50cm udaljenosti.

Podlaktice držite pod uglom od 90 stepeni,a potkolenice pod uglom od 120 stepeni u odnosu na pod. Opustite ramena i ne savijajte ruku koja stoji na mišu.

Ne sedite dugo u jednom položaju, jer to zamara, povećava napetost mišića i usporava cirkulaciju.

Ako morate dugo da stojite, s vremena na vreme podižite noge na nekoliko sekundi za 10-15cm ili napravite koji korak, napred-nazad.

Kada podižete teret, ne savijajte leđa, već kolena, a laktove držite što bliže telu. Ne koristite snagu ruku, već nogu.

Dok usisavate kuću, perete veš i sudove, dok peglate i kuvate, trudite se da vam leđa i vrat budu pravi.

Dekoracija stola

24. септембар 2012.

Dobro postavljen sto pridodaje celokupnom ambijentu prostorije za jelo, ali i ugođaju i doživljaju poslužene hrane i pića. Sledi nekoliko saveta koji će vam pomoći da postignete štih kakav biste želeli.

Elegantne dekoracije su divne, ali će izgubiti na lepoti ako okruženje i sto nisu čisti. Kuhinja i trpezarija, kao i ostatak kuće, moraju biti izuzetno čisti i bez ikakvih mrlja. Ovo bi trebao biti prioritet.

Lepo postavljen sto održava/ukazuje na nivo događaja, stvarajući savršenu mešavinu kolekcija porculana, staklenih predmeta i pribora za jelo. Svaki događaj možete obeležiti ili ukrasiti drugačijim postavljanjem stola. Samo imajte na umu da mora postojati poveznica svih elemenata na stolu: ukoliko kombinujete tanjire i pribor za jelo iz različitih razdoblja ili stilova, pobrinite se da dele sličnu, ako ne istu proporciju i prateće linije.

Nabavite lep stoljnjak
Neverovatno je šta lep stoljnjak može napraviti vašoj jednoličnoj, smeđoj kuhinji, odnosno stolu. Možete kupiti novi ili još bolje, zadužite nekoga u porodici ko zna šiti da napravi elegantan i neobičan stoljnjak. Ako baš želite biti kreativni, možete napraviti posebne podmetače za svakog gosta, naročito ukoliko se radi o porodičnim ručkovima.

Koristite platnene, a ne papirne ubruse
Zašto ne biste koristili platnene ubruse umesto papirnih? Ovo će dati formalan izgled jelu i sve što posle trebate uraditi je oprati ih u mašini. Možete ih odložiti u ormarić za sledeću svečanu priliku. Učinite ih vašim posebnim ubrusima. Neka budu iste ili potpuno suprotne boje od stolnjaka, kako biste postigli lep izgled.

Čaše
Na svakom mestu bi trebale biti postavljene čaše za sve vrsta pića koja ćete posluživati tokom jela (osim čaša za desertno vino, koje se postavljaju pri serviranju deserta). Čaša za vodu se stavlja na desnu stranu od tanjira, odmah iznad noža. Čaše za vino se postavljaju desno od čaše za vodu po redu korištenja.

Porcelan
Jedini delovi porcelana koji bi trebali biti deo postavljenog stola su tanjir za hleb i tanjir za serviranje, ukoliko želite. Tanjir za serviranje je isključivo dekorativne namene većeg promera, a pridodaje teksturi, boji ili uzorku stola. Takvi tanjiri mogu biti od porcelana, kositra ili medi/lima, pa čak i od slame ili papira. Hrana se nikada ne servira direktno na njima, već se tanjiri s obrocima serviraju na njih (npr. supa ili salata kao predelo u činiji i sl.). Taj se tanjir odnosi zajedno sa činijom ili tanjirom.

Pribor za jelo
Pravilno postavljanje pribora za jelo se prati jednostavnim pravilom, bez obzira da li se radi o formalnom ili opuštenom događaju: Postavite pribor za jelo na sto prema redu korištenja, spolja prema unutra. Viljuška za prvo jelo se nalazi na kraju leve strane; na kraju desne strane tanjira je nož za prvo jelo. Bilo koje kašike koje ćemo koristiti pre deserta (npr. kašika za supu) se postavljaju desno od noževa. Pribor za desert se uvek stavlja horizontalno iznad tanjira ili se može doneti kasnije zajedno s posluženim desertom.

Završni izgled stola za desert
Pri serviranju stola za desert, sve čaše za vino (osim desertnih čaša), tanjiri za hleb i posude za so i biber se moraju maknuti sa stola. Desertni pribor za jelo se može servirati ili iznad tanjira za jelo, odnosno ukrasnog podloška pri prvobitnom postavljanju stola ili se može doneti kasnije pred posluživanje deserta zajedno s šoljicama za kafu i tanjirićima. Čaše za vodu ostaju na stolu tokom celog obroka.

Nemojte pretrpavati sto svim jelima koja bi trebala biti služena. Donosite ih po redosledu. Na primer, kada se bude trebalo služiti glavno jelo, tek tada ga donesite zajedno sa pratećim prilozima. Svi trebaju dovoljno prostora za sedenje i jelo. Ukoliko trebate više prostora za prateća jela, na primer, stavite ih na manji sto koji bi trebao biti iste veličine kao i trpezarijski. Na ovaj način svi mogu videti šta je na stolu i jesti bez guranja.

Bulimija

23. септембар 2012.

Bulimija (bulimia nervosa) je poremećaj ishrane koji je, slično anoreksiji, psihološkog porekla, a što se tiče efekata može biti opasna po zdravlje. Bulimija je poremećaj ishrane u kome osoba gubi kontrolu nad ishranom, prejeda se, a potom pokušava da sanira štetu povraćanjem. Osobe koje pate od ovog poremećaja takođe mogu upotrebljavati diuretike i laksative, kao i sredstva za suzbijanje apetita. Ovako bulimičari sprečavaju gojenje i ublažavaju depresivna stanja koja prate ovaj poremećaj.

Bulimija je stanje koje pogađa uglavnom žene i to 8-9 puta češće nego muškarce. Bulimija se pojavljuje rano, već u adolescenciji, a često se javlja u kombinaciji sa anoreksijom (u oko 20% slučajeva). Ipak, ovaj poremećaj se uglavnom samostalno javlja. Ako osoba prihvati da ima problem, ona se može izlečiti uz stručnu pomoć, i moguće je da se bolest neće vratiti godinama. Ponekad se, doduše ne često, bolest vrati u odraslom dobu.

Tipovi bulimije

Postoje dva osnovna tipa bulimije, od kojih je jedan direktno vezan za vežbanje i trčanje.

Tip čišćenja – bulimičarke svesno izazivaju povraćanje da bi se rešile hrane pre nego što se ona svari i tako sprečile dobijanje na težini. Uz to koriste i druga sredstva poput laksativa i diuretika, a rade i klistiranje.
Tip vežbanja – Ovaj tip bulimije je dosta ređi, javlja se u svega 7% slučajeva. Kod ovog tipa bulimičarke pokušavaju da ponište efekat unete hrane, tako što se posle epizode prejedanja bace na preterano vežbanje, trčanje ili aerobik. Prvi “tip čišćenja” takođe može da upražnjava vežbanje, kao sekundarni vid kontrole kalorija.

Tip čišćenja – simptomi

Devojka se jedno vreme uzdržava od uzimanja hrane, a priprema se za epizodu u kojoj gubi kontrolu i prejeda se. Ponekad se služi i laksativima, ali i preparatima za mršavljenje. Anoreksičarke se ponašaju slično, s tom razlikom što potiskuju svoje porive, dok ih bulimičarke ispoljavaju. Osobe koje imaju bulimiju mogu imati epizode povremeno (1 mesečno) ili jako često (više puta dnevno). U zavisnosti od učestalosti epizoda mogući su različiti zdravstveni problemi. Mogu stradati: želudac, jednjak, gušterača, pljuvačne žlezde, mogu se pojaviti karijes i paradentoza, kao i grčevi u rukama i nogama. Zbog povraćanja, gube se elektroliti što je udar na kardiovaskularni sistem, pre svega na srce, ali i na nervni sistem – može dovesti do depresije.

Bulimija “tipa vežbanja”

Bulimija “tipa vežbanja” razlikuje se po tome što se efekti vezani za povraćanje ne javljaju. Samim tim srce i nervni sistem su manje na udaru, ali je ceo digestivni trakt pod jakim uticajem prekomerne količine hrane. Javljaju se i problemi sa tvrdom i neredovnom stolicom, čirom… U pitanju je ozbiljan poremećaj ishrane i za njegovo lečenje je potrebno pre svega razumeti da problem nije jednostavan, pa da ni rešenje ne može biti jednostavno.Bulimija se leči psihoterapijom. Uzroci bulimije nisu pouzdano jasni, ali se smatra da su pritisci i sukobi unutar familije neki početni preduslov za nastanak bulimije. Kada se bolest otkrije obavezna je poseta lekaru,nutricionisti i psihologu, ali tu je i problem što osoba koja ima bulimiju ne želi da prizna da je nešto loše sa njom i vešto krije svoj problem.

