Merenjem krvnog pritiska do procene o verovatnoći otkazivanja srca

12. април 2006.

Prostom kontrolom pritiska je moguće predvideti kolike su šanse pacijenta sa oslabelim srcem da se oporavi. Tim naučnika iz Amerike je utvrdio je nizak sistolni krvni pritisak srčanih bolesnika u trenutku prijema u bolnicu bio povezan sa većim smrtnim ishodom.

Ovo otkriće bi moglo voditi ka mnogo određenijem načinu lečenja ovakvih pacijenata. Za srčana oboljenja je karakteristično da je srce manje efikasno u pumpanju krvi koja se kružno kreće kroz organizam. Ovo stanje se može lečiti raznim lekovima kao što su ACE inhibitori ili operacijom, ali su prognoze obično vrlo loše.

Ovom novijom studijom je ispitivana veza između vrednosti sistolnog (gornjeg) krvnog pritiska i šanse za oporavak nad 48,612 pacijenata primljenih u bolnice zbog popuštanja srca između 2003-će i 2005-te godine.

Meri se dijastolni (donji) pritisak koji pretstavlja pritisak krvi na zidove arterija u trenutku kada se srce odmara između dva otkucaja i sistolni (gornji) koji predstavlja pritisak krvi na arterije u trenutku kada srce u njih pumpa krv.

Optimalna vrednost ova dva pritiska je 120/80mmHg, gde je 120mmHg vrednost sistolnog krvnog pritiska a 80mmHg dijastolnog. Ovim ispitivanjem je utvrđeno da pacijenti sa nižim sistolnim krvnim pritiskom od 120mmHg imaju 7,2% rizik od umiranja od srca u bolnici dok je rizik onima kod kojih je sistolni krvni pritisak u razmaku 140-161mmHg, 3.6%, pacijenti kod kojih je sistolni krvni pritisak iznad 161mmHd samo 1,7% .

Tretman koji unosi optimizam

Ovo ispitivanje je pokazalo da pacijenti sa višim sistolnim krvnim pritiskom imaju bolje šanse za delovanje terapije i duži život posle izlaska iz bolnice. Dijastolni krvni pritisak nije tako dobar indikator mogućnosti za preživljavanje. Dr Gregg Fonarow, vođa ovog istraživanja je izjavio da je vrednost sistolnog krvnog pritiska prilikom prijema u bolnicu jak i nezavisan pretskazivač smrtnosti ili pogoršanja bolesti.

Ovo otkriće može pomoći kliničkim lekarima da sprovedu mnogo određeniju terapiju koja će zavisiti od toga da li je pacijentu koji je primljen u bolnicu zbog srčanih problema sistolni krvni pritisak bio nizak, normalan ili visok.

Veliki broj bolesnika primanih u bolnicu zbog slabljenja srca ima nizak sistolni krvni pritisak, naučnici smatraju da je ovo stanje pokazatelj koliko je bolest uznapredovala. Rezultat ovih studija se odnosi samo na teške srčane bolesnike, za većinu ljudi koji nisu ozbiljno bolesni normalan ili nizak krvni pritisak je bolji od visokog koji može voditi srčanom, moždanom infarktu i drugim oboljenjima srca.

Od nekih masnoća se brže goji

10. април 2006.

Neke masnoće brže goje od drugih čak i kada im je slična kalorijska vrednost. Ovo je otkriće grupe istraživača, koje je pokazalo da trans masne kiseline koje se najčešće nalaze u brzoj hrani brže doprinose sticanju masnih naslaga. Oni koji dnevno unose hranu bogatu trans masnim kiselinama imaju 30% veći obim oko stomaka nego oni koji unose sličnu količinu kalorija ali od namirnica koje imaju različite masnoće.

Trans masne kiseline se već smatraju štetnim jer je poznato da povećavaju nivo lošeg holesterola, što utiče na pojavu srčanih oboljenja. Ali kada se razmišlja o gojaznosti onda se generalno smatra da trans masne kiseline, zasićene i nezasićene masnoće isto deluju na povećanje telesne težine jer su slične kalorijske vrednosti.

Studija je doprinela da se ovo mišljenje promeni, prema njoj trans masne kiseline potpomažu gojaznost više od drugih masnoća. Krenula se od pretpostavke da masne kiseline nisu samo bogate kalorijama, različite vrste masnih kiselina , koje se ugrađuju u ćelijke membrane, imaju širok dijapazon efekata na organizam pored toga što deluje na holesterol .

Trans masne kiseline nastaju dodavanjem hidrogena u ulja, kako bi se povećala njihova dugotrajnost i konzistencija, pa su se ovakva ulja počela široko da koriste u industriji hrane npr. kod namirnica prženih u dubokom ulju, raznoraznih grickalica.

Eksperiment je izvršen nad majmunima koji su podeljeni u dve grupe, jedna grupa je hranjena hranom u kojoj je bilo 8% hidrogenizovanog sojinog ulja ( što bi bilo kod ljudi ekvivalentno jednom čizburgeru i porciji pomfrita dnevno), dok je druga grupa majmuna hranjena hranom u kojoj je bio isti procenat masnoća ali različitog hemijskog sastava.

Posle šest godina ovakve ishrane majmunima su skenirane arterije ali ono što je tada iskrslo je da su majmuni hranjeni trans masnim kiselinama dobili 7% u težini, dok je druga grupa dobila 2% , takođe je prva grupa imala za trćinu više masnih naslaga oko stomaka u poređenju sa drugom grupom.

Ovo istraživanje je takođe pokazalo da su majmuni hranjeni trans masnim kiselinama imali veću koncentraciju glukoze u krvi i da su mnogo više rezistentni na insulin od druge grupe majmuna, što je ukazivalo da su na dobrom putu da dobiju dijabetes.

Ovakva istraživanje bi moglo da potstakne istraživanje kod ljudi koji ishranom unose puno trans masnih kiselina, što najverovatnije doprinosi pojavi dijabetesa i dobijanju na težini ali je teško razdvojiti efekte trans masnih kiselina u odnosu na ostale svakodnevne namirnice.

Teorije da trans masne kiseline direktno stimulišu pankreas da stvara više insulina što za uzvrat organizam čini rezistentnim na ovaj hormon, druga da kada se trans masne kiseline umetnu u ćelijsku membranu na neki način sprečavaju da ćelija normalno reaguje na insulin ne objašnjavaju kako one utiču na povećano salo oko stomaka.
Kako god one delovale, pripisan im je uticaj na prekomerno gojenje, pa su ih u Nemačkoj izbacili iz procesa pravljenja prerađevina, što su uradile i mnogi proizvođači hrane u US u trenutku kada je Americka administracija za lekove i hranu naredila da se obavezno ističe da ih ima u hrani u spisku sastojka. Ipak su i dalje zastupljene pre svega u brzoj hrani.

Opasnosti koje može da nosi pirsing

4. април 2006.

Iako se nekada smatrao devijantnim ponašanjem danas je pirsing skoro potpuno prihvaćen. Predstavlja način samoizražavanja, način da se pokaže pripadnost nekoj grupi ili , suprotno tome, način izdvojanja iz mase.

Pirsing ipak može da nosi sa sobom neke zdravstvene rizike koji manje ili više mogu da naruše zdravlje. Učestale su lokalne infekcije na mestu tretmana, osoba može da razvije alergijsku reakciju na materijal od koga je nakit napravljen ali mnogo je opasnije što se pirsingom mogu preneti infektivne bolesti – hepatitis B i C i sida.

Da bi se izbegle moguće infekcije , pirsing treba raditi na sigurnim, proverenim i savršeno čistim mestima, a instrumenti kojima se to radi moraju biti sterilni. Dobrom sterilizacijom i pirsing tehnikom kao i poštovanjem instrukcija o nezi mesta na kome se nalazi nakit se mogu sprečiti mnoge infekcije. Nakit koji se koristi za ukrašavanje tela pravi se od titana, zlata i medicinskog čelika, ne treba kupovati ne proveren nakit.

Posle stavljanja nakita normalno je da se pojavi manji otok i blagi osećaj bola oko mesta gde je stavljen. Ukoliko se otok povećava tokom narednih 6 do 12 sati uglavnom ne predstavlja veći problem i može se izlečiti kućnom negom – mesto treba namazati antibiotskom masti.

