Foto: Privatna arhiva

Počinjeno neverstvo u partnerskim vezama može imati značajne posledice po parove, a psihološki efekti neverstva mogu biti prisutni kod osoba koje su počinile prevaru, ali i kod osoba koje su prevarene.

Od negativnih osećanja najčešće su prisutni osećanje ljutnje, stid, nelagodnost, krivica, tuga, ali se posledice neverstva mogu odraziti i na fizičko zdravlje – prisutan hronični stres, uznemirenost i iscrpljenost, koji mogu dovesti i do ozbiljnih zdravstvenih problema.

Da bismo bolje upoznali fenomen neverstva, pored negativnih, važno je istaći i njegove pozitivne efekte, iako to, donekle, paradoksalno zvuči.

Da bi nauka razumela zašto se, ne tako mali broj ljudi, odlučuje da potraži alternativne partnere, prvenstveno mora da otkrije koje su to potrebe nezadovoljene u primarnoj vezi.

Partner koji je prevaren, po pravilu se percipira kao žrtva, a neverni partner se etiketira brojnim pogrdnim imenima.

Međutim, ako bi prevareni partner za trenutak promenio perspektivu posmatranja i nevernu osobu posmatrao kao „žrtvu“, došao bi do boljeg razumevanja ovog složenog fenomena.

U tim slučajevima prevareni partner obično spoznaje na koji način je zapostavio partnerove potrebe, bilo da su one emocionalne, komunikacione ili seksualne prirode.

Upravo tada, dolaze do izražaja pozitivni efekti neverstva, gde se odjednom problem percipira kao šansa za novi početak i razvoj veze, te partneri postaju intimniji i osetljiviji za potrebe druge strane.

Međutim, dosadašnja istraživanja pokazuju da postoje ljubavne veze u kojima su oba partnera zadovoljna svojom intimnom vezom i partnerom, ali ipak stupaju u alternativne veze sa drugima, bilo da su te veze zasnovane na seksualnim ili emotivnim relacijama.

Tada se govori o intrapersonalim faktorima koji utiču na neverstvo, što znači da se razlozi nalaze u samoj osobi, nezavisno od partnera i kvaliteta intimne veze. Kao jedan od mogućih razloga navodi se motivacija za samoproširenjem, koja predstavlja još jedan pozitivan efekat neverstva.

Motivacija za samoproširenjem je jedan od osnovnih ljudskih motiva i opisuje se kao način za izražavanje sopstvene efikasnosti. Naučnici ga opisuju i kao: istraživanje, radoznalost, samopoboljšanje, efikasnost, kompetentnost.

Postoje individualne specifičnosti i preferencije za načine samoproširenja, pa tako, pored romantične ljubavi, to mogu biti i učenje, karijera, porodica, prijateljstvo, putovanja, umetničko izražavanje, religija.

Iz ugla modela samoproširenja, romantična ljubav nije ništa drugo do opažena prilika za brzo širenje selfa. Naglo i brzo širenje selfa se obično događa prilikom formiranja nove ljubavne veze, a rezultira visokim nivoom pobuđenih pozitivnih osećanja.

Suprotno tome, model podrazumeva i naglo povlačenje selfa, kada su pobuđena negativna osećanja. Kada osobe nisu u mogućnosti da zadovolje svoju potrebu za samoproširenjem kroz odnos sa svojim primarnim partnerom ili je potreba za samoproširenjem veoma visoka, one mogu potražiti samoproširenje u alternativnim vezama.

Ljudi su spremni da stupe u alternativne veze kako bi poboljšali sebe i kako bi povećali svoju samoefikasnost.

Proces samoproširenja počinje kada novi partneri počinju da se intenzivno otkrivaju, satima razmenjuju poruke i razgovaraju telefonom i dugo vremena provode zajedno i opsesivno razmišljajući jedni o drugima.

Kao rezultat nastaje brzo samoproširenje, koje je povezano sa osećanjima zadovoljstva i uzbuđenja. Ako se partnerstvo nastavi, zajedničko učešće u novim i izazovnim aktivnostima poboljšavaju kvalitet i zadovoljstvo odnosa, kao i suzbijanje dosade.

