Da li vam je poznata rečenica: „Danas ću otići s posla na vreme!“ ili „Danas ću raditi tačno do 16:00 i ni sekund više!“. Mnogi ostaju na poslu prekovremeno, jer – često postoji još nešto što treba da se uradi. Pod pritiscima šefova, očekivanja radne okoline te samih sebe, ostajemo na poslu duže nego što smo planirali. A kad su napolju prekrasni letnji dani, ponekad nam sine: „Radije bih šetala po ovom divnom vremenu nego čamila u kancelariji!“. Ovi saveti pomoći će vam u realizaciji te ideje.
Career Builder anketirao je više od 5000 menadžera, profesionalaca iz ljudskih resursa i zaposlenih na puno radno vreme iz različitih industrija i saznao: najgori ometači u poslu su mobilni telefoni, a slede ih kancelarijski tračevi, internet, pauze za užinu i cigarete, bučne kolege, sastanci, e-mailovi, te poslovni saradnici. A evo šta savetuju stručnjaci – kako sprečiti to sprečiti i pokušati otići s posla ranije.
1. Utišajte mobilni telefon
Mobilni, posebno današnji pametni telefoni koji svaki čas javljaju dolazak poruke, e-maila ili predloga ažuriranja programa, najgori su ometači, no ignorisanje poruka i poziva je lakše zamisliti nego i učiniti. Stručnjaci zato savetuju da mobilni jednostavno stavite u fioku ili negde izvan vašeg pogleda.
Tako ćete morati da uložite veći trud da čekirate šta vam novo javlja telefon, pa su veći i izgledi da ćete ga ređe proveravati. Naime, da biste se koncentrisali na posao, privatne poruke koje stižu mogu pričekati, npr. pauzu za jelo ili kad dovršite nešto što ste započeli. Zvuk utišajte, a osobama kojima želite da se javite baš u svakom trenutku, kao što su npr. vaš šef ili važan poslovni klijent, podesite posebne ringtonove i javljajte se na telefon samo kad njih čujete.
2. Odvojte vreme da razbistrite um
Možda se na poslu bojite da nešto ne propustite, ne možete da prestanete da razmišljate o svim sitnicama koje još treba uraditi, glava vam je puna, u velikoj ste gužvi pa mislite kako je najbolje da preskočite i pauzu? Pogrešno!
Kratak predah od posla, jednostavna šetnjica ili opuštanje s koleginicom na klupi u parku i razgovor o bilo čemu što nije posao, pomoći će vam da odmorite mozak i vratite se na posao s novom dozom energije.
Zapravo, neki stručnjaci za karijeru čak predlažu kratke pauze nakon svakih 90 minuta intenzivnog posla, smatrajući da se tako postiže najveća radna produktivnost. Dozvolite li svom mozgu da se opusti, bolje ćete se fokusirati nakon toga i izbeći greške u koracima.
3. Upozorite kolege da vas ne ometaju
Vaše kolege na poslu su super, ali ponekad vam remete koncentraciju? Jednostavno ih zamolite da vam je potrebna koncentracija i da vas u tom razdoblju ništa ne ispituju, osim ako nije nešto jako hitno. Možete im reći i kako ćete, kad vam treba mir i koncentracija, npr. zalepite na monitor kompjutera crveni papirić.
4. Odmorite se od e-mailova
Koncentrišete se na neku važnu prepisku, kad vam u dnu ekrana iskače obaveštenje o novom e-mailu. U sekundi ostavljate prepisku i proveravate e-mail. I tako mnogo puta dnevno. Naravno, kako ne biste zaboravili, obično odmah morate i poslati kratki odgovor na taj e-mail. Sve se to čini bezazleno, ne ometa vam koncentraciju i neprestano prešaltavanje iz jednog u drugo pa treće vas čini manje produktivnim i otežava vam posao.
Odredite sebi razdoblja u kojima nećete proveravati e-mailove, kad radite nešto što zahteva vašu punu pažnju. Isključite indikator ili jednostavno sve zatvorite na neko vreme. Kasnije opet otvorite, odredite sebi da ćete tada proveriti sve e-mailove i odgovoriti im, odjednom.
5. Skratite sastanke
Dugi sastanci mogu oduzimati vreme za obavljanje poslova. Ukažite organizatoru sastanka da biste voleli biti na samo onom delu sastanka koji se tiče vašeg posla jer ste u gužvi i imate dosta toga da završite.
6. Ostavite neke poslove
Ponekad jednostavno morate da ostavite posao. To znači, povremeno se morate pomiriti s činjenicom da ne možete dovršiti sve što ste zamislili. Morate sami sebi dati dopuštenje da određeni posao nastavite sledeći dan, inače će vas on preplaviti, ostajaćete stalno prekovremeno i zbog stresa praviti greške, ili se čak razboleti. Uverite samu sebe, a i vašeg šefa ako treba, da ste danas dali sve od sebe, a dalje nastavljate sutra.
7. Odredite sebi kraj radnog vremena
Recite sebi jasno i čvrsto: radiću do npr. 16:30 i zatim odlazim s posla. Osim što će vam to pomoći u nameri da odete s posla ranije (u normalno vreme), daće vam bolju motivaciju, fokusiranost i produktivnost tokom dana.
Postavite sebi alarm na sat vremena pre tog roka, koji će vas podsetiti da vam još preostaje sat vremena. Kad zazvoni alarm, završavajte posao, proverite s kolegama ili saradnicima ili šefom situaciju, šta vam je još preostalo i odredite sebi zadatke za kasnije – npr. kroz sledećih pola sata dovršiću to i to jer je to prioritet, a ujutro ću uraditi to i to.
Ukažite nadređenom da ćete uradite najbolje što možete u razumnom vremenskom roku. Ukoliko vam se to čini dobrim, pitajte za mogućnost kliznog radnog vremena.
Izvor: zadovoljna.hr, M. G.
(No Ratings Yet)
Loading …