Pirsing sa velikim iglama može oštetiti veće krvne sudove, neve i druga tkiva. Naglo oticanje odmah posle pirsinga može da ukazuje na krvarenje ili povredu kojom su oštećeni dublji slojevi tkiva. Ovakvo stanje zahteva intervenciju lekara. Ako dođe do lokalne infekcije, odmah izvaditi minđušicu i pod nadzorom lekara uzimati antibiotike.

Pirsing na jeziku je najopasniji, jer su usta ambijent pogodan za razvoj bakterija. Američka asocijacija stomatologa je upozorila da nakit na jeziku može da prouzrokuje stvaranje ožiljačnog tkiva na jeziku, (zabeleženi su premda retki, slučajevi cepanja jezika), smanjena pokretljivost jezika, infekcije sluzokože usta i desni, lomljenje zuba.

Lekovitost meda

9. март 2006.

Med je izvor prostih ugljenih hidrata, uglavnom se sastoji od fruktoze i glukoze a manji deo sačinjavaju složeni šećeri koji se lako koriste za stvaranje energije (manje se koristi insulina), a imaju blagi uticaj na količinu šećera u krvi. Manji deo sačinjavaju proteini, amino kiseline, vitamini i minerali.

Pored ugljenih hidrata sadrži malu količinu najraznolikijih vitamina, minerala , amino kiselina i antioksidanasa. U zavisnosti od vraste meda od vitamina mogu biti zastupljeni niacin, riboflavin i vitamini grupe B a od minerala kalcijum, bakar, gvožđe, magnezijum, kalijum i cink.
Sadrži polifenole koji se ponašaju kao antioksidansi eliminišući slobodne radikale koji se stvaraju tokom procesa varenja i utiču na razvoj mnogih bolesti.

U narodu se koristi od davnina kao lek a i naučno je dokazano da poboljšava rad organa za varenje, tamne vrste meda pomažu kod malokrvnosti, jača imunolški sistem pa poboljšava otpornost organizma na bolesti, deluje antiseptično, poboljšava apsorpciju nekih materija u organizmu, ima sedativno dejstvo.

činjenica da med pomaže u zarastanju rana bila je poznata još starim Egipćanima, pre nekoliko hiljada godina. Razvoj antibiotika je u novije vreme potisnuo upotrebu ovog narodnog leka ali su se novija istraživanja ponovo skoncentrisala na ovakvo dejstvo meda jer se antibioticima sve češće ne mogu zalečiti rane inficirane bakterijama rezistentnim na antibiotike.

Novijim istraživanjem je pokazano da i hronične rane infcirane multi-rezistentnim bakterijama najčešće zaceljuju u toku nekoliko nedelja, primenom meda. Med ima antibakterijsko dejstvo a za razliku od antibiotika bakterije ne razvijaju rezistentnost.
Danas je takođe poznato zašto med ima antiseptičko dejstvo, tokom pravljenja meda, pčele mu dodaju enzim nazvan gluko-oksidaza. Enzim konstantno stvara male količine hidrogen- peroksida koji je efikasan antiseptik.Prednost u odnosu na hemijski proizveden vodonik- peroksid je što su i male količine vodonik peroksia iz meda efikasne, hemijski proizveden vodonik peroksid vremenom gubi svoju delotvornost i u velikoj koncentraciji pored toga što uništava bakterije on oštećuje i kožu.
Med je koristan kod gotovo svih kožnih oboljenja i oštećenja. Nanošenjem meda na rane sprečeva se njeno inficiranje, rana bržr zarasta i pomaže kod uklanjanja ožiljaka. U kozmetičke svrha se može napraviti maska od kašičice meda, malo narendane šargarepe i 2-3 kapi mleka protiv akni, zateže kožu i neguje je.

Razmućena kašičica meda u toplom čaju ili mleku pomaže kod zapaljenja grla, umiruje bol i dezinfikuje, 2 kašičice meda na pola čaše soka od limuna pomaže za iskašljavanje a kašičica meda pomešana sa 1/4 kašičice bibera pomaže kod začepljenih disajnih puteva i kao dezinfikujuće sredstvo.

Pomaže i kod problema sa varenjem – malo muškatnog oraščića pomešanog sa medom pomaže kod proliva dok je jedna kašika meda pomešana sa sokom od 1/2 limuna i 2 dl mlake vode preporučljiva kao laksativ kod ljudi koji pate od konstipacije.

Makularna degeneracija

5. март 2006.

Napredovanjem medicine znatno je produžen životni vek pa tako ljudi danas žive gotovo dvostruko duže nego pre 2 ili 3 stotine godina. Tome je doprinelo poboljšanje opštih uslova života i ishrane, iskorjenjivanje zaraznih bolesti, bolje poznavanje antamije i fiziologije ljudskog organizma, kao i patoloških procesa bolesti.
Starenje je još uvijek neizbežan deo života, a podložan mu je čitav organizam. Tokom vremena dolazi do zamora i promene različitih tkiva i organa, pa tako ni oči nisu pošteđene.

U središnjem delu mrežnjače nalazi se struktura poznata pod nazivom macula lutea ili žuta pega. Zbog svoga položaja ona predstavlja mesto najjasnijeg i najoštrijeg vida, a odgovorna je i za doživljaj boja. Istovremeno, direktno je izložena i najvećoj količini svetla koje nam je neophodno da bismo mogli da vidi, ali koje ujedno i oksidacijski oštećuje ćelije i na taj način doprinosi njihovom ubrzanom starenju i propadanju.

Pušenje, alkohol, dugotrajno izlaganje suncu, arterioskleroza i neki metabolički poremećaji (šećerna bolest, povišene vrednosti masnoća u krvi) dodatno pogoršavaju propadanje ćelija makule, pa se vremenom razvija ireverzibilno oboljenje – staračka makularna degeneracija. To je bolest progresivna toka, za koju do danas nije pronađen lek, a jednom oštećene ćelije se više ne mogu obnoviti. Ona je jedan od glavnih uzroka stečene slepoće.

Bolest napreduje postepeno i često promene traju godinama pre nego što postanemo svesni da sa vidom nešto nije u redu. U početku rubovi predmeta više nisu ravni –iskrivljenih su kontura, dok središnji deo vidnog polja postaje sve mutniji. Vidnim poljem su razasute mrlje različite veličine, svakim se danom vid sve više pogoršava i gubi se sposobnost razlikovanja boja. Posle nekog vremena vidnim poljem dominira ružna crna mrlja .

Makularna degeneracija je upravo porastom udela starijeg stanovništva postala izrazito aktuelan problem. Prema nekim istraživanjima od nje boluje čak 20% osoba starijih od 65 godina, da bi taj broj dosegao čak 37% u starosnoj grupi iznad 75 godina. Žene obolijevaju čak dva puta češće, a i nasleđe igra veliku ulogu. Osobe svetlijeg tena i svetlih očiju znatno češće obolijevaju .

Ljudski organizam je evolucijom razvio odbrambene mehanizme koji ga štite od takvih oštećenja, a jedan od njih je i žuti karotenoidni pigment lutein. Lutein je antioksidans koji filtrira plavi deo svetlosnog spektra (taj deo spektra osobito doprinosi oksidacijskom oštećenju), pa je stoga u najvećim koncentracijama prisutan u koži i makuli oka (koja je upravo zahvaljujući njemu i dobila naziv žuta pega). Zbog svojih antioksidacionih svojstava, lutein ima važnu ulogu u očuvanju zdravlja očiju, i održavanju oštrine vida. Ljudski organizam ga ne može sam sintetizovati, pa ga moramo unositi hranom ili putem suplemenata. Zeleno lisnato povrće (špinat, kelj, blitva) sadrži najveće količine tog odbrambenog pigmenta, kao i voće karakteristične naranđaste boje (kajsije, breskve).
Uobičajenom ishranom unosimo svega 2.5 mg luteina na dan. Ta količina nije ni izdaleka dovoljna da se osigura delotvorna zaštita od polaganog, tihog propadanja makule. Naima, uočeno je da tek količina od najmanje 6 mg luteina na dan pruža mogućnost prevencije propadanja makule.

Nekoliko studija pokazalo je da unos visokih doza (1000 mg/dan) vitamina C može spriječiti razvoj .

Da li unosite dovoljno biljnih vlakana ishranom?

3. март 2006.

