Bolesti se ispoljavaju kod različitih ljudi različito.
Medicina nije matematika i često se ljudi iznenade kada razgovaraju o svom iskustvu sa nekom bolešću i kažu “…i meni su rekli lekari da imam tu bolest, ali meni nije bilo tako, ja nisam imala te simptome kao ti”.
Primer kako jedna bolest može imati više lica u ginekologiji su policistični jajnici ili tačnije sindrom policističnih jajnika.
Kod nekih žena se to ispolji kao pojačana dlakavost, kod drugih kao izostanak menstruacije ponekad i po 2-3 meseca, kod velikog broja žena je to osnovni uzrok bračne neplodnosti itd.

Priča o policističnim jajnicima…

Sindrom policističnih jajnika (PCOS) je najčešći hormonski poremećaj kod žena u reproduktivnom periodu.
Ime tog stanja potiče od izgleda jajnika. Naime, kod većine žena oboljelih od tog poremećaja jajnici su povećani i puni malih cista koje se nalaze ispod samog omotača jajnika (policistični izgled).

Kod žena obolelih od sindroma policističnih jajnika menstruacije su retke ili dugo traju, javlja se pojačana dlakavost, akne i gojaznost.

Menstrualni poremećaji upućuju na to stanje već u adolescentnom periodu , ali se sindrom policističnih jajnika može otkriti i kasnije.

Tačan uzrok sindroma policističnih jajnika nije poznat. Žene sa sindromom policističnih jajnika obično teže zatrudne zbog neredovnih ovulacije ili zbog izostanka ovulacije. Rano otkrivanje i lečenje sindroma policističnih jajnika može smanjiti rizik od dugotrajnih komplikacija kao što su dijabetes tipa 2, srčana bolest i moždani udar.

Znaci i simptomi sindroma policističnih jajnika pojavljuju se ubrzo nakon prve menstruacije (menarhe). No u nekim slučajevima sindrom policističnih jajnika razvija se kasnije, tokom reproduktivnih godina, na primjer zbog značajnog povećanja tjelesne težine.

Znaci i simptomi, s obzirom na vrstu i težinu bolesti, variraju od osobe do osobe.
Najčešće su to:

Menstrualni poremećaj
– To je najčešći znak ove bolesti. Primjeri menstrualnog poremećaja uključuju menstrualne intervale duže od 35 dana, manje od osam menstrualnih ciklusa godišnje, izostanak menstruacije četiri mjeseca i duže, produženo krvarenje koje može biti slabo ili obilno.
– Povišen nivo muških polnih hormona-androgena – Povišen nivo muških hormona ispoljava se znacima kao što su pojačana dlakavost lica i tijela (hirzutizam), akne u odraslih ili teški oblik akni u adolescenata, muški oblik ćelavosti (androgena alopecija). Ovi znaci zavise i od etničke pripadnosti. Na primjer, žene iz severne Evrope ili žene azijskog porekla ne moraju imati te znakove i simptome.
– Policistični jajnici – Povećane jajnike koji imaju mnogo malih cisti otkrivamo ultrazvukom. Ultrazvukom otkriveni takvi policistični jajnici sami po sebi ne potvrđuju dijagnozu.

Da bi se dijagnostifikovao ovaj sindrom policističnih jajnika, mora žena imati neredovne menstrualne cikluse ili znakove povišenog nivoa muških polnih hormona – androgena. Postoje i žene s policističnim jajnicima koje ne moraju imati sindrom policističnih jajnika, a neke žene koje imaju tu bolest imaju jajnike koji izgledaju normalno.

Stanja povezana sa sindromom policističnih jajnika

– Neplodnost – Žene sa sindromom policističnih jajnika obično teže zatrudne jer imaju rijetke ovulacije ili ih uopšte nemaju. Sindrom policističnih jajnika je najčešći uzrok neplodnosti kod žena.
– Gojaznost-Pretilost – Skoro polovina žena sa sindromom policističnih jajnika je gojazna . Žene koje boluju od ovog sindroma su sklonije prekomernoj težini.
– Šećerna bolest – Predijabetes ili dijabetes tipa 2 – Mnoge žene sa sindromom policističnih jajnika neosetljive su na insulin što smanjuje sposobnost tela da efikasno iskoristi insulin za regulaciju nivoa šećera u krvi. To može dovesti do visokog nivoa šećera u krvi ili šećerne bolesti tipa 2. Predijabetes se takođe naziva slaba tolerancija glukoze.

– Acanthosis nigricans – To je medicinski naziv za potamnelu, baršunastu kožu na vratu , pazušnim jamama, unutrašnjoj strani bedara, vulvi i ispod dojki. To stanje kože znak je neosetljivosti na insulin.

Rano otkrivanje i liječenje sindroma policističnih jajnika može smanjiti rizik od dugotrajnih komplikacija kao što su dijabetes tipa 2, povišeni krvni pritisak, srčana bolest i moždani udar.
Zato pođite kod izabranog lekara ili ginekologa ako imate menstrualne probleme – na primer neredovna menstruacije, dugotrajno krvarenje ili izostanak menstruacije , ako imate pojačanu dlakavost na licu i tijelu ili imate izražene akne i masnu kožu.

Ne zna se uzrok sindroma policističnih jajnika, ali važnu ulogu imaju sledeći faktori:

– Previsok nivo insulina – Insulin je hormon kojeg proizvodi gušterača, a omogućava stanicama da koriste šećer (glukozu), najvažniji izvor energije za vaše telo. Smatra se da višak insulina podstiče jajnike da proizvode više androgena.

– Nasleđe – Ako vaša majka ili sestra imaju sindrom policističnih jajnika, veća je mogućnost da ga imate i Vi.

Dijagnoza ovog sindoma se postavlja na osnovu:

– Medicinska istorije bolesti – Lekar -ginekolog će postavljati pitanja o vašim menstrualnim ciklusima, promenama telesne težine i drugim simptomima.
– Fizikalni pregled – lekar će ovim pregledom doći do i nekoliko ključnih podataka kao što su visina, telesna masa i visina krvnog pritiska.
– Ginekološki pregled – ovi pregledom se često otkrivaju uvećani jajnici, ciste na jajnicima.
– Laboratorijske analize – Pregledom krvi određuje se nivo nekoliko polnih hormona (FSH, LH, E2, testosteron, SHBG) . Dodatne analize mogu uključiti utvrđivanje nivoa holesterola,triglicerida i test tolerancije na glukozu.
– Ultrazvuk male karlice – gleda se izgled i veličina jajnika, oblik i građa materice. Može se raditi folikulometrija (praćenje rasta folikula i utvrđivanje da li postoji ovulacija).

Lečenje sindroma policističnih jajnika uglavnom je usmereno na rešavanje problema kao što su neplodnost, maljavost-hirzutizam, akne ili gojaznost-pretilost.

