pexels.com

Skoro dve godine se borimo sa pandemijom, ali još uvek postoji čitav niz nepoznanica, pogotovo kad se govori o dugoročnim posledicama preležane bolesti koje su takođe dobile svoj naziv – postkovid.

Među tim dugotrajnim posledicama veoma često se pominje gubitak kose, trepavica, ali i slab rast brade. Istraživanje na hospitalizovanim pacijentima pokazalo je da je to kod njih dosta učestala nuspojava, a neki se s time bore i mesecima nakon što su pušteni na kućno lečenje.

Na Institutu za trihologiju (grana dermatologije koja se bavi proučavanjem građe i bolesti kose) u Velikoj Britaniji čak 79 odsto pacijenata prijavilo je pojačan gubitak kose nakon preležanog Covid-19.

Stručnjaci smatraju da koronavirus ne utiče direktno na gubitak kose.

– Opadanje kose posle infekcije Covid-19 javlja se zbog preterano aktivne infekcije u telu. Upala, a ne sam virus prouzrokuje promene kod kose budući da se telesne hemikalije udružuju za borbu protiv infekcije, pa tako lagano može doći do preranog i preteranog opadanja kose – objašnjava dr Aleksis Jang, dermatolog u Medicinskom centru pri Univerzitetu Hakensak, a prenosi N1.

Takođe dodaje da je gubitak kose posle bilo kog stresnog perioda uobičajen, bilo da se radi o veselom događaju kao što je rođenje deteta ili stresnom kao što je velika operacija.

Kada se javlja gubitak kose

Kosa po pravilu počinje da opada dva do tri meseca nakon inicijalne zaraze koronavirusom ili 50 do 60 dana nakon dijagnoze. Teško je reći koliko može da traje, budući da se razlikuje od osobe do osobe, ističu stručnjaci. Ali primetili su da opadanje kose može da traje i do 18 meseci posle preležane bolesti.

Dobra vest je i da kosa može u potpunosti ponovo da izraste, i to bez ikakvih pomagala i tretmana.

Šta preduzeti u takvoj situaciji

Naravno, zdrava ishrana i pravilan unos vitamina može da bude važan za oporavak kose, ali na prvom mestu trebalo bi izbegavati stres, koliko god je to moguće.

Stručnjaci ističu da nema dokaza da bi popularni B vitamin pomogao bržem rastu kose, ali napominju da se pokazao koristan, a može se pronaći u mesu, ribi, orašastim plovodima i povrću kao što su batat i spanać.

Pixabay.com

Tokom zimskih meseci problem sa cirkulacijom je vrlo uobičajen, pa je mnogim ljudima teško da zagreju određene delove tela poput šaka i stopala posle šetnje napolju. Poboljšanje cirkulacije će pomoći da se stanje minimizira i to možemo da uradimo i sami.

Otkrivamo nekoliko jednostavnih, ali efikasnih predloga za poboljšanje cirkulacije i zagrevanje hladnih ruku i stopala tokom zimskih meseci.

Zamenite so i biber kajenskom paprikom u prahu

Koristite kajensku papriku da začinite hranu i držite je na pultu gde biste inače držali slanik. Tradicionalno je ovaj začin poznat po tome što poboljšava cirkulaciju i protok krvi u celom telu, posebno u perifernim krvnim sudovima.

Smanjite čaj i kafu

Smanjite čaj i kafu, kao i druga kofeinska pića poput kole i energetskih napitaka. Kofein sužava krvne sudove i smanjuje perifernu cirkulaciju, što dovodi do povećanja krvnog pritiska. Visok unos kofeina podstiče oslobađanje hormona stresa kortizola, što izaziva napetost u telu.

Svež beli luk

Beli luk je poznat kako po svojstvima jačanja imunog sistema, tako i po svojim prednostima za zdravlje srca. Istraživanja su pokazala da beli luk može poboljšati nivo holesterola, a smanjuje i verovatnoću prekomernog zgrušavanja krvi.

Svež đumbir

Dodajte iseckani, narendani ili isečeni svež đumbir u supe, čorbe, ili čak u biljne čajeve za dodatni ukus. Poznato je da đumbir poboljšava cirkulaciju i protok krvi u šakama i stopalima. Tradicionalno se koristi za lečenje prehlade i za ublažavanje simptoma promrznuća.

Biljni čajevi za zdravu cirkulaciju

Biljni čajevi kao što su koren đumbira, bobice gloga, cvetovi hajdučke trave, listovi lipe, listovi ruzmarina i listovi ginka su bogati flavonoidima i jačaju zidove krvnih sudova, poboljšavajući cirkulaciju. Kada se koriste dugotrajno, mogu pomoći u smanjenju hipertenzije.