Ljudi često izbegavaju namirnice koje u bogate biljnim vlaknima jer takva hrana izaziva nadutost u stomaku, gasove, ipak biljna vlakna su neophodan sastavni deo svakodnevne ishrane a mnogobrojna istraživanja su dokazala da pomažu u očuvanju zdravlja i dobra su u prevenciji mnogih teških bolesti kao što su oboljenja srca, rak i diabetes.

Biljna vlakna su vrsta ugljanih hidrata koja su nesvarljiva. Postoji dva tipa biljnih vlakana – rastvorljiva i nerastvorljiva.

Nerastvorljiva biljna vlakna su kao sunđer – apsorbuju vodu i otklanjaju čvrste otpadne materije nastale u procesu varenja iz creva. Uglavnom su zastupljeni u integralnim žitaricama i u kori semenki, voća i leguminoza.

Rastvorljiva biljna vlakna se tokom varenja pretvaraju u supstancu sličnu gelu koja štiti ceo digestivni trakt od apsorpicije raznoraznih štetnih supstanci. Jedna od takvih supstanci je holesterol, smanjujuću apsorpciju holesterola u crevima rastvorljiva vlakna su važno oružje protiv srčanih oboljenja. Takodje kontroliše apsorpciju glukoze, drastično smanjuje varijacije količine šećera u krvi pa je važan u kontroli diabetesa. Rastvorljivih biljnih vlakana ima u voću kao što su šljive , integralnom pirinču, ovsenim i pirinčanim mekinjama.

Odraslima je potrebno 25-35 grama biljnih vlakana dnevno za decu posle 2 godine života se broj grama izračunava kao broj godina plus 5. Kako bi ste unosili dnevnom ishranom dovoljno biljnih vlakana potrebno je dnevno unositi barem pet porcija voća i povrća i isto toliko namirnica od integralnih žitarica ili cerealija. Za one koji nisu navikli na redovno unošenje namirnica bogatih biljnim vlaknima od pomoći je da postepeno uvode u ishranu po neku namirnicu bogatu biljnim vlaknima, pored toga dnevno treba piti 6 do 8 čaša vode jer to smanjuje efekat nadimanja.

Ishrana bogata biljnim vlaknima štiti od mnogih bolesti i omogučava uredno varenje. Nerastvorljiva vlakna rešavaju problema kao što je konstipacija i hemoroidi stvarajući mekšu stolicu koja prolazi brže i lakše kroz digestivni trakt, korisne su u prevenciji sindroma nadraženih creva i divertikuloze.

Mnoga istraživanja su pokazala da hrana bogata biljnim vlaknima snižava nivo lošeg holesterola u krvi sprečavajući njegovu apsorpciju u crevima ali su pored toga ove namirnice bogate i fitohemikalijama i antioksidansima koje smanjuju rizik od srčanih oboljenja. Ishranom bogatom voćem, povrćem i integralnim žitaricama moguće je smanjiti visok krvni pritisak.

Kanadsko udruženje za borbu protiv raka je preporučilo ishranu bogatu biljnim vlaknima i sa smanjenim unosom masnoća kao meru borbe protiv raka, pogotovu raka creva i rektuma.

Hrana bogata biljnim vlaknima pomaže u stabilizovanju i sniženju koncentracije glukoza u krvi pa pomaže ljudima obolelim od diabetesa.

Pomaže u gubitku viška kilograma, namirnice bogate biljnim vlaknima su kabaste, sa malom količinom kalorija, zahtevaju duže žvakanje, daju osećaj sitosti i punog stomaka, stabilizuju nivo šećera u krvi, na ovaj način smanjuju potrebu za hranom bogatom masnoćama i slatkišima.

Cancer analiza

10. фебруар 2006.

Sadržaj ………………………………….. 8
Legenda ………………………………… 12

UVOD

Govor prirode ili govor istine …….. 18
Realno stanje ………………………… 20
Respekt prema raku ………………… 21

I. DIO

RIZIK

Energetski zakoni kreacije ……….. 24
Stacionarni energetski status organizma (SES) ……………………….. 28
(SES) modeli i primjeri ……………. 32
Primjeri – oboljeli muškarci ………. 34
Primjeri – oboljele žene …………… 76
Oboljela djeca ………………………… 128

Energetski faktori rizika za nastup tumora ………………………….. 130
Visoka rezonanca (VR) – urođena ………………………………………….. 138
Visoka rezonanca (VR) – iz interakcije s drugim organizmom …….. 144
Relacija (RE) – urođena …………… 146
Relacija (RE) – interakcija sa drugim organizmom ……………………. 148
Ca val (CV) – urođen ……………….. 150
Noseći val (NV) – interakcija s drugim organizmom …………………… 154

II. DIO

TERMIN

Vremenski energetski status (VES) organizma ………………………… 158
Vremenski termin nastupa tumora ………………………………………….. 160
Energetske amplitude organizma u vremenu …………………………… 162

III. DIO

LOKALIZACIJA

Energetska veza prostora i vremena u organizmu ……………………. 168
Polarizacija tip A) po ukupnoj dužini tijela ……………………………… 172
Zlatni rez u polarizaciji tip A) ….. 174
Polarizacija tip B) po visini tijela 176
Razmjeri intervala u visini tijela . 174
Razmjeri u glavi počev od energetskog pola (+1) ……………………… 179
Zlatni rez u polarizaciji tip B) …… 180
Polarizacija tip C) pupak – dlanovi, tabani ………………………………… 182
Zlatni rez u polarizaciji tip C) ….. 184
Horizontalna okretna polarizacija . 185
Faktor (VR) i lokalizacija tumora .. 188
Faktor (RE) i lokalizacija tumora .. 192
Lokalizacija tumora – desno oko .. 194
Lokalizacija želudac ………………… 196
Lokalizacija – gušterača …………… 200
Lokalizacija – grlić maternice …….. 202
Lokalizacija – rektum ……………….. 206

IV. DIO

KOMPJUTERSKA DUBINSKA OBRADA SLUčAJEVA

RIZIK, TERMIN, LOKALIZACIJA NA BAZI DATUMA ROđENJA

Dubinska obrada …………………….. 210

OBOLJELI MUŠKARCI

Tumor mozga L, M.W. (44,0) ……. 214
Objašnjenje sistema Tabele (SES) i (VES) ………………………………. 215
Tumor mozga D, N.Y. (51,0) …….. 236
Maligni melanom, J.K. (24,0) ……. 248
Parotidna žlijezda L, N.S. (37,9) .. 268
Tumor u vratu, V.D. (37,1) ……….. 282
Burkitt limfom, V.P. (32,5) ………… 294

Dermato-fibro sarkom, rame D, D.Ž. (29,6) ……………………………… 310
Tumor pluća L, rame D, D.T. (40,6) ………………………………………… 330
Tumor prim. locii ignoti, A.B. (33,0) …………………………………………. 346
Rabdomiosarkom, L femur, pluća, F.J. (34,4) ………………………….. 362
Tumor pluća, mikrocelular, ušće sr. rež. D, M.C. (45,0) …………….. 384
Tumor pluća L, nadbubrežna žlijezda D, Z.A. (49,2) …………………. 398
Tumor želuca, Z.G. (31,9) ………… 418
Tumor želuca, M.D. (47,4) ……….. 432
Tumor jetre, d. crijeva, I.N. (38,6) 446
Tumor jetre, ž. kese, dvanesn., gl. pankreasa, D.E. (40,0) ………… 452
Tumor jetre, ž. kese, dvanesn., gl. pankreasa, N.B. (51,6) …………. 466
Tumor pankreasa, G.B. (41,0) ….. 474
Tumor dojke D (48,9) bubrega L (49,4), O.L. ……………………………. 490
Tumor debelog crijeva, sygma, V.N. (34,3) ……………………………… 504

