Kako postći dugovečnost?

3. мај 2005.

Većina zemalja očekuje znatno napredovanje u životu starijih ljudi i očekivano trajanje života danas je duže nego pre. U čemu je tajna dugovečnosti? Kako možemo ne samo postići duži život, nego i održavati optimalno zdravlje kroz godine i za vreme starosti?

I s individualnog stanovišta i sa socio-ekonomskog gledišta, važno je prilagoditi život godinama i godine životu.

Postoje mnoge fizičke, psihičke, socijalne promene i promene u sredini koja nas okružuje koje se javljaju s godinama. Fiziološki problemi povezani su s niskim unosom hrane, probavnim smetnjama, smanjenim osćajem za ukus i miris i oštećenjem mentalne funkcije.

Hronične bolesti i oštećenja, kao što su artritis, hipertenzija i moždani udar, srčana oštećenja, respiratorni problemi, dijabetes, rak i osteoporoza, mogu delovati na kvalitet života starije populacije. Dokazan je uticaj isehrane na razvoj, osetljivost i posledice tih bolesti.

Neophodan sklad bolesti i ishrane

Prof. Christine Williams, University, UK: Što duže živimo, ishrana menja svoju ulogu u prevenciji hroničnih bolesti. Ishrana kod akutno bolesnih starijih pacijenata isto je naglašena i potrebna su dalja istraživanja u pogledu akutnih i hroničnih prehrambenih potreba starijih ljudi.

Uloga ishrane u zaštiti zdravlja i kvalitetnog življenja, s kvalitetnom ishranom u mladosti i srednjim godinama, takođe pridonosi sposobnosti starijih ljudi da se oporave od bolesti. Bez obzira na to žive li stariji ljudi u vlastitom domu, u bolnici ili u domovima, neishranjenost je povezana s povećanjem osetljivosti na infekcije i smanjenim kvalitetom života .

U svakom životnom dobu, bez obzira na godine ili fiziološke promene, organizam zahteva za normalno funkcionisanje podmirenje prehrambenim i zaštitnim materijama.

Uopšte se prihvata da se energetske potrebe smanjuju s godinama i da apetit postaje manji. Poboljšani unos prehrambenih materija poboljšava prehrambeni status, vodi do bolje otpornosti organizma i može povećati raspoloženje i bolje opšte stanje čoveka.

Specifični manjak zaštitnih materija uključuje vitamine B6, B12, folate, vitamin D i kalcijum. Npr. starenje je povezano s manjom delotvornosti esencijalnih prehrambenih materija, kao što je smanjena sposobnost sinteze vitamina D u koži i smanjena apsorpcija prehrambenih materija.

Pravilna ishrana pospešuje ozdravljenje

Prehrambeni antioksidansi, kao vitamin C i E, i druge supstance u voću i povrću imaju zaštitnu ulogu u smanjenju rizika od raka. Stariji ljudi imaju veću potrebu za unošenje pojedinih prehrambenih materija i njihovu sigurnu nadoknadu kod hroničnih ili akutnih bolesti.

Kod starijih osoba problemi su često povezani sa slabom dijagnozom pothranjenosti, zanemarivanjem prehrambenih ispitivanja i procenom pregleda i prevladavanja pothranjenosti kod bolničkih pacijenata i pristupom koji pogoršava njihovo stanje za vreme boravka u bolnici. Bolja briga za starije i provođenje potrebnih prehrambenih mera mogu ubrzati oporavak starijih osoba i smanjiti cenu lečenja.

Budući cilj nauke i medicine nije samo produžiti život, nego i smanjiti vreme koje ljudi provode bolesni ili nesposobni. Zdravo starenje uvek je teško za one koji žive u siromaštvu, ali kvalitetna ishrana, vežba i izbegavanje pušenja mogu omogućiti ljudima da ispune svoj potencijal i postignu optimalno zdravlje.

Koliko cink pomaže kod prehlade?

1. мај 2005.

Cink je važan mineral, važan za funkcionisanje i formiranje mnogih enzima u telu.Važan je za izgradnju blokova naslednog materijala. Važan je u formiranju strukture hormona kao što su insulin, hormon rasta i za pravilno funkcionisanje imunog sistema.Pomaže bržrm zarastanju rana.Ima ulogu u metabolizmu proteina, ugljenih hidrata i masti, ali se ne stvara i ne čuva u telu već mora da se unosi ishranom.

Cink senalazi u velikom broju namirnica, najviše ga ima u ostrigama, veše u crvenom nego u belom mesu i mlečnim proizvodima. Cela zrna žitarica (neglazirne) i leguminoze obezbeđuju umerene doze cinka.

Sadržaj cinka u 100gr: govedine 8.7mg , šunke 2.3mg , sira 2.3mg , kuvanim jajima 1.3mg , crnom hlebu 1.8mg , mleku 0.4 mg , pateu od đigerice 2.9 mg , ostrigama 70.0mg.

Deficit cinka se odražava na usta, kožu i crevnu floru. Gubitak osećaja ukusa je najčešće vezan za nedostatak cinka. Nedostatak cinka se češće javlja kod ljudi koji ne jedu meso i proizvode životinjskog porekla. Preporučena dnevna doza cinka je 7.0mg dnevno za žene i 9.5mg za muškarce. Takođe se ne preporučuj uzimanje više od 30mg. cinka dnevno. Veće količine cinka izazivaju muku, gađenje, povraćanje, proliv i groznicu. Dugotrajno povećano unošenje cinka izaziva veću apsorpciju gvožđa, bakra i mangana i smanjuje imuni odgovor. Preporučuje se oprez prilikom unošenja namirnica bogatih cinkom.

Cink i prehlada – postoje brojne studije koje tvrde da je cink efikasan u prevenciji prehlade tako što npr. inhibira širenje virusa ili podstičući imuni sistem. U skorašnjem istraživanju kojim je bilo obuhvaćeno 2000 dobrovoljaca koji su par dana uzimali tablete cinka i bili izloženi virusima prehlade utvrđeno je da se kod njih prehlada samo odloženo pojavila. Značajan broj studija nije utvrdilo nikakav pozitivan efekat cinka u odnosu na običnu prehladu.

Prema tome ne postoje nikakvi naučni dokazi da cink može da služi u profilaksi obične prehlade.

Limun za lepotu

12. април 2005.

Preparati za lepotu dosta koštaju pa je dobro znati da u kuhinji možemo naći prijatelje lepote. Jedan od njih je limun koji pored toga što doprinosi zdravlju dodat kupkama i kremama može da koristi kao kozmetičko sredstvo.

Limun, njegov sok, ulje, kao i preparati na bazi limuna, efikasno čiste, jačaju i učvršćuju kožu i potstiču obnavljanje njenih ćelija.

Sjajni nokti: potopite nokte 10 minuta u sok od limuna. Zatim ih dobro istrljajte sunđerom natopljenim u mešavinu napravljenu od jednakih delova sirćeta i tople vode. Posle toga dobro isprati ruke.

Otkloite tamne fleke na koži – na fleke na koži natrljajte sok od limuna pre spavanja, ujutru isperite toplom vodom. Postupak ponavljajte dok fleke ne nestanu.

Nega kose: Vratite život i sjaj oslabljenoj, oštećenoj kosi bez sjaja napravivši pakovanje za kosu od 3/4 šoljice maslinovog ulja, 4 kašike meda i 3 supene kašike limunovog soka. Operite kosu, prosušite je peškirom a zatim nanesite pakovanje za kosu. Pokrite kosu plastičnom kesom pola sata, posle čega možete isprati i još jednom šamponirati kosu.

Posvetlite kosu – na kosu nanesite rastvor napravljen od 1/4 šoljice limunovog soka i 3/4 šoljice vode. Sušite kosu na suncu, čime će te aktivirati sposobnost limuna da prirodno posvetljuje kosu.

Osveživač daha – da brzo osvežite dah iz usta jednostavno nacedite par kapi limunovog soka u usta i progutajte. Citrična liselina iz limuna menja pH vrednost u ustima i na taj način ubija bakterije koje stvaraju neprijatan miris iz usta.

Kupka za opuštanje: kupka koja izuzetno opuša, čisti i zateže kožu se može jednostavno napraviti dodavanjem u kadu sok od jednog limuna i morsku so ili čaj ili eterično ulje os rumarina.