Dijagnoza

Lekar može da dijagnostifikuje bulimiju ako su zadovoljeni neki uslovi od kojih je najvažniji da postoje bar dve epizode nedeljno u trajanju od najmanje 3 meseca. Ovde se kao terapija koristi Kognitivna bihevioralna terapija – Cognitive behavioral therapy (CBT). Ova terapija uči obolele da se ne prepuštaju automatskom razmišljanju, već da budu potpuno svesne svakog svog postupka. Terapijom se pokušavaju promeniti navike (prejedanje i čišćenje), a analizira se ponašanje i predlažu rešenja kako se ono može promeniti. Između seansi, pacijentkinja dobij tačno određena uputstva šta da čini. Drugi cilj je usredsrediti se na problem i suprotstaviti se negativnim mislima koje doprinose destruktivnosti ovog poremećaja. Psihoterapija može uključivati pojedinačne, porodične ili grupne seanse. Uz ovo mogu, a ne moraju da se koriste i lekovi antidepresivi. S obzirom da je vežbanje, tj. trčanje jedan vid terapije depresije, bulimičarke “tipa vežbanja” obično ne koriste medikamente, ili makar u manjoj meri.

Pokazatelji bulimije:	Emotivne karakteristike:	Telesne karakteristike:
Osobe su često idealne težine	česta promena raspoloženja	gubitak zubne gleđi
jak strah od gojaznosti	depresija, neraspoloženje	problemi sa zubima, karijes, itd.
preterano konzumiranje hrane	impulsivnost	ispucale usne
tajno konzumiranje hrane	zloupotreba lekova i alkohola	problemi sa štitnom žlezdom
jak i čest osjećaj gladi	samopovređivanje	bolovi u grlu i stomaku
preokupacija mislima o hrani,	totalan gubitak samopoštovanja	neredovan menstrualni ciklus
nedostatak kontrole u blizini hrane	potreba za prihvatanjem od strane okoline	problemi sa srcem i mišićima

Pesto pasta sa tikvicama

20. септембар 2012.

Tikvice u ovom jelu čine čudo.

Recept je iz nove knjige Ane del Conte. Izgled i kombinacija ukusa predstavlja sicilijansku kuhinju u najboljem svetlu. Kupite najbolju mogucu pastu, kao Barila, u obliku makarona, mašnica – farfale ili linguina.

Tikvice bi trebale da budu vrlo sveže, do 20 cm dužine. I zucchini su odlični, kako zbog ukusa tako i zbog boje.

Možete poslužiti kao predjelo za 6 osoba ili glavno jelo uz grilovano meso za 4 osobe.

Za 4 osobe – sastojci:

Tikvice, 1kg,iseckane

Beli luk,4 čena

Masl. ulje,4 kašike

So i biber

Pinjole ili pistaći, 4 kašike

Bosiljak, velika veza, 50 gr

Peršun, 2 veze, nije obavezno

Maslinovo ulje, 100 ml

Makaroni pasta, 500gr

Parmezan, nastrugan.

Isecite svaku tikvicu popreko na 3 dela, svaki na pola pa na štapice, ali da svaki ima koru sa jedne strane, da se ne bi raspale u kuvanju.

Zagrejte 4 kašike ulja u velikom teflon tiganju, dodajte malo smrskan beli luk. Nije potrebno da ga ljuštite, samo ga malo udarite nožem ili tučkom za meso.

Kad je ulje jako vruće dodajte tikvice i pržite 5 do 7 minuta, mešajući tako da tikvice budu prilično braonkaste. Posolite ih i pobiberite pa ostavite u tiganju.

Sada stavite veliku posudu sa vodom da provri za pastu.

Posolite sa 1/2 kašike soli za 500gr paste. Kuvajte prema uputstvu.

Ja ličnu uvek kuvam 2 minuta kraće za al dente doživljaj.

Operite bosiljak i peršun, ako koristite, stavite u procesor sa pinjolama pa procesujte 1 do 2 minuta uz dodavanje oko 100ml ulja.

Posolite i pobiberite.

Sipajte u veliku činiju za služenje.

Kada je pasta skuvana, sačuvajte šolju vode u kojoj se kuvala.

Razredite malo pesto u činiji i dodajte kuvanu pastu.

Dobro izmešajte da se sve lepo zeleni. Sipajte tikvice preko pesto paste i poslužite.

Pospite parmezanom gostima po izboru.

Buon appetito

6 nevidljivih neprijatelja kože

20. септембар 2012.

Redovno menjajte posteljinu i peškire kojima se brišete. Budite naspavani i hranite se zdravo. Ako ispoštujete ove savete imaćete blistav ten. Dermatolozi vam otkrivaju još nekoliko caka.
PREDMETI PRISLONJENI UZ LICE
Dok razgovarate telefonom ili često držite lice naslonjeno na ruke nečistoća se „lepi“ za kožu. Vodite računa o higijeni.

STRES
Stres uzrokuje mnoge zdravstvene probleme, među njima i povećano lučenje hormona, koje uzrokuje pojavu mitisera i akni.

JASTUK I PEŠKIR
Dok spavate, koža na licu se regeneriše i odbacuje odumrle ćelije koja ostaju na jastučnici. Isti slučaj je i sa peškirom kojim brišete lice, koji je još pogodnije mesto za bakterije zbog vlažnosti. Zato redovno menjajte posteljinu i peškire da bi koža bila izložena što manjem broju bakterija. Koristite minimalne količine sredstva za pranje i omekšivača jer oni takođe mogu da budu uzrok negativne reakcije kože lica.

PRETERANO ČIŠĆENJE KOŽE
Ako koristite više od dva puta dnevno sredstva za pranje kože lica, čistite je sredstvima koja isušuju kožu kako biste se rešili masnog sjaja – postižete upravo suprotan efekt. Preteranim čišćenjem koži oduzimate prirodnu vlažnost, koju ona zatim nadoknađuje lučenjem više masnoće i stvara se začarani krug. Umesto preteranog čišćenja, važnija je dobra hidratacija.

PREPARATI ZA KOSU
Svakim dodirom kose i kože lica prenose se i ostaci sredstva za kosu (regenerator, lak, gel), kao i nečistoća s kose. To se događa dok spavate, perete kosu. Zato dobro isperite kosu nakon pranja, držite je dalje od lica i koristite što je manje moguće sredstava za kosu koja zbog silikona i ostalih sastojaka u sebi sadržanih začepljuju pore.

SUNČANJE
Umereno sunčanje je dobro za ten, ali preterivanje ima suprotan efekat.

Jesenji umor i depresija

18. септембар 2012.

Ako se brzo umarate, zevate, niste koncentrisani, muči vas hronični umor, malaksali ste i prespavali biste čitav dan reč je o jesenjem umoru koji se uvek javlja na početku jeseni i prema statistikama muči svaku drugu osobu.Iako deluju bezazleno ovi jesenji simptomi mogu da oslabe imunitet i stvore uslove za razvoj raznih bolesti.Da biste se zaštitili svakog dana provedite napolju bar pola sata u nekim aktivnostima, jer i najmanja količina svetlosti može da popravi raspoloženje. Pod uticajem svetlosti organizam proizvodi hormon sreće endorfin koji vraća lepo raspoloženje.

Pronaðite nešto lepo u prirodi ili u svom stanu pa se divite lepoti koju ima neko drvo ili cvet. Lepota povećava našu pozitivnu energiju. Greje nas lepim osećanjima i ulepšava život. Divite se lepoti buketa svežeg cveća. Bavite se baštovanstvom… Ako vam više odgovara dobro se obucite i džogirajte, brzo šetajte ili idite na plivanje.

Često možete sami sebe da smirite tako što nekoliko minuta jednostavno obratite pažnju na svoje disanje. Udahnete, zadržite dah i onda izdahnete. Pozitivna energija i dobro raspoloženje će se nakon ovoga, verovatno vratiti.

Imunitet ojačajte vitaminima iz voća kao što su kivi, grejp ili ananas koji je provereni borac protiv umora.
Na telo a posebno na izložene delove kao što su lice i ruke nanesite neku uljanu kremu da biste ga zaštitili, jer hladan vazduh izvlači vlagu iz površinskog sloja kože.

Ovi saveti vam mogu pomoći da ojačate duh i telo i pobedite jesenju depresiju i umor.

Opis Kognitivne Procene Depresije za otkrivanje simptoma depresije

CogniFit-ov Set Kognitivnih Procena za Depresiju (CAB-DP) je profesionalni alat koji se sastoji od klinički potvrđenih testova i zadataka dizajniranih da brzo utvrde i testiraju simptome, karakteristike i smetnje kod kognitivnih procesa pogođenih depresijom.

Ovaj inovativni onlajn test za depresiju je naučno sredstvo koje pruža kompletan kognitivni pregled i koji može da utvrdi korisnikove kognitivne prednosti i slabosti, da proceni indeks rizika od prisustva depresije i da uoči kognitivna područja na koje ovaj poremećaj utiče.

Izveštaj o rezultatima je dostupan nakon testa, koji obično traje 30-40 minuta.

Dijagnoza depresije zahteva multidisciplinarni pristup i procenu, kao i iscrpnu i detaljnu dijagnozu simptoma koji se javljaju kod različitih poremećaja raspoloženja, bolesti ili drugih poremećaja.