V. DIO

KOMPJUTERSKA DUBINSKA OBRADA SLUčAJEVA

OBOLJELE ŽENE

Tumor štitne žlijezde L i D, (45,5), kosti (50,4), D.D. …………………. 522
Tumor Schwanoma, pazuh L (22,2), pluća (25,6), C.M. …………….. 538
Tumor dojke L, jetra, oko D, B.O. (32,7) ………………………………….. 554
Tumor dojke L, F.F. (34,0) ……….. 568
Tumor dojke L, kralj., kosti, G.G. (37,5) …………………………………… 586
Tumor dojke D (38,9), pluća L i D (39,5), H.H. …………………………. 600
Tumor dojke D (44,2), pluća L i kosti (49,0). A.A. ……………………… 620
Tumor obje dojke, istovremeno, J.J. (38,8) ……………………………… 640
Tumor obje dojke, istovremeno, K.K. (38,8) …………………………….. 654
Tumor želuca, bubrega D, kosti, oko D, P.P. (41,8) ………………….. 674
Tumor želuca, jednjaka, janika D, S.S. (45,9) ………………………….. 688
Multifokalni tumor jetre, L.L. (33,5) …………………………………………. 706
Tumor grlića maternice, T.T. (39,1) ………………………………………… 718
Tumor grlića maternice, U.U. (40,1) ……………………………………….. 732
Tumor grlića maternice, V.V. (43,1) ………………………………………… 742
Tumor grlića maternice, C.C. (51,1) potom mozga (55,1) ………….. 754

VI. DIO

KOMPJUTERSKA DUBINSKA OBRADA SLUčAJEVA

OBOLJELA DJECA

Tumor jetre, dijete A. (1,6) ……….. 774
Neuroblastom u muškog blizanca B. (2,7) ……………………………….. 790
Tumor mozga D, dječak S. (4,3) .. 802
Osteosarkom, femur D, dječak D. (9,6) …………………………………… 816
Osteosarkom, femur D, djevojčica E. (9,8) ………………………………. 836
Tumor femur L, djevojčica F. (14,7) ………………………………………… 858
Rabdomiosarkom parot. žl. L, pluća, mladić E.T. (21,9) …………….. 874

VII. DIO

ZAKLJUčNO

Zaključno ………………………………. 898
Prevencija tumora po (SES) i (VES) ……………………………………….. 900
Literatura ……………………………….. 902
Podaci o autoru ………………………. 904
Kazalo …………………………………… 906
Knjige na CD-u ……………………….. 912
Knjige u radu …………………………. 914
Ranije objavljene knjige ………….. 916

Organizam protiv raka

10. фебруар 2006.

Sadržaj
…………………………………………………. 8
Legenda
………………………………………………. 10

UVOD

Osvrt na konvencionalne i alternativne terapije tumora
………………………………….. 16
Načelna pitanja terapije tumora
………………………………………….. 20
Antitumorski sistem MM.81.ATT
………………………………………. 22

EKSPERIMENTI

Eksperimenti s anitumorskim sistemom MM.81.ATT
………………………………………. 28
Kućna terapija tumora grlića maternice, žena Z.Z. (51,1)
……………………………… 32
Kućna terapija tumora jajnika obostrano i dr., žena Q.Q. (39,3)
…………………… 58
Kućna terapija tumora lijeve bedrene kosti, djevojčica F. (14,7)
………………………………………………………. 82
Kućna terapija tumora debelog crijeva, muškarca V.N. (34,3)
………………………………………………………. 142
Kućna terapija terapija tumora glave pankreasa, dvanaesnika,
jetre, žučne kese, D.E. (40,0) ………………………………….. 166
Kućna prevencija tumora : muškarac D.Ž. (30,3)
……………………………………………… 206
Terminalna faza, slučaj : Tumor želuca, bubreg D, oko D,
žena P.P. (41,8) (42,9) …………………………….. 218
Terminalna faza, slučaj : Tumor glave pankreasa, dvanaesnika,
žučne kese, muškarac G.B. (41,0) ………………………………….. 226
Podaci
……………………………………………… 234
Knjige
……………………………………………………. 235

Kancer je predvidiv

10. фебруар 2006.

Sadržaj …………………………………………. 8
Legenda …. 12

UVOD

Govor prirode ili govor istine ……………. 18
Realno stanje ……………………………….. 20
Respekt prema raku ……………………….. 21

I. DIO

RIZIK

Energetski zakoni kreacije ………………. 24
Stacionarni energetski status organizma (SES) ……………………….. 28
(SES) modeli i primjeri …………………… 32
Primjeri – oboljeli muškarci ……………… 34
Primjeri – oboljele žene ………………….. 76
Oboljela djeca ……………………………….. 128

Energetski faktori rizika za nastup tumora ………………………….. 130
Visoka rezonanca (VR) – urođena ……. 138
Visoka rezonanca (VR) – iz interakcije s drugim organizmom …….. 144
Relacija (RE) – urođena ………………….. 146
Relacija (RE) – interakcija sa drugim organizmom ……………………. 148
Ca val (CV) – urođen ………………………. 150
Noseći val (NV) – interakcija s drugim organizmom …………………… 154

II. DIO

TERMIN

Vremenski energetski status (VES) organizma ………………………… 158
Vremenski termin nastupa tumora ……. 160
Energetske amplitude organizma u vremenu …………………………… 162

III. DIO

LOKALIZACIJA

Energetska veza prostora i vremena u organizmu ……………………. 168
Polarizacija tip A) po ukupnoj dužini tijela ……………………………… 172
Zlatni rez u polarizaciji tip A) …………. 174
Polarizacija tip B) po visini tijela …….. 176
Razmjeri intervala u visini tijela ……… 174
Razmjeri u glavi počev od energetskog pola (+1) ……………………… 179
Zlatni rez u polarizaciji tip B) ………….. 180
Polarizacija tip C) pupak – dlanovi, tabani ………………………………… 182
Zlatni rez u polarizaciji tip C) …………. 184
Horizontalna okretna polarizacija ……… 185
Faktor (VR) i lokalizacija tumora ………. 188
Faktor (RE) i lokalizacija tumora ………. 192
Lokalizacija tumora – desno oko ………. 194
Lokalizacija želudac ……………………….. 196
Lokalizacija – gušterača ………………….. 200
Lokalizacija – grlić maternice ……………. 202
Lokalizacija – rektum ………………………. 206

IV. DIO

KOMPJUTERSKA DUBINSKA OBRADA SLUčAJEVA

RIZIK, TERMIN, LOKALIZACIJA NA BAZI DATUMA ROđENJA

Dubinska obrada ……………………………. 210

OBOLJELI MUŠKARCI

Tumor mozga L, M.W. (44,0) …………… 214
Objašnjenje sistema Tabele (SES) i (VES) ………………………………. 215
Tumor mozga D, N.Y. (51,0) ……………. 236
Maligni melanom, J.K. (24,0) …………… 248
Parotidna žlijezda L, N.S. (37,9) ………. 268
Tumor u vratu, V.D. (37,1) ………………. 282
Burkitt limfom, V.P. (32,5) ……………….. 294

Dermato-fibro sarkom, rame D, D.Ž. (29,6) ……………………………… 310
Tumor pluća L, rame D, D.T. (40,6) ….. 330
Tumor prim. locii ignoti, A.B. (33,0) …… 346
Rabdomiosarkom, L femur, pluća, F.J. (34,4) ………………………….. 362
Tumor pluća, mikrocelular, ušće sr. rež. D, M.C. (45,0) …………….. 384
Tumor pluća L, nadbubrežna žlijezda D, Z.A. (49,2) …………………. 398
Tumor želuca, Z.G. (31,9) ……………….. 418
Tumor želuca, M.D. (47,4) ………………. 432
Tumor jetre, d. crijeva, I.N. (38,6) …….. 446
Tumor jetre, ž. kese, dvanesn., gl. pankreasa, D.E. (40,0) ………… 452
Tumor jetre, ž. kese, dvanesn., gl. pankreasa, N.B. (51,6) …………. 466
Tumor pankreasa, G.B. (41,0) …………. 474
Tumor dojke D (48,9) bubrega L (49,4), O.L. ……………………………. 490
Tumor debelog crijeva, sygma, V.N. (34,3) ……………………………… 504

V. DIO

KOMPJUTERSKA DUBINSKA OBRADA SLUčAJEVA

OBOLJELE ŽENE

Tumor štitne žlijezde L i D, (45,5), kosti (50,4), D.D. …………………. 522
Tumor Schwanoma, pazuh L (22,2), pluća (25,6), C.M. …………….. 538
Tumor dojke L, jetra, oko D, B.O. (32,7) ………………………………….. 554
Tumor dojke L, F.F. (34,0) ………………. 568
Tumor dojke L, kralj., kosti, G.G. (37,5) …………………………………… 586
Tumor dojke D (38,9), pluća L i D (39,5), H.H. …………………………. 600
Tumor dojke D (44,2), pluća L i kosti (49,0). A.A. ……………………… 620
Tumor obje dojke, istovremeno, J.J. (38,8) ……………………………… 640
Tumor obje dojke, istovremeno, K.K. (38,8) …………………………….. 654
Tumor želuca, bubrega D, kosti, oko D, P.P. (41,8) ………………….. 674
Tumor želuca, jednjaka, janika D, S.S. (45,9) ………………………….. 688
Multifokalni tumor jetre, L.L. (33,5) …… 706
Tumor grlića maternice, T.T. (39,1) ….. 718
Tumor grlića maternice, U.U. (40,1) …. 732
Tumor grlića maternice, V.V. (43,1) ….. 742
Tumor grlića maternice, C.C. (51,1) potom mozga (55,1) ………….. 754