Bolji seks: kakve veze ima debljina?

9. април 2005.

Od raznoraznih serija do reklama provlači se jedna medijska poruka da treba izgledati, osećati se, ponašati se i jednostavno biti seksi. Takođe da se ne može smešati baš kao voda i ulje debljina i seksi izgled . Ovakve poruke mogu svakoga koji se bori sa viškom kilograma da oteraju u očaj, makar imao i najaktivniji libido.

Nažalost ljudi prihvataju socijalnu definiciju da je dobar izgled tela potreban za seks.

Za uzvrat kultune poruke nisu cela priča, nova istraživanja navode neka fiziološka stanja koja idu uz debljinu i koja takođe mogu uticati na seksualnu energiju, dalje smanjujući seksualne želje onih koji imaju višak kilograma. Dobra vest je da možete da utičete na neke promene vašeg tela uključujući i kako razmišljate onjemu, kako bi ste pojačali vaš libido.

Možete da :

Izgubite makar 5 suvišnih kilograma, kako bi ste stimulisali seksualne hormone

Jedete hranu veće nutricionalne vrednosti, koja kontroliše holesterol i nivo šećera u krvi

Upražnjavate fizičke aktivnosti, kako bi ste ubrzali cirkulaciju krvi

Možete da čitate neke erotske priče

Prihvatite svoje telo kojih god da je dimenzija

Verujte u svoju senzualnost

Kako započeti? Počnite od otkrivanja fizičkih i psiholoških prepreka koje bi mogle da ometaju vaš seksualni život.

Kako debljina smeta seksualnom nagonu?

Prema novijim studijama više od 30% osoba sa viškom kilograma traži pomić jer ona utiče na njihov seksualni život a ovaj problem može biti otkriven kroz pregled opšteg zdravlja i otkrivanja stanja koja su često povezana sa prekomernim kilogramima.

Stanja kao što su povišen holesterol i rezistentnost na insulin ( rani indikator dijabetesa tipa2), mogu da utiču na pojavu impotencije koja utiče na smanjenje seksualne želje. Oba ova stanja za posledicu imaju zapušenje sitnih arterija penisa, što može da izazova impotenciju i disfunkciju erekcije.

Čovek koji ima probleme sa erekcijom vrlo brzo gubi želju za seksom. Seksualna želja može biti smanjena i kod žena zbog istog problema, kod žena mogu biti zapušeni sitni krvni sudovi koji nose krv u klitoris koji je odgovoran za seksualni odgovor.

Za oba pola važi da što više imate telesnih masnoća viši je nivo prirodne hemikalija SHBG, koji se vezuje za muški hormon estosteron. Što više ima testosterona koji je vezan za SHBG, manje ga je na raspolaganju da raspiri seksualnu želju.

Ishrana i pH ravnoteža organizma

2. април 2005.

Održavanje pH ravnoteže vrlo je važno za dobro zdravlje i pravilno funkcionisanje organizma. Stanje disbalansa može imati za posledicu brojne zdravstvene probleme, kako telesne tako i mentalne. Uravnotežena pH okolina organizmu omogućava da se bori protiv različitih bolesti, dok acidoza, stanje preterane kiselosti, češći i ozbiljniji oblik disbalansa, organizam dovodi u ozbiljno stanje te narušava sve njegove sisteme. Organizam, kada se nađe u stanju acidoze, u svrhu
neutralizovanja prevelikih količina kiseline, koristi alkalne rezerve dovodeći se pri tome u stanje slabosti.
Koncept pH ravnoteže kao uzroka bolesti nije nov. Još 1933. doktor William Howard Hay objavljeju knjigu A New Health Era u kojoj objašnjava kako su sve bolesti rezultat autointoksikacije (samotrovanja) uzrokovane akumulacijom kiselina u organizmu.
Šta je to pH?
pH je mera aciditeta (kiselosti) illi alkaliteta (baznosti) rastvora. Meri se u skali od 0 do 14, gde pH 7 označava neutralni rastvor (voda), pH vrednosti ispod 7 označavaju kiselu, a iznad 7 baznu sredinu rastvora.
Voda je najprisutniji sastojak ljudskog tela, ona sačinjava 70 % organizma, pa nije ni čudno da je pH ravnoteža organizma uspostavljena kada se pH vrednost kreće u rasponu od 6 – 7,5.

pH ravnoteža ustvari predstavlja ravnotežu pozitivno nćlektrisanih jona (kisele baze) i negativno
nćlektrisanih jona (bazne). Telo se stalno bori kako bi održalo ovu ravnotežu, kada je ona narušena javljaju se razni zdravstveni problemi.
Uzroci i posledice acidoze
Najčešći uzrok acidoze danas je neadekvatna ishrana. Sve više ljudi prelazi na tzv. zapadnjački tip ishrane koja uključuje velike količine mesa, jaja, mleka i mlečnih proizvoda, zatim namirnice bogate belim brašnom i šećerom, velike količine gaziranih pića, a male količine svežeg povrća. Sve navedene namirnice, koje se u ovom tipu ishrane konzumiraju u većim količinama, razgradnjom daju produkte koji zakiseljavaju organizam. Nasuprot tome, povrće i voće, koji su
u ovoj prehrani zastupljeni u mnogo manjoj meri, razgradnjom daju produkte koji povećavaju alkalne rezerve organizma.

Narušavanju pH ravnoteže organizma uveliko pridonose i neki, u svakodnevnom životu sve prisutniji, lekovi, veštački zaslađivači i konzervansi.
Za razliku od nekih bolesti na čiji razvoj i tok ne možemo uticati, npr. otkazivanje bubrega ili jetre, koji takođe mogu biti uzrok acidoze organizma, na gore navedene činioce može se uticati. Potrebno je samo promeniti loše navike u ishrani i životne navike.

U stanju acidoze, organizam «posuđuje» minerale- kalcijum, kalijum, magnezijum – iz vitalnih organa i kostiju kako bi neutralisao kiselinu i uklonio je iz organizma. S druge strane, ukoliko se višak kiseline ne uklanja iz organizma dolazi do autointoksikacije organizma.

Acidoza može uzrokovati:
kardiovaskularna oštećenja, uključujući konstrikciju (sužavanje) krvnih sudova i redukciju kiseonika
povećanje telesne mase, debljanje i dijabetes
probleme sa bešikom i bubrezima
slabljenje imunosnog sistema
nakupljanje slobodnih radikala
prerano starenje
osteoporozu
zapaljenje zglobova i mišića
hronični umor

Nedavno sprovedena sedmogodišnja studija na 9000 žena pokazala je da su one žene koje su imale hroničnu acidozu bile mnogo rizičnije na razvoj osteoporoze u odnosu na žene koje su
imale normalne pH vrednosti. Naučnici koji su sproveli ovu studiju smatraju da je prevalencija frakture kuka među srednjevječnim ženama rezultat acidoze uzrokovane ishranom
bogatom proteinima životinjskog porekla i siromašnom povrćem.
Organizam je sposoban da pravilno asimilira minerale i nutrijente samo ukoliko je njegov pH uravnotežen. Stoga Vam se može desiti da se organizam, bez obzira što unosite sve potrebne nutrijente i imate pravilno izbalansiranu ishranu, ponaša kao da je u stanju deficita. Ukoliko ne dobijate željene rezultate od svoje pravilno izbalansirane i nutrijentima bogate ishrane, ili od korišćenja suplemenata u ishrani, pokušajte da se testirate na acidozu.
Kako se testirati na acidozu? Sami kod kuće možete da napravite jednostavan test kako bi uvrdili da li je pH vrednost vašeg organizma uravnotežena.

Koristeći pH papiriće, proverite pH Vaše mokraće i sline. Ukoliko se pH vrednost mokraće ujutro kreće u rasponu od 6-6,5, a uveče od 6,5-7, Vaše telo funkcioniše unutar zdravog nivoa. Ukoliko se pH Vaše sline tokom čitavog dana zadržava u vrednostima između 6,5 – 7,5, Vaše telo takođe funkcionše unutar zdravog nivoa. Najbolje vreme za testiranje pH vrednosti je sat pre i dva sata posle obroka, dva puta nedeljno.

pH urina pokazuje koliko dobro Vaš organizam asimilira minerale, posebno kalcijum, magnezijum, kalijum i natrijum. Oni su tzv. kiselinski puferi jer ih telo koristi u kontroli nivoa kiseline. Ukoliko je nivo kiseline prevelika, telo je neće moći izbacivati nego će je skladištiti u tkivima (autointoksikacija) ili neutralizirati navedenim mineralima koje će uzeti iz vitalnih organa.

pH sline pokazatelj je aktivnosti probavnih enzima, pogotovo aktivnosti jetre i želuca.