Klinička konsultacija koja se sastoji od upitnika i kliničkih skala za vrednovanje su najefikasniji kada je u pitanju postavljanje dijagnoze ovog poremećaja raspoloženja, iako možda nisu dovoljni za utvrđivanje ozbiljnosti ovog kognitivnog poremećaja. Da biste otkrili ozbiljnost oboljenja, neophodno je da se uradi iscrpna i detaljna procena poremećaja raspoloženja uz neuropsihološku i kliničku procenu. Preporučujemo da koristite ovaj kompletan test za depresiju kao dopunu uz stručnu dijagnozu, a nikad kao zamenu za konsultaciju sa doktorom.

Digitalizovani Protokol Kognitivne Procene za Depresiju (CAB-DP)

Ova kognitivna procena za otkrivanje depresije se sastoji od upitnika i kompletnog seta neuropsiholoških testova. Traje oko 30-40 minuta.

Odrasle osobe i starije odrasle osobe koje pokazuju simptome depresije će odgovarati na pitanja iz upitnika za procenu kliničkih simptoma u vezi sa ovim poremećajem, a nakon toga će raditi niz zadataka i vežbi koji su dizajnirani kao kompjuterske igrice.

UPITNIK I POSTAVLJANJE DIJAGNOZE : Niz jednostavnih pitanja koja su usmerena na otkrivanje osnovnih kriterijuma za postavljanje dijagnoze (DSM-5), simptoma i znakova depresije. Ovaj upitnik je sredstvo za otkrivanje depresije.
NEUROPSIHOLOŠKI FAKTORI I KOGNITIVNI PROFIL : CAB-DP set procena testira osnovne neuropsihološke faktore koji prate depresiju. Rezultati će biti upoređeni sa korisnicima iste starosti i pola.
KOMPLETAN IZVEŠTAJ SA REZULTATIMA: Na kraju onlajn testa za depresiju, dobićete detaljan izveštaj sa rezultatima, koji pokazuje indeks rizika od depresije (nizak, umeren ili visok), simptome, znakove upozorenja, kognitivni profil, analizu rezultata, preporuke i smernice. Rezultati vam pružaju vrlo važne informacije i pomažu u pronalaženju pomoći.

Psihometrijski Rezultati

Neuropsihološka procena za Depresiju (CAB-DP) koristi patentirane algoritme i tehnologiju veštačke inteligencije (AI) koja analizira više od hiljadu promenljivih i uz psihometrijske rezultate, ukazuje da li postoji rizik od depresije.

Kognitivni profil u neuropsihološkom izveštaju ima veliku pouzdanost, sigurnost i doslednost. Uspešnost testa je potvrđena uz ponavljanje testova i merenje procesa. Alfa Kronbahov koeficijent dostiže vrednost od oko .9, dok testovi Test-Retest dostižu rezultate blizu 1, što pokazuje veliku pouzdanost i preciznost.

Pogledaj grafik

Za koga je?

Set Kognitivnih Testova za Depresiju (CAB-DP) mogu da koriste odrasle i starije osobe za koje postoji sumnja da pate od depresije.

Bilo koji korisnik, bilo da je u pitanju stručnjak ili pojedinac, može lako da koristi ovu neuropsihološku procenu za depresiju. Nije potreban prethodan trening da biste koristili ovaj test. Posebno je namenjen za:

Zdravstveni Stručnjaci -Detaljno ispituje pacijente i nudi kompletan izveštaj-: Set neuropsiholoških procena za depresiju CogniFit-a pomaže zdravstvenim stručnjacima da otkriju simptome, postave dijagnozu i naprave plan lečenja. Uočavanje kognitivnih simptoma depresije i oštećenja je prvi korak u otkrivanju ovog poremećaja i za stvaranje određenog programa intervencije. Ovaj neverovatni softver ispituje višestruke varijable i pruža detaljan personalizovani izveštaj.
Članovi Porodice i Pojedinci:- Otkriva da li član porodice ima kognitivno oštećenje prisutno zbog Depresije-: Set Kognitivnih Procena za Depresiju je naučno sredstvo koje se sastoji od niza jednostavnih pitanja na koje je potrebno odgovoriti onlajn. Ovo omogućava svima, bez ikakvog posebnog treninga, da ispitaju neuropsihološke faktore i oktriju simptome depresije. Detaljan izveštaj omogućava utvrđivanje mogućeg rizika od ovog kognitivnog oštećenja i program intervencije za svaki poseban slučaj.

Prednosti

Ova tehnologija se bazira na naučnim metodima za brzo i precizno otkrivanje prisustva simptoma, slabosti, karakteristika i smetnji u kognitivnim procesima pogođenim depresijom i nudi brojne koristi:

VODEĆE SREDSTVO: Depresija Kognitivna Procena (CAB-DP) je profesionalni alat stvoren od strane stručnjaka za poremećaje raspoloženja. Kognitivni testovi su patentirani i naučno potvrđeni. Ovo vodeće sredstvo koristi naučna zajednica, univerziteti, porodice, ustanove i medicinski centri širom sveta.
LAK ZA UPOTREBU : Ovu neuropsihološku procenu mogu da koriste kako pojedinci, tako i stručnjaci (zdravstveni stručnjaci, porodice itd.) bez prethodnog iskustva u neuronauci ili tehnologiji. Interaktivni format omogućava laku upotrebu i upravljanje.
JEDNOSTAVAN ZA KORISNIKA: Svi kognitivni zadaci su automatski predstavljeni. Sve CogniFit-ove igrice i aktivnosti su interaktivne i zabavne, i lako se koriste.
DETALJAN IZVEŠTAJ O REZULTATIMA : Depresija Kognitivna Procena (CAB-DP) brzo pruža detaljan izveštaj i kompletnu analizu rezultata. To nam omogućava da prepoznamo i razumemo kliničke simptome, slabosti, prednosti i indeks rizika.
ANALIZE I PREPORUKE: Ovaj softver vam omogućava da analizirate više od hiljadu varijabli i daje vam dalje preporuke u skladu sa potrebama svakog korisnika ponaosob.

Kada je preporučljivo uraditi test za depresiju?

Uz ovaj set za procenu moguće je pouzdano otkriti prisustvo simptoma depresije i kognitivnog oštećenja kod odraslih i starijih odraslih osoba.

Ako sumnjate da neko pati od depresije ili kognitivnog oštećenja u vezi sa depresijom, preporučujemo da koristite ovu procenu što je pre moguće. Rano otkrivanje omogućava da se sa lečenjem i programom intervencije počne na vreme i na taj način izbegne oštećenje funkcija.

Ukoliko se ne otkrije na vreme i ukoliko se ne koriste određeni programi kao pomoć, ovaj poremećaj može otežati svakodnevni život i stvoriti probleme na poslu, u školi, kod kuće ili sa prijateljima.

Depresiju mogu da uzrokuju poteškoće i problemi na poslu, u školi i sa prijateljima. Možemo da napravimo razliku između:

Opis upitnika za dijagnozu

Depresiju karakteriše niz kliničkih simptoma i znakova. Ovi pokazatelji nam omogućavaju da otkrijemo prisustvo ovog poremećaja raspoloženja. Zbog toga se prvi korak procene depresije (CAB-DP-a) sastoji od upitnika koji je dizajniran da otkrije osnovne kriterijume za dijagnozu, znakove i simptome depresije u skladu sa uzrastom ispitanika.

Pitanja iz upitnika su slična pitanjima koje možete da nađete u priručnicima za dijagnozu, zdravstvenim upitnicima ili skalama za procenu depresije. Mi smo ta pitanja pojednostavili kako bi svako mogao da ih razume.

Kriterijumi za postavljanje dijagnoze depresije kod odraslih i starijih osoba: Sastoje se od niza jednostavnih pitanja koje mogu popuniti stručnjaci zaduženi za procenu ili osoba koja radi procenu. Upitnik prikuplja informacije iz sledećih oblasti: Psihički simptomi i Osećanja (tuga, krivica, beznadežnost itd.), Fizički simptomi (umor, bol u mišićima, problemi sa spavanjem itd.), i Propratni simptomi (razdražljivost, promena telesne težine, zloupotreba supstanci itd.).

Opis seta testova za procenu neuropsiholoških faktora koji se javljaju kod depresije

Prisustvo oštećenja nekih kognitivnih veština može da bude pokazatelj depresije. Opšti profil kognitivnih veština može da pokaže koliko su ta oštećenja ozbiljna.

Neki od psihičkih, fizičkih i propratnih simptoma depresije mogu biti posledica oštećenja nekih kognitivnih veština. Ovo su kognitivne veštine i područja koja se procenjuju u ovom testu za depresiju (CAB-DP).

PAŽNJA : Sposobnost da ignorišemo smetnje iz okruženja i da se fokusiramo na bitne informacije.