VI. DIO

KOMPJUTERSKA DUBINSKA OBRADA SLUčAJEVA

OBOLJELA DJECA

Tumor jetre, dijete A. (1,6) ………………. 774
Neuroblastom u muškog blizanca B. (2,7) ……………………………….. 790
Tumor mozga D, dječak S. (4,3) ………. 802
Osteosarkom, femur D, dječak D. (9,6) …………………………………… 816
Osteosarkom, femur D, djevojčica E. (9,8) ………………………………. 836
Tumor femur L, djevojčica F. (14,7) ….. 858
Rabdomiosarkom parot. žl. L, pluća, mladić E.T. (21,9) …………….. 874

VII. DIO

ZAKLJUčNO

Zaključno .. 898
Prevencija tumora po (SES) i (VES) …. 900
Literatura … 902
Podaci o autoru ……………………………… 904
Kazalo ……. 906
Knjige na CD-u ………………………………. 912
Knjige u radu ………………………………… 914
Ranije objavljene knjige …………………. 916

Izlasci i seks posle razvoda

1. фебруар 2006.

Razvod sa sobom nosi posledice koje mogu da utiču na odnos prema seksu . Razlozi za to mogu da budu ako je seks iz bilo kog razloga bio uzdržan ili je zbog umiranje veze bio bez strasti. Negativan stav prema seksu može da proizilazi zbog bračnog neverstva.

Kada ponovo postanete slobodni, da li će te se plašiti seksa? Ne bi trebalo, ali isto tako nije dobro da se brzopleto upustite u strasnu vezu dok još niste sigurni da li su pravi razlzi zbog kojih to radite .

Primeri dobrih razloga:

1. Ne oplakujete više vašu zadnju vezu, kada vam je srce oslobođeno od osećaja povređenosti i besa prema bivšem-šoj, znate da ste ponovo spremni za emocionalnu intimnost i uživate u strasti ponovo. Put do ove tačke može da bude pravo putovanje samo za sebe ali je neophodan korak ako ne želite taj teret da vučete do kraja života.

2. Vaša interesovanja prema novom partneru su viša nego čisto fizička. Prvo što treba da vas privuče novom partneru treba da budu emocije kao što su ljubav, poštovanje, poverenje i strast. Ukoliko preovlađuju ovakve emocije znači da ste ponovo spremni na fizičku intimnost i dublju vezu.

3. Novi partner ispoljava ljubav, poverenje, poštovanje i strast prema vama, što znači da je on/ona vredan vaše ljubavi i intimnosti.

Treba sagledati i drugu stranu medalje tj. razloge zbog kojih ne treba imati seksualne odnose sa mogućim novim partnerom:
1. Želite da se osvetite vašem/oj bivšem/oj. Ako mislite da će seks sa novom osobom naterati vašeg bivšeg-šu da vam ponovo dotrči grešite! Ukoliko vaš bivši partner ode od vas i nastavi svoj sopstveni život bez vas to znači da ga više ne zanimaju vaša osvajanja, pored toga zašto bi vas zanimalo šta on/ona misli o vama? Vaš bivši-bivša započinje novi život, što trebate i vi da učinite.

2. Smatrate da će vam seks omogućiti da sačuvate emocionalnu intimnost pod kontrolom. Seks nije oružje koje treba da koristite kako bi ste kaznili sebe za prošle greške niti treba da se njime koristite da bi ste kaznili druge zbog vašeg bola. U većini slučajeva, ljudi kojima ste privlačni žele da vode ljubav sa vama a za uzvrat očekuju ljubav i poštovanje. Ukoliko niste voljni da povežete strast sa emocionalnom intimnošću, onda budite iskreni sa potencijalnim partnerima i uzdržavajte se od seksa dok ne osetite da ga želite iz pravih razloga.

3. Nadate se da će seks učiniti da budete emotivno bliskiji sa potencionalnim partnerom. U suštini, vođenje ljubavi vas otvara prema emocionalnoj intimnosti, ali ako niste spremni da potvrdite nove emocije sa pozitivnim razmišljanjem kao što su poverenje, poštovanje i ljubav onda će te najverovatnije odgurnuti osobu koja je donela ova osećanja na površinu. Borićete se protiv ovih pozitivnih osećanja jer vaše rane od prethodne veze nisu potpuno zacelile .

4. Mislite da će vođenje ljubavi mnogo brže unaprediti vašu novu vezu. Ukoliko odmah upadnete u seksualne odnose to neće garantovati srećnu i dugotrajnu novu vezu, niti će to učiniti da se novi partner zaljubi u vas. Naprotiv može samo ugroziti vaše šanse za uspešnu novu vezu jer je može gurnuti samo ka fizičkoj intimnosti nego vašoj spremnosti i sposobnosti da sagradite čvrstu vezu sa novim partnerom.

Uprkos svega ovoga, sačekajte dok ne budete sigurni da ste preboleli skorašnji brodolom i da želite da stvorite čvrstu novu vezu zasnovanu na ljubavi i poverenju.

Bademi, dijeta i opšte zdravlje

11. јануар 2006.

Bademi su bogat izvor flavonskih antioksidanasa, vitamina E, magnezijuma, kalcijuma, biljnih vlakana i kvalitetnih proteina. Ranije se smatralo da sadrži suviše masnoća da bi bila zdrava grickalica, sada se zna da 90% sačinjavaju nezasićene masnoće i da je naprotiv veoma korisan prilikom držanja dijete za gubljenje viška kilograma jer daje osećaj sitosti.

Osećaj sitosti je jedan od najbitnijih ciljeva u borbi protiv gojaznosti a gojaznost postaje sve veći problem širom sveta. Industrija hrane ima novi izazov da proizvede hranu koja će sa manje kalorija izazvati kod korisnika osećaj sitosti kako bi se sprečilo vraćanje na stare navike i prejedavanje.

Nove studije objavljeni na ovogodišnjem svetskom kongresu Društva za borbu protiv debljine je ispitivala efekat uvođenja u svakodnevnu ishranu kod žena sa prevelikom telesnom težinom 300g badema u trajanju od 10 nedelja.

Na kraju ispitivanja je utvrđeno da je bilo promena u energetskoj vrednosti namirnica i promena u telesnoj težini, telesnim masnoćama. Badem je kod ispitanica izazivao osećej sitosti i kompenzovao unos kalorija kroz druge obroke tokom dana.

Bademi mogu da zamene druge namirnice iz ishrane tokom dijete, što vodi do stabilne ili sniženja telesne težine. Pored osećaja sitosti smatra se da bademi sadrže neke od masnoće koje nisu svarljivi i ne apsorbuju se.

Nezasićene masnoće zastupljene u bademima dovode do smanjenja nivoa lošeg LDL holesterola a za ovaj efekat je dovoljno konzumirati dva badema dnevno, na ovaj način doprinosi sniženju povišenog krvnog pritiska.

Bogat je i mineralima posebno važnih za zdravlje kostiju – kalcijum, magnezijum, mangan i fosfor pa je značajan u prevenciji osteoporoze.

Ušobolja

6. јануар 2006.

Zapaljenje uveta je veoma često oboljenje kako kod dece tako i kod odraslih. Dva česta uzroka koja izazivaju uhobolju je infekkcija spoljašnjeg dela uveta – otitis externa i infekcija srednjeg uveta – otitis media.

– Otitis externa – je infekcija kože ušnog kanala, najčešće se javlja posle plivanja. Najčešći uzroci su voda u spoljnjem delu uveta ili male povrede ušnog kanala koje najčešće nastaju prilikom pokušaja da se štapićima za uvo ili nekim drugim predmetima očisti uvo.

– Simptomi – tipično je da se jave bolovi u uvetu koji mogu da budu veoma jaki, kod blažih infekcija češći je svrab nego bol, dodirivanjem uveta bol se pojačava, zujanje u uvetu, gubitak sluha, osećaj punoće ili blokiranosti u uvetu, pojačana sekrecija.