Mlečni proizvodi smanjuju rizik od metaboličkog sindroma

10. март 2005.

Iranski istraživači sugeriršu da unos mlečnih proizvoda smanjuje rizik od razvoja metaboličkog sindroma.

Iako istraživači nisu sigurni koja je tačno komponenta mlečnih proizvoda je odgovorna za ovakvo zaštitno delovanje, spekulišu da bi određenu zaštitnu ulogu mogao imati kalcijum.

U studiji provedenoj u Teheranu, u kojoj se istraživao unos mlečnih proizvoda i šansa za razvoj metaboličkog sindroma, sudelovlo je 827 muškaraca i žena.

Uočeno je da je incidencija metaboličkog sindroma za 29% manja među osobama koje su unosile najviše mlečnih proizvoda.

Izvor: American Journal of Clinical Nutrition

Kardiovaskularne bolesti – faktori rizika i izmene u ishrani

7. март 2005.

Faktori koji uslovljavaju kardiovaskularna oboljenja a na koje se ne može delovati su:

-starenje

-muškarci češće oboljevaju

-genetska predispozicija

Faktori na koje se može delovati su:

– pušenje

– povećan nivo holesterola, triglicerida

-povećana telesna težina, uključujući povećan stomak usled debljine

-visok krvni pritisak

-neakivnost

-dijabetes

-skonost arteriosklerozi

Promene u načinu ishrane

Pravljenje malih izmena u načinu ishrane su najjednostavniji a ujedno i najefikasniji način da smanjite rizik od kardiovaskularnih bolesti sledeći sledeće principe:

-Smanjite masnoće u ishrani, pogotovo zasićene masti

-Jedite više voća i povrća, neglaziranih žitarica i rastvorljivih vlakana

-Ako pijete alkohol onda to mora biti umereno

Masnoće – smanjivanjem količine pogotovo zasićenih masnoća u ishrani, može pomoći smanjenju koncentracije holesterola u krvi. Postoji jaka veza između povećane količine holesterola u krci i rizika od srčanih oboljenja. Normalan nivo holesterola je ispod 5.2mmol/l . Cilj bi trebalo da vam bude da 35% ukupnih kalorija koje dnevno unosite bude poreklom od masnoća, samo 10% masnoća treba da potiče od zasićenih masnoća. Takođe treba izbegavati hidrogenizovana biljna ulja, margarin i proizvode u kojima su ona zastupljena kao što su keksovi kolači. Na svkom fabričkom proizvodu treba proveriti koliko sadrže hidrogenizovanih masnoća.

Naravno masnoće ne treba potpuno isključiti iz ishrane, pogotovo omega-3 masnoće kojih ima u ribi i koje čak smanjuju rizik od kardiovaskularnih oboljenja.

Prilikom redukcije unosa masnoće koristite puter, birajte krta mesa, meso pecite na roštilju ili ga kuvajte i pecite umesto da ga pržite na ulju. Smanjite unos fabrički proizvedene hrane, jedite 2 do 3 porcije ribe umesto mesa nedeljno.
Voće i povrće je bogato mnogim osnovnim nutritijentima kao što su C i E vitamini, karotenoidi (koji su antioksidansi). Dokazano je da štite srce smanjujući oštećujući efekat holesterola na tkiva tela. Cilj bi trebao da vam bude makar 4 obroka voća i povrća dnevno.

Kako izgleda voćni obrok:

-Jedna srednje velika sveža voćka, polovina velikog grejpfruta ili parče lubenice, 2-3 manje voćke kao što je šljiva ili kajsija, šaka grožđa, jedna banana, 7 jagoda, jedna čaša voćnog soka i td.

Porcija povrća bi bila jedna zelena salata, jedan paradajz, tri kašike kuvanog povrća. Neglazirane žitarice- treba za doručak jesti cerealije, tokom dana crni hleb i neglazirani pirinač.

Rastvorljiva vlakna se nalaze u zobi, pasulju i grašku, treba ih uključiti u ishranu makar 2 do 3 puta nedeljno.

Umerereno konzumiranje alkohola, jedna čaša dnevno pogotovo crnog vina, dokazano smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti, naprotiv povećano unošenje alkohola ima potpuno suprotno dejstvo.

Sojini proteini ako se unose makar 25g. dnevno smanjuju rizik od nekih formi kancera i kardiovaskularnih oboljenja. Soja je takođe odlična zamena za meso.

Bol u grudima

7. март 2005.

Bol u grudima je jedan od najcešćih simptoma koje možete da doživite. Ponekad je teško i lekarima da otkriju šta je uzrok bola u grudima i da li je on opasan po život.

Bilo koji deo grudnog koša može da prouzrokuje bol u grudima uključujući srce, pluća, jednjak, mišići, kosti i koža. Takođe zbog kompleksne inervacije našeg tela, bol u grudima može poticati od drugog dela tela kao što su organi smešteni u trbušnu duplju.

Potencionalno opasni po život uzroci bola u grudima:

• Srcani udar, takode poznat kao infrkt miokarda- pojavljuje se kada se blokira protok krvi kroz arterije koje snabdevaju krvlju srce (koronarna arterija). Sa smanjenim dotokom arterijske krvi u srce, srcani mišic ne prima dovoljno kiseonika, što izaziva oštecenje i popuštanje srcanog mišica.

Tipican bol kod srcanog udara se javlja od sredine ka levoj strani grudnog koša i može se proširiti na levo rame, levu ruku, vilicu, stomak i leda. Ostali prateci simptomi su kratak dah, povecano znojenje, mucnina i povracanje. Simptomi mogu puno da variraju od osobe do osobe.

• Angina pektoris izaziva bol u grudima zbog neravnoteže izmedu zahteva za kiseonikom koje ima srce i kolicine kiseonika koje stiže krvlju. Nastaje usled zadebljanja ili delimicne blokade arterija koje snabdevaju srce kiseonikom. Angina pektoris za razliku od infarkta izaziva manje ili uopšte ne izaziva oštecenje srcanog mišica. Simptomi angine pektoris kada je u stabilnom stanju se pojavljuju posle vecih fizickih napora i nestaju posle odmora ili nitro-glicerina.

Simptomi kod Angine pektoris su slicni kao kod srcanog udara ali bitna razlika je što se pojavljuju posle fizickog napora. Postaje opasna po život kada se bol pojavi tokom odmora, kada se ucestalo pojavljuje sa povecanim intenzitetom i kada bolovi ne popuštaju i posle tri uzastopno uzeta nitroglicerina u razmaku od 5 minuta. Ovo je obicno znak nadolazeceg srcanog udara.

• Disekcija aorte: aorta je glavna arterija koja snabdeva krvlju obogacenu kiseonikom vitalne organe kao što su mozak, bubrezi, pluca i creva. Disekcija aorte znaci oštecenja unutrašnjih tkiva aorte, što može prouzrokovati veliko unutrašnje krvarenje i prekinuti dotok krvi u vitalne organe.

Bolovi kod disekcije aorte se pojavljuju iznenada i opisani su kao razdiruci, cepajuci bolovi. Bol se krece ka ledima ili izmedu lopatica. S obzirom da aorta snabdeva krvlju celo telo simptomi mogu da budu i kratak dah, bolovi u stomaku, nesvestica, simptomi slicni moždanom udaru.

• Plucna embolija: nastaje usled zacepljenja glavnih arterija koje snabdevaju krvlju pluca.

Simptomi plucne embolije nastaju iznenadno, sa kratkim dahom, ubrzanim disanjem i oštrim bolom u sredini grudnog koša koji se pojacava sa dubokim udahom.

• Spontani pneumotoraks: Ovo stanje nastaje kada vazduh dospe u prostor izmedu zida grudi i tkiva pluca. Normalno, neativan pritisak u grudnoj duplji omogucava plucima da se šire, kada se desi spontani pneumotoraks, gubi se balans u pritisku što onemogucava da se pluca šire. Ovo stanje se još zove kolaps pluca.