Fokusirana Pažnja: Fokusirana pažnja i Depresija. Fokusirana pažnja je sposobnost fokusiranja pažnje na jedan stimulus, bez obzira na vreme na koje je potrebno da fokusiramo pažnju. Ljudima sa depresijom je često teško da održavaju pažnju na bitne stimuluse i na događaje, jer se često fokusiraju na negativne misli i događaje.
Inhibicija: Inhibicija i Depresija. Inhibicija je sposobnost kontrolisanja automatskih reakcija i davanje pravog odgovora nakon pažljivog razmatranja situacije i rasuđivanja. Ljudima sa depresijom je često teško da zaustave negativne misli, i oni se u isto vreme potpuno blokiraju i zaustave reakciju zbog preterane inhibicije.
Dopunjavanje:Dopunjavanje i Depresija. Dopunjavanje je sposobnost da uvidite i kontrolišete način na koji izvršavate neki zadatak i da budete sigurni da obavljate isplanirane radnje. Ljudi sa ovim poremećajem imaju kognitivne probleme kada je potrebno da nadgledaju i kontrolišu sopstveno ponašanje, jer oni previše analiziraju situaciju i misle da sve što rade, rade loše.

PERCEPCIJA : Sposobnost tumačenja stimulusa iz našeg okruženja.

Vizuelna percepcija: Vizuelna percepcija i Depresija. Vizuelna percepcija je sposobnost tumačenja informacija koje naše oči primaju iz okruženja. Za ljude koji pate od depresije je uobičajeno da imaju probleme sa vizuelnom percepcijom, i u nekim ekstremnim slučajevima može im biti teško da razlikuju crno i belo.
Percepcija okoline: Percepcija okoline i Depresija. Percepcija okoline je ljudska sposobnost da uvidimo sopstvenu poziciju u odnosu na okruženje i da shvatimo kako su pozicionirani objekti u okruženju. Osobe koje pate od depresije su često dezorijentisane u prostoru i vremenu.

MEMORIJA : Sposobnost zadržavanja i manipulisanja novim informacijama i prisećanje informacija iz prošlosti.

Radna memorija: Radna memorija i Depresija. Radna memorija je sposobnost da zadržimo i upotrebljavamo informacije koje su nam potrebne za obavljanje drugih složenijih kognitivnih zadataka, kao što su tumačenje govora, učenje i rasuđivanje. Studije su pokazale da osobe koje pate od depresije teško obavljaju zadatke za čije je rešavanje potrebna radna memorija.
Kratkoročna memorija: Kratkoročna memorija i Depresija. Kratkoročna memorija je sposobnost da upamtimo malu količinu informacija za kratko vreme. Neravnoteža neurotransmitera i funkcionalne promene, kao što su smanjenje zapremine hipokampusa, mogu da budu razlog zbog kog osobe sa depresijom imaju problema sa ovom vrstom pamćenja, tj. memorije.

IZVRŠNE FUNKCIJE I RASUĐIVANJE: Sposobnost da uspešno koristimo (organizujemo, povežemo itd.) primljene informacije.

Kognitivno preusmeravanje: Preusmeravanje i Depresija. Preusmeravanje je sposobnost mozga da prilagodi ponašanje i misli novim, promenljivim ili neočekivanim okolnostima. Osobe sa depresijom teško kontrolišu ili zaustavljaju negativne misli, ili osećaj beznadežnosti i krivice, zbog čega im se nameću misli.
Planiranje: Planiranje i Depresija. Planiranje je sposobnost da organizujemo najbolji način za dostizanje nekog cilja. Osobe koje pate od depresije generalno imaju oštećenu sposobnost planiranja, što može da oteža organizovanje sopstvenih misli i planova.
Brzina obrade podataka: Brzina obrade podataka i Depresija. Brzina obrade podataka je vreme koje je potrebno nekom da obavi neki mentalni zadatak. Pacijenti sa depresijom često kasne u obavljanju fizičkih i mentalnih radnji, jer usporeno razmišljaju.

KOORDINACIJA: Sposobnost da pažljivo i precizno obavljamo pokrete.

Brzina reakcije: Brzina reakcije i Depresija. Brzina reakcije se odnosi na vreme koje prođe od trenutka kada primimo određeni stimulus do trenutka kada na njega odgovorimo. Ljudi sa depresijom često imaju lošu brzinu reakcije.
Vizuelno motorna koordinacija: Vizuelno motorna koordinacija i Depresija. Vizuelno motorna koordinacija je sposobnost da uspešno vršimo zadatke za koje su potrebne naše motorne veštine, kao i naš vid. Kada je ova veština oštećena, što je čest slučaj kod depresije, javlja se nespretnost i nedostatak kontrole pokreta. Neke studije pokazuju da ovo oštećenje vizuelne motorne koordinacije kod pacijenata se depresijom može biti uzrokovano nedostatkom dopamina.

Zadaci za procenu

Ovo multi-dimenzionalno naučno sredstvo ima različite zadatke za procenu. Evo nekoliko primera:

Raspoznavanje – Test WOM-REST: Raspoznavanje – Test WOM-REST testira radnu memoriju i bazira se na Konersovom (CPT) testu, na klasičnom Memorijskom Testu (TOMM), klasičnom Huper Zadatku Vizuelne Organizacije (VOT) koji je kreirao Hooper (1982) i na klasičnom TOVA testu. Zadatak testira izvršne funkcije korisnika. Procenjuje mentalne veštine koje se korsite kada pravimo planove, reagujemo na stimulus ili primamo informacije.
Brzina – Test REST-HECOOR: Brzina – Test REST-HECOOR se bazira na klasičnom testu Varijabli Pažnje (TOVA) i na Huper Zadatku Vizuelne Organizacije (VOT) koje je kreirao Hooper (1983). Test meri brzinu reakcije i beleže se veštine i brzina reakcije.
Doslednost – Test WOM-ASM: Doslednost – Test WOM-ASM se bazira na klasičnom Konersovom testu (CPT) i na testu Vekslerove Skale Pamćenja (WMS). Uz pomoć ovih testova mi možemo da testiramo kapacitet privremenog skladištenja podataka, kao i kapacitet za manipulisanje informacijama kako bi se obavljali složeni kognitivni zadaci, kao što su tumačenje govora i rasuđivanje.
Identifikovanje – Test COM-NAM: Identifikovanje – Test COM-NAM koristi klasičan test Korkmana, Kirka i Kempa iz 1998. godine (NEPSY) i klasičan Memorijski Test (TOMM) za merenje kognitivnih veština. Ovaj test nam pomaže da posmatramo sposobnost korisnika da upamti informacije i da razvrsta stimuluse u svojoj memoriji.

Mozak i Depresija

Oštećenja i promene u mozgu uzrokuju probleme sa emocijama, ponašanjem i kognitivne probleme povezane sa depresijom. Osnovna područja povezana sa depresijom su limbički sistem i prefrontalni korteks, koja su vrlo blisko povezana jedno sa drugim.

Limbički Sistem: Limbički sistem se sastoji od moždanih struktura koje su u najvećoj meri zadužene za identifikovanje i kontrolu emocija. Strukture u limbičkom sistemu koje depresija može da pogodi su hipokampus, amigdala, bazalne ganglije, cingularni korteks i hipotalamus. Neke studije pokazuju da osobe koje pate od depresije imaju umanjenu zapreminu hipokampusa, što objašnjava neke od kognitivnih problema povezanih sa ovim poremećajem.

Prefrontalni korteks: Prefrontalni korteks je prednji deo mozga i zadužen je za složene funkcije, kao što su planiranje i druge izvršne funkcije. Dokazano je da depresija značajno pogađa dorzolateralni prefrontalni korteks i orbitofrontalni prefrontalni korteks. Dorzolateralni korteks je zadužen za inicijativu, inhibiciju, menjanje taktike, samoregulaciju, planiranje i odlučivanje, što su veštine koje su često oštećene kod ljudi sa depresijom. Zapremina orbitofrontalnog korteksa, koji je uglavnom vezan za socijalno ponašanje i ličnost, takođe je često umanjena kod ljudi sa depresijom.

https://www.cognifit.com/sr/cognitive-assessment/depression-test

BESKVASNI HLEB S PIRINČEM

18. септембар 2012.

U makrobitičkoj pekari kvasac se ne koristi, jer on, ako se konzumira svakodnevno, nadima stomak, slabi imunitet i izaziva probleme sa sinusima. Testo sasvim lepo naraste ako se uporno mesi (oko 300 puta) i nakon toga pusti da dovoljno stoji i podlegne procesu fermentacije. Ovakav hleb pravi se sa dodatkom kuvanog inetgralnog pirinča .(ovo je takođe idealan način da iskoristite ostatke skuvanog pirinča ,,od juče“). Zahvaljujući pirinču hleb će vam dugo trajati i biti svež, a budući da uključuje integralno zrno žitarice, predstavlja skoro kompletan obrok, koji uvek može da vam posluži kao užina.

•način pripreme:
Pomešajte 4 šolje integralnog pšeničnog brašna i pola kašičice usitnjene nerafinisane morske soli. Dodajte tome 2 kašike susamovog ili maslinovog ulja. Dodajte 4 šolje mlakog (ne iz frižidera) skuvanog integralnog pirinča, pa počnite da mesite.

Dodajte vode, malo po malo, tek koliko je potrebno da formirate loptu. Količina vode zavisi od toga koliko vam je bio vlažan pirinač. Mesite testo oko 300 puta najmanje, a možete i više, ako ste raspoloženi. Ako testo postane suviše lepljivo, dodajte malo brašna, ali ne preterujte, testo treba da je na ivici lepljivosti.

