Foto: Radenko Topalović

Na današnji dan, 5. februara 1912. godine, Mali žurnal je doneo priču o formiranju pešadijske vojske.

Pešadijska vojska gađanja ustanovljena je 1909. godine, a imala je za cilj da se pešadijski, konjički i drugi oficiri usavrše u gađanju puškom, revolverom i mitraljezom i spreme se za dobre nastavnike praktične nastave kako za samo gađanje, tako i za rukovanje oružjem, te držanja istog u ispravnom stanju, piše Mali Žurnal.

Član 8 ove uredbe glasi: Slušaoci su kursa pešadisjki, konjički i inžinjerski oficiri, kapetani, poručnici, i podnarednici.

Za slušaoce kursa određuju se: iz svakog pešadijskog i konjičkog puka, odnosno inžinjerskog bataljona, po jedan kapetan, jedan poručnik i jedan podnarednik.

Oficire podnarednike određuje Vojni ministar na predlog inspektora dotičnog roda oružja, a podnarednike sami inspektori.

Ali, ko je jednom bio slušaoc kursa, ne može se ponovo određivati za isto.

Znači da je ova škola postala zato da bi kroz nju prošli svi kapetani i poručnici koji su neposredni nastavci oružja.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 110 godina, tačnije 1912. godine. S obzirom na to da Mali Žurnal koji je predmet analize nije dostupan u arhivama za ovaj dan, pišemo o tome šta su pisale Srpske novine 1912. godine.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije.

Original Article

Fotografije sa bloga Domaćica za vas

Za ljubitelje maka i malih slasnih zalogaja – keks sa makom. Hrskav i neodoljiv.

Sastojci:

• 100 g omekšalog maslaca/masti/margarina
• 50 g šećera u prahu
• 1 kesica vanilin šećera
• 2 kašike meda
• 1 jaje
• 50 g mlevenog maka
• rendana korica limuna
• 200 g brašna
• 1/3 kašičice praška za pecivo
• 3-4 kašike mleka

Ostali sastojci:

• džem po izboru
• 50 g šećera u prahu
• 1 kesica vanilin šećera

Priprema:

Umutite maslac sa šećerom, dodajte jaje i vanilin šećer, pa ponovo umutite.

Umešajte mak i koricu limuna.

Sjedinite brašno i prašak za pecivo, pa dodajte u prethodno umućenu smesu i umesite sve sastojke uz dodavanje mleka.

Testo upakujte u providnu foliju i ostavite da odstoji u frižideru oko sat vremena.

Razvijte ga na radnoj površini koju ste posuli brašnom debljine 3-4 mm.

secite željene oblikr i ređajte u pleh obložen papirom za pečenje.

Keks sa makom pecite u zagrejanoj rerni na 180 stepeni 8-10 minuta.

Ostatke testa takođe poređajte u šleh i pecite ih 8-10 minuta na 180 stepeni.

Prohlađene keksiće pospite šećerom u prahu koji ste začinili vanilin šećerom.

Ili, spajajte po dva keksića džemom po izboru, pa pospite šećerom u prahu.

Recept možete naći i na blogu

Piše Kristina Gašpar, autorka bloga Domaćica za vas, a možete je pratiti i na Instagramu.

Kristina je tvorac mnogobrojnih recepata koji su svoje, zasluženo mesto, pronašli i u cenjenim štampanim izdanjima.

Na “blogerskoj” sceni Srbije, mnogi su je prepoznali po tome što se razlikuje svojim fotografijama. Mnogi, u isto vreme, ne veruju da fotografije izrađuje sama, i to najčešće jednim, prilično starim modelom pametnog telefona. Posebnu pažnju privlače njeni veganski i vegetarijanski recepti.

Original Article

Foto: Shutterstock/Albina Gavrilovic

Bol u leđima je jedan od najčešćih razloga zbog kojih ljudi odlaze kod lekara i vodeći je uzrok invaliditeta širom sveta. Na sreću, određenim koracima možete da sprečite ili ublažite bolove u leđima. Ako prevencija ne uspe, pojedine metode, poput vežbi, mogu da pomognu. Hirurška intervencija je retko potrebna za lečenje bolova u leđima.

Simptomi

Bol u leđima može da varira od bolova u mišićima do osećaja probadanja ili peckanja. Pored toga, bol se može širiti niz nogu ili se pogoršati pri savijanju, uvrtanju, podizanju, stajanju ili hodanju.

Kada bi zbog bola u leđima trebalo da se obratite lekaru

Većinom bolovi u leđima postepeno prolaze uz pravilne vežbe i zdraviji život, obično u roku od nekoliko nedelja. Ipak, obratite se lekaru ako imate bol u leđima koji traje nekoliko nedelja, ako je jak i ne smanjuje se ni kada mirujete.

Pomoć lekara treba potražiti i ako se bol u leđima širi na jednu ili obe noge, posebno ako se bol proteže ispod kolena, ali i ako izaziva slabost, utrnulost ili peckanje u jednoj ili obe noge.

Kod lekara treba ići i ako bol prati neobjašnjivi gubitak težine jer u nekim, doduše, retkim slučajevima, bol u leđima može signalizirati ozbiljan zdravstveni problem.

Zato na sajtu Mejo klinike napominju da potražite hitnu pomoć ako imate bol u leđima koji izaziva probleme sa crevima ili bešikom, ako ga prati groznica ili se javi posle pada, udarca u leđa ili druge povrede.