Ne prekrštajte noge

Možda ste navikli da prekrštate noge, ali to može ometati cirkulaciju, a dodatno doprinosi pucanju vena i kapilara.

Izaberite pokret

Umesto da dugo sedite, odvojite trenutak da podignete obe noge od poda, malo ih razmrdajte, stiskajte i opuštajte prste ili odvojite trenutak za tajm-aut i prošetajte.

Suvo četkanje kože

Počnite da četkate od stopala i napredujte prema srcu, četkajući u smeru kazaljke na satu, kružnim pokretima. Izbegavajte područja proširenih vena, tanke kože ili otvorenih rana.

Smanjite unos transmasnih kiselina

To su loše masti koje se nalaze u margarinu i mnogim prerađenim namirnicama, pa izbegavajte prženu i masnu hranu. Povećajte unos Omega 3 masnih kiselina iz lanenog ulja, ribljeg ulja, ekstra devičanskog maslinovog ulja i dubokomorske ribe kao što su: skuša, haringa i losos.

Suplementi sa vitaminom C i bioflavonoidima

Bioflavonoidi poboljšavaju apsorpciju vitamina C, povećavajući njegove efekte u telu. Nalaze se u paprici, heljdi, kajsijama, bobičastom voću, šipku, borovnicama, grejpfrutu, potočarki, kelju, zovi, belom i crnom luku. Uverite se da vaš izbor vitamina C sadrži bioflavonoide ili uzmite dodatni dodatak mešanog bioflavonoida sa potrebnim vitaminom C, jer oni zajedno rade kako bi ojačali zidove krvnih sudova i kapilara i unapredili cirkulaciju.

Pixabay.com

Postoji nekoliko različitih vrsta artritisa – psorijatični, reumatoidni i osteoartritis. Tretman za sve vrste usmeren je na smanjenje upale.

Nutricionistkinja Hajdi Tarner navela je nekoliko namirnica koje nisu pogodne za one koji boluju od ove bolesti jer mogu značajno da pogoršaju tegobe.

Prema njenim rečima, različita ishrana može uticati na zdravstveno stanje u zavisnosti od vrste artritisa. Da biste shvatili koje su to tačno namirnice koje vam ne prijaju, doktorka Tarner savetuje da isprobate tzv. eliminacionu dijetu.

Pre svega, nutricioniskinja preporučuje smanjenu konzumaciju pržene i masne hrane. Ona navodi da nova istraživanja ukazuju na vezu između nezdravog mikrobioma creva i reumatoidnog artritisa.

– Na bakterije u gastrointestinalnom traktu utiče ono što jedete, a neravnoteža zdravih i nezdravih bakterija može pogoršati simptome bolesti – tvrdi dr Tarner i savetuje da se izbace namirnice kao što su paradajz, patlidžan, krompir i paprika jer mogu izazvati upalu zglobova i pogoršati artritis. Treba izbegavati i rafinisani šećer, so i alkohol.

Nutricionistkinja predlaže mediteranski ishranu, koja skoro isključuje hranu bogatu zasićenim mastima.

– Unosite žitarice, povrće, voće, orašaste plodove, mahunarke, nerafinisano maslinovo ulje i ribu – ističe ona.

pixabay.com

O fosforu se ne piše i ne govori toliko kao o kalcijumu, magnezijumu ili gvožđu, ali uz kalcijum to je najzastupljeniji mineral u ljudskom telu.

Fosfor je posebno važan za zdravlje celog organizma.

Apsorpcija vitamina, minerala i mnogih hranljivih materija iz hrane u velikoj meri zavisi od fosfora. Zato je neophodno osigurati da ga hrana koju redovno jedemo ima u dovoljnoj količini.

Fosfor ima važnu ulogu u energetskom metabolizmu, reguliše nivo hormona, a od toga u velikoj meri zavisi i nivo acido-bazne ravnoteže. Pored toga, nedostatak fosfora može dovesti do primetnog kognitivnog oštećenja jer ovaj element utiče na funkciju mozga.

U stvari, fosfor može biti u manjku kod vegana i vegetarijanaca jer se mineral nalazi u mesu i ribi. Međutim, fosfora ima i u namirnicama kao što su brokoli, kukuruz i mlečni proizvodi.