Međutim, ako se proces samoproširenja zaustavi ili opadne i partneri se naviknu jedan na drugog, mogu postati manje zadovoljni i samoproširenje potražiti u alternativnim partnerima.

Neverstvo je kao i ljubav, pseudopojam, što znači da mu svako pripisuje određeno značenje i svako ga definiše po sopstvenom nahođenju. Za nekog neverstvo predstavlja flert, pogled, dopisivanje, dok ima i ekstremnijih primera gde se pomisao, san ili gledanje pornografije tretira kao neverstvo.

S druge strane, ima osoba koje seksualni odnos sa trećom osobom ne tretiraju kao neverstvo, već kao priliku da eksperimentišu i poboljšaju svoje seksualne veštine. Nije svako neverstvo isto i ne bi ga trebalo tretirati na isti način.

Postavlja se pitanje, ako se ovaj fenomen sagleda u kontekstu modela samoproširenja, treba li ga uopšte tretirati i percipirati kao problem?

Autorka je psiholog

Čitaoci Danas-a imaju mogućnost da besplatno dobiju svoj lični psihološki ljubavni profil na blogu psihologa Tamare Đorđević, http://mojpsiholoskiprofil.blogspot.com

Original Article

Foto: Promo

Da li ste znali da majčino mleko sadrži apsolutno sve što je bebi potrebno u prvih šest meseci života?

Pored hranljivih materija, vode i antitela, majčino mleko takođe poboljšava imunitet bebe, smanjuje šansu za nastanak alergija, astme, raznih vrsta infekcija u kasnijem životu, kao i šećerne bolesti! U cilju podizanja svesti o značaju i prednostima dojenja, svake godine, u periodu od 1. do 7. avgusta, širom sveta se obeležava Svetska nedelja dojenja.

U nastavku vam donosimo šest najvažnijih saveta o dojenju mr Milice Janjićijević, specijaliste ginekologije i akušerstva, subspecijaliste fertiliteta i steriliteta u Specijalnoj bolnici za ginekologiju Jevremova sa porodilištem, koja je deo MediGroup sistema.

1. Iskoristite vreme dok ste u porodilištu kako biste se što bolje upoznali sa dojenjem

Vreme za prvi podoj je odmah posle porođaja ukoliko je beba došla na svet prirodnim putem, odnosno sutradan, ukoliko je reč o porođaju pomoću carskog reza. Pripreme za podoj se obavljaju uz pomoć babice i neonatologa. Posle porođaja, u tri do pet dana pojavljuje se žućkasta, prozirna tečnost, koja prelazi u mleko i zove se kolostrum. Veoma je važno da iskoristite vreme dok ste u porodilištu, da se što bolje upoznate sa dojenjem. Tu su iskusne sestre koje će vam pomoći sa tehnikom dojenja. Nije komplikovano. Dojenje je upornost! U početku će biti manje mleka, ali, vremenom će se laktacija uspostavljati, a sve to u skladu sa potrebama bebe.

U početku bradavice bole na svaki dodir, ali, i to prođe, a onda shvatite da dojenje nije komplikovano. Veličina dojke vrlo često nije proporcionalna količini mleka, zato budite uporni u ovome. Kada beba isprazni jednu, pređite na drugu dojku.

1. Optimalno vreme dojenja je godinu dana, ali možete da dojite bebu i duže – većina pedijatara će podržati tu odluku

Dojenje je tema o kojoj razmišljamo, skoro od početka trudnoće. Jedva čekamo da na svet dođe to malo, krhko biće koga ćemo voleti najviše na svetu. Kada se završi period trudnoće, protkan donekle strahovima da li je sve u redu sa plodom, porođaj za koji znamo da i ako je “sve to priroda uredila” ipak donosi mali strah i zebnju i jedva čekamo da se sve završi. Konačno smo posle svega, kod kuće sa tim divnim, nejakim bićem, koga volimo najviše na svetu. Svu tu ljubav koju prenosimo na bebu činimo, između ostalog, i dojenjem. Majčino mleko je hrana, ali, dojenje, je i kontakt, najfinija spona majke i deteta. Preporuke se menjaju, treba ih slediti, ali, važno je slediti i svoj instinkt. Optimalno vreme dojenja je godinu dana, no, duže dojenje neće biti naodmet i većina pedijatara će ga podržati.