Redovne kontrole – Vrlo je važno rešavati faktore rizika za kardiovaskularnu bolest kao što su gojaznost-pretilost, povišen nivo holesterola u krvi, dijabetes tipa 2 i povišeni krvni pritisak. Redovnim kontrolama krvnog pritiska, šećera u masnoće u krvi smanjiće se ispoljavanje ovog sindroma.
Menjanje životnih navika – Zdrava ishrana i fizička aktivnost, naročito ako imate prekomernu težinu. Prestanak pušenja. Gubitkom suvišnih kilograma snižavaju se nivo inzulina i androgena, a može se vratiti i ovulacija. Posavetujte se i sa nutrcionistom.
Regulisanje menstrualnog ciklusa – često ginekolozi propisuju kontraceptivne pilule koje regulišu menstruacije, a i smanjuju nivo testosterona. Druga mogućnost je da svaki mesec, 10 do 14 dana, uzimate progesteron. To će regulisati menstruaciju, ali neće poboljšati nivo testosterona- androgena. Endokrinolozi često propisuju oralni antidijabetik koji snižava inzulin. Ovaj lijek poboljšava ovulaciju i dovodi do redovnih menstrualnih ciklusa.
Smanjenje pojačane dlakavosti – obično se daju kontraceptivne tablete kako bi se smanjila proizvodnja androgena ili drugi lijek koji blokira uticaj androgena na kožu. Kozmetička rješenja za uklanjanje dlaka su brijanje, skidanje dlaka voskom i kreme za depilaciju. Rezultati traju nekoliko tjedana, a zatim postupak treba ponoviti. Trajnije rešenje za uklanjanje dlaka pomoću električne struje (elektroliza) ili lasera. Tim postupcima se uništavaju folikuli dlaka i kontroliše neželjeni rast novih dlaka.
Lekovi za stimulaciju ovulacije – Ako se planira trudnoća onda se daju lijekovi za stimulaciju ovulacije . Primer je Klomifen citrat oralni anti-estrogen koji se uzima u prvom delu menstrualnog ciklusa.
Hiruško lečenje – Ako vam lekovi ne pomažu da zatrudnite, kod nekih se žena sa sindromom policističnih jajnika može izvršiti laparoskopski zahvat. Tokom te operacije se pomoću električne struje ili lasera buše rupice u folikulima na površini jajnika. Cilj je da se podstakne ovulacija.

Promena boravišne sredine znači i povećanu osetljivost organizma na brojne bolesti. U nekim se situacijama taj rizik povećava…

Leto je vreme putovanja, promene mesta boravka, povećanog broja kontakata s ljudima iz raznih krajeva, doba koje donosi najrazličitije užitke, ali i povećanu mogućnost obolevanja od različitih bolesti. Uspešno putovanje je samo ono s kojeg se vratite zdravi. Zato preduzmite sve da u potpunosti uživate u odmoru.

U slučaju promene boravišne sredine organizam je prijemčiviji za brojne bakterijske i druge bolesti. Rizik oboljevanja viši je u sredinama s visokim temperaturama, visokom zasićenošću vlagom, uslovima povećanog broja kontakata s drugim ljudima i na pretrpanim javnim okupljalištima.

Toplina i vlaga pravi su raj za razvoj brojnih mikroorganizama. Zato u letnjem razdoblju patogeni mikroorganizmi vrebaju na svakom koraku: u javnim i hotelskim WC-ima, na plažama, u hrani pripremanoj u lošim higijenskim uslovima, vodi, kao i pri susretima s novim poznanicima koji mogu biti potencijalni nositelji različitih zaraza. Zdravlje može ugroziti i prekomerno izlaganje suncu uz posledičnu dehidraciju.

Pravila, pravila…
Pridržavanje nekih osnovnih pravila održavanja lične higijene i očuvanja zdravlja zaštitit će vas od mogućnosti zaraze i oboljevanja.

• Perite ruke što češće (pre jela, nakon uporabe WC-a, diranja nosa, životinja i predmeta opšte upotrebe). Dobro je pri ruci imati vlažne maramice za dezinfekciju i njima povremeno obrisati ruke.

Peškir nemojte deliti ni sa kim. Nemojte ga koristiti ni ako je dugo bio odložen mokar. Takav ručnik zahteva pranje.

• Redovnu naviku pranja zuba nakon svakog obroka praktikujte i na putovanju.
• Pazite šta jedete i pijete. Smanjite rizik od mogućnosti trovanja hranom poštovanjem osnovnih higijenskih pravila. Staro pravilo iz kolonijalnih vremena kaže: Jedite hranu samo ako je kuvana, pečena ili je možete oguliti… inače je zaboravite. Izbegavajte termički neobrađeno meso, sirovu ribu, školjke i hranu životinjskog porekla (jaja su na samom vrhu rizične hrane). Ako sami pripremate hranu, voće i povrće nakon pranja posušite ako ga nećete odmah upotrebiti. Izbegnite svako voće s oštećenom korom ili ranije narezanu dinju ili lubenicu. Nakon obroka, ostatke hrane odmah stavite u frižider! Želite li je ponovno upotrebiti, po želji je zagrejte, ali samo jednom, jer dvostruko podgrejavanje nije preporučljivo.

Ako, međutim, praktikujete jesti po restoranima, pokušajte po malim detaljima prepoznati potencijalno opasna mesta – nečisti stolnjaci, neuredno osoblje, manje gostiju, te prisustvo muva ili drugih insekata. Svakako ih izbegnite.

Sladoled je uglavnom dobar ako je u zaštićenom pakovanju, ali ako ga kupujete u poslastičarnici, trebate biti na oprezu (izbegavajte poslastičarnice s malim prometom, gde se sladoled duže zadržava).

• Voda može biti opasna. Pazite da je uzimate u dovoljnoj količini, ali ujedno pripazite i na njen kvalitet. Najbolje je ako sebi možete priuštiti flaširanu vodu. Izbegavajte kockice leda u piću. Ako boravite negde u divljini, bilo bi dobro da i za pranje zubi koristite flaširanu vodu, a ako vam je nedostupna, koristite tablete za dezinfekciju vode ili prokuvajte vodu pre upotrebe. Ako niste sigurni u čistoću vode, bolje je ne konzumirajte.
• Obratite pažnju na sokove koji nisu pred vama otvoreni. Događa se nekad da vam serviraju sok kojemu je dodata voda (zbog bolje zarade!).
• Oprez s mlekom. Izuzetak je zatvoreno pakovanje pasteriziranog mleka.
• Kafa i čaj uglavnom su u redu u slučaju da ih ne običavate piti hladne dugo posle pripremanja.
• Alkohol svakako izbegnite kad god je moguće, a pogotovo tokom vrelih dana (naravno i zbog 0,00 promila!)
• Gljivične bolesti kod žena. Uporaba antibiotika, sintetičko rublje, boravak u mokrome kupaćem kostimu, znojenje i kontraceptivna sredstva mogu u sredinama s toplom i vlažnom klimom pospješiti pojavu gljivičnih bolesti. Održavanje lične higijene, nošenje pamučnog rublja i ne pretesne odeće mogu sprečiti infekciju. Ako se infekcija ipak pojavi, antiseptičko sredstvo na bazi oktenidina može biti od velike pomoći, čak i kod trudnica.
• Obratite pažnju na odeću. Neka bude od prirodnih materijala, svetlih boja, udobna, ne pretesna, prilagođena klimi podneblja u kojem boravite.
• Izbegavajte preterano izlaganje suncu, posebno kad je najjače (između 11 i 15 sati) i koristite odgovarajuću zaštitu od sunca.
• Ne upuštajte se u rizično polno ponašanje, čak i ako mislite da ste na putovanju sreli osobu svog života. Polno prenosive bolesti mnogo su češće nego što pretpostavljate, a pojavnost izrazito povećana nakon godišnjih odmora. Polni odnos možda i ne možete (ili ne želite zaobići), ali zato se obvezno zaštitite (kondom).