Brokoli

Brokoli je veoma zdrav proizvod koji je posebno pogodan za one koji su na dijeti ili jednostavno paze na svoju figuru. Činjenica je da ovo povrće sadrži veliku količinu vitamina (B grupe, E i C), a ima i puno vlakana. Bogat je magnezijumom i kalcijumom. Istovremeno, brokoli je siromašan kalorijama, ali je zato bogat fosforom. Važno je da ga u ishranu uvrste oni koji ne jedu proizvode životinjskog porekla, kako bi nadoknadili ovaj mineral.

Kukuruz

Mnoga zrna sadrže i velike količine fosfora u svom sastavu. Na primer, kukuruz, ovas i ječam su dobri izvori. Ovi proizvodi su, pored fosfora, korisni i za druge elemente koji su takođe neophodni organizmu. Savet je da obično pšenično brašno zamenite kukuruznim.

Mlečni proizvodi

Mleko, kefir, jogurti, sirevi – sve su to skladišta fosfora. Pritom, telo bolje apsorbuje fosfor ako se konzumira zajedno sa kalcijumom, a ove supstance ima mnogo u svim mlečnim proizvodima. Zato, ako želite da povećate nivo fosfora, dodajte omiljeni mlečni proizvod u svoj meni.

Pexels

Hormon oksitocin koji se otpušta prilikom grljenja poboljšava imunski sistem, doprinosi bržem zarastanju rana i smanjuje upalne procese.

Zagrljaj je za decu veoma važan, zbog njega se lakše nose sa različitim tipovima stresa.

Zagrljaji čine decu srećnijom

Psihološki efekat zagrljaja je neverovatan. Ne samo da podiže nivo samopouzdanja kod dece, već im pomaže da zadrže optimizam.

Postoje tri snažna psihološka uporišta koja su povezana sa procesuiranjem stresnih događaja, a to su samopouzdanje, savladavanje veština i optimizam. Pritom, deca koju roditelji redovno grle osećaju se srećno i voljeno.

Uči decu empatiji

Zagrljaj pomaže roditelju i detetu da uživaju u trenutku i da razumeju uzajamna osećanje. Ova razmena energije detetu pokazuje vrednost empatije.

Na taj način uče da razumeju kako se drugi osećaju. Zbog toga je zagrljaj i dobra lekcija kojom ćete detetu pokazati šta znači saosećati se sa ljudima i voleti ih.

Stvara sposobniju decu

Deci su za razvoj potrebni različiti senzorni nadražaji. Ključan je fizički dodir i kontakt s kožom.

Dr Set Polak i njegove kolege psiholozi u “Waisman Center” i na “Wisconsin‐Madison University” sprovodili su istraživanja u kojima su upoređivali usvojenu decu iz domova za nezbrinute mališane sa decom koja su odrastala u stabilnim porodicama.

U prvoj grupi deca su motorički zaostajala, pa su zbog nedostatka taktilne interakcije imali sporiji kognitivni razvoj.

U drugom istraživanju su otkrili da je 15 minuta taktilne stimulacije tokom 10 dana kod dece iz domova za nezbrinutu decu pomoglo u razvoju potencijala i sazrevanju navika, pa su deca uopšteno postala aktivnija.

Zbog zagrljaja deca rastu

Iako zvuči čudno, zagrljaj pomaže rastu deteta. Naučnici su otkrili da su deca kojoj nedostaje senzornih nadražaj usporila rast, a naročito ako nisu redovno dobijala zagrljaje.

Taj je problem bio je vidljiv uprkos redovnom uzimanju vitamina i drugih važnih nutrijenata. Objašnjenje za taj fenomen je jednostavno. Tokom zagrljaja telo oslobađa hormon oksitocin koji ima snažan pozitivni efekat na telo, a između ostalog podstiče hormone rasta.

Deca su zdravija

Hormon oksitocin ne deluje samo na rast, nego i na bolji imunski sistem. Takođe, on doprinosi bržem zarastanju rana i smanjuje upalne procese.

Stvara snažne veze sa roditeljima

Zagrljaj podstiče poverenje koje je nužno za stvaranje kvalitetne veze sa roditeljima, ali i drugim ljudima.

Oksitocin smanjuje strah i podstiče spremnost na poverenje prema drugima. Pritom, deca se osećaju sigurnije i zaštićenije, a ujedno se stvara snažnija veza sa roditeljima.

Unsplash

Trčanje poboljšava zdravlje srca i krvnih sudova, jača mišiće i poboljšava snagu kostiju. Osim ovih fizičkih prednosti, trčanje je povezano sa boljim mentalnim zdravljem.