1. Vodite računa o vašim dojkama – pravilna nega je izuzetno važna

Održavanje higijene dojki je veoma važno. Na prvom mestu, podrazumeva redovno truširanje. Grudi se moraju negovati, prazniti ukoliko ih beba, koja se, u početku, takođe uhodava, ne isprazni sama. Važno je sprečiti razvijanje upale, tzv. mastitisa, koji je vrlo neprijatan, praćen bolom u grudima i povišenom telesnom temperaturom. Ukoliko se pojavi upala, terapija podrazumeva upotrebu antibiotika i redovno pražnjenje dojki.

1. Ne gledajte na vreme kada ćete hraniti bebu – pratite njene potrebe i signale kada je gladna

Hranite bebu kada god je gladna, kada zaplače, 8-12 puta tokom 24 časa. Ne gledajte na vreme, neke bebe su „halapljive“, dok su druge spore. Uživajte u trenucima dok ste bliski. Zauzmite udoban položaj dok dojite.

1. Vodite računa o vašoj ishrani dok dojite – unos tečnosti je izuzetno važan

Vaša ishrana treba da je raznovrsna, bogata belančevinama, voćem i povrćem. Ono što je veoma važno je uzimanje dovoljne količine tečnosti. Beba sa ovakvom ishranom mora da napreduje i to je znak da je dojenje dovoljno. Morate da osetite da je beba zadovoljna, tada je sita i ova ishrana je sasvim dovoljna. Ukoliko stalno plače i vidite da ne napreduje kako se očekuje, mora se uvesti dohrana. No, i to ne znači da treba prekinuti dojenje. Naprotiv, budite i dalje uporni. Sastav majčinog mleka je ipak nezamenljiv.

1. Sačekajte mesec dana od porođaja, pre nego što krenete da se bavite nekom fizičkom aktivnošću

Ukoliko planirate da se bavite nekom fizičkom aktivnošću i sportom, sačekajte prvu kontrolu, mesec dana od porođaja, a onda, ukoliko je sve u redu, možete krenuti sa treninzima.

Nemojte zaboraviti značaj dojenja, potrudite se da svom detu obezbedite ono najbolje!

Original Article

Foto: Kristijan Eker

Posle strme krivine, toliko strme da izgleda pomalo čudna u ravnici, stiže se do sela Rotfronta, gde živi oko 600 ljudi i tri naroda: Kirgizi, Rusi i Nemci.

Rotfront je skupina kuća sa plavo-zelenim zidovima od drveta i krovovima od azbesta. Rotfront je selo sačinjeno od dve ulice koje trče paralelne sa planinama koje stoje nepomične na samo nekoliko kilometara od sela.

Nekoliko njiva deli selo od planina, koje počinju iznenada: prvi je uspon blag, a onda odjednom – zemlja se diže ka nebu, kao iznenadni plamen koji se oslobađa u ognjištu.

Planine rastu i rastu, a na njihovom vrhu stoji višegodišnji sneg, koji se nikada ne topi. Pod lepotom prirode krije se i velika opasnost: visina planina, koja dostiže i 7000 metara, svedoči i o tektonskim pokretima koji muče kirgisku zemlju i koji se često pretvore u izuzetno silne zemljotrese.

Na nekoliko sekundi se zemlja zatrese i ništa ne ostane od onoga što je čovek izgradio.

​Rotfront je jedno od poslednjih sela u Kirgistanu gde žive Nemci. Nisu u pitanju Folksdojčeri, koji su naselili Vojvodinu pre 300 godina, nego menoniti iz Frizije.