Uzroci

Bol u donjem delu leđa može da bude uzrokovan degeneracijom i povredom kičme. Često se javi bez uzroka koji vaš lekar može da otkrije testom ili snimanjem. Stanja koja se obično povezuju sa bolom u leđima uključuju:

Naprezanje mišića ili ligamenata

Podizanje teškog tereta ili iznenadni neugodni pokreti mogu napregnuti mišiće leđa i kičmene ligamente. Ako niste u zavidnoj kondiciji, stalno opterećenje na leđima može izazvati bolne grčeve mišića.

Ispupčeni ili naprsli diskovi

Diskovi u kičmi deluju kao jastuci između pršljenova. Mek materijal unutar diska može da se izboči ili pukne i pritisne nerv. Međutim, možete imati ispupčen ili povređen disk bez bolova u leđima. Ovaj zdravstveni problem se neretko otkrije slučajno prilikom snimanja kičme iz nekog drugog razloga.

Artritis

Osteoartritis može uticati na bolove u donjem delu leđa. U nekim slučajevima artritis u kičmi može izazvati sužavanje prostora oko kičmene moždine, stanje koje se naziva spinalna stenoza.

Osteoporoza

Pršljenovi vaše kičme mogu razviti bolne prelome ako vaše kosti postanu porozne i lomljive.

Prevencija za bol u leđima

Možete izbeći bol u leđima ili sprečiti njegovo ponavljanje ako popravite svoje fizičko stanje i ako vežbate. Da bi vaša leđa bila zdrava i jaka, treba da se vodite sledećim smernicama.

Vežbanje i redovne aerobne aktivnosti, ali one koje ne naprežu mnogo i naglo leđa, mogu povećati snagu i izdržljivost u leđima i omogućiti mišićima da bolje funkcionišu.

Hodanje i plivanje su dobar izbor. Razgovarajte sa svojim doktorom o tome koje aktivnosti možete pokušati.

Takođe, ojačajte svoje mišiće i popravite im fleksibilnost. Vežbe za trbušne i leđne mišiće, koje jačaju vaš trup pomažu da ovi mišići rade zajedno i budu prirodni držač za vaša leđa.

Održavajte zdravu težinu. Prekomerna težina napreže mišiće leđa. Ako imate višak kilograma, dijeta, odnosno zdrava ishrana, može sprečiti bol u leđima.

Vrlo je važno i da ostavite cigarete. Pušenje povećava rizik od bolova u donjem delu leđa. Rizik se povećava sa brojem popušenih cigareta dnevno, tako da bi trebalo da bude manji ako ostavite cigarete.

Original Article

Foto: EPA/VASSIL DONEV

Na sednici Vlade Srbije doneta je Odluka o određivanju najniže i najviše cene redovnog godišnjeg tehničkog pregleda vozila, po kojoj najniža cena sa pdv-om za putnička vozila za tu uslugu iznosi 3.070 , a najviša 6.020 dinara.

Kako se navodi u saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova, ova odluka je doneta zbog stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

„Odluka o određivanju cene tehničkih pregleda je bitan deo seta propisa kojom će se sprečiti zloupotrebe u oblasti od izuzetnog značaja za bezbednost saobraćaja na putevima“, navodi se u saopštenju.

Za motocikle, mopede i traktore cena tehničkog pregleda sa pdv-om iznosiće od 2.120 do 4.120 dinara, a za autobuse, teška teretna i priključna vozila od 6.020 do 11.920 dinara.

Kada se tehnički pregled za teretna i priključna vozila vrši na poligonu, najviša cena može biti uvećana za dodatnih 2.000 dinara.

Original Article

Foto: Wikipedia

Lek ivermektin registrovan je još sedamdesetih godina prošlog veka za lečenje parazitskih oboljenja kod ljudi i životinja, a mnogi su za njega čuli tek tokom pandemije korona virusa.

Reč je o leku koji je pre svega veterinarski, a samo se u pojedinim slučajevima koristi u humanoj medicini.

Šta je ivermektin?

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO) ivermektin je sredstvo protiv parazita širokog spektra. Japanski biohemičar Satoši Omura otkrio je porodicu avermektinskih jedinjenja iz kojih su naučnici kasnije razvili čitave serije lekova koji se danas koriste protiv parazita i štetnih insekata. Ivermektin je jedan od njih.

Kao veterinarski lek prvi put je predstavljen 1981. godine, a ubrzo je registrovan u celom svetu za lečenje parazitskih crva kod goveda, ovaca i drugih životinja.

„Namenjen je pre svega za krupnu stoku, a izrazito štetan za ribe i druge vodene organizme i ne sme da dospe u vodene tokove“, navodi se među karakteristikama ovog leka na sajtu Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS), gde se može pronaći da je ivermektin kod nas registrovan jedino kao veterinarski lek.

Kod životinja, ovaj lek najčešće se koristi za lečenje od glista. Prepisuje se životinjama, a proizvodi se u različitim oblicima – tablete, mast ili tečnost.

Nakon što su klinička ispitivanja na ljudima pokazala njegovu efikasnost protiv rečnog slepila izazvanog parazitskim crvom Onchocerca volvulus, američka Uprava za hranu i lekove (FDA) ga je 1996. godine odobrila za primenu kod ljudi pod nazivom „stromectol“.

Od tada, ivermektin postaje tretman za nekoliko tropskih bolesti kod ljudi uzrokovanih parazitima, u rasponu od grinja do okruglih crva. Danas postoji u obliku pilula, paste i losiona. Naučnici koji su doprineli razvoju ivermektina dobili su Nobelovu nagradu za medicinu 2015. godine.

Da li je ivermektin delotvoran za ljude

Lek ivermektin u Srbiji se nalazi na D listi lekova Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), u obliku tablete, u dozama od 3 i 6 mg, ali bez objašnjenja o indikacijama. To su lekovi koji nemaju dozvolu, a neophodni su u dijagnostici i terapiji.