– Otitis media – infekcija srednjeg uveta i bubne opne, najčešće se javlja kod dece od šestog meseca života do druge godine ali i kod starije dece i odraslih. Infekciju srednjeg uveta izazivaju bakterije, a najčešće nastaje posle prehlade i infekcije gornjih disajnih puteva.

– Simptomi – najčešći simptom je jak bol i zujanje u uvetu, osećaj da je uvo zapušeno, groznica a kod male dece ovo stanje može da prati i povraćanje i proliv, razdražljivost, gubitak apetita i nesanica.

Kadatreba zatražiti lekarsku pomoć?

Kod lekara treba otići ukoliko se javi jak bol u uvetu koji traje duže od par sati, ili ukoliko bol nije preterano jak ali traje duže od par dana. Ostali upozoravajući simptomi koji treba da vas odvedu lekaru su nagluvost, groznica i osećaj slabosti. Što se ranije započne sa terapijom koju lekar prepiše infekcija brže prolazi.

Infekcije uveta se veoma retko leče u bolnicama, izuzetci koji zahtevaju hospitalizaciju su izuzetno jaka infekcija kod dece mladje od 3 meseca, ukoliko beba postane letargična ili ima izuzetno visoku temperaturu ili ukoliko osoba (može da bude i odrasla), ima jake glavobolje, ukočen ili otečen vrat jer su to simptomi koji mogu da ukažu na komplikacije nastale usled infekcije uveta.

Lekar postavlja dijagnozu pregledom uveta pomoću instrumenta koji se zove otoskop. Jedino lekar može da postavi pravilnu dijagnozu jer su simptomi kod otitis externe, otitis medie ili nekih mnogo ređih oboljenja veoma slični pa je postavljanje dijagnoze na svoju ruku potencionalno opasno.

Otitis externa se najčešće leči kapima za uši koje sadrže antibiotik, 7 do 10 dana, tokom lečenja uvo ne treba kvasiti a ako postoje naslage cerumena koje se mogu pojačano stvarati usled infekcije, potrebno je da ih lekar očisti inače je teže lečenje same infekcije.

Otitis media se leči oralnim antibioticima, najčešće u roku od 10 do 14 dana i često je u početku bolesti potrebno uzimanje lekova protiv bolova.

Infekcija uveta mora pažljivo da se izleči, prateći sve savete koje je lekar dao i redovnim uzimanjem lekova jer ako se samo delimično izleči najčešće se ponovo javlja.

Namirnice koje smanjuju apetit

4. јануар 2006.

činjenica je da koju god dijetu da sprovedete da izgubite višak kilograma motate da se suočite sa osećajem gladi i čežnjom za jelom. Postoji puno strategija koje pomažu da se smanji osećaj gladi kao uzimanje dosta tečnosti, unošenje veće količine namirnica bogatih biljnim vlaknima, izbegavanje rafiniranih ugljenih hidrata, sunčanje ali ne postoji ništa što bi apsolutno moglo da otkloni osećaj gladi.

Nema ničeg lošeg u osećaju gladi s vremena na vreme, to je normalan odgovor na smanjeni usnos kalorija , nezgoda leži u tome što mnogi ne mogu da odole tom osećaju, neshvatajući da je ovaj signal gladi najčešće lažan i da njima telo samo signalizira da nema dovoljno kalorija da doda nove masnoće masnim skladištima , ipak osećaj gladi pobeđuje svako logično razmišljanje

Sreća je što postoje namirnice za hitno gašenje apetita tj. daju osećaj da je stomak pun kaloričnom hranom a u suštini ove namirnice ne sadrži puno kalorija.

1. Voda – ukoliko popijete jednu čašu vode i disciplinovano sačekate 10 minuta osetiće te da je osećaj gladi skroz nestao ili je dramatično smanjen.

2. Druga strategija je da jedete zeleno povrće kao što je salata, kupus, kelj, brokuli. Pogotovo salata ima toliko malo kalorija da ih nije potrebno ni računati i može se jesti u neograničenim količinama.

3. Jedite jabuke, kada osetite glad možete da uzmete najveću moguću jabujku i pojedete je bez ikakvih posledica po dietu. U trenutcima kada osetite glad najlakše je da dohvatite kesu sa čipsom ili neke drugu grickalicu čime će te za čas uneti 1000 kalorija što je otprilike polovina vaših dnevnih kalorijskih potreba, ali teško da možete da unesete 1000 kalorija jedući jabuke. Jabuke odlično zaustavljaju glad jer su bogate biljnim vlaknima koje napune stomak i vrlo brzo preokreću stanje hormona koji kontrolišu apetit pre nego što se prejedete.

4.Banane, pre svega, sadrže balastne materije, koje regulišu varenje. Ipak, za razliku od ostalih namirica koje ih takođe sadrže (npr. musli ili orasi), bananu odlikuje nizak nivo masnoće. U 100 grama banane ima svega 0,5% masnoće, što je oko 80 puta manje nego procenat masnoće u prosečnom hamburgeru. Banana, međutim, momentalno stvara osećaj sitosti, te je idealna namirnica za držanje dijeta (prosečna banana sadrži svega 90 kalorija).

5.Prednosti žitaricama donose prvenstveno balastni sastojci i beta-gluteni kojih ima u ovsu i ječmu, a koji utiču na smanjenje holesterola. Veću količinu dijetalnih vlakana sadrži i laneno seme. Ono sadrži veliku količinu pentoza (sluzi) koja, pored povoljnijeg delovanja na organe za varenje, ima i laksativno dejstvo (protiv zatvora). Rastvorljiva dijetalna vlakna utiču na održavanje nivoa šećera u krvi i na snižavanje vrednosti holesterola.
Sojini proteini mogu da se koriste u pekarskim proizvodima radi smanjenja masnoće i povećanja sadržaja belančevina.

U svemu ovom postoji zamka, posle sat ili sat ipo telo će shvatiti da nema puno kalorija u hrani koju ste konzumirali, glad će se ponovo pojaviti ali ste je ipak odložili. Ako kombinujete odlaganje napada gladi namirnicama siromašnim kalorijama sa povećanom fizičkom aktivnošću osećaj gladi možete još više odložiti jer se fizičkom aktivnošću zalihe masnoća pretvaraju u šećer koji odlazi u krv što takođe utiče na gubitak osećaja gladi.

Naravno tokom dana će te unositi obroke propisane dietom, ove namirnice mogu da posluže samo u hitnim slučajevima da ublaže intenzivnu glad koja bi mogla da vodi prejedavanju i narušavanju diete.

Šta znači visoka koncentracija mokraćnih kiselina u krvi?

9. децембар 2005.

Mokraćma kiselina se stvara kao produkt metabolizma supstanci iz namirnica koje se zovu purini.

Veći deo mokraćne kiseline koja se stvara tokom metaboličkih procesa se rastvara u krvi, prolazi kroz bubrege i izbacuje putem mokraće. Normalna koncentracija urata za žene je 2.0 – 6.o mg/dL i 3.0 -7.0 mg/dL za muškarce.

Ponekad organizam proizvodi previše ekskreta premalo mokraćne kiseline što prouzrokuje visok nivo mokraćne kiseline u krvi – hiperurikemiju. Uzroci mogu biti:

– Debljina

– Preterano unošenje alkohola

– Ishrana bogata purinima – namirnice bogate purinima su: govedina, slanina, jagnjetina, morska hrana, namirnice koje sadrže značajnije količine kvasca kao što su hleb i pivo, alkoholna pića.

– neki lekovi, kao što su male doze aspirina, diuretici i neki lekovi protiv visokog krvnog pritiska

Tretman ovog stanja je da se smanji nivo mokraćnih kiselina u krvi i može da uključi promene u životnom stilu kao što su:

– Izbegavanje alkohola

– Održavanje normalne telesne težine, izbegavanje namirnica bogatih purinima

– Prestanak korišćenja terapije koja može da utiče na povećanje nivoa mokraćne kiseline u krvi

Lekar može dalje da preporuči preglede koji bi otkrili stanje koje prouzrokuje povećanje nivoa mokraćne kiseline u krvi, pogotovo ako se njihov nivo ne vrati u normalu posle menjanja životnih navika koje im doprinose.