Tim naučnika sa univerziteta “Tsukuba” u Japanu nedavno je dovršio studiju koja je pokazala da samo 10 minuta trčanja umerenog intenziteta poboljšava i raspoloženje i funkcije mozga.

Naučnici su zaključili da trčanje povećava protok krvi u različite delove prefrontalnog korteksa koji igra važnu ulogu u kontroli raspoloženja i izvršnih funkcija. Takođe, povećava cirkulaciju krvi, što može da pogoduje moždanoj aktivnosti.

Za studiju su odabrali dobrovoljce koji su 10 minuta trčali na traci. Zaključili su da je trčanje rezultiralo značajno povećanom nivou uzbuđenja i užitka u poređenju sa kontrolnom grupom koja je mirovala.

– Prema našim saznanjima, trčanje umerenog intenziteta ima blagotvorno delovanje na poboljšanje funkcije mozga i pozitivno raspoloženje – naveli su autori.

Koautori Čorpaka Damronghai i profesor Hideaki Soja priznali su da su bili iznenađeni rezultatima.

– Rezultati su nas iznenadili, jer 10 minuta umerenog trčanja poboljšava ne samo izvršnu funkciju nego i pozitivno raspoloženje koje se podudara sa bilateralnom prefrontalnom aktivacijom – zaključili su naučnici, piše “Medical News Today”.

Pixabay

Ukoliko tražite način da u ishranu uvedete neko novo povrće, i to veoma zdravo, imamo predlog za vas – radič. U pitanju je namirnica koja se može upotrebiti na različite načine, donosi puno hranljivih sastojaka i nije previše skupa.

Šta je tačno radič? To je biljka koja pripada kategoriji cikorija, a karakteriše ga pomalo gorak ukus. Rasprostranjen je u prodavnicama i sigurno ste ga videli, a najviše liči na crveni kupus, sa kojim ga najčešće mešaju. Glavna vizuelna razlika su bele linije kroje prožimaju ljubičasto-crvenu spoljašnjost kroz sredinu.

Radič je prepun vitamina i minerala, konkretno vitamina K, vlakana i cinka. Sadrži malo kalorija, a pomaže da duže budete siti, ujedno poboljšava zdravlje kostiju i sjajno je pojačanje za imuni sistem. Prepun je i antioksidanasa koji su dobri za zdravlje ćelija.

Preporuka je da se jede sirov ukoliko vam ne smeta gorka aroma, ali ne gubi puno nutritivnih vrednosti ni termičkom obradom. Da biste neutralisali gorčinu, možete ga marinirati i sotirati ili grilovati. Najbolje je iseckati ga na tračice i potom dodati kao sastojak u čorbu, sos za testeninu i dodatak jelu iz voka. Kao deo salate daje svežinu i hrskavost.

Nije važan način na koji ćete ga uključiti u ishranu, već sva korist koju time dobijate, a ujedno i nove mogućnosti za kombinovanje sastojaka.

Pexels

Naučnici, lekari, nutricionisti jednoglasno ponavljaju da su brusnice jedan od najboljih antioksidanasa. Na sreću, ova superhrana nam je dostupna, mada je potrebno pridržavati se jednog pravila. Odnosno, ako kuvate voćne napitke, ili pravite pitu od brusnica, ne bi trebalo dodavati drugo bobičasto voće.

Stručnjaci mogu da posvedoče da su brusnice pravo skladište vitamina, minerala, antioksidanasa i vlakana. Tamnocrvene bobice karakteristične kiselosti bogate su pektinom, antocijaninima, fenolnim kiselinama, leukoantocijanima, katehinima, betainom, makro i mikroelementima, vitaminima grupe B, PP, K1, C, a sadrže i kalijum, fosfor, gvožđe, mangan, bakar, kalcijum, jod i cink. I ovde nije kraj… Brusnica se može zamrznuti tako da ne izgubi na kvalitetu. U redovima koji slede, predstavićemo njene vodeće blagodeti.

1. Jedan od najboljih antioksidanasa

Verovatno niste znali da su brusnice prepoznate kao jedan od najučinkovitijih antioksidansa, jer neutralizuju oksidativne učinke slobodnih radikala uspešnije od ostalih bobičastih plodova, posebno borovnica. Svakodnevnim dodavanjem brusnica u jelovnik izgledaćete i osećati se sjajno, zaboravljajući na svoje godine.

2. Suzbija upale

Fitonutrijenti, bioaktivne komponente koje pozitivno utiču na zdravlje, sadržane u brusnicama, služe kao izvrsna prevencija upala, uspešno se nose s postojećim i hroničnim. U narodnoj medicini brusnica se od davnina koristi za lečenje usne duplje i smatra se jednostavno nezamenljivim alatom u borbi protiv infekcija genitourinarnog sistema.