„Na listi D su neregistrovani lekovi, koji nemaju dozvolu za stavljanje u promet u Srbiji, a neophodni su u dijagnostici i terapiji, a izuzetno i lekovi za koje je izdata dozvola u Srbiji i koji su istog INN kao lek koji se nalazi na Listi lekova, ali koji nije dostupan na našem tržištu u količinama koje su neophodne za ostvarivanje zdravstvene zaštite osiguranih lica, odnosno koji je povučen iz prometa“, navodi se u obrazloženju na sajtu RFZO-a.

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) nije odobrila ivermektin za primenu kod ljudi.

Podsetimo, američka Služba za hranu i lekove (FDA) odobrila je ivermektin za ljude i to za lečenje određenih vrsta parazita, poput onih koji izazivaju onkocercijazu odnosno rečno slepilo, zarazu koju prenosi određena vrsta rečne muve.

Više od 99 odsto slučajeva je u Africi, ali neka mala žarišta postoje u Americi i Jemenu.

„Rizik od slepila ili kožnih bolesti povezanih sa onkocercijazom je smanjen kao rezultat rezultat kontinuirane masovne primene leka sa ivermektinom“, navodi SZO.

Stručnjaci navode da je ivermektin delotvoran za ljude kod lečenja šuge, ali i kao sredstvo za smirivanje rozacee, problema specifičnog kapilarnog crvenila kože.

Koje su nuspojave kada se koristi ivermektin

„Ljudi nikada ne bi trebalo da uzimaju lekove za životinje, jer je FDA samo procenila njihovu bezbednost i efikasnost u određenim vrstama za koje su označeni. Upotreba ovih proizvoda kod ljudi može izazvati ozbiljnu štetu“, navodi FDA na svom sajtu.

Nuspojave koje se mogu javiti kada se koristi ivermektin su:

• osip
• mučnina
• povraćanje
• dijareja
• bol u stomaku
• oticanje lica ili ekstremiteta
• vrtoglavica ili nagli pad pritiska
• trovanje

Prema podacima Agencija za hranu i lekove SAD, bilo je više COVID pacijentima kojima je bila potrebna pomoć, uključujući i hospitalizaciju, nakon što su se samoinicijativno lečili ivermektinom.

FDA takođe skreće pažnju i da se lekovi za životinje razlikuju od onih za humanu upotrebu jer je koncentracija leka koji leči životinje poput konja ili krava mnogo jači.

Ivermektin promovisali i prodavali online kao lek protiv kovida

Kako se pandemija korona virusa širila, tako su se pojavljivale i brojne zablude u vezi kovida. Ivermektin je tako postao „čudotvorni lek koji sprečava kovid“, „jeftin lek koji spašava živote“, a nada o njemu širila se internetom. Ivermektin su preko interneta čak preporučivali i pojedini lekari.

Velike pro-ivermektinske Facebook grupe pretvorile su se u forume na kojima su ljudi mogli da pronađu savete gde da ga kupe, ne mareći što je lek za životinje.

U decembru 2020. godine, ispred ideje oko isceliteljskog ivermektina nastupili su i doktori Pjer Kori i Paul Marik. Ovaj dvojac osnovao je i organizaciju Front Line Covid-19 Critical Care Alliance (FLCCC), čiji je glavni fokus bio promocija ivermektina za lečenje kovida.

Kori i Marik su kroz delovanje FLCCC uspeli da ubede milione ljudi da postoje čvrsti naučni dokazi da ivermektin uspešno leči kovid. Ova organizacija je preko svoje web stranice prikupljala donacije, ali i prodavala majice, šolje i druge poklončiće sa motivima ivermektina, sve dok im nije zabranjeno zbog širenja dezinformacija.

Međutim, većina studija na koje se pozivaju – diskreditovana je. Podaci u njima su plagirani, pogrešno interpretirani ili nepostojeći.

Prema pisanju sajta BuzzFeed, ni prodavci sa Amazona nisu gubili vreme. Naime, cena ivermektina na ovom sajtu, sa uobičajenih 7 skočila je na 45 dolara. A cena šest pakovanja konjskog ivermektina skočila je sa 22 dolara u junu na čak 277 dolara početkom septembra prošle godine.

Početkom novembra 2021. godine u žiži javnosti bila je Viber grupa „Ivermektin – preporuke“ sa oko 11.000 članova u kojoj su pojedini srpski lekari ljudima savetovali da za prevenciju i lečenje korona virusa piju neregistrovan lek protiv parazita – ivermektin.

Reagovalo je Ministarstvo zdravlja i Lekarska komora Srbije. Ministar Zlatibor Lončar izjavio je tada da su lekari koji su preporučivali ili prepisivali ivermektin u ove svrhe već smenjeni sa rukovodećih radnih mesta, te da više neće biti u prilici da rade takve stvari.

Lekari apeluju: Upotreba ivermektina protiv kovida na svoju ruku opasna

Upotreba leka ivermektin postala je toliko uobičajena u SAD da je Uprava za hranu i lekove (FDA) pozvala ljude da ga ne uzimaju.

„Vi niste konj. Niste krava“, poručili su iz FDA, upozoravajući da je uzimanje velikih doza leka „opasno i može naneti ozbiljnu štetu“.

Takođe, Evropska medicinska agencija (EMA), Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i druge vodeće naučne zajednice širom sveta jednoglasno su apelovale na ljude da ne koriste ivermektin za tretiranje kovida.

Naučnici sa Univerziteta u Oksfordu vršili su istraživanja o ivermektinu, dajući ga ljudima sa simptomima kovida kako bi utvrdili da li može da pomogne u lečenju. Studija je upoređivala one koji su dobili lek sa pacijentima koji primaju uobičajenu zdravstvenu zaštitu.