Kafa dobar izvor antioksidanasa

9. децембар 2005.

Nemojte da očavajate ako vam ruke drhte iznad treće kafe koju od jutra pijete. Preko nje unosite više antioksidanasa nego od voća i povrća koje pojedete tokom dana, prema najnovijoj studiji američkih dijetetičara.

Premda su brusnice i crveni grejpfrut najbogatiji izvor antioksidanasa, one nisu uobičajeni sastavni deo u ishrani. Naučnici su u ovoj studiji merili količinu antioksidanasa u 100 različitih tipova namirnica, uključujuči povrće, voće, koštuničasto voće, začine i kakva je potrošnja ovoh namirnica u Americi.

Pokazalo se da je kafa najznačajniji izvor antioksidansa s obzirom da amerikanci unose proporcionalno mnogo manje ostalih namirnica koje su njihov izvor kao što je voće i povrće. Posle kafe sledi crni čaj, banane i kokice.

Antioksidansima je propisana sposobnost štoto od srčanih oboljenja i raka jer pomaže da se organizam oslobodi slobodnih radikala, destruktivnih molekula koje oštećuju DNA u ćelijama. Voće i povrće su bolji izvori antioksidanasa s obzirom na nutricionalnu vrednost ovih namirnica tj. one su takođe izvor vitamina, minerala i celuloznih vlakana.

Ovo istraživanje je najnovije u nizu istraživanja koja su donele zaključke da kafa smanjuje rizik od raka debelog creva i jetre, dijabetesa tipa 2 i Prkinsonove bolesti. Antioksidansi koje sadrži kafa zovu se polifenoli.

Naravno prevelika količina kafe čini ljude nervoznim, čak povećava nivo holesterola u krvi, pa dietetičari preporučuju umerenost u njenom konzumiranju.

Kontrolisanje sopstvenih destruktivnih emocija

5. децембар 2005.

Uvek potcenjujete sebe ili se često ljutite zog svoje nesposobnosti da nešto ostvarite. Ta negativnost ne samo da šteti vašem samopouzdanju, već može potstći emocije kao što su zabrinutost, bes, nisko samopoštovanje i ljubomora a one ako se ne obuzdaju mogu imati posledice po zdravlje.

Naučnici sa univerziteta Ohajo, otkrili su u krvi mrzovoljnih ljudi povišen nivo hormona homocistina, materiji koja se povezuje sa većim rizikom za koronarne bolesti. Istraživanje sprovedeno na Univerzitetu Pensilvanija pokazalo je da žene koje potiskuju osećanje ljutnje i teskobe su sklonije prekomernoj telesnoj težini.

Nisko samopoštovanje: ljudi s niskim samopoštovanjem toliko su nesigurni da već rutinski sumljaju u sebe. Usredsređeni su na svoje neuspehe, zaboravljajući sve ono dobro što im se dogodilo. Ne veruju komplimentima koje im drugi upućuju, nemaju dovoljno energije i često zapadaju u depresiju. Kako ne zrače pozitivnom energijom okolina ih izbegava.

Ako spadate u ovu grupu ljudi, prvo što treba da uradite je da prestanete da se upoređujete sa drugima. Uvek postoji neko mršaviji, mlađi i privlačniji. Naučite da cenite sebe kakvi jeste i trudite se da budete najbolja verzija sebe, a ne drugorazredna kopija nekog drugog. Razmišljajte pozitivno, umesto da kažete uvek grešim. kažite dajem sve od sebe. Opustite se , ako učinite nešto loše, ispravite to i krenite dalje.

Ljubomora: Ova emocija najčešće razara intimne veze.

Morate priznati sebi da je vaša ljubomora problem. Ako stalno mislite da je vaša veza ugrožena iako nemate nikakve dokaze, verovatno ste ljubomorni. U korenu problema leži nesigurnost. Kada neko smatra da ne zaslužuje ljubav i poštovanje, očekuje da će ga partner prevariti. Da bi ste to prevladali morate da naučite da cenite samog sebe, veza mora da bude dodatni deo vas, a ne nešto što vas određuje kao osobu. Pronađite ravnotežu između onoga što vi želite i onoga što partner očekuje od vas. Kada prihvatite istinu da je nemoguće kontrolisati svaki aspekt veze, opustićete se i biće te manje skloni ljubomori.

Zabrinutost: brinemo se kada neku situaciju vidimo kao preteću u bilo kom smislu. Ta pretnja može biti stvarna ili umišljena. Često je problem u preuveličavanju. Ako ste stalno zabrinuti to može izazvati teskobu pa čak i paniku.

Na situaciju reagujte razumom a ne emocijama. Vas ne zabrinjava neka osoba ili situacija već brige namećete sami sebi. Kada vas muči neka briga, recite sebi: stani, polako i duboko dišite da zadržite mir a zatim promenite misao u nešto znam šta treba učiniti ili osećam se loše ali će to proći. Na kraju reagujte samouvereno.

Ljutnja: bez obzira da li ste pritajeni vulkan ili brzo planete, poznati po vici i lupanju vratima, morate da obuzdate svoj temperament jer on podiže nivo stresa i krvni pritisak Kontrola emocija je put do zdravijeg i sretnijeg života.

Obuzdavanje ljutnje je umeće davanja drugačije etikete osobi koja vas je razljutila.

Tuga: u nekim okolnostima kao što je smrt bliske osobe, gubitak posla tuga je opravdano osećanje. Ona znači da prihvatate situaciju. Problem nastaje kada se javi depresija kao posledica osećanja da se nešto nije smelo dogoditi. Ako ste u depresiji svoju situaciju smatrate beznadežnom. Kod depresivnih osoba je povišen nivo hormona kortizola, što vremenom negativno utiče na zdravlje.

Kada nešto zapreti da će vas gurnuti u depresiju, izbegavajte reči da se nešto nije smelo dogoditi. Zadržite događaj u pravoj perspektivi, potsetite se da većina takvih događaja nije kraj sveta. Ne povlačite se u sebe i svoja četiri zida, izađite i bavite se bilo čime, makar to bio samo odlazak u prodavnicu.

Kako pobediti prolećnu malaksalost?

4. децембар 2005.

Zima je iza nas a mnogi se osećaju umorno i malaksalo. Prolećna malaksalost se javlja kao posledica zimskog načina ishrane, slavlja i zimskih praznika kao i zbog smanjenog nivoa serotina usled kratkih zimskih dana koji nas održava u dobrom raspoloženju. Slatkiši mogu na kratko da poprave raspoloženje ali to nije dugoročno rešenje.

Pravo rešenje su ugljeni hidrati koji se sporo razgrađuju tokom varenja kao što je crni hleb, testenina, pirinač i krompir. Najbolja kombinacija za podizanje nivoa serotonina je kriška crnog hleba i tanjir sočiva ili supa od povrća. Potrebno je redovno doručkovati, obilno ručati i smanjiti večernje obroke.

Svaki dan treba pojesti nekoliko komada voća živih boja jer je ono izvor vitamina i minerala koji potstiču imuni sistem. Pomanjkanje vitamina C dovodi do klonulosti a pa treba jesti agrime, kivi. Avokado i brokuli sadrće važne antioksidanse vitamine A i E.

Dnevno treba popiti 8 čaša vode kako bi se iz organizma izlučile sve štetne materije, podigli nivo energije i osvežili kožu.

Vežbe potstiču organizam na veće stvaranje energije. Istraživanja su pokazala da su ljudi koji vežbaju na otvorenom prostoru mnogo manje skloni depresivnim mislima nego oni koji uopšte ne vežbaju. Korisna je i svakodnevna brza polučasovna šetnja.

Dobro se naspavajte jer dug i redovan san obnavlja energiju. Treba uspostaviti ujednačen ritam večernjeg odlaska u krevet i jutarnjeg ustajanja i u proseku 8 sati sna.

Ishrana utiče na izgled kože

1. децембар 2005.

Važni su i nega i higijena, ali pre ili kasnije morate uzeti u obzir da je ono što jedete i pijete presudno za izgled vaše kože.
Hranite li se uravnoteženo ili ne, najbolje ćete videti na koži. Lekari tvrde da ono što jedemo, navodno, ne uzrokuje akne. Ali ako ste na svojoj koži iskusili da to nije tako, znate šta vam je činiti.

Ipak, jednolična hrana i zapostavljanje drugih važnih namirnica ostaviće traga na tenu. Izbegavajte preterane količine alkohola i kofeina. Ako već pijete alkohol, pijte i dodatne količine vode.