Namažite četvrtasti ili okrugli pleh uljem i stavite u njega oblikovanu veknu hleba. Neka hleb bude više kao pogača, ne previše debeo (oko 5 cm). Probodite testo na više mesta drškom od varjače, pa ga pokrijte vlažnom kuhinjskom krpom i ostavite na toplom mestu oko 8 do 12 sati. Pecite u rerni na 150 stepeni oko 20 minuta, a zatim na 180 stepeni, oko sat i 15 minuta.

Jesenji kolač

18. септембар 2012.

Ovaj ukusni, niskokalorični kolač zadovoljiće vaše dnevne potrebe za slatkim.

Sastojci:

– 1/4 šolje ulja
– 3/4 šolje šećera
– 2 kašike vanile
– 1/2 kašike ekstrakta badema
– 2 jaja
– 1,5 šolje brašna
– 1/4 soli
– 1 kašika praška za pecivo
– 1/2 šolje brusnica
– 1,5 šolje pistaća

Priprema:

Umutite ulje i šećer, dodajte vanilu i ekstrakt badema i jaja. Kombinujte sa brašnom, šolju i praškom za pecivo. Dodajte brusnice i pistaće. Sipajte smesu u pleh i pecite 35 minuta.

REFORM ŠNITE

17. септембар 2012.

POTREBNO JE:
680 g mlevenih oraha, 680 g šećera, 230 g meda, 6 štangli čokolade, 6 kesica vanilin šećera, 1,5 šolja kisele vode, 1,5 šoljica ulja, 18 kašika brašna, 200 g margarina, kašika praška za pecivo
PRIPREMA:
Za koru pomešajte 230 g mlevenih oraha, 230 g meda, 230 g šećera, kiselu vodu, 3 štangle čokolade, 3 kesice vanilin šećera, ulje, 18 kašika brašna i kašičicu praška za pecivo. Masu sipajte u podmazan pleh i ispecite. Ohladite i presecite na tri dela. Za fil ušpinujte 450 g šećera s malo vode, dodajte 450 g mlevenih oraha i 3 štangle mlevene čokolade. U ohlađenu masu dodajte 200 g penasto umućenog margarina sa 3 kesice vanilin šećera. Nafilujte tortu, isecite na kocke i pospite struganom čokoladom.

Deca treba da imaju pet obroka dnevno

17. септембар 2012.

Roditelji žele da im deca budu zdrava i da se pravilno razvijaju, pa je opravdana briga o tome da li ih pravilno hrane. Česta su pitanja da li jedu dovoljno raznovrsne hrane dok najintenzivnije rastu i razvijaju se.

Nutricionista Branka Mirković otkriva kako da se dečjem organizmu, pored kalorija, obezbedi optimalna količina hranljivih sastojaka koji utiču na pravilan fizički, intelektualni, socijalni i emotivni rast i razvoj podelejnih u pet obroka dnevno.

Žitarice

Žitarice treba da budu zastupljene 30 odsto u dečjoj ishrani. Prednost treba da imaju proizvodi od punog zrna, integralni hleb, pirinač, kukuruz. Oni obezbeđuju potrebnu energiju, održavaju nivo šećera u krvi.

Mlečni proizvodi

Mleko i mlečni proizvodi treba da budu zastupljeni 20 do 25 odsto. To su visokovredni biološki proteini koji se lako vare i obezbeđuju mlečne masti i vitamine A, D, B1, B2 i veoma važne soli kalcijuma i fosfora, magnezijuma, natrijuma.

Meso

Meso, jaja i riba spadaju u veliku grupu namirnica životinjskog porekla koje deca svakodnevno treba da konzumiraju. Treba da jedu posnije meso jer ono ima veći sadržaj kvalitetnijih proteina, minerala i vitamina. Riba treba da je zastupljena najmanje dva puta nedeljno. Jaja su veoma značajna za ishranu u detinjstvu, bogata su vitaminima A, D, E, B1 i B2, a od mineralnih sastojaka tu su gvožđe, fosfor, natrijum, kalijum, bakar i cink.

Povrće i voće

Povrće je voma važno u ishrani dece, pre svega zbog vitamina i minerala. Zato naučite vaše klince da jedu povrće, pre svega kao salatu i lako termički obrađeno. Voće povoljno utiče na rad endokrinih žlezda, odstranjuje toksine iz organizma. Treba da bude zastupljeno u ishrani kao nezavisan obrok.

Masti

Od masti i ulja najbolje je deci ponuditi maslac ili prirodne sirne namaze, a hranu pripremati na hladno ceđenom maslinovom ili nekom drugom hladno ceđenom ulju.

Šećer

Izbegavajte da im dajete beli konzumni šećer, dajte prenost medu, džemovima i mermeladama s fruktozom.

Saveti za roditelje

Dete naviknete na određeni broj obroka.
Dajte mu od pet do šest obroka do treće godine, kasnije najmanje četiri, a idealno je pet.
Hrana treba da bude raznovrsna i da se sastoji od tri glavna obroka i dve užine.
Obroci se serviraju za stolom koji je postavljen.
Pripremajte obroke u skladu sa uzrastom. Izbegavajte jaku i začinjenu hranu koju jedu odrasli. Ne pasirajte i ne usitnjujte hranu.
Ako dete odbija neku hranu, ne insistarajte, ne pokazujte nestrpljenje. Istu namirnicu mu servirajte posle nekog vremena.
Ne potkupljujte decu i ne nagrađujte slatkišima ako pojedu obrok.
Ako ne želi sve da pojede, možda nije gladno, možda je umorno ili ga nešto drugo interesuje. Odustanite i do sledećeg obroka ne dajte mu nikakve poslastice ili grickalice. Kada dođe vreme sledećeg oboroka, servirajte mu ono što je tada na redu.

Nekontrolisano mokrenje kod žena

17. септембар 2012.

Postoje različite “trening” metode za jačanje mišića karličnog dna u cilju lečenja stres inkontinencije. Postoje različite vežbe stezanja i opuštanja mišića.Jedna od tih metoda je i ubacivanje vaginalnih konusa sa progresivno rastućom težinom, gde žena stezanjem mišića vagine i karličnog dna pokušava da zadrži taj konus unutar vagine i tako jača mišiće. Ova metoda je pokazala dobre rezultate u lečenju stres inkontinencije.

Druga metoda, takođe neooperativna, čiji rezultati još nisu dovoljno ispitani sastoji se u stimulacij mišića preko elektroda koje se uvode u vaginu ili se lepe na kožu perineuma.
Postoje takođe i sistemi koji pomoću magnetnog polja deluju na ove mišiće. Pacijentkinje sede na posebnoj stolici koja u unutrašnjosti generiše magnetno polje i tako deluje na mišiće karličnog dna.

Vaginalni konusi ili popularno nazvane “vaginalne šišarke” služe za jačanje oslabljenih mišića dna karlice. Mišići karličnog dna, kao i svi drugi mišići mogu se ojačati treningom i fizičkim vežbanjem.

Ovo bi najbolje bilo raditi kao prevenciju dok još ne dođe do problema, ali ako je već došlo vežbe pomažu da se zaustavi proces.

Vežbe se mogu raditi tokom trudnoće, a nakon trudnoće pomažu da se proces regeneracije i oporavka mišića ide mnogo brže. Često žene nakon porođaja opisuju to stanje kao da više “ne osećaju” mišiće karličnog dna, ovo vežbanje sa konusima je korisno i kad ne osećate te mišiće jer ih mehanizmom povratnog refleksa ojačavaju. Posebnu korist od ove vrste vežbanja imaće žene u perimenopauzi jer ovakva gimnastika mišića sprečiće spad bešike i materice, nekontrolisano i nevoljno mokrenje pri kašljanju i kijanju itd.

Kako rade ovi vaginalni konusi -”šišarke” ?
Ubacuju se u vaginu slično kao tamponi. Nakon ubacivanja konusi teže da iskliznu/ispadnu iz vagine. Mišići se trude da ih zadrže svojim stezanjem – kontrakcijom isto kao u teretani kad se jačaju drugi mišići ovde se “biofeedback refleksom” mišići stežu (što ponekad daje i blagi osećaj bola).

Kako koristiti ove konuse?
Najlakši konus služi za testiranje mišića,ubaci se u vaginu i u stojećem stavu žena proba da ih zadrži oko 1 min. Ako uspe prelazi na konus veće težine sve do onog koji ne može da zadrži i sa tim konusom treba započeti vežbanje.

Treba vežbati dva puta dnevno u stojećem stavu ili tokom šetnje.

U početku ćete konus moći da zadžite nekoliko trenutaka, ali upornim vežbanjem se postigne da se konus može zadržati do 10 minuta. Obično se to ostvari za 2-3 nedjelje vežbanja. Kad se to postigne prelazi se na vežbanje sa težim konusom.

Osim što se vraća osećaj mišića korist ovoga je što se povećava i seksualna želja nakon vežbanja.