​Tokom XVI veka u severnoj Evropi poraslo je nezadovoljstvo naroda prema Katoličkoj crkvi i zbog toga su stvorili nekoliko novih religijskih pokreta.

Najpoznatiji (i najuspešniji) su sigurno bili oni koje su osnovali Luter, Kalvin i Cvingli. U Friziji, regiji koja se nalazi u Nizozemskoj, Meno Simons osnovao je, u okviru već postojećeg anabaptističkog pokreta, svoju discipinu koja nije samo negirala validnost krštenja, nego je – između ostalog – i zabranila bilo kakvu upotrebu oružja.

I dan danas, menoniti odbacuju svaku vrstu oružja, ali i televiziju, filmove, plesanje i alkohol.

Menoovi sledbenici došli su sa teritorije sadašnje Nemačke, ali i iz Švajcarske i naravno iz Holandije. Bili su prvenstveno paori, koji su želeli da žive na miru i u skladu sa zakonima prirode.

Na početku, našli su utočiste u frizijskom gradu Groningenu, ali su uskoro bili prinuđeni da ga napuste zato što tamošnje vlasti – i religijske i svetovne – nisu imale velike simpatije prema njima. Pobegli su prvo u Zapadnu Prusiju, koja nije bila sklona da ugosti ljude koji nisu nameravali da ratuju, a onda na ušće reke Visle, blizu grada Gdanjska, koji je tada pripadao Poljskoj.

Problemi su počeli 1772. god., kada je Poljska nestala sa mape Evrope i njena teritorijapostala plen drugih držаva, prvenstveno Prusije i Rusije. Gdanjsk je bio pod kontrolom Prusije, a menoniti su odlučili da još jedanput napuste svoje domove.

Pozvala ih je Katarina Velika iz Rusije, kojoj su bili potrebni pobožni i radni ljudi da naseli teritorije koje je Rusija osvojila tokom ratova protiv Osmanskog carstva. U pitanju je bila plodna ravnica na jugu Ukrajine. Bila je 1789. godina kad se prva grupa menonita preselila u Rusko carstvo.

Original Article

Foto: Beta/Dragan Gojić

Ultravioletno (UV) zračenje sastavni je deo sunčeve svetlosti koji dopire do površine Zemlje. Iako veći deo UV zračenja biva apsorbovan tokom prolaska kroz ozonski omotač Zemljine kugle, deo zračenja (UVA) koji prođe do površine može imati uticaja na zdravlje ljudi.

U zavisnosti od talasne dužine, postoje tri vrste zraka – UVA, UVB i UVC. Zraci se razlikuju u svojoj biološkoj aktivnosti i obimu u kome mogu da prodru u kožu. Krećući se od UVA do UVC zraka, njihova dužina se smanjuje, ali raste intenzitet zračenja, tako da najkraće, UVC zračenje, ujedno ima i najjači intenzitet.

Međutim, UV zračenje kraće talasne dužine je manje sposobno da prodre u kožu. Na sreću, samo UVA i UVB zraci mogu do prodru kroz atmosferski omotač, a njihov negativni efekat može biti sprečen ili znatno umanjen odgovarajućim merama zaštite.

Na nivo zračenja mogu uticati:

• Doba godine – na srednjim geografskim šitinama, na kojima je i naša zemlja, najjače sunčevo zračenje je u toku letnjih meseci.
• Doba dana – Jačina Uv zraka zavisi od položaja sunca, a najveća je tokom četvoročasovnog perioda oko solarnog podneva (trenutak kad je sunce na najvišoj tački na nebu). U ovom dobu dana, sunčevi zraci prelaze najkraći put do Zemlje. Nasuprot tome, sunčevi zraci u ranim u jutarnjem ili kasnim popodnevnim satima, prolaze pod većim uglom kroz atmosferu, i shodno tome se mnogo više UV zračenja upija u atmosferi.
• Stepen oblačnosti – Najintenzivnije je sunčevo zračenje kada oblačnosti nema ili je veoma mala, ali treba imati u vidu da određena količina UV zraka (UVA) prolazi kroz oblake.
• Geografska širina (položaj mesta) – što se nalazimo bliže Ekvatoru, UV zraci su jači, prolaze kraći put kroz atmosferu, i stoga ona apsorbuje manje štetnog UV zračenja.
• Nadmorska visina – sa povećanjem nadmorske visine, manje atmosfere je dostupno da apsorbuje UV zračenje. Jačina UV zračenja se povećava na svakih 1.000 m nadmorske visine za oko 10 odsto.
• Vrsta podloge na kojoj se nalazimo – mnoge površine reflektuju UV zračenje i doprinose povećanju jačine UV zraka. Trava, zemlja i voda reflektuju manje od 10 odsto UV zračenja, dok pesak reflektuje 15 odsto, a morska pena oko 25 odsto. Sneg je posebno dobar reflektor i gotovo udvostručuje izloženost osobe UV zračenju, dok led može reflektovati i do 80 odsto sunčevih zraka.

Kako se zaštititi od štetnih efekata UV zračenja:

• Izbegavajte direktno izlaganje suncu u periodu od 10.00-16.00 časova.
• Koristite preparate sa zaštitinim faktorom u svim vremenskim uslovima, u svakoj sezoni. Preporuka je da se koristi faktor zaštite od sunca SPF-30 i više koji štiti i od UVA i od UVB zračenja. Faktor se nanosi najmanje 15 minuta pre izlaska napolje, a treba ga ponovo nanositi svaka dva sata, češće pri obilnijem znojenju, i nakon svakog boravka u vodi.
• Nosite kape i šešire sa širokim obodima i odeću svetlih boja, od prirodnih materijala, po mogućstvu sa dugim rukavima ili specijalnu odeću sa zaštitinim faktorom (odeća sa „UPF-ultraviolet protection factor“ oznakom).
• Nosite naočare sa za sunce sa 100% UVA/UVB zaštitom.
• Izaberite kozmetiku i kontaktna sočiva koja nude UV zaštitu ali imajte u vidu da je i dalje nepohodno koristiti i sredstvo za nsunčanje i nositi sunčane naočare.
• Proveravajte kožu redovno, kako biste na vreme primetili bilo kakve sumnjive promene i blagovremeno se obratili lekaru.
• Izbegavajte korišćelje solarijuma.
• Ako ste roditelj, zaštitite na pravilan način vaše dete od sunca i te postupke sprovodite zajedno.

Zaštitite se i u zatvorenom prostoru!

Imajte na umu da postoji i mogućnost štetnih efekata UV zračenja i u zatvorenom prostoru.

S obzirom da UVA zraci prodiru kroz staklo, ukoliko ste izloženi delovanju sunčevih zraka na ovaj način, razmislite o dodavanju ravnog, obojenog UV-zaštitnog filma na bočne i zadnje prozore automobila, ukoliko je to u propisima u vašoj zemlji, ili na prozore prostorija u kojima živite ili radite. Ovaj zaštitni film blokira i do 99,9 odsto UV zračenja a propušta i do 80 odsto vidljive svetlosti.

Tekst preuzet sa portala Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.

Original Article

Foto: Kristijan Eker

Stepа se prostire pod visokim planinama Tjen Šana, koje se odjednom pojave, odmah posle glavnog grada Uzbekistana Taškenta, prekidajući monotoniju jedne od najvećih ravnica na svetu: ova ravnica počinje u Srednjoj Evropi – tačno između Srbije i Mađarske, nastavlja se zatim kroz Ukrajinu a onda odatle sve do Vladivostoka.

Na ovoj ogromnoj ravnici, naizmenično se smenjuju polja žita i stepa, a severno od grada Jekaterinburga tajga prekida monotoniju svojim visokim, mršvim borovima i brezama.