Simptomi pneumotoraksa je iznenadan gubitak daha, oštar bol u grudima, ubrzani rad srca, vrtoglavica, glavobolja i nesvestica.

• Perforacija viskusa: je perforacija na zidu bilo kog dela gastrointestinalnog trakta, koja omogucava da vazduh prodre u abdominalnu šupljinu koji iritira diafragmu i izaziva bol u grudima.

Simptomi nastaju iznenada sa jakim bolom u abdomenu, grudima ili ledima. Bol u abdomenu se pojacava sa pokretima ili disanjem i može biti udružen sa krutim, daskastim zidom abdomena.

Bol u grudima izazvan uzrocima koji nisu opasni po život:

• Prolaps srcanog zalistka: je abnormalnost jednog od srcanih zalistaka, gde on propada u srcanu komoru tokom kontrakcije. Kada se to desi mala kolicina krvi se vraca u srce.

Obicno nema nikakve simptome, ali se kod nekih ljudi javlja ubrzan rad srca i bol u grudima. Drugi simptomi mogu biti zamor, lake glavobolje i kratak dah, takode je anksioznost veoma cesta kod ovih bolesnika. Komplikacije mogu biti infekcije srcanih zalistaka, nenormalan srcani ritam, migrene i mini moždani udar.

• Akutni perikarditis: je zapaljenje srcane maramice.

Tipican bol kod perikarditisa je opisan kao oštar ili uporan bol u sredini grudnog koša koji se pojacava sa dubokim udahom. Bol može biti veoma slican kao kod srcanog udara ali ono što je tipicno je da se pogoršava u ležecem položaju jer zapaljen perikard (srcana ovojnica) je u direktnom kontaktu sa srcem i izaziva bol, bol se smanjuje kada se bolesnik povije unapred jer se stvara prostor izmedu perikarda i srca.

• Pneumonija je infekcija pluca kod koje se javlja bol u grudima usled zapaljenja pluca.

Na pneumoniju se može posumljati kada se bolovi u grudima javljaju posle dugotrajnog upornog kašlja.

• Oboljenja jednjaka mogu izazvati bol u grudima koji veoma podsecaju na simptome srcanog udara.

-Poremecaj kod koga se kiseli digestivni sokovi iz stomaka vracaju u jednjak, što izaziva gorušicu a ponekad i bolove u grudima.

Pored bola u grudima, gorušice simptomi mogu biti i bolno gutanje, preterano lucenje pljuvacke, pritisak i tup bol u grudima.

• Zapaljenje jednjaka i spazam jednjaka koji nastaje usled kontrakcija glatkih mišica jednjaka.

Kod zapaljenja jednjaka javljaju se poteškoce prilikom gutanja, bol u grudima se javlja iznenada i ne olakšavaju ga antacidi.

Kod spazma jednjaka bol u grudima je tup koji se javlja na mahove, javlja se u sredini grudnog koša a može se kretati ka ledima, vratu ili ramenima.

• Zapaljenje medurebarnih mišica, koji se javlja u sredini grudi koji se krece od tupog do oštrog bola koji se pojacava tokom udisaja i pokreta.
Herpes zoster, osip koji obicno zahteva mali deo tela a bol koji je cesto veoma oštar je obicno vezan za deo tela koga je zahvatio osip.

Ukoliko imate jak, razdiruci, stežuci bol ili osecate pritisak u grudima koji traje duže od nekoliko minuta odmah zovite hitnu pomoc, ne pokušavajte da se sami dovezete do prve bolnice.

Sprečite bol u nogama

4. март 2005.

Cirkulacija krvi omogućava snabdevanje tkiva i organa kiseonikom. Krv obogaćena kiseonikom dolazi u tkiva arterijama a vene vraćaju krv sa malo kiseonika u srce i pluća. Kada se protok venske krvi uspori, krvni sudovi se šire i javljaju se tegobe: bol, teške noge, osećaj umora.

Da bi ste umanjili ili sprečili ove simptome potrebno je:

Kontrolisati telesnu težinu – suvišni kilogrami povećavaju pritisak na vene nogu, pa je potrebno preći na uravnoteženu ishranu sa manje životinjskih masti a sa više celuloze koje ima u voću i povrću. Treba piti najmanje dve lire vode dnevno čime se sprečava zatvor i pročišćava organizam.

Tuširajte se hladnom vodom – treba tuširati noge hladnom vodom od gležnjva do prepona i masirati ih prema gore prirodnim uljima koja sadrže ruzmarin.

Odbacite cigarete i alkohol – jer štete disajnim putevima, plućima, mozgu, srcu i krvnim sudovima.

Krećite se – brzo hodanje, plivanje, vožnja biciklom, ples….sve su to aktivnosti koje jačaju krvotok. Ne zadržavajte se predugo u istom mestu i uvedite vežbe (bar 30 min. dnevno).

Ako mnogo vremena provodite sedeći ne pebacujte nogu preko noge, kada možete podmetnite klupicu pod stopala, povremeno prošetajte i kružtie stopalom ispod stola.

Ako radite u stojećem položaju obujte prikladne cipele (peta ne treba da je višlja od 2 do 3 cm.), nosite udobnu odeću i elastične čarape.

Kad god imate priliku postavite jastuk ispod gležnjeva.

Za lošu cirkulaciju se preporučuju neke lekovite biljke npr. indijski kesten, raznorazne preparate za poboljšanje cirkulacije možete naći u biljnim apotekama.

Klonite se izvora toplote, izbegavajte sunčanje, depilaciju vrućim voskom, saunu, centralno i podno grejanje jer pogoduju širenju krvnih sudova.

Mnogi lekovi, konkretno pilule za kontracepciju mogu izazvati probleme sa venama pa treba konsultovati lekara.

Kontrolišite krvni pritisak, nivo holesterola u krvi i jednom godišnje uradite elektrokardiogam (EKG).

Sporedni efekti hemoterapije

2. март 2005.

Hemoterapija je korišćenje određenih lekova za lečenje bolesti. Premda se operacijom ili radijacijom uništavaju ili oštećuju ćelije raka u određenom delu, hemoterapija deluje na celo telo. Lekovima koji se koriste u hemoterapijom se mogu uništiti ćelije raka koje su metastazirale ili se raširile u delove tela koji su daleko od primarnog tumora. U hemoterapiji se koristi više od 100 različitih lekova u različitim kombinacijama. Iako se svaki od tih lekova može koristiti pojedinačno u lečenju raka, uopšteno njihovo dejstvo je snažnije kada se koriste kombinovano. Tako da se hemoterapija propisana za svakog pacijenta posebno, najverovatnije sastoji od više od jednog leka. ovo se zove kombinovana hemoterapija i pretstavlja kombinaciju lekova sa različitim delovanjem kako bi ubili što više kancerogenih ćelija i smanjili verovatnoću da pacijent postane rezistentan na određenu vrstu leka. Lekar određuje vrstu kombinacije lekova, njihove kombinacije i dužinu trajanja tretmana koji je najbolji za pacijenta. Sve ove odluke u vezi lečenja hemoterapijom zavise od tipa raka, njegove lokacije, koliko se razvio, kako on utiče na vaše normalne telesne funkcije i generalno zdravlje.

Lekovi koji se koriste u hemoterapiji su napravljeni da uništavaju ćelije raka koje se brzo razvijaju, ali pošto ovi lekovi putuju kroz celo telo, mogu da utiču na normalne, zdrave ćelije. Sporedni efekti se javljaju usled oštećenja zdravih tkiva.

Konstipacija – mnogi usled hemoterapije pate od konstipacije (zatvora), mada se ona može pojaviti usled smanjene aktivnosti, usled smanjenog unosa hrane, ili usled uzimanja lekova koji smanjuju bol. Ukoliko zatvor traje duže od 2 dana obratite se vašem lekaru, možda će te morati da koristite neke laksative. Kako bi ste sprečili ili olakšali zatvor pijte svakodnevno puno tečnosti, pogotovo je dobro da pijete tople napitke. Jedite što više namirnice koje sadrže celulozu, npr. cerealije, sveže ili kuvano povrće, voće. Povećajte svoje fizičke aktivnosti, dovoljna je šetnja ali o tome konsultujte lekara.
Najčešći sporedni efekti su muka…gađenje i povraćanje, opadanje kose, iscrpljenost, povećana sklonost ka krvarenju i pojavi modrica, povećana sklonostka infekcijama.
Pacijenti različito reaguju na hemoterapiju, neko ima tek poneki sporedni efekat a neki ni jedan, a izraženost sporednih efekata takođe varira od osobe do osobe. Lekar vam može prepisati neke lekove koji će sprečiti neke sporedne efekte hemoterapije, u svakom slučaju treba da razgovarate sa njim o tome kakvi se kod vas javljaju simptomi posle hemoterapije, koliko su izraženi, koliko dugo traju i kada su ozbiljni da treba da pozovete lekarsku pomoć.