VEOMA VAŽNO je ne koristiti ove konuse kod upalnih procesa, krvarenja ili nekog drugog oboljenja, a najbolje se pre upotrebe konsultovati sa svojim ginekologom.
Konusi se čiste i održavaju veoma lako standardnim dezinfekcionim sredstvima koje treba dobro isprati vodom nakon čišćenja. Konuse ne treba kuvati u ključaloj vodi. Pri stavljanju može se koristiti gel-lubrikant.

Vežbe za gluteus

17. септембар 2012.

Vežbe za gluteus je moguće odraditi i bez odlaska u teretanu, tj u vašoj kućnoj atmosferi.
Zato ćemo vam u ovom textu predstaviti 3 jako dobre i vrlo efikasnevežbe za gluteus koje možeteo odraditi već danas:

1. Stojite u raskoračnom stavu, dok stopala okrećete ka spoljnoj strani, a ugao treba da bude 45 stepeni. Tada ćete raširiti obe ruke. Zatim čučnite, a butine treba da budu skoro u paraleli sa podlogom. Dok su leđa u uspravnom stavu, polako se podižite.

2. Lezite na strunjaču i savijajte kolena, stopala spustite na podlogu, a ruke postavite uz sebe. Kada uvučete trbušne mišiće, polako dovodite kukove u ravan kolena i ramena. Oslonite se zatim na desnu nogu, dok su kukovi i dalje u visini, a tada podižete opruženu levu nogu. Dok je leva noga opružena, kukove spuštajte da budu nekoliko centimetara od površine strunjače, pa ih vratite u visinu. Ponoviti 8 puta i sa levom i sa desnom nogom.

3. Napravite iskorak levom nogom, time ćete saviti koleno pod uglom 90 stepeni. Dok su leđa uspravljena, obe ruke postavite na levu nogu. Kada uspostavite ravnotežu, polako se krećite ka podlozi do osećaja zatezanja, Ponoviti 8 puta.

ZELENI ČAJ stimuliše sagorevanje masti

17. септембар 2012.

Za šta se upotrebljava zeleni čaj?

U Kini je u upotrebi više od 5000 godina, a poznata je i stara kineska poslovica da je “bolje 3 dana bez hrane, nego 1 bez čaja”. Zeleni čaj možete da konzumirate sa limunom ili da ga mešate sa drugim aromatičnim biljem radi neutralizacije gorkog ukusa. Ovaj čaj pokazuje antikancerogeno dejstvo, sprečava razvoj ateroskleroze (začepljenja krvnih sudova) i srčanih oboljenja, ubrzava metabolizam i sagorevanje masti. Takođe, snižava nivo holesterola, pa se primenjuje i kod povećnog nivoa holesterola u krvi. Zeleni čaj sadrži fluoride, koji sprečavaju razvoj karijesa. Bogat je antioksidansima, koji sprečavaju razvoj oštećenja ćelija u organizmu. Koristi se kod infekcija, prehlada smanjujući oštećenja ćelija pod dejstvom virusa.Upotrebom zelenog čaja sprečava se razvoj malignih ćelija, a redovno konzumiranje je povezano sa smanjenom incidencom razvoja: raka jajnika, kolona, jednjaka, mokraćne bešike, pluća, pankreasa, prostate, kože.Stope razvoja kancerogenih oboljenja su manje u Japanu i drugim zemljama dalekog istoka gde ljudi redovno konzumiraju zeleni čaj. Tačan mehanizam dejstva nije poznat, ali istraživači veruju da zeleni čaj doprinosi uništavanju kancerogenih ćelija i sprečava njihov razvoj.Preparati zelenog čaja se primenjuju lokalno za tretman virusnih infekcija (groznica – herpes virus, polne bradavice).Ako imate problema sa zadahom iz usta, ranicama u usnoj duplji ili čestim infekcijama grla razmislite o tome da uvedete konzumiranje zelenog čaja ili ispiranje grla istim. Takođe, možete očistiti ranice u ustima vaticom natopljenom čajem.Koristi se i za povećanje krvnog pritiska.

Kako deluje zeleni čaj?

Osnovno dejstvo zelenog čaja, kao i svih drugih napitaka koji sadrže kofein, jeste povećanje budnosti i saznajnih kapaciteta. Većina energetskih pića upravo sadrži kombinacije kofeina i šećera, tj. stimulator i gorivo koji omogućavaju povećanu budnost. Antioksidansi u zelenom čaju su nekoliko desetina puta efikasniji od vitamina C i E, koji važe za dobre antioksidanse. Antioksidansi se bore protiv slobodnih radikala i time pomažu u borbi protiv starenja. Oni takođe sprečavaju nastanak i širenje malignih ćelija (ćelija raka). Stope razvoja kancerogenih oboljenja su manje u Japanu i drugim zemljama dalekog istoka gde ljudi redovno konzumiraju zeleni čaj. Tačan mehanizam dejstva nije poznat, ali istraživači veruju da zeleni čaj doprinosi uništavanju kancerogenih ćelija i sprečava njihov razvoj. Studije pokazuju da ekstrakt zelenog čaja stimuliše metabolizam i pomaže pri sagorevanju masti. Neke studije ukazuju na delotvornost kombinacije zelenog čaja i kofeina u smanjenju i održavanju telesne mase, kod predgojaznih i umereno gojaznih osoba. Zeleni čaj dezinfikuje usnu duplju i sprečava razvoj infekcija. Zahvaljujući prisustvu teofilina, zeleni čaj opušta bronhije, pa je svoju primenu našao i kod astme, bronhitisa. Prema nekim istraživanjima, upotreba kafe, čaja i drugih kafeiniziranih napitaka smanjuje rizik od razvoja Parkinsonove bolesti.

Šta kažu naučna istraživanja?

Istraživanja su pokazala da konzumiranje zelenog čaja sprečava širenje raka dojke kod žena u predmenopauzi. Žene kojima je dijagnostikovan rak dojke u ranim stadijumima bolesti i koje su pile bar 5 šolja zelenog čaja dnevno pre nego što im je postavljena dijagnoza, imale su manje šanse da se bolest ponovo javi po završetku terapije. Ipak, žene koje su bile u kasnim stadijumima raka dojke imale su male ili nikakve koristi od konzumiranja zelenog čaja. Jedno veliko istraživanje u Japanu je pokazalo da konzumiranje zelenog čaja nije uticalo na smanjenje rizika za razvoj raka dojke. Istraživanja su pokazala da zeleni čaj snižava ukupan holesterol i podiže HDL („dobar“, zaštitni) holesterol. Potvrđeno je da ljudi koji konzumiraju zeleni čaj imaju manji ukupan holesterol od onih koji nisu pili šoljicu zelenog čaja svaki dan. Polifenoli, komponente zelenog čaja, imaju sposobnost da smanjuju apsorpciju holesterola u crevima i da stimulišu njegovo izlučivanje iz organizma. Zeleni čaj se tradicionalno koristi za regulaciju nivoa šećera u krvi. Japanski naučnici su dokazali da ekstrakt zelenog čaja pomaže u zaustavljanju virusa HIV-a.

Kako se uzima zeleni čaj?

Zeleni čaj se obično uzima u dozama od 300-400mg polifenola (aktivne supstance u zelenom čaju) dnevno. Jedna šolja čaja sadrži 50-100mg polifenola.

U kojim slučajevima se ne sme koristiti zeleni čaj?

Teoretski, zeleni čaj može smanjiti usvajanje gvožđa, pa se ne preporučuje upotreba kod anemije. U slučaju povećanog unosa coca-cole, guarane, kafe, matee, efedre i energetskih pića (koja uglavnom sadrže ove stimulatore) postoji mogućnost preteranog stimulisanja organizma pri čemu nastaju: ubrzan rad srca, povećanje krvnog pritiska, pojačano izlučivanje tečnosti, nesanica, gubitak apetita. Zeleni čaj se ne preporučuje u slučaju alergije na kofein, kod nesanice, epilepsije.

Koja neželjena dejstva mogu da se jave pri primeni zelenog čaja?

Neželjena dejstva uključuju: žgaravicu, iritaciju želuca i smanjenje apetita. U slučaju unosa većih količina zelenog čaja, mogu se javiti usled prisustva kofeina: nesanica, ubrzan rad srca, povećan krvni pritisak, pojačano izlučivanje tečnosti.

Sa kojim lekovima istovremeno ne treba primenjivati zeleni čaj?

Pri primeni efedrina ne treba unositi zeleni čaj, zbog mogućeg pojačanja stimulativnog dejstva na organizam. Istovremena upotreba sa oralnim kontraceptivima ili hinolonima može smanjiti izlučivanje kofeina za 40-65%, pri čemu se mogu razviti neželjena dejstva povećanog prisustva kofeina.

Napomena

Hronično trovanje čajem nastaje kao posledica preteranog konzumiranja istog (više od 8-10 šoljica dnevno duži period vremena), a dovodi do: nesanice, opstipacije (zatvora i lenjosti creva), otežanog varenja, gubitka apetita i sistematskog slabljenja organizma.

Strah od svetlosti – Fotofobija

17. септембар 2012.