Lek je postao kontroverzan pošto je promovisan za upotrebu širom Latinske Amerike i u Južnoj Africi, uprkos tome što njegpvp dejstvo nije bio dokazano.

Dr Aurora Baluja, anesteziološkinja, rekla je da se ivermektin često daje u delovima sveta gde je velika učestalost parazitskih infekcija.

Iako je bilo nekih ranih obećavajućih rezultata iz manjih istraživanja, glavni istraživač oksfordske grupe, profesor Ričard Hobs, rekao je da bi bilo „prerano“ preporučiti ivermektin za lečenje pacijenata zaraženih korona virusom.

Čak je i Ajvan Merk, veliki proizvođač ivermektina objavio saopštenje u kojem skreće pažnju na moguće opasnosti usled pogrešne upotrebe ovog leka.

„Zabrinjava nedostatak podataka o bezbednosti leka u većini studija“, navode oni.

I Dr Diki Budiman, epidemiolog sa australijskog univerziteta Grifit, rekao je da se lek ne sme koristiti bez lekarskog nadzora i da bi u suprotnom moglo doći do „vrlo ozbiljnih nuspojava“.

Zabeležen je i povećan broj trovanja ivermektinom, prouzrokovan strahom od infekcije Covid- 19. I u Evropi, na primer u Austriji, su se ljudi otrovali ivermektinom. U Štajerskoj je jedna žena zbog uzete visoke doze primljena na odeljenje intenzivne nege, izveštavao je ORF. U Gornjoj Austriji su medikamenti na bazi ivermektina kupovani u tolikim količinama da su rezerve skoro potrošene, izveštavao je list Oberösterreichischen Nachrichten.

U Americi značajno porastao broj izdatih ivermektina na recept

U Americi značajno je došlo do porasta broja izdatih ivermetkina na recept, o čemu govore i podaci Centra za kolntrolu i prevenciju bolesti (CDC) .

Početkom 2021. godine taj broj se povećao na 40.000 recepata nedeljno, a tokom avgusta se uvdostručio, te skočio na preko 88.000. Pre pandemije, kako navodi CDC, nedeljni prosek prepisanih recepta za ivermektin u SAD bio je 3.600.

Male doze ivermektina odobrene su za upotrebu na ljudima, ali ne i za lečenje korona virusa. Lekari navode da postoji razlog zašto se ovaj lek prepisuje samo na recept – zato što može da bude opasan.

Kako je ivermektin postao poznat kao navodni lek za koronu?

Istraživanja o efektima ivermektina u lečenju virusa pojavljivala se u pojedinim studijama i pre pandemije korona virusa. Ispitivan je njegov efekat na zika virus, ali su relevantne zdravstvene institucije u Sjedinjenim državama i Evropi utvrdile „nedostatak efikasnosti ovog leka za prevenciju smrtonosne infekcije zika virusom“. Među njima i američki Nacionalni Institut za zdravstvo (NIH).

S pojavom SARS-CoV-2 virusa, pokrenute su nove studije. Prema podacima NIH-a, trenutno je u toku nekoliko kliničkih ispitivanja, ali nijedno od njih do sada nije dokazalo da bi ovaj lek smeo da se koristi za lečenje COVID-19.

Ivermektin nije odobren za lečenje COVID bolesnika kako u Srbiji, tako ni u svetu od bilo koje relevantne zvanične zdravstvene institucije.

Sa problemima o pogrešnoj upotrebi ivermektina suočavaju se brojne države u svetu.

Britanski BBC baveći se ovom problematikom, navodi da se za više od trećinu od ukupno 26 velikih studija o upotrebi leka za COVID pokazalo da „ima ozbiljne greške ili znake potencijalne prevare“, te da nijedan od ostalih ne pokazuje ubedljive dokaze o efikasnosti.

Dr Kajl Šeldrik, jedna iz grupe koja je istraživala studije, rekla je da nisu pronašli „jedno kliničko ispitivanje“ koje bi tvrdilo da pokazuje da je ivermektin sprečio smrt od kovida koji nije sadržao „ni očigledne znake izmišljotine ili greške koje su toliko kritične da poništavaju studiju“ .

Stručnjaci ističu da trenutno nema naučnog dokaza da je ivermektin lek za koronu i da kod ljudi deluje preventivno protiv kovida 19 ili da povećava šanse za izlečenje.

Većina studija koje je EMA pregledala bile su male i imale su dodatna ograničenja, uključujući različite režime doziranja i upotrebu istovremenih lekova. EMA je s toga zaključila da trenutno dostupni dokazi nisu dovoljni da podrže upotrebu ivermektina u COVID-19 van kliničkih ispitivanja.

U cilju da suzbije nelegalno izdavanje i korišćenje leka, američki FDA osnovao je radnu grupu koja generalno prati sve lažne proizvode za lečenje COVID-19. Ova agencija kontaktirala je i prodavce kako bi se lakše pratile onlajn prodavnice koje prodaju lažne ili nedozvoljene proizvode.

FDA i Federalna trgovinska komisija (FTC) izdaju pisma upozorenja kompanijama koje krše savezni zakon predstavljajući tako rizik po zdravlje pacijenata prodajom neodobrenih proizvoda uz lažne tvrdnje o pozitivnim efektima lečenja COVID-a, navodi Agencija za hranu i lekove SAD.

Original Article

Foto: Privatna arhiva

Krenuli smo putem ka Novom Pazaru i odmah nakon izletišta i hotela „Borići“ kod mosta, pored reke u šumarku, ugledali dva mužjaka ptice rumenka i par borovnjaka sa ptićima.