Slab apetit – možda će biti dana kada nećete moći da jedete zbog mučnine ili zbog problema sa ustima (suva usta) ili grlom.

Ako je nedistatak apetita vaš problem probajte ovo:

Uzimajte male obroke ili čak zalogaje kad god zaželite, ne morate da jedete strogo 3 obroka dnevno. Uzimajte raznoliku hranu, probajte nove recepte. Kad god je moguće izađite u šetnju pre obroka, možda će vam povratiti osećaj gladi. promenite uobičajenu rutinu tokom obroka, npr. napravite romantičnu atmosveru sa svećama ili promenite mesto gde uobičajeno jedete. Jedite sa prijateljima ili članovima porodice a kada ste sami gledajući TV ili slušajući radio.

Gubitak kose – svi lekovi koji se koriste tokom hemoterapije ne izazivaju gubitak kose, kod nekih vlasi postaju samo tanje, što može da primeti samo dotična osoba. Ipak opadanje kose može da bude veoma izraženo ali je uglavnom privremeno a kosa ponovo izraste na mestima gde je opala po završetku terapije. Opadanje kose (često i drugih dlaka na telu), se ne javlja odmah, mnogo je češće posle nekoliko tretmana. Kada se pojavi može biti ili postepeno ili opada u pramenovima, a kosa koja preostane je bez sjaja i suva.

Pomaže da: koristite blage šampone, meke četke za češljanje, kad god je moguće ne koristite fen, nemojte farbati kosu, fenirati je. Ošišajte se na kratko, tako će vam kosa izgledati punije i i lakše će te je održavati kada se pojavi njeno proređivanje.

Simptomi povezani sa nervima – neki lekovi mogu izazvati simptome periferne neuropatije:gubitak ravnoteže, nespretnost, probleme da podignete neki predmet ili kod zakopčavanja dugmeta, problemi tokom hodanja, bočovi u vilici, nagluvost, stomačni bolvi, zatvor.

Neki od lekova koji se koriste u hemoterapiji deluju na nerve i mišiće, čineći ih slabim, umornim i bolnim. Ovi problemi su često obeshrabrujući, ali u većini slučajeva nisu opasni, privremeni su i vrlo brzo osećate poboljšanja. U svakom slučaju ako ih osetite, treba da konsultujete lekara koji će možda odlučiti da vas na neko vreme odmori od hemoterapije.

Uticaj hemoterapije na kožu – mogu se javiti manji problemi sa kožom tokom tretmana kao što je crvanilo kože, perutanje, suva koža i akne.

Neki lekovi koji se koriste u hemoterapiji mogu da potamne kožu, ova promena boje nestaje par meseci po prestanku terapije. Ipak obavestite odmah svog lekara ako tokom primanja hemoterapije ili odmah posle osetite jak svrab, ako vam se pojavi osip ili imate probleme sa disanjem. Ti simptomi mogu da ukažu na alergijsku reakciju, koja treba hitno da se tretira.

Iscrpljenost i osećaj umora je najčešći nus efekat hemoterapije. Može da varira od osrednje letargije do potpunog osećaja iscrpljenosti. Osećaj iscrpljenosti je obično najjači na početku i na kraju ciklusa tretmana, nestaje potpuno kada se završi sa hemoterapijom.

Problemi sa bubrezima – neki lekovi iritiraju ili nanose privremena ili trajna oštećenja bubrega. Zbog toga urin može da promeni boju (postaje narandzasta, crvena ili tamno žuta), i dobija jak miris lekova. Simptomi o kojima treba da obavestite lekara su: osećaj peckanja ili bol tokom mokrenja, često mokrenje, crvenkast ili krvav urin, groznica.

Ove probleme možete smanjiti ili sprečiti pijući što više tečnosti.
www.cancer.org

Zaštitite se od prehlade

1. март 2005.

Odrastao čovek se prehladi u proseku 2 do 4 puta godišnje, a deca čak 6 – 10 puta. Prehladu – zapaljenje sluznica nosa i ždrela iyayiva rinovirus, koji koristi hladnoću kako bi se naselio u sluznicu nosa i izazvao zapaljenje.Usled oštećenja sluznica disajnih putea završetci živaca ostaju nezaštićeni, pa usled toga osećaj bola i pritiska. Bolest uzrokuje pojačano lučenje sekreta pa se javlja otežano disanje.

Simptomi su: zapušen nos, sekret iz nosa, kijanje, suzenje, često glavobolja, teškoće sa disanjem, povišena telesna temperatura.

Ipak, mogu se preduzeti mere zahvaljujući kojima možemo spreciti pojavu virusnih infekcija disajnih puteva.

Kada izlazite po hladnoći, obucite se odgovarajuće, najbolje slojevito, tako da možete da skinete nekoliko slojeva odeće ako vam postane vruće.

često perite ruke – virusi prehlade se prenose dodirivanjem zaraženih predmeta, rinovirusi mogu da prežive 1 – 3 sata na rukama ili raznim predmetima. Temeljno perite sapunom posebno područja između prstiju i ispod noktiju, gde se najčešće nastanjuju virusi.

Pojačajte odbranbeni sistem: od čajeva su se posebno dobro pokazale ehinacea, koja ima imunostimulativno delovanje a može se nabaviti u obliki čajeva, tinkture i ekstrakta, i uncaria i to kora žute uncarie.

Voće i povrće koje ima imunostimulativno dejstvo jer sadrži vitamin C je: kivi, banane, agrumi, celer, grašak, brokule, zelena salata, spanać. Povrće treba kuvati što kraće jer se količina vitamina C smanjuje 25 do 60 posto tokom kuvanja.

Namirnice koje smanjuju odbrambene sposobnosti organizma su slatkiši ( keks, kolači, šećer) i hrana bogata mastima (suhomesnati proizvodi, zreli sirevi, crveno meso). Treba izbegavati sva jako začinjena jela i prejedavanje jer dugotrajno varenje hrane, smanjuje sposobnost odbrane organizma od infekcija.

Izbegavajte hroničan stres, pod stresom se u krvi nalaze velike količine hormona kao što su kortzol i adrenalin koji dovode do oslabljenog prirodnog odbrambenog sistema.

Vazduh u prostorijama u kojima boravite treba da bude umereno vlažan što se jednostavno postiže držanjem posuda sa vodom iznad peći ili uz radijatore. Suv vazduh nadražuje sluynice disajnih puteva, izaziva sitna oštećenja gde se naseljavaju virusi.

U sezoni prehlade i gripa treba izbegavati gužve, tj. zatvorene prostorije u kojima boravi puno ljudi. Izbgavajte grljenje, ljubljenje i udisanje vazduhau blizini obolele osobe.

Ciste na janicima

12. фебруар 2005.

Jajnici kod žena imaju dve funkcije da stvaraju zrela jajašca i proizvode hormone. Sadrže nezrela jajašca koja se razvijaju i sazrevaju tokom perioda polne zrelosti žene sve do menopauze. Svakog meseca sazri jedno, retko dva jajašca koji se odvajaju od jajnika i nalaze svoj put do Falopijeve tube, gde može da bude oplođeno ako do njega dospe spermatozoid.

Druga uloga jajnika je stvaranje ženskih hormona estrogena i progesterona.

Ciste se mogu razviti unutar jajnika, one predstavljaju šupljine ispunjene tečnošću, čvrstom materijom ili kombinacijom obe i skoro su uvek benigne. Mogu se razviti tokom jednog meseca , a mogu da se rasprsnu i same od sebe nestanu ali kada dostignu veće razmere retko kad nestaju same.

Kakvi su simptomi kod ciste na jajnicima?