3. Jača imunitet

Van sezone popularnost brusnica ruši sve rekorde, jer ova bobica obiluje vitaminima C i B, pružajući telu potrebnu potporu tokom zahlađenja i prolećne bljuzgavice. Takođe, dokazano je da brusnice pomažu da brže prebolite prehladu ili grip.

4. Čisti jetru i krvne sudove

Antibakterijska i antivirusna svojstva ove superhrane pomažu detoksikaciji jetre i organizma u celini. Brusnice pozitivno utiču na vaskularni sistem, sprečavaju pojavu holesterolskih zadebljanja, održavaju aktivnost krvotoka i štite od krvnih ugrušaka, što omogućuje snažnije i nesmetanije funkcionisanje svih sistema u telu. No, važno je piti čisti sok od brusnice, bez dodatka drugog bobičastog i suvog voća.

5. Pomaže u regulaciji šećera u krvi

Impresivno nizak sadržaj šećera izdvaja brusnice od ostalih bobica i voća. Studije nutricionista potvrđuju da je sposobna da obuzda skokove šećera u krvi koji često prate visokokalorične obroke. Dodavanje ovog bobičastog voća u masna jela, barem u obliku umaka, korisno je za svakoga ko prati nivo glukoze i insulina.

6. Poboljšava varenje

Vitamini borovnica poboljšavaju apetit i probavu. Pored toga, brusnice imaju puno vlakana – šaka ovog voća sadrži oko pet grama. Vlakna su važna za rad probavnog trakta, pospešuju redovno pražnjenje creva, a korisna su i za kontrolu telesne težine, jer duže održavaju osećaj sitosti, čime se smanjuje mogućnost prejedanja.

7. Niskokalorična je

U brusnicama ima stvarno jako malo kalorija, u šaci svega 50. Poređenja radi, banana srednje veličine ima oko 110 kalorija, a šaka borovnica 80, što potvrđuje da su brusnice siguran način borbe protiv viška kilograma. Osim toga, zahvaljujući svojoj izvrsnoj kiselosti i laganoj slatkoći, brusnice će kulinarskim eksperimentima dodati izuzetnu notu. Slobodno ih dodajte u kaše, jogurt, salate, smutije, umake, jela iz rerne, peciva, jer je ova super-bobica dostojna ne samo deserta.

OVAKVI PODOČNJACI MOGU BITI ZNAK OZBILJNE BOLESTI

Posted by: Aura Redakcija

in BOLESTI, SIGNALI TIJELA

Tamni kolutovi ispod i oko očiju, nadraženi kapci koju su osetljivi na dodir, crveni, otečeni ili im je koža toliko tanka da ni uz najbolju njegu ne izgledaju lijepo – ovo su sve češći problemi koji se jednako javljaju i kod muškaraca i žena. Ali dame to mnogo više zabrinjava iz estetskih razloga.

Podočnjaci, uz to što se smatraju prvim ozbiljnijim znakom starenja, vrlo često su prvi signal koji nam organizam šalje i kojim nas upućuje na to da možda postoji neki zdravstveni problem. Upravo zato na njih treba obratiti pažnju i pratiti da li ima promena u obliku, boji i debljini.

Anemija se prepoznaje po očima

Podočnjake razlikujemo prema pigmentaciji (intenzitetu zatamnjenja kože), jačini tamne boje, otečenosti, a tu su i podočnjaci kojima je uzrok spuštanje obraza zbog gubitka potkožnog masnog tkiva ili kombinacija svih ovih faktora. Ako vam se tamni kolutovi ispod očiju zadržavaju duže vrijeme i pretvaraju se u obješene tamne kesice, krajnje je vrijeme da provjerite krvnu sliku. Naime, anemija je jedan od češćih uzroka tamnih kolutova koji vise ispod očiju, pogotovo ako ih prate glavobolja, umor, loša koncentracija, problemi u učenju kod djece, slabije pamćenje… Anemija svakako ne znači da ste smrtno bolesni, već da uz gvožđe u krvi nedostaje i kiseonik, a gvožđe je njegov glavni “prevoznik” kroz krvne sudove do svih organa.