U Gradcu gde je izvor reke Vape upoznali smo Vuka Pantovića i njegovu suprugu.

Pitali smo ih otkud gusle i stihovi po zidovima restorana, pa nam je Vuk rekao da ih on pravi i pokazao mali etno-muzej.

Guslao nam je i izgovorio originalnu zdravicu – pobedničku sa saboru u Guči.

Ovde postoji arheološka baština iz doba Nemanjića.

Pantovići su tu vekovima.

Bave se poljoprivredom, eko-turizmom i uzgojem pastrmke.

Dan smo zaokružili posetom džamiji Valide Sultan iz 19. veka.

Pleni svojim položajem, atmosferom, arhitekturom i kupolom od 15 metara.

Sa kamenog mosta je najlepši pogled na park i nezavršeni objekat budućeg muzeja „Sjenička kuća“.

U poslastičarnici „Kobra“ pili smo kafu iz fildžana i bozu, uz kadaif i tulumbu na limenom tanjiru.

Drugi dan ujutro smo se vozili do specijalnog rezervata prirode Peštersko polje i mesta Karajukića bunari.

Nekada je bilo pokriveno borovom šumom, a sada je sve u blagim brežuljcima i zatalasanim livadama.

U blizini tresetišta je vrh Trojan (1430), nazvan prema vladaru iz vremena kada je po legendi u jezeru živela troglava aždaja.

Ona je godišnje izranjala i uzimala žrtvu iz sela.

Kada je došao red na vladarevu kćer, on je pozvao velike ratnike u pomoć.

Sveti Đorđe se odazvao tom pozivu.

Udario je u stenje mačem da ga isproba i odatle je potekla voda danas poznata kao izvor Đurđevica.

On je aždaji odsekao dve glave.

Tamo gde se aždaja braćaknula tu je sada selo Braćak, a gde je zamahnula repom i okrnjila drveće – selo Krnja jela.

Treća glava je ostala enigma.

Tu priču su nam na izvoru potvrdili posetioci različitih nacionalnosti, od kojih neki rade u inostranstvu, dodajući da izvor nikada nije presušio niti se zaledio, čak ni pedesetih godina kada je izmereno rekordnih – 39 stepeni Celzijusa.

Original Article

Besplatni i otvoreni internet napadnut je u zemljama širom sveta, upozorio je šef Gugla Sundar Pičai.

Kaže da mnoge zemlje ograničavaju protok informacija, a model se često uzima zdravo za gotovo.

U intervjuu za BBC, Pičai se takođe bavi kontroverzama oko poreza, privatnosti i podataka.

On tvrdi i da je veštačka inteligencija značajnija od vatre, električne energije ili interneta.

Pičai je izvršni direktor jedne od najsloženijih, najznačajnijih i najbogatijih institucija u istoriji.

• Šta se dešava kad nam ugase internet
• Čovek koji se obogatio na podacima – godinama pre Gugla
• Čeka li nas hakovanje mozga

Sledeće revolucije

Kao šef Gugla i njegove matične kompanije Alfabet, on je glavni vođa kompanija ili proizvoda raznolikih poput Waze, FitBit i DeepMind, pionira veštačke inteligencije.

Samo u Guglu nadgleda Gmail, Google Chrome, Google Maps, Google Earth, Google Docs,Google Photos, Android operativni sistem i mnoge druge proizvode.

Ali daleko najpoznatiji je Google Search.

Čak je nastao i poseban glagol: guglati.

Tokom protekle 23 godine, Gugl je oblikovao uglavnom besplatan i otvoren internet koji danas imamo verovatno više od bilo koje druge kompanije.

Prema Pičaiju, tokom sledećih četvrt veka, dva druga događaja će revolucionarno izmeniti naš svet: veštačka inteligencija i kvantno računanje.

Usred šuštavog lišća i sjajnog sunca praznog kampusa, koji je Guglovo sedište u Silicijumskoj dolini, Pičai je naglasio koliko će veštačka inteligencija biti važna.

„Smatram je najfundamentalnijom tehnologijom koju će čovečanstvo ikada razviti i na kojoj će raditi“, rekao je.

„Znate, ako mislite na vatru, struju ili internet, to je tako.

„Ali mislim da je još dublje.“

Veštačka inteligencija je u osnovi pokušaj preslikavanja ljudske inteligencije na mašine.

Razni sistemi veštačke inteligencije već su bolji u rešavanju određenih vrsta problema od ljudi.

Za elokventno izlaganje potencijalne štete od veštačke inteligencije, isprobajte ovaj esej Henrija Kisindžera.

Kvantno računanje je potpuno drugačiji fenomen. Uobičajeno računanje se zasniva na binarnim stanjima materije: 0 ili 1.

Ništa između.

Ovi položaji nazivaju se bitovi.

Ali na kvantnom ili subatomskom nivou, materija se ponaša drugačije: može biti 0 ili 1 istovremeno – ili na spektru između ta dva položaja.

Kvantni računari su izgrađeni na kubitima, koji utiču na verovatnoću da se materija nalazi u jednom od različitih stanja.

Ovo je komplikovana stvar, ali mogla bi da promeni svet.

Wired ima izvrsno objašnjenje.

Pičai i drugi vodeći tehnolozi nalaze ove mogućnosti uzbudljivim.

„(Kvantum) neće uspeti za sve. Postoje stvari za koje bi način na koji danas radimo računanje uvek bio bolji.

„Ali postoje neke stvari za koje će kvantno računanje otvoriti čitav novi spektar rešenja.“

Pičai se probio kroz Guglove redove kao najefikasniji, najpopularniji i najugledniji menadžer proizvoda u istoriji kompanije.