Grad Taškent, u Uzbekistanu, leži na vratima Tjen Šana, koji pokriva najveći deo teritorije Kirgistana i proteže se do ujgurske Kine, pa skoro i do Mongolije. Na severu, na granici između Kazahstana i Kirgistana, prostire se zeleni pojas zemlje, u samom podnožju planina, dužine više od 400 kilometara i širine 30.

Pojas ide od grada Taraza do Almatija, u Kazahstanu, ali se uglavnom nalazi u Kirgistanu.

Granica između ove dve postsovjetske države je uočljiva iz aviona – ne samo zato što ih deli ogromna gvozdena zavesa, nego i zbog zelenila koje nestaje čim se uđe u Kazahstan; odjednom, tačno tamo gde je granica, polja i njive se pretvore u smeđu prašinu pustinje.

Zeleni pojas postoji zahvaljujući vodi koja stiže sa planina, pre svega reci Čuj, ali i kanalu „Veliki Čuj”, koji ima tri glavna kraka i koji obezbeđuje vodom celu kirgisku severnu ravnicu.

Zapadni deo kanala su uglavnom izgradili zarobljeni nemački vojnici posle kraja Drugog svetskog rata, koristeći samo lopate i pijuke. Radnici iz celog Sovjetskog Saveza dovršili su izgradnju kanala tek tokom sedamdesetih godina.

Blizu reke Čuj, sa kazahstanske strane, preovlađuju močvare, a onda odjednom preuzima pustinja; sa kirgiske strane, stepa se i dalje uvlači među obrađena polja, ali već nekoliko kilometara dalje progutaju je njive.

Posle pada Sovjetskog Saveza, nadležne ustanove, zbog nemara i ravnodušnosti, dopustile su da se deo kanala i njihovi krakovi zapuše, i zato neka polja pate od hroničnog nedostatka vode. Moguće je videti stabljike kukuruza koje su već visoke i raskošne a neke druge koje su sasušene ili nedovoljno porasle.

Magistrala koja povezuje Biškek i veliko jezero Isik Kul – i koja prati dužinu zelenog pojasa – prostrana je, ali na njoj se pojavljuju rupe koje automobilisti moraju da izbegavaju da ne bi ošteteli svoja vozila. Nedostaje središnja linija i prašina se skuplja na ivicama tamo gde nema više asfalta.

Leti, samo nekoliko hrabrih vlati trave usuđuje se da raste na ivici puta; prašina ih ubrzo pokrije, zelenilo postane smeđe a suša odradi ostalo. Trava polako vene, a vetar koji automobili u prolazu pokreću ne može da osveži travu, samo je povija.

Između gradova Biškeka i Tokmoka, tačno na pola puta, postoji skretanje koje vodi u pravcu planina. Put je uzak, prolazi kroz polja žitarica i kukuruza, Tamo gde voda stiže iz kanala kukuruz je već visok, tamo gde ne stiže biljke su veoma male i neće stići do sazrevanja, na štetu paora koji obrađuje tu zemlju.

Kanal se negde zapušio i nikoga nije bilo briga da se potrudi da ga oslobodi.

Original Article

Foto: Vege zajednica

Ove godine suočavamo se sa veoma visokim temperaturama i nakon malog predaha koji su donele kiše, čini se da nas očekuje vreo avgust.

Ukoliko je vama unutra toplo i posežete za paljenjem klime, ispijanjem osvežavajućih napitaka ili tuširanjem kako biste se rashladili, zamislite kako je životinjama koje žive na ulici, koje imaju samo malo hlada, uglavnom nikakve tečnosti, a ujedno se nalaze vrlo blizu betona koji u letnjem periodu zna da bude usijan od vreline.

Zato želimo da vas pozovemo da ovog leta učinite nešto humano za životinje koje žive na ulici. S obzirom na to da je njihova potraga za pijaćom vodom učestala tokom letnjih meseci, imamo za vas nekoliko korisnih saveta kako da pomognete psima, mačkama, pticama i ostalim životinjama koje žive u vašem kraju da preguraju ovaj period.