Želimo vam dobro vrijeme, nezaboravan provod i sretan povratak!

Sunce je izvor zivota i energije tako da nije nikakva slucajnost to sto su stari narodi (Egipcani, Inke…), obozavali ovu zvezdu. Kada je u pitanju biljni svet Sunce ucestvuje u procesu fotosinteze. Ultraljubicasto zracenje Sunca ima pozitivan uticaj na opste zdravlje ljudi, stimulise proizvodnju melanina, podstice metabolizam (pogotovo metabolizam minerala) i uopste blagotvorno deluje na rad zlezda sa unutrasnjim lusenjem. Zahvaljujuci Suncu vitamin D u nasem organizmu se pretvara u kalcijum, podstice se proizvodnja hormona endorfina koji cini da se osecamo srecno i zadovoljno.
To znaci da je Sunce dobra preventiva i lek protiv depresije. Opste je poznato da nedovoljno izlaganje suncevoj svetlosti moze prouzrokovati probleme u funkcionisanju nervnog sistema, sto je cesta pojava u nordijskim zemljama (Svedska, Finska…), koje imaju mali broj suncanih dana u toku godine. Sunce sprecava rahitis. Deca koja previse vremena provode u zatvorenom prostoru, za kompjuterom i slicno, imaju rizik da zbog nedostatka sunceve svetlosti obole od rahitisa koji nastaje usled poremecene mineralizacije kostiju u razvoju i najbitnije – nedostatka D vitamina.

Kada je u pitanju helioterapija (lecenje svetlosnom suncevom energijom), ne treba zaboraviti da je najpogodnije vreme za suncanje u ranim prepodnevnim i kasnim popodnevnim satima a da izlaganje suncu u podne (kada je visok stepen UV zracenja), moze biti opasno i stetno. Izlaganje suncu treba biti postepeno, oci zastititi naocarima za sunce a glavu laganim sesiricem od slame ili belog platna. Poseban oprez preporucuje se osobama koje boluju od hipertireoze (povisena funkcija stitne zlezde) i hipertenzije (povisen krvni pritisak), jer su preosetljivi na UV zracenje.

Gledanje u Sunce (sungazing – solarna joga)

Drevnu i vec pomalo zaboravljenu metodu lecenja suncem kod nas je predstavio ucitelj sungazing-a, Hira Ratan Manek, 2009. godine u Sali Prirodnjackog muzeja u Novom Sadu. Hira Ratan Manek je poznat po tome da od 1995. godine zivi od energije Sunca i vode, dok samo ponekad pije caj, mleko ili kafu. Ovaj zaista interesantan covek godinama drzi predavanja sirom sveta u kojima istice da smisao solarne joge nije gubljenje potrebe za hranom vec postizanje uravnotezenog i zdravog zivota. Jednostavnu i bezbednu metodu lecenja suncem razvio je proucavajuci solarnu jogu starih Grka, Egipcana i americkih Indijanaca. U nastavku je snimak Hira Ratan Maneka.

Kako se primenjuje gledanje u Sunce?

Sungazing, gledanje u Sunce potrebno je izvoditi svega jednom u toku zivota. Traje 270 dana ili 9 do 12 meseci, u zavisnosti od broja suncanih dana. Solarna joga zapocinje se sa svega 10 sekundi gledanja u Sunce, svakog narednog dana uvecava se za 5-10 sekundi da bi na kraju terapije (poslednjeg dana) iznosila celih 45 minuta. U toku ovog gledanja u Sunce pozeljno je bosim nogama stajati na cistoj zemlji. I jos samo jedna stvar. Nije sve jedno kada gledati u Sunce, vec iskljucivo u toku zlatnog sata. To je naziv za prvi sat nakon izlaska Sunca i poslednji sat pre nego sto Sunce zalazi. Posto se solarna joga izvodi samo jednom dnevno a zlatni sat se dogadja dva puta u toku dana, sasvim je sve jedno da li ce se ova metoda lecenja suncem praktikovati ujutru ili uvece.

Sta leci gledanje u Sunce?

Primenom ove terapije postize se poboljsanje opsteg stanja organizma i to prvo psihickog a kasnije i fizickog. Solarna terapija poboljsava koncentraciju, pamcenje i opste mentalne sposobnosti. Korisna je kao pomocna metoda u lecenju hronicnih oboljenja. Solarna joga (gledanje u Sunce) obezbedjuje organizmu dovoljnu kolicinu energije neophodnu za funkcionisanje u toku dana. Interesantno je reci da ova metoda lecenja suncem znatno umanjuje apetit, usled pomenute akumulirane energije koju smo inace navikli da nadoknadjujemo hranom, pa se moze svrstati i u prirodnu metodu za mrsavljenje.

Sta je solarna voda?

Solarna voda dobija se tako sto se u staklenu flasu nalije voda i ostavi na suncu od izlaska do zalaska Sunca. Nakon toga ova voda se pije a doprinosi opstem zdravlju i vitalnosti.
Mislim da je sve ovo sasvim dovoljno kako bi za Sunce mogli pouzdano da kazemo da je ne samo odlican vec neophodan prirodni lek.

Lifting lica je isključivo neoperativna metoda kojom se podstiče koža da sama proizvodi kolagenska i elastična vlakna.

Lifting lica hemijskim pilingom je neinvazivna i neoperativna metoda.

Primenom različitih procenata glikolne kiseline koža se podstiče na umnožavanje sopstvenih kolagenih i elastičnih vlakana. Koža postaje zategnuta, glatka i sjajna a efekat je dugotrajan.

Liftingom lica ne ugrožava se socijalni život pacijenta (nema odsustvovanja sa posla i nema bolnih procedura). Postupak kratko traje (10-15 min) i odmah je moguće naneti kremu za negu i šminku.