Ni Chrome, pretraživač, ni Android, mobilni operativni sistem, nisu bili njegova ideja (Android je jedno vreme vodio Endi Rubin).

Ali Pičai je bio menadžer proizvoda koji ih je, pod budnim okom osnivača Gugla, odveo do globalne dominacije.

U izvesnom smislu, Pičai sada upravlja beskrajno većim izazovima veštačke inteligencije i kvantnog računanja.

Čini to dok se Gugl svakodnevno suočava sa kontrolom i kritikama na nekoliko frontova – da nabrojimo samo tri: porez, privatnost i navodni monopolski status.

• Kako će veštačka inteligencija pomoći Japancima da nađu srodnu dušu
• Plati da te prati: Veštačka inteligencija navodi na kupovinu
• Ko su „mikroradnici“ – hiljade slabo plaćenih ljudi koji omogućuju vaš digitalni život?

Tehnologija oporezivanja

Gugl se brani po pitanjima koja se odnose na porez.

Nekoliko godina, kompanija je plaćala ogromne sume računovođama i advokatima kako bi zakonski smanjila svoje poreske obaveze.

Na primer, 2017. godine, Gugl je preko holandske ofšor kompanije prebacio na Bermude više od 20 milijardi dolara, kao deo strategije nazvane „Double Irish, Dutch Sandwich„.

Spomenuo sam ovo Pičaiju koji je rekao da Gugl više ne koristi ovu šemu, da je jedan od najvećih poreskih obveznika na svetu i pridržava se poreskih zakona u svakoj zemlji u kojoj posluje.

Odgovorio sam da je njegov odgovor otkrio tačno problem: ovo nije samo pravno pitanje, već i moralno.

Siromašni ljudi uglavnom ne zapošljavaju računovođe kako bi smanjili svoje poreske račune.

Izbegavanje poreza velikih razmera nešto je što rade najbogatiji ljudi na svetu i – sugirisao sam mu – da to može oslabiti kolektivnu žrtvu.

Kada sam pozvao Pičaija da na licu mesta obeća da će se Gugl povući iz svih poreskih oaza, on nije prihvatio ponudu.

Ipak je jasno stavio do znanja da ga „ohrabruju razgovori oko globalnog minimalnog poreza za korporacije“.

Jasno je da Gugl sarađuje sa kreatorima politika u pronalaženju načina da porez učini jednostavnijim i efikasnijim.

Tačno je da kompanija najveći deo svojih istraživanja i prihoda generiše u SAD-u, gde plaća veći deo svog poreza.

Štaviše, tokom protekle decenije platila je efektivni porez od 20 odsto, što je više od mnogih kompanija.

Ipak, svaka upotreba bilo kog poreskog utočišta predstavlja reputacijsku izloženost za kompanije kada se širom sveta pozajmljuju, troše i podižu bilioni putem poreza na obične ljude kako bi se ublažile posledice pandemije.

Druga ozbiljna pitanja u kojima se Gugl suočava sa stalnom i sve većom kontrolom oko podataka su privatnost i pitanja da li kompanija ima efikasan monopol u pretraživanju, gde je potpuno dominantna.

Za poslednji navedeni, Pičai tvrdi da je Gugl besplatan proizvod i da korisnici mogu lako da odu negde drugde.

To je isti argument koji je Fejsbuk koristio, a kompanija Marka Zakerberga dobila je snažnu podršku sudije Džejmsa Bozberga iz Vašingtona, prošlog meseca, kada je odbacio niz antimonopolskih slučajeva protiv giganta društvenih medija sa obrazloženjem da ne ispunjava trenutnu definiciju monopola (to jest, „moć profitabilnog podizanja cena ili isključivanje konkurencije“).

Poštovanje industrije

Pripremajući se za intervju, razgovarao sam sa više od desetak sadašnjih ili bivših Guglovih rukovodilaca, drugih viših rukovodilaca velikih tehnoloških kompanija, regulatora i stratega tehnološkog sektora.

U svakom taboru postojalo je pouzdano čvrsto mišljenje i konsenzus.

Oni koji rade u tehnološkom sektoru rekli su da se jednostavno ne možete osporavati rast cene cene Guglovih deonica pod Pičaijem.

Vrednost im se skoro utrostručila.

To je fenomenalan učinak.

Objašnjavanje tog rasta povoljnim preovlađujućim strujama u ponašanju potrošača – one vrste koje su pomogle ostalim tehnološkim gigantima da rastu – slično na sličan način.

Gugl je to ponašanje potrošača stvorio zapanjujućim inženjeringom i proizvodima svetske klase.

Uglavnom neslužbeno, regulatori su rekli da su potrebni novi zakoni i jezik kako bi se izvršio bolji nadzor nad ovom novom vrstom korporativnog giganta.

Presuda sudije Bozberga u slučaju Fejsbuka je to prilično potvrdila.

Zanimljivo je da je Lina Kan, nova tridesetdvogodišnja šefica Savezne komisije za trgovinu, ranije tvrdila da definiciju monopola treba proširiti kako bi odražavala ovaj novi svet.

Starije rukovodioce drugih velikih tehnoloških firmi zapanjilo je koliko je Pičai učinkovit u javnom nastupu.

Njegova svedočenja u Kongresu retko su vodila do pada cene Guglovih deonica.

Njegov smirujući način i poimanje detalja omogućavaju mu da neutrališe otrov iz potencijalno teških situacija.

Detalje o svom privatnom i porodičnom životu uglavnom čuva samo za sebe – što je delimično razlog zašto će osoblje Gugla koje gleda intervju saznati mnogo o njemu (prisutni su rekli da jesu).