Većina žena koje imaju cistu ili ciste na jajnicima nemaju nikakve simptome pa su nesvesne njihovog prisustva. Može pojaviti bol u donjem delu stomaka ukoliko cista pukne, uvrne se ili se javi krvarenje unutar ciste. Ukoliko je cista velika može da vrši pritisak na bešiku ili creva, pa stvara nelagodnosti (češće mokrenje i bol u stomaku) kao i bol tokom seksualnog odnosa.

Ovarijalne ciste često daju simptome nekih drugih oboljenja ili stanja utičući na organe smeštene u karlici. Nekada simptomi ciste na jajnicima mogu u stvari da budu rani simptomi raka jajnika. Ipak su ciste česte kod žena između 30 i 40-te godine života, dok je rak jajnika retko oboljenje od koga oboljevaju žene preko 50-te godine života.

Dijagnostikuju se pregledom ultrazvukom i ginekološkim pregledom (veće ciste). Lečenje zavisi od veličine ciste, da li se nalazi samo na jednom ili oba jajnika, od neugodnosti koju nosi i starosti žene. Ukoliko sama ne nestane tokom nekoliko meseci ginekolog može da predloži otklanjanje ciste. Ciste se često otklanjaju laparaskopijom, mada se sve ciste ne mogu ukloniti na ovaj način.

Ukoliko je potrebno da se otkloni čitav jajnik to ne utiče na normalan menstroalni ciklus i proizvodnju hormona.

Jogurt protiv neprijatnog daha

11. фебруар 2005.

Ako ste probali pepermint, osvežavajuće i dezinfekcione vode za usta, razne paste za zube ali vam je dah iz usta još uvek neprijatan možda treba da preskočite nešto od preteranih mera higijene i pozabavite se ishanom.

U maloj studiji, koju su preduzeli japanski naučnici, ispostavilo se da se svakodnevnim unošenjem jogurta smanjuje količina sastojaka u ustima koji su glavni krivci za neprijatan miris iz usta.Takođe smanjuje naslage – plak na zubima i sprečava gingivitis.

Zadah iz usta prouzrokuju anaerobne bakterije, koje žive na sluzokoži usta (najviše ispod jezika) i proizvode isparljiva sumporna jedinjenja, jedan od njih vodonični sumpor daje dahu neprijatan miris koji potseća na pokvarena jaja.

Grupa naučnika iz Japana je došla na ideju da prouči dejstvo jogurta, zbog njegovog efekta na sprečavanje gastrointestinalnih problema i indikacije da smanjuje verovatnoću zubnih kvarova, što ih je navelo na pomisao da je jogurt dobar uopšte za oralno zdravlje.

U studiji je učestvovalo 24 dobrovoljaca, svi su dobili indentične instrukcije o higijeni zuba, načinu ishrane i uzimanju medikamenata. U početnoj fazi studije, učesnici su zamoljeni da ne konzumiraju jogurt i proizvode koji sadrže laktobacil, kao što je sir i zakišeljeno povrće.

Tokom druge faze, uzimali su 90g jogurta, dva puta dnevno. Tokom istraživanja od svake osobe su sakupljani i čuvani uzorci pljuvačke i naslaga sa i ispod jezika i merena je koncentracija isparljivih sumpornih jedinjenja. Ova merenja su pokazala da se posle 6 nedelja uzimanja jogurta količina vodoničnog sumpora smanjila za 80%. Tako su došli do zaključka da 2 jogurta dnevno deluju u borbi protiv neprijatnog daha iz usta.

Pored ovoga takođe je utvrđrno da su se smanjila zubne naslage i nestao ili ublažio gingivitis, posle faze konzumiranja jogurta upoređeno sa početnim stanjem u ustima i tokom faze ne konzumiranja jogurta. Broj bakterija u ustima je ostao isti.

Objašnjenje ove teorije bi moglo da bude da se usled uzimanja jogurta neke vrste bakterija koje stvaraju neprijatan dah zamenjuju dobrim vrstama koje se nalaze u jogurtu.

Lubenica nije samo šećerna vodica

8. фебруар 2005.

Ima dosta podataka koji navode na zaključak kako lubenica izvorno potiče s ruba pustinje Kalahari. Poznati istraživač David Livingstone 1850 godine ju je tamo našao u izobilju!

Zemlja lubenice je Kina jer je i sada jedan od najvećih proizvođača. Tokom 13 stoleća Maori su lubenicu doneli u Evropu gdje je i danas ima u svim toplim klimatima, a putem robova – otišla je u Ameriku Na osnovu podataka USDA za 1997 godinu, lubenica se kultiviše u 90 zemalja sveta pa i u našoj.

Vrlo je ukusno vodenasto voće, tamnozelene ili šarene kore i crvene ili žute sredine, težine do 10 kg i više. Plod sadrži preko 90% vode, vrlo malo belančevina i 10% voćnog šećera. Od vitamina sadrži karotine, vitamine grupe B i malo vitamina C. Od minerala sadrži kalijum, magnezijum, fosfor, kalcijum, cink, gvožđe i bakar. Dobar je izvor beta karotena i likopena.

Energetska vrednost u 100 grama iznosi 88 kJ (21 kcal). Zbog velikog sadržaja vode odlično gasi žeđ. U ishrani se koristi sveža, u voćnim salatama i za pravljenje slatkog. Povoljno deluje na rad organa za varenje i izlučivanje vode iz organizma.

Kako nadoknaditi kilograme koji nedostaju?

6. фебруар 2005.

Za suviše tanke osobe uvećanje i održavanje normalne telesne težine je isto tako teško kao onima koji dietom žele trajno da skinu višak kilograma. Kod preterano tankih ljudi kod kojih nije u pitanju poremećaj u načinu ishrane kao što su anoreksija i bulemija, snažnu ulogu igra genetska sklonost. To su ljudi sa atletskom konstitucijom, veoma brzim metabolizmom, za koje je borba za dobijanje nekog kilograma konstantna frustracija ista onoj kod punačkih ljudi koji pokušavaju da skinu višak kilograma.

U borbi za koji dodatni kilogram pomoći će vam ovi prosti koraci:

Postavite sebi dostižan cilj, kao što je na primer da dobijate 1 kilogram mesečno.

Vodite dnevnik dnevnog unosa hrane, pomoću koga će te upoznati vaše navike u ishrani i pokušajte da preračunate koliko kalorija unosite dnevno. Nemojte ništa da menjate, jedite onoliko koliko bi ste normalno jeli i preračunajte koliko kalorija dnevno unosite.

Započnite borbu za kilograme dan posle proračunavanja kalorija koje uobičajeno unosite. Počnite da unosite hranom 500 kalorija više. Umesto da jedete ceo dan pokušajte da unosite 5 obroka dnevno, 3 veća i 2 užine. Pokušajte da jedete redovno na svaka 2,5 do 3 sata. Neka obroci budu malo veći ili kaloričniji, kalorije neka potiču od proteina a manje od masnoća,npr. za doručak pojedite jedno parče hleba više, pijte kafu sa mlekom, u salate stavljajte malo više nesaturisanih ulja, dobro je jelima dodati raznorazne kalorične prelive, uvedite sebi dezert posle obroka.

Pijte makar 8 čaša vode, i sokova i pokušajte da spavate 8 sati dnevno.

Uvedite sebi redovne fizičke vežbe, iako kalorije pomažu da se sagore kalorije, važno je da uvedete redovne fizičke aktivnosti kako bi vam kosti ostale snažne, razvili se mišići i potstakao apetit.

Redovna fizička aktivnost bi mogla da bude 30-to minutna šetnja, pet dana u nedelji. Kombinujte sa vežbama u gimnastičkoj sali, dobro bi bilo da prvo dobijete savete kojom vrstom vežbi da se bavite od nekog fitnnes trenera. Ipak se potrudite da ne budete preterano aktivni, ako ste tokom dana stalno na nogama i aktivni, odvojite makar pola sata za relaksaciju.

Na kraju nedelje merite svoju telesnu težinu jer tek tada možete očekivati da se skazaljka na vagi pomeri ya kojih 200 do 300 grama.

Takođe treba imati na umu da posle izvesnog vremena, zacrtanog načina ishrane prestajete da dobijate na telesnoj težini. Kada se 2 nedelje skazaljka na vagi ni malo ne pomeri to znači da je potrebno uvesti dodatnih 250 kalorija u ishrani.