Provjerite bubrege i jetru

Podočnjaci koji su otečeni najčešći su pokazatelj zaostajanja vode i stvaranja masnog tkiva u području oko očiju, a ako su tamni, riječ je o povećanom prodoru krvi van zidova krvnih sudova u tkivo gdje se razgrađuje. Zbog svega toga koža na tom mjestu postaje hiperpigmentisana, a pošto je riječ o prirodnom udubljenju ispod oka, ono liči na tamni kolut. Takvi podočnjaci upućuju na probleme u radu bubrega i zadržavanje viška vode u organizmu.

Nastaju i kod povišenog holesterola

Ako konzumirate velike količine alkohola, podočnjaci su ispupčeni i otečeni. Iako nemaju mnogo veze s podočnjacima, oko očiju se vrlo često javljaju i žutosmeđe izbočine, nalik malim gnojnim plikovima. Riječ je o ksantelazmama, koje su posljedica povišenog holesterola i hormonalnog poremećaja u organizmu. Mogu upućivati i na ozbiljne poremećaje u radu jetre i štitne žlijezde. I ljudi alergični na polen imaju problema s podočnjacima. Naime, kod njih je čest neurodermatitis, zbog kog učestalo brišu i trljaju oči jer osjećaju svrab, a to doprinosi razvoju pigmentacije i iritiranosti nježne kože kapaka.

Svaku promjenu prijavite doktoru

Svaku promjenu na podočnjacima koja nije normalna i uobičajena treba prijaviti ljekaru. Ono što vi treba da uradite u borbi s podočnjacima jeste da pravilnom ishranom i stilom života dovedete organizam u balans (jedite hranu bez dodatnih soli i koja nije ljuta i začinjena), izbjegavajte alkohol, dovoljno spavajte, izbjegavajte pušenje (čak i pasivno). Podočnjake tretirati blagim i hidratantnim kremama i voditi računa da ih što manje dodirujete prstima i da ne koristite agresivna sredstva za skidanje šminke.

Broj pregleda:
4

2022-02-05
Aura Redakcija

Pexels

Mnogima je upravo testenina, na sve moguće načine, omiljeno jelo. Ipak, trebalo bi biti umeren u njenom konzumiranju i to iz više razloga.

Koliko god da volite testeninu, dođe do trenutka kada je testenine jednostavno previše i telo nam to daje do znanja ne baš lepim pojavama.

1. Može da povećate rizik od dijabetesa

Mnogo je faktora koji utiču na pojavu dijabetesa, među kojima su i geni, ali i životni stil.

Prema pojedinim studijama, ishrana bogata ugljenim hidratima takođe je povezana sa visokim rizikom od dijabetesa.

2. Ne unosite potrebne nutrijente

Ako više puta nedeljno jedete testeninu, to može da znači da vam nedostaje raznolikosti u ishrani, a samim time i da vam nedostaju ključni nutrijenti.

Umesto da stalno jedete isto, napravite neke promene kako bi organizam dobio potrebne vitamine i minerale.

3. Povećan rizik od srčanih bolesti

Ako često jedete testeninu i to onu najobičniju, prerađenu, moguće da je kod vas povećan rizik od srčanih bolesti.

Nedavna studija povezuje prerađene ugljene hidrate sa povećanim rizikom od srčanih bolesti.

4. Visok pritisak

Još jedna studija povezala je konzumiranje prerađene testetnine sa visokim krvnim pritiskom. To dovodi do povećanja rizika od srčanih bolesti.

Najbolje je da testenina bude tek povremeni obrok.

5. Previše kalorija

Ako testeninu jedete u ograničenim porcijama, ona nije povezana sa viškom kilograma.

Ali to je namirnica od koje se često prejedemo, a samim time unesemo i previše kalorija, što rezultira viškom kilograma, piše “Eat this”.

pixabay.com

Čini se da se svakoga dana pojavljuje poneki novi savet za duži život: pijete crno vino, dodajete kurkumu u jutarnju kafu i na desetine drugih stvari.

Sada su istraživači sa Harvarda pronašli najbolji način da dodate još jednu deceniju svom životu – to će vam uspeti ako nikada niste pušili, ako imate odgovarajući indeks telesne mase, vežbate, ne preterujete sa alkoholom i zdravo se hranite.

Rezultati studije objavljene u časopisu “Circulation” pokazali su da su muškarci koji su poštovali svih pet pravila živeli u proseku 12 godina duže od onih koji nisu poštovali nijedno (kod žena koje su poštovale sva pravila, to je značilo dodatnih 14 godina). Ove navike takođe smanjuju rizik od smrti od kardiovaskularnih bolesti i raka.

Studija je koristila podatke iz dve velike studije koje su uključivale više od 123.000 ljudi: anketu o zdravlju medicinskih sestara i naknadnu anketu o zdravlju zdravstvenih radnika.