• Iskoristite plastične posude/kofice. Dosta hrane se prodaje i dostavlja u plastičnim posudama – oprane posude možete ostaviti na sigurnim mestima u svojoj ulici/bloku/naselju i s vremena na vreme ih dopunjavati vodom.
• Iskoristite plastične flaše. Dovoljno je da izrežete makazama plastičnu flašu i dobićete savršenu posudicu za vodu!
• Iskoristite staro/okrnjeno posuđe. Ako imate olupanu šerpicu, šolju bez drške ili okrnjenu činiju koju ste planirali da bacite, razmislite pre nego što to učinite! Takva posuda mogla bi trajno da posluži drugarima iz vašeg kraja kao posuda za vodu.
• Redovno dopunjavajte ostavljene činijice. S vremena na vreme, kada krenete u šetnju ili da izbacite smeće ponesite flašu sa vodom i dopunite obližnje činije. Za vas će to biti 2 minuta, a za žednu životinju na ulici može značiti spas od dehidratacije!

Pored uličnih životinja ugrožene su i farmske životinje, naročito tokom transporta. Životinje u transportu provedu i do 24 sata, nagurane jedna pored druge u male metalne prikolice-kaveze koji se na suncu usijaju, bez ikakve dostupne vode ili hladovine. Kada se napravi gužva na granici, ovaj period zna i da se produži. One pate od teške dehidratacije i nije redak slučaj da od žeđi umre neki broj životinja koje se voze na drugu farmu ili u klanicu. Uslovi života za farmske životinje u industriji su često krajnje surovi, nešto što većina nas ne može ni da pojmi: ceo život na malom prostoru, bez mogućnosti kretanja, u bolovima, deformisanog tela, uz neprestano tretiranje antibioticima. Uz ovo, stres koji životinje doživljavaju tokom transporta, u poslednjim časovima njihovog života predstavlja surov kraj za mnoge živote prepune mučenja.

Uličnim životinjama možemo da pomognemo direktno, ali farmskim životinjama možete pomoći prestankom konzumiranja hrane životinjskog porekla i samim tim prestankom finansiranja strašnih praksi u prehrambenoj industriji.

Za vas smo pripremili recept za genijalnu letnju pastu, koja je ukusna i laka za pripremu i, naravno, potpuno veganska!

One-pot lemon pasta

Porcija za dvoje:

• 300 gr paste po izboru
• 1 crni luk
• 3 čena belog luka
• 240 ml vruće vode
• 1 biljna pavlaka za kuvanje
• 1 limun
• 1 kašika nutritivnog kvasca (opciono)
• 1–2 kašike maslinovog ulja
• So, tucana ljuta paprika, biber
• Peršun

Iseckati na sitno crni luk, staviti da se dinsta u dubljem tiganju pet do sedam minuta, a zatim dodati sitno iseckani beli luk. Nakon jednog minuta dodati pastu, sok isceđenog limuna, vruću vodu, pavlaku za kuvanje i začine. Ostaviti da se krčka petnaest minuta. Kad je gotovo, servirati u tanjir i dodati seckani peršun. Prijatno!

Vege zajednica je udruženje mladih ljudi koji aktivno i vredno rade kako bi ovaj svet postao bolje mesto za sve životinje.Trudimo se da nam akcije budu što raznovrsnije, sprovodimo ulične akcije i radne akcije u azilima po Srbiji, aktivni smo na društvenim mrežama, svakog meseca radimo na novom broju Vege biltena (koji je sjajan newsletter/časopis, takođe, potpuno besplatan, pa ne propustite da se prijavite slanjem svoje email adrese na office@vegezajednica.org), prevodimo zanimljive članke i knjige, vodimo kampanju Slomimo kaveze, u okviru koje se borimo za koke nosilje u industriji jaja – svašta nešto, a sve radi konačnog oslobođenja životinja.Borimo se za svet u kojem će se životinje posmatrati kao svesna i osećajna bića kakva i jesu, gde će se poštovati i vrednovati kao ravnopravni stanovnici ove planete. Ukratko, spasavamo svet dok se dobro zabavljamo.

Original Article