12 saveznika dobrog raspoloženja

31. август 2012.

Mnogi ljudi trpe skoro neprestane glavobolje, ne pomišljajući da bi uzrok trebalo da traže u izboru namirnica koje uzimaju. Čokolada, crno vino, mlečni proizvodi, sladoled… samo su neki od „krivaca” za neprijatne bolove.

Učestalost i težina glavobolje uglavnom zavise od genetske osetljivosti osobe. Što ste im genetski skloniji, veća je verovatnoća da će ih određeni činioci izazvati. Neke uzroke poput promene vremena, jarkog svetla, jakih mirisa i mesečnih ciklusa ne možemo kontrolisati. Jedini i najlakši uzrok koji izaziva glavobolju, a na koji možete uticati, jeste vaša ishrana.

Izbegavanje uzroka u hrani može biti od ključne važnosti. Iste vrste hrane koje uzrokuju migrene mogu izazvati i manje teške glavobolje.
Razlog tome je da su takve glavobolje zapravo blaža verzija migrene. Glavobolje od napetosti, stresa i one sinusne spadaju u blaže glavobolje i zovu se vaskularne glavobolje. Hrana retko deluje sama u ubrzavanju nastanka glavobolje. Obično su potrebna dva ili više uzroka.
Na primer, parče sira s plesnima, malo crnog vina i izloženost psihičkom pritisku mogli bi da izazovu glavobolju.

Važna je i količina hrane koju pojedete: parčence čokolade neće imati uticaja, ali bi kutija čokoladnih bombona mogla izazvati problem.

Direktan i indirektan učinak

Mnoge namirnice sadrže materije poput nitrita i tiramina koje imaju direktan učinak na mozak genetski predodređenih pojedinaca, izazivajući nervne promene i promene krvnih sudova koje vode glavoboljama.
Hrana može imati indirektan učinak na bol i upalu delujući putem složenog sistema hormona prostaglandina. Kako su glavobolje povezane s promenama krvnih sudova i upalnim procesima, određena hrana koja utiče na ove procese ima moć da ublaži glavobolje, kao na primer riblje ulje.

Pijete li premalo kafe? Prepoznajte simptome

JUTARNJA ŠOLJA

Ako se često ujutro budite s glavoboljom, možda je to od nedostatka kofeina tokom noći. Ta jutarnja šolja kafe opskrbljuje vas dozom kofeina koji smanjuje glavobolju. Ako od glavobolja patite vikendom i praznicima, velika je verovatnoća da su posledica smanjenja vaše uobičajene doze tokom radnog dana.

UOBIČAJENA DOZA

Istraživanja su pokazala da su čak i postoperativna glavobolje, za koje se dugo verovalo da su povezane s anestezijom, kod mnogih ljudi jednostavno uzrokovane odsustvom njihove uobičajene količine kofeina.

SMANJITE KOLIČINU

Simptomi nedostatka kofeina uključuju i umor, bol i ukočenost mišića, mučnine i povraćanje. Kako biste sprečili takve telesne reakcije, postupno smanjujte potrošnju. Količinu koju uzimate smanjite za po jednu šolju dnevno ili pomešajte kafu bez kofeina i običnu kafu.

Na tanjiru – riba i zelene masline

Redovnom konzumacijom masnije ribe poput lososa, tune, skuše i sardina možete osigurati dugoročni učinak na hemijske reakcije u mozgu, tako da se tokom jednog vremenskog perioda smanje napadi migrene. Sve namirnice bogate mineralom bakrom – ostrige, jastog, džigerica, koštunjavo voće, semenke, zelene masline i pšenične mekinje – često ublažavaju bolove. Naime, nedostatak bakra mogao bi uticati na hemijske materije u mozgu i suženje vena ubrzavajući pojavu opštih bolova i glavobolje.

Znate li da glava bli od sladoleda?

Iznenađujuće je učestala i glavobolja od sladoleda. Nakon što popijete nešto hladno ili odgrizete parčence sladoleda, šok od hladnoće pretvara se u oštar bol u predelu čela.
Ta je pojava poznata kao glavobolja od sladoleda. Ona ne traje dugo, dvadeset do trideset sekundi i katkad zahvati područje duboko u nosu, u slepoočnicama ili iza obraza. Rešenje je da hladne namirnice polako konzumirate ili pijete. Zadržite ih trenutak u prednjem delu usne šupljine dajući nepcu priliku da se polako hladi.