Ako želite da sačuvate svoju kožu, kosu i nokte u optimalnom stanju, rešenje je krajnje jednostavno – jedite tri zdrava obroka dnevno i pobrinite se da uključite namirnice iz osnovnih pet grupa, hleb i cerealije, voće, povrće, izvore proteina (kao što su meso i riba) i mlečne proizvode. Da biste svoju ishranu učinili interesantnijom, uvek uzimajte druge namirnice (različitog ukusa i boje).
Laksativi i diuretici koji se koriste duže vreme loši su za celi organizam, pa i za kožu.

Vrlo suva koža može ukazati na nedostatak vitamina A. U tom slučaju pokušajte da jedete više ribe, đigerice i mleka. Multivitaminski preparati pomoći će onima koje je privukla brza detoksikacija jednodnevnim postom.
Za zadržavanje vlažnosti preporučuje se i spanać, jaja i soja, koji sadrže velike količine lecitina, ribe poput lososa i skuše, koje su bogate esencijalnim masnim kiselinama potrebnim za stvarnje zaštitne barijere na koži.
Masna koža ponekad je posledica nedostatka vitamina B2 ili B6. Navalite zato na voće i povrće – posebno slatki krumpir, naranđe, avokado. Uz to, konzumirajte integralni hleb, piletinu, mleko, zeleni čaj i morske plodove. To su odlični izvori antioksidanata, vitamina i minerala.

I svakako pijte dosta vode.

Glavobolja i ishrana

12. новембар 2005.

Prema nekim studijama , ono što jedemo i kada jedemo igra važnu ulogu u pojavi glavobolje i migrene. Bol prouzrokuje velika aktivnost arterija, i velike promene u nivou šećera može prouzrokovati spazam arterija mozga kod preosetljivih ljudi, sa pojavom glavobolje je vezan i kofein koji se pored kafe nalazi i u čajevima i čokoladi.

Istraživači veruju da ljudi koji su skloni glavobolji i migrenama su osetljivi na efekte kofeina, pa se preporučuje njegovo ograničeno konzumiranje. Aditivi iz hrane i neke materije koje se prirodno nalaze u nekim namirnicama takođe mogu potstaći glavobolju. Ukoliko smatrate da vaše česte glavobolje imaju veze sa hranom treba na to da skrenete pažnju vašem lekaru kako bi se preosetljivost na neke vrste namirnica moglo da diagnostikuje.

Insulin utiče na arterije

Većini ćelija u organizmu je potrebno da sagorevaju glukozu uz pomoć kiseonika kako bi stvarale energiju. Procesom varenja ugljeni hidrati se iz namirnica razgrađuju do glukoze, ovaj prost šećer se transportuje do ćelija pomoću krvotka. Pankreas luči hormon insulin koji pomaže da glukoza iz krvi pređe u ćelije. Ukoliko se uneta hrana brzo apsorbuje u krvotok pankreas mora da odgovori snažnim lučenjem insulina. Nagli pad nivoa šećera u krvi izaziva konstrikciju arterija u glavi. Migreni prethodi vizualni poremećaj koji se zove aura i koji se javlja usled skupljanja (konstrikcije) arterija koje dopremaju krv u mozak.

Hipoglikemija

Ukoliko preskočite neki obrok nivo šećera u krvi može da bude suviše nizak, što utiče na to da mozak nemože normalno da funkcioniše. Kako bi potstakao nivo glukoze koji stiže do mozga organizam oslobađa hormone koji vremenom mogu da prouzrokuju povišen krvni pritisak zbog zadebljanja arterija što samo za sebe doprinosi pojavi glavobolje i migrene.

Kofein

Adenozin pomaže u regulisanju prečnika arterija tako što ih širi. Kofein je strukturalno veoma sličan adenozinu i izaziva konstrikciju arterija, da bi ovaj efekat kompenzovao organizam stvara veće količine adenozina. Kada ne pijete kafu npr. kada spavate, visok nivo adenozina će izazvati širenje arerija. Intenzivan protok krvi će tada izazvati glavobolju koju može da olakša jedna šoljica kafe.

Neke namirnice mogu da potstaknu glavobolju

Neki ljudi koji pate od čestih glavobolja i migrene mogu biti preosetljivi na neke određene materije u hrani a najčešće su to:

Monosodium glutamat – koristi se da poboljša aromu namirnica ali se prirodno nalazi u nekim namirnicama kao što je paradajz.

Nitriti – ovo konzervansi se nalaze u mesnim prerađevinama i nekim sirevima.

Amini – nalaze se u velikom broju namirnica kao što je spanać, paradajz, krompir, dzigerica, čokolada i alkoholnim pića.

Otkrivanje koje tačno namirnice kod vas potstiču glavobolju ili migrenu može biti izazov, u tome mogu pomoći lekari jer je potrebna tačna diagnoza kako bi mogle da se preduzmu mere kojima će se smanjiti njihovu učestalost.

Glavobolje izazvane nivoom šećera u krvi – ukoliko pripadate ovoj grupi ljudi treba da izbegavate hranu koja ima visok glikemijski indeks, ili makar da ih kombinujete sa onima koje imaju nizak glikemijski indeks, potrebno je i redovo uzimanje svih obroka kako bi nivo šećera u krvi bio konstantan.

Glavobolje izazvane nedostatkom kofeina – da bi se ovo sprečilo treba postepeno smanjivati količinu kafe koju popijete tokom dana.

Hemikalije iz hrane – ako izazivaju glavobolju, tačno određenu vrstu hrane koja izaziva glavobolje treba da ispita lekar pomoću određenih testova za utvrđivanje preosetljivosti na hemijski sastav hrane kako ne bi ste pogrešili i nepotrebno se lišili nekih namirnica.

Novo svetlo o ulozi holesterola u nastajanju kardiovaskularnih bolesti

11. новембар 2005.

Holesterol je meka supstanca, slična vosku, koja se nalazi među lipidima (mastima) u krvnim sudovima, krvotoku i svim ćelijama organizma. Važan je sastojak jer služi za formiranje membrana ćelija, nekih hormona i neophodna je za druge funkcije organizma. Visok nivo holesterola u krvi ipak govori o visokom riziku za oboljevanje od koronarnih oboljenja koje vode ka srčanom udaru.

Holesterol i druge masnoće mogu da se rastvaraju u krvi. Prenose se do i od ćelija pomoću specijalnih nosača – lipoproteina.

Istraživači sa univerziteta u Mičigenu su u svojoj studiji otkrili da holesterol koji se skuplja duž zidova arterija se kristlizuje, pretvarajući se iz tečnog stanja u čvrsto, širi se a onda se rasprskava, praveći ulceroze- rane na zidovima arterija, što pokreće proces zarastanja rana – ili oblaganje krvnih sudova, što se okreće protiv zdravlja jer se arterije dalje zatvaraju.

Kako se holesterol kristalizuje, ako postoji velika količina holesterola, širi se prska i jednostavno pocepa talog u zidu arterije. Ili se kristali, koji su oštri i liče na iglu prokopaju svoj put kroz membranu, koja pokriva naslage holesterola i pravi ogrebotine na naslagama yidova krvnoh sudova, što aktivira mehanizam oblaganja krvnih sudova ili zarastanja rana.

Sistem oblaganja krvnih sudova je reakcija na povredu u arteriji, samo što ovaj put ovaj proces dovodi do daljeg zadebljavanja zidova arterija.

Kristalizacija holesterola se može uporediti sa procesom kada se plastična boca sa vodom stavi u zamrzivač. Voda se zamrzava i širi, probijajući put napolje što dovodi do prskanja boce.

Do sada sva lečenja nisu bila fokusirana na ovaj proces, u prošlosti lečene su razne faze koje vode ka ovom finalnom procesu, pre nego lečenje finalnog stanja. Naučnici su smatrali da zapaljenski proces prouzrokuju pucanje membrana koje drže holesterol u arterijskim naslagama.Sada se zahvaljujući novom svetlu koje je bačeno na mehanizam kako holesterol utiče na razvoj kardiovaskularnih oboljenja otvaraju novi putevi za tretman kardiovaskularnih oboljenja.

Imperativ ostaje prevencija kardiovaskularnih oboljenja, kroz snižavanje koncentracije holesterola u krvi kroz pravilan način hrane i vežbe.