Lifting lica hemijskim pilingom

Osim glikolne kiseline za lifting lica se primenjuju i trihlorsirćetna, azelaična, retinol, kristalni piling, holivudski piling i dr. Svaki od ovih pilinga ima svoje specifičnosti a zajedničko im je to što izazivaju blaže ili jače perutanje kože pa je neophodno odsutvovanje sa posla.

Zbog toga je najbolje ove pilinge raditi sredom jer u tom slučaju perutanje kože počinje u petak uveče.

Najintenzivnije perutanje je u subotu i nedelju a već u ponedeljak perutanje je oskudno, tako da pacijent može da se vrati svakodnevnim radnim aktivnostima.

Za to vreme neophodna je primena emolijentnih kremova tokom dana da bi se ubrzala reepitelizacija kože. Nova, mlada koža je bledo ružičasta, glatka i zategnuta, a ubrzo postaje bela.

Azelaični piling

Jedna od metoda lečenja je hemijski piling a njegova “podvrsta” je azelaični piling. On je najefikasniji za dublje bore kao i za duboke pigmentacije. Zbog toga zaslužuje posebnu pažnju.

Hemijski piling je relativno nova metota lečenja u dermatologiji. Azelaični piling leči duboke pigmentacije koje se dijagnostikuju pomoću Woodove lampe.

Kada se primenjuje azelaični piling?

Po završetku lečenja akni na koži ostaju ružne lividne fleke (crvenkasto-plavičaste) koje predstavljaju veliki estetski problem. Takođe, i pigmentacije nastale kao posledica “pregorevanja” kože na suncu ili kao posledica upotrebe parfema na fotoeksponiranim regijama (vrat, lice, dekolte). Sve su ovo indikacije za primenu azelaičnog pilinga.

Azelaični piling može da se radi i parcijalno. Na primer, samo periokularni piling tj. predeo oko očiju (gornji i donji kapak i sitne mimične bore oko očiju). Može se tretirati posebno vrat, dekolte (kod prvih znakova starenja ove regije), fleke na leđima, nadlanice kod osoba sa prisutnim staračkim flekama.

Nakon primene azelaičnog pilinga ostaju tragovi na koži u vidu smeđe pokorice koji se uklone posle 3-5 dana. Za to vreme neophodna je primena sun block kremova.

Azelaični piling radi se po metodi Dr Saverio Di Blasi, poznatog estetskog hirurga Venecuele.

Gojaznost predstavlja vodeći problem zdravlja ljudi širom sveta, kako u razvijenim zemljama tako još više zemaljama koje su u tranziciji. Broj gojaznih osoba iz godine u godinu raste, u nekim područjima prisutna je kod 20-40%, a u nekim i u preko 50% odraslog stanovništva. U našoj zemlji gojaznost poprima karakteristike masovne metaboličke bolesti sa ozbiljnim reperkusijama na opšte zdravstveno stanje ove populacije.

Prema poslednjim istraživanjima koje je objavio IZZS iz 2000. godine više od polovine odraslog stanovništva Srbije (54%) ima problem prekomerne uhranjenopsti (predgojaznost i gojaznost), pri čemu je 36,7 % odraslih predgojazno, dok je 17,3% gojazno. Najveću ukupnu prevalenciju ima Vojvodina (58,5%). Prosečna vrednost BMI u populaciji odraslog stanovništva Srbije je 26+/- 4,74 kg/m2. U ruralnim predelima je nešto viši prosečan BMI od 26,3 +/- 4,93 kg/m2 u odnosu na urbane gde je 25,8 +/- 4,61 kg/m2 (1).

Gojaznost je oboljenje koje se karakteriše uvećanjem masne mase tela u meri koja dovodi do narušavanja zdravlja i razvoja niza komplikacija (2). Nastaje kao posledica unošenja viška energetskih hranljivih materija i ispoljava se prekomernim taloženjem masnog tkiva u organizmu, odnosno prisustvom preterane količine telesne masti.

Tabela 1: Kategorije BMI ( WHO, 1997)

Kategorija uhranjenosti BMI Obim struka*

Mršavost < 18,5
Normalna uhranjenost 18,5-24,9 < 80 ž < 94 m
Prekomerna >25 > 80 ž > 94 m
Predgojaznost 25-29,9 80-88 ž 94-102 m
Gojaznost > 30 > 88 ž > 102 m
Gojaznost I stepena 30-34,9
Gojaznost II stepena 35-39,9
Gojaznost III stepena > 40

* Abdominalna gojaznost udružena je sa metaboličkim i kardiovaskularnim bolestima, a može se proceniti merenjem obima struka

Preporuka SZO je da se procena stepena uhranjenosti izračunava primenom BMI ( Body Mass Index ) koji predstavlja odnos telesne mase izražene u kologramima i kvadrata telesne visine izražene u metrima.

BMI= TM (kg) / (TV m)2

BMI je do sada najviše korelativan sa procentom mast u telu, te se zato preporučuje za svakodnevnu upotrebu iako i ova procena nije savršena.

Najnovije epidemiološke studije pokazuju da morbiditet i mortalitet značajno rastu već sa povećanjem BMI preko 25, uz značajno smanjenje kvaliteta života. Različita distribucija masnog tkiva u organizmu ne predstavlja samo estetsku karakteristiku, već je u visokoj korelaciji sa određenim bolestima i patološkim stanjima, tako da distribucija masnog tkiva predstavlja čak bolji pokazatelj zdravstvenog rizika u odnosu na BMI (3). Za takve procene veoma je korisno izračunavati WHR indeks ( Waist – Hip- Ratio) odnos struk / kukovi. Kod muškaraca treba da bude manji od 1, a kod žena manji od 0,85. Na osnovu ovog indeksa gojaznost se deli na androidnu, mušku (jabuka) gojaznost i na ginoidnu, žensku (kruška) gojaznost. Kod ginoidnog tipa gojaznosti višak masnog tkiva se nagomilava potkožno, u donjim delovima tela, oko karlice i na butinama i uglavnom sadrži alfa 2 adrenergične receptore, preko kojih kateholamini ispoljavaju svoje lipogenetsko dejstvo.

Kod ovih osoba je je uočena veća sklonost ka pojavi mehaničkih komplikacija u vidu otežanog kretanja , insuficijencije periferna venske cirkulacije i respiratorne insuficijencije.
Važno je napomenuti da ovaj tip gojazniosti može biti prisutan kod oba pola.
Kod androidnog tipa gojaznosti (centralni ili visceralni tip) masno tkivo se nagomilava u predelu ramena, grudnog koša i abdomena. Sadrži uglavnom beta adrenergične receptore preko kojih kateholamini ispoljavaju svoje lipolitičke efekte i direktno dovode do povećanja endogene trigliceridemije. Još sredinom ovog veka Žan Vag je ukazao na metaboličke posledice androidnog tipa gojaznosti, koji je opisan pod nazivom Sindrom X u grupi pacijenata sa predijabetesom. U ovom radu gojaznost nije ni ušla kao integralni deo Sindroma X , ali su kasnija istraživanja pokazala da gojazni imaju daleko veći rizik insulinske rezistencije u odnosu na mršave (5). Današnji sininimi metaboličkog sindroma gojaznosti koji obuhvata hiperinsulinemiju, hipertenziju, dislipidemiju i intoleranciju glikoze su: kvartet smrti (Kaplan MN), sindrom insulinske rezistencije (Haffner SM), aterotrombogenični sindrom
( Despres JP& Marette A), Metabolički sindrom.