Hranu kju bi trebalo da izbegavate

Alkoholno piće, mlečni proizvodi poput zrelih, tvrdih sireva, suvomesnati proizvodi ili prerađevine, smokve, datule i suvo grožđe sadrže amin tiramin koji može prouzrokovati teške migrene. Posebno treba izbegavati viršle, slaninu, salamu i ostale mesne prerađevine, jer sadrže natrijev nitrit ili nitrat koji su poznati uzročnici glavobolja. Iznenađujuće je da i aspartam, veštački zaslađivač, može uzrokovati glavobolju. Jedan od čestih uzročnika glavobolja jeste natrijev glutamat. Čokolada sadrži feniletilamin, a poznato je da često uzrokuje migrenu. Bela čokolada koja sadrži puter od kakaa, ali ne i čokoladni liker (izvor tiramina), ne podstiče nastanak glavobolje.

Đumbir poput aspirina

Đumbir deluje na prostagladine, materije u telu koje deluju poput hormona i pomažu kontrolu upalne reakcije koje uključuju bolove. Preporučuje se 500-600 mg (jedna trećina čajne kašičice) đumbira u prahu pomešanog s vodom, četiri puta dnevno tokom četiri dana. Posle toga može se uzeti i nekuvan sveži đumbirov koren i upotrebiti se u svakodnevnoj ishrani. Učestalost migrena i jačina migrena na taj se način značajno smanjuju.

Migrene kod najmlađih

Prema istraživanjima britanskog pedijatra Džozefa Egera iz Dečje bolnice u Londonu, kod 93% dečaka i devojčica uzrasta od tri do šesnaest godina glavobolje su nestale kad su prestali da jedu određenu vrstu hrane. Pedeset i pet različitih namirnica izazivalo je glavobolje, kao i druge simptome poput bolova u želucu, proliva, astme, ekcema i hiperaktivnosti. Kod 30 odsto dece krivac je bilo kravlje mleko, a posle toga slede jaja (27%), čokolada (25%), pomorandže (24%), pšenica (24%), sir (15%) i paradajz (15%). Još jedna neobjašnjiva pojava bila je da su deca obično volela namirnice koje su izazivale glavobolje. U još jednom istraživanju dr Eger je otkrio da deca koja pate od migrene često imaju napade epilepsije, kao i to da se ti napadi mogu kontrolisati izbegavanjem određene vrste hrane. Savetuje konzumiranje masne ribe, đumbira i namirnica
s bakrom.

Čedar, mocarela, feta, parmezan i orgonzola najviše izazivaju bolove

Crno vino može prouzrokovati glavobolju zbog prirodnih fenolnih spojeva

Prepoznajte uzrok

– Ukoliko dete ima teške glavobolje, proverite radi li se možda o alergiji na određenu vrstu hrane
– Ako redovno pijete kafu s kofeinom, pobrinite se da tokom dve nedelje smanjite potrošnju. Možete piti kafu ili čaj bez kofeina
– Ukoliko glavobolje prestanu, vraćajte u ishranu jednu po jednu namirnicu svaka 3 dana ili jednom nedeljno
– Mesec dana izbegavajte kofein, čokoladu, sir, jogurt, pavlaku, puter od kikirikija…
– …mesne prerađevine, alkoholna pića, agrume (pomorandža, grejp, limun, limeta) i ananas

Devet zabluda o ljudskom telu

31. август 2012.

„Oslepećeš ako čitaš u mraku“ i još devet zabluda o ljudskom telu
……..

Kosa postaje gušća kada se obrijete do glave. Ako čitate pod slabim svetlom pokvarićete
oči… Način na koji funkcioniše naše telo obavijen je velom misterije, a naša želja da je
razotkrijemo prouzrokovala je nastanak obilja neistinitih teorija.
……..

Mit broj 1:
Ako brijemo malje na telu, one će brže rasti i biće gušće.
Ubedljivi naučni dokazi opovrgavaju ovutvrdnju. Klinička studija sprovedena 1928. pokazala je da brijanje nema nikakvog uticaja na rast dlaka, a novija istraživanja potvrđuju da brijanje ne utiče na njihovu gustinu i ponovni rast, jer se na taj način uklanja samo mrtav deo vlasi, a ne i njen živi deo ispod površine kože. Nedavno obrijana kosa nema istanjene krajeve, zbog čega deluje gušće.
Osim toga, pošto nije bila izložena suncu i drugim hemijskim dejstvima, izgleda tamnije.