Naravno, činjenica da su navike kao što su vežbanje, umereno konzumiranje alkohola i prestanak pušenja zdrave nije ništa novo, ali čak su i istraživači bili iznenađeni brojem dodatnih godina koje su ljudi stekli držeći se ovih zdravih navika.

– Najviše me je iznenadilo koliko je efekat bio snažan: koliko su ove jednostavne navike uticale na očekivani životni vijek – rekao je za CNN Meir Stampfer sa Harvardske medicinske škole, jedan od autora studije.

– Bio sam iznenađen što je efekat bio tako izražen.

Više detalja o navikama koje vam skraćuju život i kako da ih promenite pročitajte u nastavku:

1. Prestanite da pušite

Iako pojedinci koji su učestvovali u studiji nikada nisu pušili, prestanak pušenja takođe može da vam produži život. Rezultati studije iz 2002. otkrili su da čak i ljudi koji su prestali da puše sa 65 godina žive duže, a muškarci koji su prestali da puše sa 35 godina verovatno će živeti sedam ili osam godina duže.

2. Održavajte zdravu težinu

Rezultati studije koju su sproveli istraživači sa Harvarda pokazali su da se indeks telesne mase ljudi sa niskim rizikom od rane smrti kretao između 18,5 i 24,9. Prema podacima Nacionalnog instituta za javno zdravlje, ljudi čiji indeks telesne mase prelazi 25 imaju višak kilograma, dok su oni sa indeksom iznad 30 gojazni. Iako proračuni indeksa telesne mase nisu uvek potpuno pouzdani, istraživanja su pokazala da čak i nekoliko kilograma viška može skratiti život.

3. Redovno vežbanje

Ne brinite, to ne znači više vežbi svaki dan; autori studije su otkrili da 30 minuta hodanja dnevno može da vam produži život, ali hodanje treba da bude umereno ili brzo. Uz to, naravno, postoje i drugi razlozi zbog kojih vredi ići u teretanu, jer istraživanja su pokazala da fizička aktivnost poboljšava pamćenje, raspoloženje i učenje.

4. Izbegavajte prekomernu konzumaciju alkohola

Naravno, teško je odoleti trećem pivu, ali pojedinci koji zastanu na dva pića dnevno obično žive najduže. Umereno piće za muškarce u ovom slučaju podrazumeva 5-30 grama alkohola dnevno, što znači oko 350 ml piva.

5. Zamenite brzu hranu za voće i povrće

Tim sa Harvarda je procenio navike u ishrani učesnika koristeći indeks zdrave ishrane, koji naglašava kvalitet hrane. To znači da više koristimo integralne žitarice umesto prerađenih žitarica i voće umesto sokova. Muškarci koji su jeli zdraviju hranu, poput zelenog lisnatog povrća, ovsene kaše, ribe, orašastih plodova i mahunarki, živeli su duže.

pixabay.com

Čovek koji je prvi put u životu u svojoj 50. godini popio antibiotike doživeo je posle toga promene u raspoloženju, halucinacije, govorio je nepovezano i imao simptome psihoze i manije.

Kada je dovezen u hitnu službu psihijatrijske bolnice u Ženevi, čovek je rekao psihijatrima da je noć posle prve doze antibiotika osećao da umire i doživljavao je zvučne halucinacije u kojima mu se obraća Bog, govoreći mu da je izabran za specijalnu misiju, što su psihijatri procenili kao znake psihoze.

Lekari su kod pacijenta dijagnostikovali antibiomaniju, redak sporedni efekat uzimanja antibiotika, navodi se u naučnom časopisu „BMC psihijatrija“.

Prvi slučaj antibiomanije opisan je prvi put u naučnim radovima pre 20 godina, u Žurnalu kliničke psihofarmakologije.

Kako je objasnio Paskal Sijenert, psiholog i psihijatar na Katoličkom univerzitetu u Levenu u Belgiji, vreme uzimanja antibiotika i simptomi koji su se javili kod pacijenta iz Ženeve ukazuju na slučaj antibiomanije. Sijenert, koji je proučavao tu pojavu, kaže da su do sada zabeleženi takvi slučajevi kod pacijenata različitih doba, od kojih je najmlađi imao samo tri godine.

Sijenert i njegove kolege utvrdile su da klaritromicin, jedan od antibiotika koji su prepisani pacijentu iz Ženeve kako bi mu lečili bakterijsku upalu pluća, najčešće izaziva slučajeve antibiomanije. Takođe, među glavnim krivicima su i sintetički fluorohinolonski antibiotici ciprofloksacin i ofloksacin.