Pri ishrani koja obezbeđuje višak energetskih hranljivih materija masti se naročito nagomilavaju u potkožnom tkivu. Postoji uzajamna veza između specifične težine tela i DKN ( debljina kožnog nabora), tako da se na osnovu specifične težine tela može izračunati procenat masti u telu, pa se zbog toga, merenjem debljine kožnog nabora i potkožnog masnog tkiva, može dobiti uvid o procentu masti u telu. Za merenje debljine potkožnog masnog tkiva koristi se kaliper koji vrši stalan pritisak od 10 gr/mm2. Za rutinsko merenje se preporučuju sledeća četiri mesta: iznad bicepsa, tricepsa, supskapularnoi suprailijakalno sa desne strane (3). Vrednost zbira se unosi u tablice i čita procenat masti u telu.

Etiologija gojaznosti je složena i temelji se na genetskim činiocima i faktorima sredine, ali najvažniju ulogu imaju masne supstance u ishrani, koje remete lipidni profil plazme i predstavljaju činilac predikcije za dijabetes melitus tip 2. Gojaznost je takođe jedan od glavnih faktora rizika u nastanku hipertenzije (4). Imajući u vidu predhodne činjenice gojaznost treba tretirati kao oboljenje samo po sebi, ali i kao jedan od ključnih faktora rizika za ostale masovne nezarazne bolesati (dijabetes melitus i kardiovaskularne bolesti).

Tabela 2: relativni rizik obolevanja (WHO, 1997)

Veoma povišen
RR > 3

&#61656, Diabetes mellitus tip 2
&#61656, Oboljenje žučne kese
&#61656, Dislipidemije
&#61656, Insulinska rezistencija
&#61656, Hipoventilacioni sindrom
&#61656, Sleep apnea sindrom

Umereno povišen
RR= 2-3

&#61656, Ishemijska bolest srca
&#61656, Arterijska hipertenzija
&#61656, Artroze
&#61656, Hiperurikemija
&#61656, Giht

Povišen
RR=1-2

&#61656, Karcinomi
-dojke
-endometrijuma
-kolona
&#61656, Poremećaji reproduktivnih hormona
&#61656, Komplikacije anestezije

U odnosu na uzroke nastanka postoje određeni tipovi gojaznosti :
&#61656, Nasledna
&#61656, Gojaznost uzrokovana fizičkom neaktivnošću ili hiperalimentaciona
&#61656, Gojaznost uzrokovana metaboličkim ili endokrinološkim poremećajima
&#61656, Oboljenja centralnog nervnog sistema kao što su traume, tumori u hipotalamičkoj regiji koja je odgovorna za regulaciju osećaja gladi i sitosti mogu dovesti do pojave gojaznosti
&#61656, Jatrogena gojaznost- kod primene medikamenata (kortikosteroidi, antidepresivi)

Ukoliko postoji ravnoteža između unosa hrane i energetske potrošnje do gojaznosti neće doći. Dakle i fizička aktivnost je vrlo važan činilac u nastanku gojaznosti. Nažalost savremeni čovek sve manje vremena posvećuje rekreativnim aktivnostima, a radije sedi pored televizora ili kompjutera, tehnološki napredak i korišćenje tekovina savremene tehnologije ( motorna vozila, liftovi…) još su veći izazov. Navike u ishrani se stiču još u detinjstvu i često se još tada razvija sklonost ka hiperkaloričnoj hrani koje majke prenose na svoju decu, pa se to i kasnije u zrelom dobu održava. Na brzinu pražnjenja želuca i osećaja gladi i sitosti utiče vrsta konzumirane hrane. Ako se unosi brzo svarljiva hrana, pražnjenje želuca je brže, pa se zato brže javljaju kontrakcije tj. osećaj gladi. Balastne materije u hrani smanjuju iskoristljivost hrane, smanjuju postprandijalne skokove glikemije i posledičnu hiperinsulinemiju. Za gojazne osobe je poznato da smanjeno unose hranu bogatu biljnim vlaknima.
Psihološki činioci takođe imaju važnu ulogu u nastanku gojaznosti. Gojazne osobe jedu i kada nisu gladne, naročito kada su u stresu, depresiji ili su napeti i usamljeni, pa na taj način pokušavaju da reše svoj problem.

Socijalni uslovi su povezani sa prevalencijom gojaznosti.
Genetski faktori takođe imaju svoju ulogu u nastanku gojaznosti. Dokazano je prisustvo leptina (peptid- faktor sitosti) u adipocitima, a u neuronima hipotalamusa otkriveni su receptori za leptin. Kod gojaznih osoba je povećana količina ne samo insulina već i leptina, koji ima adipostatičnu funkciju.

Sva dosadašnja istraživanja ukazuju na to da je problem etiologije gojaznosti veoma kompleksan i multikauzalan. Naravno to veoma otežava terapijski pristup. Ipak, gojaznost je najčešće primarna , hiperalimentaciona, odnosno posledica preteranog unošenja hrane visoke energetske vrednosti uz malu fizičku potrošnju.
Komplikacije gojaznosti su brojne i veoma teške. Nastaju usled direktnog uticaja same gojaznosti ili indirektno u sadejstvu sa drugim faktorima rizika (hipertenzija, dijabetes, hiperlipoproteinemija).

Komplikacije i posledice gojaznosti su sledeće :

&#61656, METABOLIčKO-HORMONALNE KOMPLIKACIJE
Metabolički sindrom
– Dijabetes mellitus tip 2
– Insulinska rezistencija
– Dislipoproteinemija
– Hipertenzija
Poremećaji u nivou hormona i cirkulišućih faktora:
– Citokina
– Hormona rasta
– hipotalamo-hipofizna-adrenalna osovina
– Leptin
– renin-angiotenzin sistem

&#61656, BOLESTI ORGANSKIH SISTEMA

Bolesti kardiovaskularnog sistema
– Cerebrovaskularna bolest
– Kongestivna srčana insuficijencija
– Ishemijska bolest srca
– Arterijska hipertenzija
-Tromboembolijske komplikacije

Bolesti respiratornog sistema
– Hipoventilacioni sindrom
– Sleep apnea sindrom

Bolesti gastrointestinalnog trakta
– Holelitijaza
– Masna infiltracija jetre

Abnormalnosti reproduktivnog sistema
– Hormonalne komplikacije kod muškaraca I žena
– Obstetričke komplikacije