Praćenjem ovih saveta sigurno će te videti neki napredak. Ipak zahvaljujući genetici ako je npr. vaš otac bio mršav do svoje 40-te, najverovatnije će te i vi proći njegovim koracima. Većina ljudi počinje da dobija kilograme sa godinama, zbog toga što su manje aktivni, zreliji i imaju više vremena za jelo. Ovo vam neće odmah pomođi ali ipak nudi optimizam za budućnost.

Kada dostignete željenu težinu treba da zadržite životne navike koji ste stekli kako bi zadržali teškom mukom stečene kilograme.

Ishrana kao bitan činioc kontrole visokog krvnog pritiska

3. фебруар 2005.

Dokazano je da zdrava ishrana tokom života može da služi u prevenciji visokog krvnog pritiska ili da doprinusi, pored lekova u snižavanju povišenog krvnog pritiska.

Vegeteijanski način ishrane

Generalno vegeterijanci imaju niži krvni pritisak i u manjem broju oboljevaju od visokog krvnog pritiska i ostalih kardiovaskularnih oboljenja. Eksperti smatraju da je tipična vegeterijanska ishrana bogatija kalijumom, ugljenim-hidratima, nezasićenim masnoćama, vlaknima, kalcijumom, magnezijumom, vitaminima C i A, koji svi imaju povoljan uticaj na krvni pritisak.

Ishrana bogata vlaknima je veoma efikasna u prevenciji i tretiranju mnogih oblika kardiovaskularnih oboljenja, uključujući i hipertenziju. Na povišeni krvni pritisak najbolje utiču vlakna koja su rastvorljiva u vodi, a sadrže ih ovsene mekinje, pektini jabuke, ne glazirane žitarice, sve one pored toga što snižavaju krvni pritisak, smanjuju nivo LDL holesterola, povoljno utiču na gubitak viška kilograma, pomažu u izbacivanju teških metala iz organizma.

Šećer – povišava krvni pritisak, nije sasvim poznato na koji način ali se pretpostavlja da potstiče produkciju adrenalina, koji za uzvrat povišava krvni pritisak.

Trebalo bi slediti način ishrane u kojoj su namirnice bogate kalijumom (viće i povrće) i esencijalnim amino-kiselinama a izbegavati masnoće, šećer i so.

DASH ( Dietary Approaches to Stop Hypertension ) je način ishrane u kojoj su povećane dnevne doze voća i povrća, hrane sa niskim procentom masnoće pogotovo, zasićenih masti, ukupne količine masti i holesterola. DASH dijeta uključuje ne glazirane žitarice, belo meso, ribu i koštiničavo voće, a smanjeno unošenje masnoća, crvenog mesa, slatkiša i zaslađenih pića.

Smanjenje soli i natrijuma u isheani – ključno je u ishrani smanjiti unos soli i natrijuma. Pre upotreba lekova u kontroli hipertenzije, ljudi sa visokim krvnim pritiskom su imali samo jednu opciju da drastično smanje unos soli i drže se dijete u kojoj je smanjen unos kalorija, čime su mnogi od njih mogli da snize povišeni krvni pritisak..

Prekomerno unošenje soli, kombinovano sa smanjenim unosom kalijuma, uzrokuje povećan volumen tečnosti i oišijen funkcionisanju mehanizama za regulisanje krvnog pritiska.

Smanjeno unošenje soli nije dovoljno efektivno dok se ne dopuni većim unosom kalijuma. Većina nas unosi monogo više soli nego što bi trebalo. Preporučeno je da se dnevno unosi manje od 2.4 grama natrijuma, što je srazmerno količini od 6 grama soli tj. jedna kafena kašika kuhinjske soli. lekar može da preporuči još nižu količinu soli jer to takođe sprečava povećanje krvnog pritiska i utiče da prepisani lekovi efikasnije deluju protiv hipertenzije.

Povrće koje treba uzimati u prevenciji i protiv visokog krvnog pritiska

Celer (Apium graveolens)- u orjentalnoj medicini se tradicionalno koristi celer za snižavanje povišenog krvnog pritiska, koju potkrepljuju neka novija istraživanja.

Beli luk (Allium sativum) veoma je koristan u borbi protiv visokog pritiska. Povoljno deluje protiv svih kardiovaskularnih oboljenja. U ispitivanju, pacijenti su jeli jedan češanj belog luka 12 nedelja i posle tog perioda značajno im je snižen krvni pritisak naročito diastolnii nivo holesterola.

Crni luk (Allium cepa), snižava sistolni pritisak za 25% a diastolni za 15%.

Paradajz, bogat je u gama-amino bitričnim kiselinama, sastojku koji može da pomogne u snižavanju krvnog pritiska.

Tajni život spermatozoida

10. јануар 2005.

Sperma, seme ili ejakulat se sastoji od muških polnih ćelija (spermatozoida) i sekreta iz raznih žliezda (semenskih mehurića, prostate i bulbouretralnih žlezda). Svrha tog sekreta je ishrana spermatozoida i zaštita od kisele sredine koja se nalazi u vagini kao prepreka oplodnji.

Volumen i sadržaj ejakulata zavisi od dužine perioda između ejakulacije. Prosečan volumen ejakulata se kreće od 2.75ml ili od 2 do 6 ml, veći volumen je povezan sa dužim periodom apstinencije. Ejakulat u proseku sadrži oko 180 miliona spermatozoida ali ih može biti i preko 400 miliona. Oba, kvalitet i kvantitet sperme su važni za plodnost. Muškarac se smatra neplodnim ukoliko količina spermatozoida padne ispod 20 miliona/ml.

Potreban je samo jedan spermatozoid da oplodi jajnu ćeliju. Zašto onda mali broj spermatozoida čini muškarca neplodnim?

Fertilan muškarac izbacuje 2 do 5 ml. ejakulata. U svakom mililitru se nalazi oko 100 miliona spermatozoida. Ukoliko koncentracija padne ispod 20 miliona spermatozoida po ml sumlja se na neki problem sa fertilnošću. 20 miliona se i dalje čini ogromnim brojem pa u čemu je problem?

Deo problema leži u tome da samo mali deo sperme koji dospeva u vaginu završava u uterusu. Od onih koji dospevaju do materice mali broj nalazi put do jajovoda a od njih mali broj nalazi put do jajne ćelije. Tako mali broj spermatozoida dospeva do jajne ćelije.

Drugi deo problema je da jajna ćelija spremna za oplodnju ne čeka prvi spermatozoid koji dospe do nje da je oplodi. Jajna ćelija je pokrivena tankim slojem koji služi kao blokada koja sprečava ulazak spermatozoida. Potreban je napad mnogih spermatozoida kako bi jedan mogao da prodre u jajnu ćeliju. Tako ako nemate puno takmičara niko neće ostati na finišu. Najverovatnije je ovo način prirodne selekcije koja omogućava najzdravijem spermatozoidu da prenese gene na sledeće generacije.

Vreme koje je potrebno od koitusa da spermatozoid uđe u Falopijevu tubu je 5 min. Sperma ostaje fertilna od28 – 48 časova do nedelju dana.

Koliko dugo sperma može da živi na otvorenom zavisi od uslova okoline, u proseku može da živi više od nekoliko sati a u telu žene više od sedam dana. Uništava je voda usled osmotskog šoka, takođe sapun i sredstva za tuširanje.

Postoji rizik od trudnoće ukoliko sperma dođe u kontakt sa vaginom na bilo koji način uključujući i spermu na prstima. Ukoliko sumljate da je sperma došla u kontakt sa vaginom u roku od pet dana treba da potražite hitnu kontracepciju ako ne želite da zatrudnite. Ako sumljate da ste zatrudneli možete da koristite test za trudnoću, većina tvrde da su pouzdani svega par dana posle zakašnjenja menstroacije.

Da li ste pripremili kožu za leto?

7. јануар 2005.

Leto je period koji kod mnogih izaziva zabrinutost kako će izgledati sa manje garderobe nego što su navikli. Problem sa letnjom kožom je zimsla koža, koja tokom duge hladne zime postaje suva.

Najbolji način da pripremite kožu za leto je redovnim pilingom, čime će te se otarasiti mrtvih ćelija kože.