Fotofobija može biti privremena reakcija na svetlosni izvor, na primer sunce, ali i simptom prave pravcate bolesti. Uzroci su mnogobrojni – treba ih prepoznati i na vreme reagovati

Pod fotofobijom (u doslovnom prevodu „strah od svetlosti“) podrazumeva se preosetljivost na svetlost izazvana iritacijom površine oka (predugo izlaganje suncu, određena bolest). Neugodnost češće pogađa osobe sa svetlim očima kojima svetlost nekad toliko smeta da moraju da zažmure. Pojavu uzrokuje spazam jednog mišića dužice (obojena membrana) koja se skuplja da bi zaštitila oči od svetlosti.

Opšta prevencija
Evo i nekoliko jednostavnih pravila za sprečavanje fotofobije.
• Na otvorenom nositi naočare za sunce ili šešire sa velikim obodom. Preporučuju se stakla sa filterom, po mogućnosti siva: štite, a ne menjaju izgled boja.
• Koristiti kapi za oči koje smanjuju osetljivost rožnjače i veštačke suze koje vlaže i štite oči.
• Jesti što više borovnica i uzimati vitamin A i minerale, posebno cink i magnezijum. Ovi sastojci nude najbolju zaštitu, a smanjuju i stres.
• Pratiti svaku promenu vida i redovno ići na specijalističke preglede očiju.

Odbrana od računara
Fotofobiju može izazvati i svetlost monitora pa osoba koja koristi kompjuter treba da se pridržava određenih pravila.
• Povremeno odvraćati pažnju od ekrana i svaka dva sata praviti pauzu od 10-15 minuta. U većini zemalja ovo je čak predviđeno zakonom za zaposlene koji provode mnogo vremena za računarom.
• Podesiti ugao videoterminala: idealno je 10-20 stepeni ispod nivoa očiju radi prirodnog položaja glave.
• Ko radi sa grafičkim funkcijama visoke rezolucije treba da koristi veći monitor, na primer od 19 inča.
• Zadržati udaljenost od oko 50-70 centimetara (za dalekovide tražiti posebna rešenja).
• Izbegavati druge svetlosne izvore u radnoj prostoriji koji bi bacali svetlost na monitor. U tom smislu, pomažu i zavese.
• Ne koristiti prejako osvetljenu pozadinu.

Ako je krivac bolest
Konjunktivitis. – Fotofobija je često simptom akutnog konjunktivitisa. Reč je o upali vežnjače, providne membrane kojom je obavijena očna jabučica. Konjunktivitis može biti bakterijskog ili virusnog porekla. Izaziva ga, međutim, i prekomerno izlaganje suncu i alergija na polen ili grinje iz kućne prašine. Kad su uzročnik bakterije, fotofobiju prati bol, oko je crveno, a sekret gnojav. U slučaju virusnog konjunktivitisa, oči su crvene, a često je zahvaćena i rožnjača.
Lečenje. – Za bakterijske infekcije lekar prepisuje antibiotike (oralne ili lokalne). Protiv virusnih oblika i onih čiji je uzrok izlaganje suncu koriste se kapi za oči (s antizapaljenjskim steroidima i antibakterijske preventivnog karaktera). Za alergijske bolesti oka preporučuju se kapi protiv alergije.
Iritis. – Zapaljenje dužice (šarenice, irisa). Reč je o obojenoj membrani, zaduženoj za podešavanje količine svetlosti koja ulazi u oko. Kad se upala proširi na cilijarno telo (unutrašnji deo prožet krvnim sudovima), govorimo o iridociklitisu. Upala irisa često je posledica infektivne bolesti u organizmu, od gripa do sinusitisa, od infekcija polnih organa do reumatizma.
Upala dužice izaziva jaku fotofobiju. Oko je bolno, gornji kapak naduven zbog prisustva tečnosti, suzenje pojačano. Dužica je tamna, a zenica sužena. U slučaju iridociklitisa, fotofobiju prate jaki bolovi i značajno smanjenje vidne oštrine.
Lečenje. – Uglavnom kortizonskim preparatima koji deluju protiv upala i kapi za širenje zenica.
Glaukom. – Reč je o podmukloj očnoj bolesti bez jasnih simptoma koju prati povećanje očnog pritiska. Treba je shvatiti ozbiljno, naročito posle četrdesete godine ili ako u porodici postoje slučajevi glaukoma, budući da oštećuje očni nerv i uzrokuje gubitak vida.
Lečenje. – Posle detaljnog oftamološkog pregleda i dijagnoze, lekar prepisuje kapi ili tablete, zavisno od stanja, ili lasersku terapiju. U teškim slučajevima koji ne reaguju na lekove pribegava se hirurškom zahvatu.
Uveitis. – Fotofobija se pripisuje i prednjim uveitisima (uvea je sudovna opna očne jabučice) koji se dele na ciklitise i iridociklitise. U prvom slučaju upala membrane zahvata cilijarno telo i sudovnjaču, u drugom i dužicu oka. Uveitis uzrokuju infektivne bolesti kao što su gonoreja (najčešća polna bolest današnjice), reumatizam, grip ili lokalne infekcije tipa sinusitisa ili zubnih granuloma. Pored fotofobije, prisutni su bolovi u očnoj jabučici, jako suzenje, edem gornjeg očnog kapka, sluzava tečnost na dužici koja je tamna, a zenica sužena.
Lečenje. – Na bazi kortizonskih preparata koji deluju protiv upala i kapi za širenje zenica.
Astigmatizam. – Reč je o poremećenom prelamanju zraka u oku: slika se ne formira u jednom fokusu pa se osoba žali na zamagljeni vid. Uzrok je deformacija rožnjače koja umesto kružnog oblika tenis-lopte ima jajastu liniju ragbi-lopte. Pored iskrivljene slike, javlja se i fotofobija uzrokovana naprezanjem oka da samo ispravi vidni poremećaj.
Lečenje. – Dovoljno je delovati na uzrok, dakle astigmatizam, da strah od svetlosti nestane. Koriste se naočare sa cilindričnim staklima ili kombinacijom cilindričnih i sfernih. Tu su i hirurški zahvati: laser lako ispravlja „krivinu“ rožnjače.
Katarakta. – Nepodnošenje svetlosti vezuje se i za kataraktu ili sivu mrenu: reč je o zamućenju očnog sočiva koje uzrokuje smanjenu oštrinu vida. Tegoba može biti posledica povrede, starosti ili promene u metabolizmu (kao što je dijabetes), a nekad je i urođena. Pored fotofobije, katarakta se ispoljava postepenim slabljenjem vida, boljim vidom na blizinu nego što je bio, bleštanjem i mrljama pred očima.
Lečenje. – Mikrohirurškim zahvatom kojim se zamućeno očno sočivo zamenjuje veštačkim.

Kada nije bolest u pitanju
U nekim slučajevima fotofobija nije vezana za očne bolesti već za privremene uslove.
Spoljni faktori. – Netoleranciju na svetlost izazivaju i: 1. strana tela u oku; 2. produženo izlaganje suncu kad su blesak i toplota najjači; 3. kvarc-lampe; 4. elektroaparati bez odgovarajuće zaštite; 5. kontaktna sočiva; 6. kvalitet kućne ili radne sredine.
Šta preduzeti. – Delovati na uzrok. U slučaju 1: izvaditi strano telo čistim rukama ili otići lekaru; u slučajevima 2-3-4: ne preterivati s izlaganjem. U slučaju 5: tražiti savet od očnog lekara; u slučaju 6: poboljšati kvalitet sredine (na primer, izbegavanjem pušenja).

Najbolja hrana za zdrave kosti

17. септембар 2012.

Maslinovo ulje je verovatno najpoznatije po svojim, za srce blagotvornim učincima, ali nezasićene masti štite i od raka dojke, poboljšavaju moždanu aktivnost te čine kosu, kožu i nokte lepšima.

Kao da ovo sve nije dovoljno, poslednja istraživanja pokazuju da maslinovo ulje jača kosti, piše na stranici shape.com. Tim španskih istraživača je pregledao 127 muškaraca u dobi od 55 do 80 godina. Oni koji su se hranili mediteranskom prehranom obogaćenom maslinovim uljem pokazali su visok nivo osteokalcina u krvi, poznatog markera zdravih kostiju, preneli su na “The Independent reports”.

“Unos maslinovog ulja povezan je s prevencijom osteoporoze u eksperimentalnim i in vitro modelima”, izjavio je vodeći autor istraživanja dr. Jose Manuel Fernendes-Real te nastavio: “Ovo je prvo istraživanje koje je nasumce demonstriralo da maslinovo ulje čuva kosti i to kroz krvne markere”.

Ranija istraživanja su pokazala da maslinovo ulje pomaže pri prevenciji osteoporoze jer bolest manje pogađa mediteranske zemlje za razliku od ostatka Europe.

Volimo maslinovo ulje i dodatna saznanja ne znače da ga treba piti umesto vode ali ga svakako treba što više uneti u svakodnevnu prehranu. “Maslinovo ulje ne nadoknađuje kalcijum i vitamin D”, tvrdi dr. Kit Tomas Ajub, profesor na američkom medicinskom fakultetu „Albert Einstein“. „No ako u prehranu uključite sve troje, uz redovnu telesnu vežbu, na dobrom ste putu do zdravih kostiju“, dodaje on.