Nervni sistem
– Adipositas dolorosa

Disfunkcije imunološkog sistema

Bolesti kože

&#61656, MALIGNE BOLESTI

– dojke
– debelog creva
– ženskih polnih organa
– žučne kese
– bubrega
– prostate

&#61656, MEHANIčKE KOMPLIKACIJE

– Artroze
– Porast intraabdominalnog pritiska i podizanje dijafragme
– Lumbalni sindrom

&#61656, HIRURŠKE KOMPLIKACIJE
– Perioperativni rizik : anesteziološke komplikacije
– Komplikacije od strane rane
– Incizionalne hernije

&#61656, PSIHOSOCIJALNE KOMPLIKACIJE

– Psihosocijalni stres
– Povećan rizik invaliditeta
– Komplikacije na radnom mestu (izostanci, manje zarade…)

Najčešće i najteže komplikacije su kardiovaskularne, posebno se izdvaja hipertenzija koja je genski determinisana, a gojaznost dovodi do njenog ispoljavanja i pogoršanja. Zbog novonastalih krvnih sudova u masnom tkivu, povećava se zapremina vaskularnog prostora i udarnog volumena srca (3). Proces ateroskleroze je ubrzan a i sama hiperinsulinemija (koja je uvek prisutna u gojaznosti), svojim mehanizmima učestvuju u razvoju hipertenzije. U gojaznosti raste zapremina plazme i cirkulišuće krvi , minutni volumen srca se povećava, kao i potrošnja kiseonika, pa su ove osobe podložne hipoksemičnim stanjima. Kiseonik se troši tri puta više u odnosu na normalno uhranjene osobe. Srčani rad se povećava za 40-140%, pretežno na račun rada leve komore, dolazi do hipertrofije i masne infiltracije srčanog mišića, kao i taloženja masti ispod perikarda. Koronarni sudovi ne mogu da prate uvećanje srčanog mišića.

Usled masne infiltracije skeletnih mišića otežano je vraćanje venske krvi iz donjih ekstremiteta ka srcu, a to pogoduje češćem razvoju ulkus krurisa i tromboflebitičkim promenama (6).

Masno tkivo u trbušnoj duplji potiskuje dijafragmu i pluća, smanjuje plućnu ventilaciju i nastaje hipoksemija, koja vremenom može biti praćena i hiperkapnijom. Zbog otežane ventilacije dolazi do kompresione atelektaze, zastojnog bronhitisa, otežana eliminacija sekreta dovodi do bronhopulmonalnih infekcija, emfizema i konačno se razvija hronično plućno srce (3).

Gojaznost je često praćena bolestima žučne kese (hronične upale i kalkuloza). Hepatička sekrecija holesterola je povećana , svaki kilogram telesne mase povećava proizvodnju holesterola za 20-22 mg/dl. Žuč gojaznih više je saturisana holesterolom. Smanjenje hepatičke sekrecije holesterola smanjuje se redukcijom telesne mase. Dugotrajna gojaznost je praćena masnom infiltracijom jetre. Steatoza je nađena kod 68-94% gojaznih osoba. Takođe je prisutna opstipacija koju favorizuje hrana siromašna balastnim materijama.

Degenerativne promene, naročito na velikim zglobovima donjih ekstremiteta ( kolena, kukovi, lumbalna kičma), kod gojaznih su u pogoršanju zbog povećanog opterećenja.

Mnogobrojna istraživanja su pokazala da je kod gojaznih, sa BMI preko 35 kg/m2, povećana smrtnost od malignih bolesti za jedan i po put. Za karcinom dojke dokazana je pozitivna korelacija sa unosom masti. Gojazni muškarci češće oboljevaju od karcinoma prostete i kolorektalnog karcinoma, dok kod gojaznih žena je češći karcinom endometrijuma, dojke i žučne kesice. Povećan rizik za razvoj karcinoma endometrijuma i dojke se povezuje sa povećanim nivoom estrogena, čija aktivna forma nastaje u stromi masnog tkiva.

Metaboličke komplikacije su veoma česte. Između gojaznosti, smanjene tolerancije na glukozu, dijabetes melitusa nezavisnog od insulina i hipertenzije postoji jasna povezanost, što ne znači da sve gojazne osobe imaju hipertenziju i dijabetes melitus nezavisan od insulina, jer odlučujuću ulogu igra tip gojaznosti (6). Metaboličke promene su naročito izražene kod androidnog tipa gojaznosti, koji je praćen insulinskom rezistencijom i posledičnom hiperinsulinemijom, koja dovodi do povećane sinteze triglicerida i VLDL čestica u jetri i smanjenje HDL 2 holesterola u plazmi, što predstavlja osnov za nastanak niza poremećaja označenih kao Sindrom X. Smatra se da poremećaji metabolizma lipida i lipoproteina postoje kod približno 30% gojaznih osoba. Poremećaji se ispoljavaju u vidu hiperholesterolemije, hipertrigliceridemije, sniženja protektivnog HDL-holesterola i pojave malih gustih LDL-čestica.

Dr Gabriel’s Eliminator gljivica Kandide
Da li imate ove simptome:
· Osjećaj Nelagode i Svrabeža u Imtimnom Dijelu Tijela
· Smrdljivi Vaginalni Iscjedak
· Osjećaj Peckanja pri Mokrenju
· Intezivnu Želju za Slatkišima, Šećerom i Pecivom
Ako odgovorite DA na ovo pitanje, vrlo je vjerovatno da imate problem sa kandidom!

Šta je kandida?

To je ustvari vrlo mala gljivica koja normalno i tiho živi u Vašem i mom stomaku obavljajući svoj posao, i koju nadziru milijarde „dobrih“ bakterija. Možete to zamisliti kao fudbalsko igralište gde na jednoj strani imate tim školske dece, a sa druge profesionalni fudbalski klub.
Sada, ako nekako „izbacite“ profesionalne igrače, tim školske dece neće imati problema da preuzme kontrolu nad čitavim igralištem. A u normalnom slučaju ne bi bili u stanju ni da dodirnu loptu, a kamoli da daju gol – a sada kontrolišu sve i igraju bez pravila!

Upravo je to jednostavan opis onoga šta se desi u Vašem imtimnom delu tela i stomaku. Ove „loše“ gljivice igraju najbolju utakmicu ikada, stalno se razmnožavaju i šire po svim delovima Vašeg tela! Krajnji rezultat je da osećate nelagodu i svrbež.

Možete živeti sa njom. Možete se čak nositi sa ovim. Verovatno imate uspone i padove u toku sedmice, a da neznate šta je okidač posebno lošim intervalima u mesecu. Da, upravo mislim na one dane i one trenutke kada svrbež i peckanje postaju grozni i još se budite sa nelagodnim „belim pranjem“.
To su oni dani kada ste vjerovatno odlazili doktoru, a iza toga, opet isto… sigurno nije bilo lepo iskustvo. Ova pojava je jako česta, a naučnici kažu da 2 od 3 žene pate od ovakvog stanja!