U najdubljem sloju kože nalazr se ćelije keratinociti. Te ćelije se obnavljaju otprilike svakih 28 dana u mladoj koži, a u zrelim godinama taj proces traje 60 dana. Keratinociti ne nestaju, već stare i putuju kroz slojeve kože prema površini, a zamenjuju ih nove mlade ćelije. Kada dospeju na površinu kože keratinociti umiru i tada se zovu korneociti ili rožnate ćelije kože. To su ćelije koje se vide na površini kože i koje se ljušte ako površinu kože zagrebete noktom. Sa starenjem kože mrtve ćelije se gomilaju na površini kože, stvaraju slojeve koji sprečavaju normalno izlučivanje kože i upijanje hranjivih i hidrantnih materija. Ten dobija sivkastu boju.

Piling kreme za telo su u obliku gela ili kreme, nanose se na vlažnu kožu, blagim kružnim pokretima se utrljaju i zatim isperu.

Posle pilinga hidratišite kožu nekim hidrantnim preparatom. Ako je koža tek malo dehidrirana možete koristiti mleko za telo, ako je suva onda hidrantnu kremu. Da koža bude glatka i baršunasta hidrantne kreme ili mleko treba koristiti posle svakog tuširanja, pilinga ili brijanja.

Zaštitite kožu od sunca. Koliko treba da bude visok zaštitni faktor kreme za sunčanje zavisi od toga koloko je vaša koža svetla. Ljudi sa svetlim tenom, kosom i očima treba da koriste kreme sa višim zaštitnim faktorom od ljudi tamnijeg tena. Za sve važi da krema treba da ima SPF 15 i više, da se nanosi 15 do 20 min. pre izlaska napolje ili na plažu. Kremu treba često nanositi jer im je dejstvo oko 2 sata.

Ožiljke koji na suncu potamne ili posvetle treba mazati kremom sa zaštitnim faktorom 30.

Tokom leta je aktuelno odstranjivanje dlačica. Mogu se uklanjati električnim depilatorom, hladnim ili toplim voskom, brijačem. Ako depilaciju radite električnim depilatorom nekoliko dana pre depilacije uadite piling, depilirajte se posle tuširanja, efekat traje oko 3 nedelje. Trake i vosak za depilaciju odstranjuju dlačice ali i hidrolipidni film sa kože, zbog toga posle depilacije treba naneti kremu ili gel koja koži nadohnađuje vlažnost, smiruje nadraženu kožu i crvenilo.

Pedikir stopala – gruba i tvrda koža na stopalima i petama je znak da je koža suva. Treba redovno skidati rožnate naslage abrazivnim sunđerom, kamenom ili piling kremom za stopala i kremom za omekšananje i osvežavanje.

Jaja u ishrani

5. јануар 2005.

Skoro dve decenije, naučnici su preporučivali da se ograniči unos jaja u ishrani, pogotovo žumanca jer sadrži holesterol. Smatralo se da je holesterol iz namirnica odgovoran za povećan rizik od kardiovaskularnih oboljenja. Sada se preispituje preporuka da se nedeljno unosi 2 do 3 jaja ponovo preispituje, jer su mnoga istraživanja utvrdila da kardiovaskularne bolesti potstiču zasićene i saturisane masti pre nego holesterol.

Kao namirnica, jaja su veoma korisna onima koji moraju da smanje dnevni unos kalorija. Veće jaje sadrži samo 71 kaloriju, i vrlo malo ukupnih masnoće, oko 5 gr. i to u zdravijoj ne saturisanoj formi. Prema mnogim istraživanjima utvrđeno je da se posle dugotrajnog dnevnog unošenja 1 do 2 jaja neznatno povišava nivo holesterola u krvi i to HDL ili dobrog holesterola.

Tek veoma mali broj ljudi treba da smanji unos jaja u ishrani i to oni koji istovremeno imaju povšen i holesterol i trigliceride u krvi jer se smatra da su osetljivi na holesterol u namirnicama. Ostali uključujući i one koji imaju povišen nivo holesterola u krvi mogu da uživaju u jajima. Za prevenciju kardiovaskularnih bolesti mnogo je važnije ograničiti unos masnoća pogotovo zasićenih i saturisanih masti, zato je bolje jesti jaja sa povrćem i žitaricama nego crvena mesa sa puno masnoća.

Jedno jaje sadrži:

71 kaloriju, 6,3g proteina, 4,9g masnoća, 190mg holesterola, vitamina B12 0,6mcg, 1mg folne kiseline.

Od preporučenih dnevnih doza nutritijenata, jedno jaje sadrži: 9% vitamina A, 10% vitamina D, 10% vitamina E, 14% riboflavina, 2% vitamina B6, 2% kalcijuma, 6% fosfora, 2% magneyijuma, 4% gvožđa, 5% cinka.

Jaja sadrže karotenoide, koji se bolje apsorbuju nego oni biljnog porekla (iz spanaća ili šargarepe), pa su prirodna zaštita od nekih očnih oboljenja koje su povezane sa starenjem. Jaja takođe sadrže vitamin D koji potstiče kalcijum da kosti ostanu snažne. Sadrži i 6% folne kiseline koja je zaštitnik od srčanih oboljenja kod starijih osoba.

Gubitak radnog mesta opasniji nego što se mislilo

2. јануар 2005.

Iako je, nažalost uobičajeno da gubitak posla ili naglo osiromašenje vode ka depresiji, najnovije istraživanje pokazuje kako nezaposlenost ima dodatne posledice na pogoršanje psihičkog zdravlja u smislu trajnosti i do dve godine negativnih posledica.

Na Nacionalnom institutu za mentalno zdravlje , u okviru Centra za preventivno istraživanje depresije u Mičigenu, SAD, dr Ričard H. Prajs, autor ove studije ističe: Nije samo činjenica izgubljenog posla ta koja vodi ka pogoršanom psihičkom stanju. Reč je o tome da je taj događaj u životu pojedinca samo inicijator u celoj kaskadi uzročno-posleodičnih pogoršanja koje vode i ka drugim nervnim i psihosomatskim bolestima. NIje sam gubitak posla uzrok pojave depresije, već je taj događaj izazivač krize koja genereriše mnoštvo negativnih reakcija i bočnih granjanja ka različitim oboljenjima.

Prajs i kolege istraživali su povezanost gubitka posla sa pojavom depresije kod 756 bivših zaposlenih, prosečne starosti 36 godina i bez posla oko tri meseca. Svi su bili uvereni da nemaju nikakve šanse da povrate poslovni status koji su imali ranije, iako su svi bili fakultetski obrazovani.

Prva pojava materijalnih nedaća u životu samo dodaje ulje na vatru, pa se kriza posle gubitka posla učvršćuje i počinje da zrači novim posledicama, od kojih je depresija samo pojavna strana celokupnog sindroma. Prajs napominje da se prve posledice zaokružene bolesti mogu nekada pojaviti i posle dve godine od gubitka posla.

Na samom početku, uz depresiju javlja se dvostruki simptom gibitka samopouzdanja i otpor prema stvaranju novih društvenih veza, a i postojeće zamiru ili se njihov kvalitet brzo urušava.

Kako Prajs i kolege navode, a objavljuje Žurnal profesionalnog mentalnog zdravlja, zapaženo je da se simptomi pogoršanog opšteg zdravlja, ili poremećenog sistema stvaranja društvenih veza javlja kod 60 % ispitanih posle šest meseci od gubitka posla, dok se kod 37% ove pojave javljaju tek posle dve godine.

Prajs, doduše tvrdi da nije provereno, ali da sve ukazuje kako nezaposleni imaju niži stepen poštovanja sigurnosti na poslu, kada se jednom i vrate na posao.

Prajs smatra da je ovo samo posledica opšte nesigurnosti posle dužeg perioda neangažovanja.
U Srbiji ove se godine može očekivati povećanje nezaposlenosti za 20 posto, procjenjuju u Institutu za tržišna istraživanja, jer kreće proces restrukturiranja osam velikih javnih preduzeća koja zapošljavaju oko 130.000 ljudi.

Trenutačno je, prema podacima tog instituta, evidentirano gotovo 960.000 nezaposlenih ljudi, a stopa nezaposlenosti procjenjuje se na 28,17 posto, pa bi prema ovakvim podatcima bili veoma povoljno tle za izradu jedne opsežne studije na temu nezaposlenost i njeni efekti na zdravlje.

1...1.9721.9731.974 1.975 Stranica 1.973 od ukupno 1.975