Međutim, maslinovo ulje, mleko i mlečni proizvodi nisu jedino što vam drži kosti jakima. Evo još nekoliko namirnica koje se povezuju s jačanjem kostiju.

1. Soja. Namirnice od soje bogate su proteinima, a nisu mlečne pa njima možete povećati unos kalcijuma iako niste tolerantni na laktozu. Prosečna odrasla osoba dnevno zahteva oko 1000 miligrama ovog esencijalnog nutrijenta. Pola merne šoljice tofua obogaćenog kalcijuma sadrži oko 25 posto toga. Šoljica sojinog zrna sadrži 261 miligram kalcijuma, plus 108 miligrama magnezijuma.

2. Masnija riba. Mleko, sir, jogurt i tofu vam neće puno pomoći s dnevnom dozom vitamina D, a on pomaže telu da apsorbira kalcijum. Većina ljudi dnevno treba oko 600 međunarodnih jedinica (IU) vitamina D. Manja porcija lososa sadržava gotovo 450 IU, konzerva sardina ima 178 IU a konzerva tune oko 70 IU.

3. Banane. Ovo tropsko voće je poznato kao zlatni rudnik kalijuma, no niste ga često mogli videti na listama za zdrave kosti. Ipak, 422 miligrama kalijuma po prosečnoj voćki nije količina koju trebamo ignorisati.

4. Krompir. Istraživanja su pokazala da prehrana bogata kalijumom može nadomestiti nedostatak apsorpcije kalcijuma tipičan za zapadnjačku prehranu. Prosečna odrasla osoba treba oko 4700 miligrama kalijuma na dan. Jedan slatki krompir s korom, srednje veličine ima 542 miligrama, a beli krumpir srednje veličine s korom ima 751 miligram kalijuma.

5. Bademi. Orašasti plodovi su, slično kao i maslinovo ulje, bogati nezasićenim mastima i tipični za mediteransku prehranu. Jedna šaka badema može sadržavati do 80 miligrama kalcija i 80 miligrama magnezija koji je isto vrlo bitan u jačanju kostiju. Prosečna odrasla osoba treba 300 do 400 miligrama na dan.

Da li je flaširana voda dobar izbor ?

14. септембар 2012.

Flaširana voda je, pre svega, dobar biznis, jedna je od najprofitnijih grana industrije u celom svetu, posebno poslednjih deset godina. Više od 25 odsto flaširane vode zapravo je obična voda – samo upakovana u lepšu ambalažu, mišljenje je američkih nutricionista, koji dodaju da flaširana voda ne predstavlja zdraviju alternativu običnoj vodi koju pijemo sa česme.

Život se ne može zamisliti bez vode, a nedovoljna količina vode za zadovoljenje fizioloških i higijenskih potreba utiče štetno na zdravlje ljudi. U današnje vreme flaširana voda je postala deo životnog stila. Zahvaljujući marketinškom pristupu i širokom spektru vrsta koje su dostupne potrošaču i pristupačnoj ceni, flaširane vode u mnogome zamenjuju vodu sa česme.

Po podacima Earth Policy Institute (EPI), potrošnja flaširane vode u svetu je udvostručena u periodu od 1999. do 2004. godine i dostigla je 154 milijarde.

Štetne materije

„Flaširana voda ne zaslužuje sve pozitivne zdravstvene hvalospeve koje joj mnogi upućuju zbog čistoće. Ukoliko niste navikli da pijete isključivo flaširanu vodu, prelazak na filtriranje obične vode sa slavine može se pokazati kao mnogo isplativije rešenje u svakom pogledu“ – tvrde nutricionisti.

U nedavno sprovedenom istraživanju veliki broj konzumenata flaširane vode izjavio je da je pije zato što smatra da je zdravija i čistija od obične vode. Kao veoma važan faktor spomenuti su njen ukus i praktičnost.

Testovi sprovedeni na 1.000 flaša vode koje su nabavljene od 103 različita proizvođača pokazali su da više od 22 odsto ispitanih flaša sadrži hemikalije, bakterije i arsen. Obična voda koju pijemo sa česme takođe nije imuna na probleme kontaminacije, ali pravilnim filtriranjem ovi problemi mogu biti svedeni na minimum.

Iako većina odraslih ljudi može da podnese minimalnu izloženost ovim supstancama, određene osobe, kao što su oboleli od raka, ljudi koji se oporavljaju od transplantacije organa ili velike operacije, kao i trudnice i deca, mnogo teže podnose prisustvo štetnih materija unutar vode.

Voda sa česme je dobra

Generalno, voda koju pijemo sa česme je dobra, a naši standardi o merenju kvaliteta vode su stroži nego u Evropskoj uniji. Prvo, bakteriološki je ispravna jer je svi vodovodi tretiraju hlorom da bi bili sigurni da niko od korisnika neće dobiti dizenteriju, žuticu ili neku sličnu bolest.

Pošto nekada i preteraju, nije loše da je ostavite pet minuta da odstoji kako bi hlor ispario. Dok, prema nekim podacima, Vojvođani nemaju toliko kvalitetnu vodu, istočna Srbija, niški i vranjski region, Knjaževac i Zaječar, piju najkvalitetniju vodu, jer što se više penjete, manja je mogućnost zagađenja i imamo vodu iz krečnjaka koja je kvalitetna.

I Beograd pije kvalitetnu vodu, samo što je potrebno uložiti više novca od pomenutih gradova i područja da bi se pripremila za piće. Srbija je bogata izvorima dobrih, kvalitetnih voda, a samo mineralnih izvora, uključujući i osamdeset banja, ima oko trista. Ali, ono u čemu se mnogi stručnjaci slažu jeste to da ih neadekvatno koristimo i štitimo.

Flaširana izvorska voda je napitak za svakodnevnu upotrebu jer ne sadrži aditive, alkohol, šećer, kalorijska vrednost je nula, a sa mikrobiološkog aspekta je sterilna. Potrošače od zloupotreba štiti Pravilnik o kvalitetu prirodnih mineralnih i izvorskih voda koji kaže da flaširana prirodna izvorska voda mora biti istog kvaliteta kao i voda na mestu zahvatanja.

Flaširana voda nije lek!

Flaširana voda nije lek, jer da jeste, prodavala bi se u apotekama, a ne u prodavnicama i ugostiteljskim objektima. Zdravim ljudima stručnjaci savetuju da naizmenično koriste nekoliko vrsta vode, najmanje tri, kako ne bi došlo do poremećaja mineralnog balansa u organizmu. A bolesni bi za savet trebalo da se obrate svom lekaru.

Uza sve ovo, stručnjaci smatraju da, kada se bira flaširana voda, treba da se ponese tabela sa propisanim maksimalno dozvoljenim koncentracijama materija za određene vrste vode. To je dobar način da proverite da li je i vaša omiljena voda rizična po vaše zdravlje.

Dakle, da rezimiramo, voda sa česme jeste zdrava i može se bezbedno piti, ali i flaširana voda je sigurna za piće, samo što je neophodno pre kupovine pročitati osnovne podatke koji se nalaze na etiketi kako biste videli da li vam odgovara ili ne. Na vama je da odlučite koju ćete vodu piti.

Saveti pri kupovini

Kada kupujete vodu, obratite pažnju na etiketu, koja treba da bude uočljiva, jasna i čitka. Neophodno je da sadrži osnovne podatke o osobinama i hemijskom sastavu flaširane vode, naziv i sedište proizvođača, naziv izvorišta, datum proizvodnje i rok upotrebe.

Naročito obratite pažnju da li je voda pod stalnim nadzorom, tj. da li ovlašćena ustanova kontroliše kvalitet i mikrobiološku ispravnost. Proverite na etiketi ukupan sadržaj mineralnih materija. Potencijalni zdravstveni rizik nosi ambalaža za flaširanu vodu.

U velikoj meri je zastupljena plastična ambalaža koja se proizvodi od polivinil hlorida (PVC) ili polietilena (PET, HDPE, PE). Istraživanja pokazuju da dužim stajanjem na sobnoj ili višoj temperaturi dolazi do otpuštanja sastojaka iz plastične flaše u vodu, od kojih su neke kancerogene (kao što je vinil hlorid iz PVC ambalaže).

Za razliku od vode iz česme, flaširana voda se ne dezinfikuju hlorom koji ima produženo – rezidualno dejstvo. Shodno navedenom, preporučuje se skladištenje flaširane vode u hladnoj prostoriji ili frižideru, s obzirom na to da se na sobnoj ili višoj temperaturi podstiče rast bakterija, a iz plastične ambalaže se povećava otpuštanje štetnih materija u vodu.

Vode bogate vitaminima mogu biti rizične za organizam zbog prevelikog unosa vitamina. Neke od flaširanih voda sadrže brojne vitamine, ali morate obavezno pročitati na etiketi koji su vitamini u pitanju kako biste mogli da prilagodite unos ostalih vitamina u organizam u toku dana
Nije zdravo piti samo jednu marku vode, potrebno je s vremena na vreme menjati navike
Voda je opšte nasleđe čiju vrednost moraju svi poznavati, zadatak je svakog da njom ekonomiše i da je pažljivo koristi – iz Evropske povelje o vodi

1...1.9261.9271.928...1.977 Stranica 1.927 od ukupno 1.977