Kakvi su drugi simptomi?

Strastvena želja za slatkom! Takođe i želja za hranom kao što su peciva, tjestenine i krompiri. Jer vidite, skrob je telu isto kao šećer. A ovi mali loši momci BAŠ VOLE šećer. Iako su veličinom vrlo mali, vrlo su inteligentni. Dovoljno su inteligentni da pošalju signale Vašem mozgu da osjetite želju za slatkom ili hranom bogatu skrobom.
I još ako prirodno mnogo volite slatko ili hranu bogatu skrobom – BINGO! To je brak iz raja za ove gljivice, a za Vas živi PAKAO!

Zašto se Kandida uvek vraća?

Ovo je obično uzrokovano kombinacijom oslabljenog imunog sistema i ishrane bogate slatkišima, šećerima i skrobom.
Oslabljeni imuni sistem je najčešće uzrokovan prekomernom upotrebom antibiotika (Penbritin, Baktrim, Garamycin, Zinnat, Klinamicin, Amoxil, Xiclav, Citeral, itd.), koji ubijaju „dobre“ bakterije a koje drže kandidu pod kontrolom u normalnim okolnostima.
Kontracepcijske tablete na bazi veštačkog progesterona su takođe veliki faktor, kao i utiecaj žive koja se nalazi u srebrenim plombama. Sve to pomaže kandidi da se razvija i živi u drugim delovima tela.

Da bi se rešili vaginalne infekcije, trebate tretirati njen uzrok. Koren problema. Svi znamo šta je vaginalna infekcija ili osip uzrokovan pelenama. Kupite neki preparat i to reši problem, zar ne? POGREŠNO!
Ovako se tretiraju simptomi, ali, da li ste se ZAISTA rešili infekcije?
Jednostavna je činjenica da se kandide, obilnog sirastog belog pranja i vaginalne upale možete u potpunosti rešiti. Možete tretirati uzrok problema i završiti sa tim jednom zauvjek. I to možete uraditi lako i sigurno u privatnosti svoga doma. čak i ako su Vam doktori govorili drugačije! Teško poverovati, zar ne?

Ovo je deo sa dobrim vestima. Specijalno smo razvili Hakimsaab`s Eliminator Gljivica – Kandide, da sami tretirate kandidu i orlano i eksterno. Eliminator Gljivica – Kandide sadrži prirodne i nežne sastojke kao što su kantarionovo ulje, ulje čorokota, cimetovo ulje, lavandino ulje, ulje origana, ekstrakt propolisa itd., a koje možete uzimati čak i oralno. I da, miriše predivno, ugodan je i nije problematičan za upotrebu.
Dodatno ovome MORATE paziti šta jedete i izbaciti slatkiše i hranu bogatu skrobom sve dok se simptomi ne povuku. Da, to znači da ćete i kafu piti neslatku, nećete uzimati alkohol ni kapi bilo da se radilo o žestokim ili slatkim pićima (likeri), jednostavno sve što je poznato u narodu kao alkohol !!!
Takođe, trebate prestati sa korištenjem kontracepcijskih tablete na bazi umetnog progesterona.
Vaši simptomi bi se trebali povući nakon 14 dana redovne upotrebe Hakimsaab`s Eliminator Gljivica – Kandide. I Vaš partner ga može koristiti, ako sumnja da ima simptome kandide.

Kako mogu biti sigurna da je u pitanju kandida?

Mali kućni test će Vam reći dali imate infekciju kandidom ili ne. Da, vrlo jednostavno:

čim, ustanete ujutro, pre nego operete zube ili jedte, nakupite malo pljuvače u ustima i isoljunite je u čašu sa toplom vodom.
Proverite vodu svakih 15 minuta u vremenu od 1h. Ako budete videli tanke konce, lebdeći oblačak sa sitnim djelićima ili oblačak pljuvaček koja je potonula na dno čaše, onda imate problema sa kandidom.
U jako teškim slučajevima na dnu čaše umjesto oblačka pljuvačke može se naći talog u obliku „kreča“.

BOLESTI KRVNOG SISTEMA

A N E M I J A

Najčešći simptomi anemije su: pospanost, umor, malaksalost, vrtoglavica, nesvestica, ubrzan rad srca, bleda koža, usne, desni i nokti.

Anemija nastaje kada se u krvi nalazi manji broj crvenih krvnih ćelija od normalnog, uobičajenog broja. Crvene krvne ćelije prenose kiseonik u sve delove tela. Kada je broj tih ćelija nizak, manje kiseonika dolazi u delove tela, što uzrokuje umor i malaksalost.

Uzroci anemije mogu biti:

• problem sa načinom na koji telo koristi gvožđe i ostalu hranu
• nedovoljno konzumiranje hrane bogate gvožđem
• krvarenje u ustima, jednjaku, želucu ili crevima
• preobilne menstruacije ili vaginalno krvarenje

Kod novorođenčadi anemiju mogu uzrokovati hranjenje mlekom u prahu koje nije obogaćeno gvožđem i hranjenje kozjim ili kravljim mlekom.

Najčešći simptomi anemije su:

• umor i malaksalost
• blijeda koža, usne, desni, nokti i kutovi očnih kapaka
• otežano razmišljanje i pamćenje i osećaj zbunjenosti
• vrtoglavica i nesvestica
• bol u prsima i otežano disanje
• ubrzan rad srca

Ako osetite neke od ovih simptoma, obvezno se javite svom lekaru, a on će uraditi sve potrebne pretrage putem kojih će se pronaći uzrok vaše anemije i nakon toga započeti lečenje.

Uz terapiju dodatnog gvožđa koju će vam lekar propisati, neophodne su i neke druge mere kako biste se što pre oporavili i kako bi anemije nestalo.

Neophodno je piti dovoljno tečnosti i to najviše vode, 6-8 čaša na dan.
Hraniti se treba zdravo, sa što više lisnatog povrća, mahunarki i orašastog voća.
Prehrana mora biti bogata voćem, povrćem, mlečnim proizvodima, ribom i crvenim mesom, a ako imate priliku posavjetujte se i sa lekarima, u cilju planiranja zdravih obroka.

ANEMIJA POVEćAVA RIZIK OD SMRTI

Niske vrednosti eritrocita u krvi starijih osoba, nezavisno od drugih bolesti od kojih boluju, predstavljaju faktor koji povećava rizik od smrti.

Voditelj istraživanja Vendi den Elzen iz Medicinskog centra Univerziteta u Leidenu kaže: „Anemija je već od ranije dovođena u vezu s većim rizikom od smrti, ali nije bilo potpuno jasno da li je uzrok bila samo anemija ili neka hronična bolest koja je često prati“.
Uloga eritrocita je prenositi kiseonik kroz krv, od pluća do drugih tkiva u telu.

Nizozemski tim analizirao je podatke o 562 osobe, stare najmanje 85 godina, od kojih je na početku istraživanja samo nešto više od četvrtine imalo problema sa anemijom.