U vrlo razotkrivajućoj i brzoj paljbi pitanja otkrivamo da ne jede meso, vozi Teslu, poštuje Alana Tjuringa, želi da upozna Stevena Hokinga i ljubomoran je na svemirsku misiju Džefa Bezosa.

Bilo je fascinantno saznati sve ovo od tako uticajne ličnosti, upravo zato što ne daje previše javnih izjava. Ne biste ga, na primer, pronašli na Instagramu kako vozi električnu dasku za surfovanje dok drži američku zastavu, na Dan nezavisnosti SAD-a, uz zvuke Country Roads Džona Denvera (verzija Tutsa Hiberta je, naravno, beskrajno bolja).

• Ima 17 godina i plaćaju ga da gleda fudbal ceo dan
• Srpska IT firma postala deo jedne od najvećih gejming kompanija na svetu
• Kako da delujete „prebogato“ na internetu

Glavni službenik za etiku

Međutim, ono što sam čuo od onih koji su radili sa njim ili za njega, najviše je obogatilo informacijama moj pristup.

Pičaija većinom smatraju izuzetno ljubaznim, pažljivim i brižnim vođom.

Pažljiv prema osoblju, on je, prema svima sa kojima sam razgovarao i koji su ga poznavali, iskreno posvećen tome da bude etički primer.

Idealista je kad je reč o uticaju tehnologije na poboljšanje životnog standarda, što je nešto što vuče korene iz njegovog odrastanja, o čemu smo opširno razgovarali.

Rođen je u porodici srednje klase u Tamil Naduu, na jugu Indije. Razne tehnologije imale su transformativni uticaj na njega, od starog rotacionog telefona za koji su bili na listi čekanja, do skutera na koji su se svi nagomilali da bi otišli na mesečnu večeru.

U Guglu je osvojio inženjere i programere. Pomoglo mu je to što je i sam bio inženjer metalurgije, ali još nije lako.

Trustovi mozgova u kompanijama iz Silicijumske doline uključuju neke od najvećih ega na planeti. Ipak, izuzetno ga poštuju.

Pičai primenjuje kontraciklični pristup rukovodilaca za rukovodstvo koji favorizuju mnogi lovci na talente.

Posle nužno pionirskog, revnosnog i rizičnog vođstva osnivača Lerija Pejdža i Sergeja Brina, imalo je smisla imati neupadljivog, čvrstog, opreznijeg vođu, koji će ublažiti javnu strepnju i šarmirati javne zvaničnike.

Pičai je bio izvanredan u ovim poslednjim zadacima, a učinak deonica kompanije po cenama je izvanredan.

Nije mnogo ljudi u istoriji moglo reći da su stvorili bilion dolara vrednosti kao izvršni direktori.

Ali sami kvaliteti koji su ga učinili pametnim kontracikličnim imenovanjem takođe ukazuju na potencijalne zamke, prema bivšim Guglovcima i mnogim drugim bliskim posmatračima.

Važno je reći da su ovi ljudi uglavnom tehnološki evanđelisti, koji imaju veoma različite prioritete od vašeg prosečnog igrača.

Tehnološki evanđelisti su ujedinjeni u nekoliko tačaka.

Prvo, Gugl je sada opreznija kompanija nego što je ikada bila (Gugl bi to naravno osporio, a drugi bi rekli da bi bilo dobro ako je to istina).

Drugo, Gugl ima gomilu proizvoda „i ja“, a ne originalne ideje.

U smislu da vidi kako drugi ljudi prave velike izume, a zatim pušta svoje inženjere da ih poboljšaju.

Treće, mnogi Pičaijevi veliki aduti su propali: Google Glass, Google Plus, Google Wave, Project Loon.

Gugl bi mogao razumno da uzvrati da eksperimentisanje i neuspeh imaju koristi. I da se ovo prilično kosi sa prvom tačkom gore.

Četvrto, Guglova ambicija da reši najveće probleme čovečanstva jenjava.

Uz najveću koncentraciju doktora računarstva na svetu u jednom malenom delu zemlje južno od San Franciska, kako kaže ovaj argument, ne bi li Gugl trebalo da preokrene klimatske promene ili rešava rak?

Teško mi je da ovu kritiku ukrstim sa Pičaijevim učinkom, , ali je uobičajena.

Konačno, da zaslužuje ogromno saosećanje, jer je upravljanje osobljem tako velikim, prevrtljivim, zahtevnim i idealističkim kao što je Gugl u eri kulturnih ratova u osnovi je nemoguće.

Ovih dana Gugl je često u vestima zbog odlaska osoblja zbog raznolikosti ili plaćanja.

Ili zato što su ključni ljudi otišli zbog kontroverznih pitanja oko identiteta.

Sa više od 100.000 zaposlenih, od kojih mnogi imaju veoma čvrste stavove na internim forumima i aktivističkog su karaktera, ovo je jednostavno nemoguće kontrolisati.

Postoji napetost između Gugla koji istinski prihvata kognitivnu raznolikost tako što među svetsko osoblje ima ljude svih ubeđenja, a istovremeno se kao kompanija zalaže za određena pitanja.

Ubrzanje

Sve navedeno zabrinjava ljude iz tehnološkog sveta koji žele da Gugl ide brže.

Mnogi glasači u polarizovanim demokratijama žele da velika tehnologija uspori.

Najočiglednija lekcija koju izvlačim iz svog vremena u Silicijumskoj dolini je da nema šanse da se to dogodi.

Ubrzanje je norma: ubrzanje istorije samo se ubrzava.

I na moje pitanje o tome da li je kineski model interneta – mnogo autoritarniji, nadgledaniji – u opadanju, Pičai je rekao da je slobodni i otvoreni internet „napadnut“.