Međutim, on dodaje da su to antibiotici koji se najčešće prepisuju pacijentima, pa su verovatno zato i najčešći uzrok. Sijenert misli i da je broj slučajeva antibiomanije koji se registruju veoma potcenjen.

– U najvećem broju slučajeva, antibiomanija leči se antipsihoticima, ali to ne znači da ne bi prošla i bez njih – navodi belgijski stručnjak.

Pacijent iz Ženeve nije tretiran antipsihoticima, ali su mu lekari prepisali lorazepam. Njemu su se problemi javili pošto je koristio amoksicilin-klavulansku kiselinu. Kada je prestao da je pije, nestali su i simptomi antibiomanije. Međutim, kada je počeo da uzima drugi antibiotik, klaritromicin, simptomi su se ponovo vratili, pa su mu lekari ukinuli antibiotike. Nedelju dana posle toga, više nije imao manične epizode, piše „Lajvsajens“.

Tačan mehanizam na koji antibiotici utiču na centralni nervni sistem još nije poznat.
Naučnici su izneli nekoliko hipoteza. Jedna od njih je da neke vrste antibiotika mogu da budu inhibitori gama-aminobuterne kiseline (GABA), koja je odgovorna za umirivanje pobuđenih neurona.

– To bi moglo da objasni zašto u nekim okolnosti dolazi do manije – kaže Sijenart.

Druge hipoteze navode da antibiotici narušavaju stomačni mikrobiom i da zato dolazi do poremećaja funkcija u mitohondrijama ćelija.

Tanjug

Naučnici sa Medicinskog fakulteta u Beogradu sproveli su veliko istraživanje kako bi otkrili na koji način kovid utiče na bolest i ko ima veće šanse da oboli, a rezultati su pokazali da od genetike pojedinca i otpornosti organizma zavisi kako će čovek odgovoriti na bolest.

Pacijenti sa kovidom koji su nosioci genotipa sa nižom aktivnošću antioksidantnih enzima i posledično manjim antioksidantnim kapacitetom imaju veću podložnost za nastanak kovida, kao i viši nivo pokazatelja zapaljenja i koagulacije, pokazalo je ovo istraživanje koje je sproveo naučni tim Medicinskog fakulteta u okviru Specijalnog programa istraživanja kovida.

U tekstu se navodi da je sve zapisano u genima, a od genetike pojedinca i otpornosti organizma zavisi kakav će biti odgovor na bolest, što se odnosi i na koronu, saopštio je Fond za nauku.

Rezultate istraživanja povezanosti DNK i korone prepoznala je i Svetska zdravstvena organizacija, a srpski naučni tim je u okviru projekta AntioxI-dentification, pod vođstvom prof. dr Tatjane Simić otkrio povezanost gena sa podložnoscću za nastanak kovida, kao i pojavu težih oblika bolesti kod pacijenata.

– Kod pacijenata koronavirus izaziva oksidativni stres praćen povećanom produkcijom slobodnih radikala koji dovode do oštećenja lipida, proteina i molekula DNK. Međutim, naše ćelije poseduju odbrambene mehanizme u obliku antioksidantnih enzima koji neutrališu slobodne radikale. Geni koji kodiraju ove enzime imaju različite oblike, a različitost gena dovodi do različitog odgovora na oksidativni stres. Naše istraživanje je pokazalo da pacijenti sa nižom aktivnošću antioksidantnih enzima i posledično manjim antioksidantnim kapacitetom, imaju veću podložnost za nastanak kovida, kao i viši nivo pokazatelja zapaljenja i koagulacije – rekla je Simić.

Kako je profesorka objasnila, projekat su pravili tri, četiri meseca od početka epidemije.

– Najpre nas je zanimalo da li postoje geni koje predisponiraju nastanak težih oblika kovida, odnosno, da li geni utiču na pojavu težih oblika kovida. To su vrlo specifični geni koji kodiraju enzime koji štite od oksidativnog stresa, odnosno, slobodnih radikala – dodala je ona.

Simić, takođe, ističe da se pokazalo da su teži oblici kovida udruženi sa češćim oblicima enzima, da su određene genske varijante povezane sa težim oblicima infekcije.

Srpski naučnici su, zahvaljujući sredstvima iz Fonda za nauku, izolovali DNK iz krvi više od 500 ispitanika i formirali biobanku DNK koja je poslužila kao materijal za genotipizaciju pacijenata i kontrolne grupe, a izvedeno je oko 9.000 genetskih analiza.