Tokom 5 godina praćenja osoba obuhvaćenih istraživanjem, kod još jedne četvrtine se razvila anemija za koju su znanstvenici utvrdili da povećava rizik od smrti i poteškoće u obavljanju svakodnevnih aktivnosti starih osoba.

Komentarišući ovo istraživanje, strani stručnjaci koji nisu učestvovali u njoj, ističu kako tek treba sa sigurnošću utvrditi da li anemija sama od sebe povećava smrtnost kod starih osoba, kao i da li lečenje anemije kod takvih osoba produžava život i poboljšava svakodnevno funkcioniranje.

HIPOHROMNA ANEMIJA

UZROCI

Anemija usled nedostatka gvožđa (hipohromna anemija) je najčešća anemija i može se javiti u svakom periodu života, ali najčešće se javlja u doba puberteta, te kod žena od 20 do 50 godina, zbog obilnijih krvarenja. Gvožđe je vrlo važan element hemoglobina i nedostatkom gvožđa se otežava prenos kiseonika iz pluća u tkiva, putem krvi. Organizam čoveka gvožđa uzima iz hrane, pa je potrebno hraniti se tako što u organizam unosimo dovoljno hrane bogate gvožđem.

Problemi nastaju kod osoba koje imaju gastritis i kod pacijenta kojima je hirurškim putem odstranjen deo želuca, jer to značajno smanjuje mogućnost apsorpcije gvožđa. Tome se pridružuje gubitak gvožđa većim krvarenjima ili povećana potreba organizma za gvožđem, što uzrokuje pojavu anemije.

Neki od načina gubitka krvi iz organizma što utiče na pojavu anemiju su: želučani i duodenalni ulkusi, tumori, hemoroidi, obilne menstruacije i česta krvarenja iz nosa. Organizam mora gubiti više od 10 ml krvi dnevno kako bi se pojavila anemija. Pojava anemije je moguća i kao posledica raznih hroničnih i akutnih infektivnih bolesti.

čINJENICE

U blažim oblicima anemije pacijent najčešće ne primjećuje simptome koji se javljaju povremeno. Tek kada se anemija pojača, simptomi postaju izraženiji i primetniji.

Najčešći simptomi kod blažih oblika hipohromne anemije su:

Bledilo kože
Lako umaranje
Lomljivost nokata i kose
Vrtoglavica

Kod težih oblika hipohromne anemije simptomi su:

Probavne smetnje
Opstipacija
Otežano gutanje
Peckanje jezika
Opadanje kose
Dispneja
Opšti umor
Glavobolja

TERAPIJA

Prvo je potrebno uzeti u obzir simptome koji se javljaju kod pacijenta, a nakon toga uraditi laboratorijsku analizu krvi, kako bi se došlo do tačne dijagnoze. Terapija se najčešće temelji na preparatima na bazi činjenica.

U blažim oblicima anemije pacijent najčešće ne primjećuje simptome koji se javljaju povremeno. Tek kada se anemija pojača, simptomi postaju izraženiji i primjetniji.

Najčešći simptomi kod blažih oblika hipokromne anemije su u adekvatnoj ishrani. Pacijentima se preporučuje i dovoljno odmora, šetnje po prirodi i zdrav život.

UMOR JE ZNAK NEDOSTATKA GVOŽđA U KRVI!

U prelaznim razdobljima svi se ponekad osećamo umorno i iscrpljeno, najčešće zato što malo spavamo, no konstantni umor treba shvatiti ozbiljno.

Umor može uzrokovati anemija, koja nastaje obično zbog nedostatka gvožđa, naročito kod žena. Ali, srećom se anemija uspešno leči.

Anemija je smanjena koncentracija hemoglobina i/ili eritrocita u volumnoj jedinici krvi. Najčešći oblik anemije je sideropenična anemija, koja se očituje simptomima poput umora, iscrpljenosti, lošeg raspoloženja, neispavanosti i manjka apetita.

Uzroci mogu biti razni, a neki od njih su: nepravilna prehrana, nedovoljan unos gvožđa, povećan gubitak gvožđa ili loša resorpcija gvožđa koje se unese u organizam.

Ispravan pristup prirodnoj terapiji nadoknade gvožđa u organizmu je ujednačen unos malih bioraspoloživih doza gvožđa, hranjivih materija i oligoelemenata.

Prirodni kompleksi gvožđa najbolje se repsorbuje u organizmu, zato je neophodno u terapiju uključiti i prirodne sastojke. Na primer, koncentrovane sokove voća i povrća bogatog gvožđem i ekstrakte kvasca obogaćene mineralima.

SPRIEčITE ANEMIJU

Iako se anemija najčešće veže za nepravilnu ishranu, čak i oni koji jedu redovino mogu vrlo lako zanemariti unos najvažnije materije za krv, hemoglobina.

Hemoglobin je pigment koji čini da krv izgleda crveno. Njegova funkcija je stvoriti dovoljno goriva koje snabdieva ćelije u čitavom telu kiseonikom. Upravo nedostatak hemoglobina definiše postojanje anemije.

Najčešći oblik anemije je onaj koji izaziva nedostatak gvožđa, minerala koji je sastavni dio molekula hemoglobina. Upravo gvožđe vezuje kiseonik i omogućava njegov prenos kroz naše telo.
U najrizičniju grupu spadaju deca jer je njima potrebno mnogo energije za rast i razvoj. Ipak, to ne znači da su odrasli pošteđeni komplikacija. U njihovom slučaju nepravilan način prehrane može biti jedan od uzroka ove bolesti, kao i gubitak krvi usled nekih bolesti ili jačih menstruacija kod žena i djevojaka. Sve to, naime, vodi ka gubitku hemoglobina.

Odsutnost ovih struktura u krvi izaziva niz različitih simptoma poput slabosti u mišićima, bolova u nozi i leđima, otežava koncentraciju, izaziva vrtoglavice, bledilo, a ponekad je uzročnik žute boje na koži. Javljaju se još i tuga i depresija, osećaj hladnoće, osobito ruku i nogu, smanjuje se seksualna funkcija, remeti se san i smanjuje apetit, a javlja se i ubrzani rad srca ili tahikardija.

Ukoliko se anemija ne liječi na vrijeme, teško stanje organizma može dovesti do transfuzije krvi. Osim toga, niske vrijednosti eritrocita mogu izazvati dodatne zdravstvene probleme. Anemija može uzrokovati preopterećenje srca i pojačati srčane tegobe u pokušaju da popravi dotok kiseonika u tkiva iz krvi siromašne eritrocitima.

Ona također može otežati mentalne procese. Kada vaš mozak ne dobija dovoljno kiseonika, biće vam teško učiti, pamtiti, a kasnije čak i pisati, čitati ili obavljati svakodnevne poslove. Ukoliko anemija dugo traje ili se simptomi pogoršavaju, sve to može ozbiljno i trajno narušiti vaše zdravlje.