Važno je reći da se nije direktno osvrnuo na Kinu, ali je nastavio: „Nijedan od naših glavnih proizvoda i usluga nije dostupan u Kini“.

Sa zakonodavcima i regulatorima koji se pokazuju sporim, neefikasnim i lakim za lobiranje – i pandemijom koja zauzima dosta propusnog opsega – trenutno demokratski Zapad u velikoj meri prepušta ljudima poput Sundara Pičaija da odluče kuda bismo svi trebalo da krenemo.

On ne misli da bi trebalo da ima svu tu odgovornost.

Šta vi mislite?

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Original Article

Foto: FoNet/Ministarstvo kulture i informisanja

Nisam mogao više da čitam tekstove o Đokoviću, referendumu i potencijalnom ratu NATO-a i Rusije, te sam u ponedeljak udario šakom o sto, podvukao crtu i spakovao se.

Žena me je gledala u čudu, već odrasla deca pokušala da me urazume.

Ma, nema tu!

Na put, makar i sam.

Rekao sam im da ne brinu, ostavio im šta treba i izleteo napolje.

Nemoć stvara bes, a kod mene je sve počelo da kulja do neizdrža i zato sam se prenuo i krenuo na put.

„Ako je zima, nije lav, ne boji se ko je zdrav!“

Odlučio sam prvo za Sever.

Ne znam zašto.

Instinktivno.

Došao sam na Autobusku stanicu Beograd, gužve nije bilo zbog – 7, i gledao sam kuda ide prvi bus ka vojvođanskim gradovima.

Novi Bečej.

Kupio sam kartu za tamo.

Stigao sam u Novi Bečej, grad od nekih 15.000 ljudi, bez ikoga na ulici, dva sata kasnije.

Prvo što sam pitao čim sam izašao iz busa je da li je otvoren hotel.

Uputili su me u „Tiski cvet“.

Hotel je na samo stotinak metara od stanice.

Kad sam ušao, nisam znao kakvo blago krije.

To je mali SPA komplet od dva omanja bazena i saune sa mineralnom vodom.

Pa, da!

Još jedan gejzir Panonskog mora, pomislim.

To more je samo dvadesetak metara pod kopnom, nije isparilo.

Otrčim u sobu gde me je čekao spremni bade mantil i sjurim se u panonsku vodu.

Uživanje dopunjuje i jednosatna masaža.

Smeštaj i obroci sasvim zadovoljavajući.

Izašao sam sutradan da prošetam po mestu i otišao prvo na kej kraj Tise.

Ova reka, koja izvire u Ukrajini, a uliva se u Dunav kod Titela, naročito cveta u junu kad se pare vilinjski konjici.

Sada, u zimu, kraj Tise ne možete sresti ljude, a to meni upravo prija.

Zamišljam da sam, kao Robinzon Kruso, jedini čovek na planeti.

Nije loš trip.

Mada bi mi dosadilo, nisam one man band!

U gradu zimi i nema šta da se vidi, ali radi nekoliko kafana, restorana, kafića i jedna galerija, do koje, priznajem, nisam imao volje da idem.

Čujem od meštana da im je važan sportski centar i da imaju tradiciju u kolektivnim sportovima, pre svega u košarci i odbojci.

Ja samo znam za Evu Braun i jedva čekam njihov novi nastup u Beogradu, za Dan zaljubljenih.

I ovde, kao i u drugim našim gradovima veliki je odliv mladih.

Čujem da je u susednom Bečeju gotovo svako ko je mogao otišao.

To me rastužuje, jer ovo su bogati krajevi i ima šta da se vidi, doživi.

Doduše, ako su sve zemlje u ovom delu suočene sa „kartama u jednom pravcu“, a što bismo mi bili izuzetak?

Svako traži bolje mesto za sebe pod suncem!

Nekome je, ovo što mi imamo, bolje od pređašnjeg, ali našoj mladeži su očigledno bolje zemlje Evropske unije, Amerike i Komonvelta.

Nije to ništa novo.

I moj se jedan čukundeda odselio za Ameriku, ali se njegov sin vratio u Srbiju pred Prvi svetski rat!

Daleko bilo da ja nešto slutim, naprotiv.

Mi ćemo biti nova Švajcarska, je li tako?

Kao da su Švajcarci pametniji od nas !?

Trećeg dana pravim brejk i odlazim do pomenutog (starog) Bečeja.

Na ulici nema ljudi jer je temperatura skoro – 10, što meni i odgovara i onda pevam ex yu rock hitove na glavnom bečejskom trgu, zamišljajući da sam ulični muzičar u Beču, gradu – da ga Balkan prevrne, a naši iz svih republika i pokrajina mi pune šešir novčanicama.

Posle tog tripa pokušavam da uđem u pravoslavnu crkvu na glavnom trgu gde je, internet mi veli, čuveni ikonostas Uroša Predića.

Matrak!

Zamandaljeno je u 11 pre podne.

Ulazim u Bečejsku glavnu autobusku stanicu.

Vrata su otvorena, ali ništa ne radi.

Kakav je ovo javašluk?

Izlazim na ulicu i pitam prvog prolaznika.

Kaže mi da bus za Beograd staje na ulici.

Hej, je li to moguće?

Nego šta je!

Najmanje dvadesetak ljudi čeka, to su prvi ljudi koje sam sreo tog dana.

Čekam i ja, šta ću.

Stvarno u terminu stiže bus i puni se.

Većina tih ljudi ide za Novi Sad, gde se bus puni putnicima za Beograd.

Tišina je tokom celog puta besprekorna. Fanđo se ne drogira turbo-folkom, što je prijatno osveženje.

Original Article