Mit broj 2:
Brojanje kalorija je najvažnije za održavanje telesne težine. Smanjenje unosa kalorija svakako doprinosi da oslabimo, ali ne treba gubiti iz vida da unošenje različite vrste hrane ima različiti
efekat na naše telo. Ono što naše telo zaista koristi, jeste ono što pronalazi u hrani i tečnosti koje vari. Način na koji naše telo prerađuje šećer je odličan primer kako različita hrana ima različite efekte. Ne zavaravajte se da ćete biti zdravi i vitki ako svakodnevno unosite “magični” broj kalorija i umesto toga ne obratite pažnju na to koju vrstu hrane unosite.

Mit broj 3:
Čoveku je potrebno osam sati sna dnevno.
Nekima je zaista potrebno osam sati sna, ali to nipošto ne važi za sve. Najnovije studije
pokazuju da ljudi koji poseduju gen ABCC9 mogu da spavaju znatno kraće nego drugi.
Nakon što su isti gen otkrili u voćnim mušicama, naučnici su ustanovili da njegovom manipulacijom mogu da utiču i na dužinu perioda tokom koga se one odmaraju.
Veruje se da hemijska supstanca oreksin-A može da zameni san. Ljudski organizam
sadrži ovu supstancu u ograničenim količinama, a kada se rezerve iscrpe, osećamo umor. Saznanja o oreksinu A ukazuju na mogućnost da san možda i nije toliko bitan koliko nam se čini. Bilo kako bilo, nije loše ako spavate osam sati, ali to nije neophodno svakom pojedincu.

Mit broj 4:
Čitanje pri slaboj svetlosti kvari oči.
Oftalmolozi se slažu da čitanje pri slaboj svetlosti ne oštećuje vid. Naprezanje očiju može da ima više privremenih negativnih dejstava, ali ona ne izazivaju trajne promene u funkciji i strukturi očiju. Jedna studija je pokazala da među kratkovidima ima više fakultetski obrazovanih ljudi, što navodi na zaključak da izlaganje očiju pojačanom naporu, kao što je čitanje ili držanje knjige preblizu očima može da dovede do greške u fokusiranju svetlosti i smanjenja oštrine vida.

Mit broj 5:
Pomokrite se na mesto gde vas je ožarila meduza i bol će popustiti.
U mitu o tome da mokraća ublažava bol posle povrede od meduze nema ni trunke istine. Naprotiv. Laboratorijski testovi su pokazali da urin, amonijak i alkohol aktiviraju žarne ćelije,
Savet: Pacijent prvo treba da odstrani meduzine pipke (šake treba zaštiti rukavicama), a zatim mesto povrede ispere sirćetom koja blokira pražnjenje preostalih
žarnih ćelija na koži. Ako nemate sirćeta, poslužiće i slana voda.

Mit broj 6:
Debljina je posledica sporog metabolizma.
Kada je metabolizam brz, telo sagoreva više kalorija. Prema tome, zdravi ljudi, koji su u
dobroj fizičkoj formi, imaju brži metabolizam, zar ne? Ne mora da znači. Dr Džim Livajn, koji istražuje gojaznost na Klinici Mejo, analizirao je metabolizam gojaznih i mršavih ljudi i došao do sledećeg zaključka: Gojazne osobe imaju viši bazalni metabolizam od vitkih ljudi. Pod bazalnim
metabolizmom se podrazumevaju kalorije koje sagorimo dok se krećemo, pa ako je telo
veće, i bazalni metabolizam je veći, i obrnutno.
Ovaj stručnjak ističe da su problemi sa viškom kilograma manje posledica usporenog metabolizma, a više činjenice da gojazni provode mnogo vremena u sedećem položaju. On, međutim, dodaje, da višak kilograma može da se javi i kao posledica nezdrave ishrane, nedovoljne fizičke aktivnosti i sl.

Mit broj 7:
Hladno i vlažno vreme izaziva prehladu.
Hladno ili vlažno vreme sami po sebi ne izazivaju prehladu. Običnu prehladu izaziva virus. Tih virusa ima svuda i teško ih je izbeći. Ako dođete u kontakt s nekim ko je prehlađen najverovatnije ćete se i sami prehladiti. Nedovoljno spavanje i slaba ishrana takođe smanjuju otpornost nainfekciju.

Mit broj 8:
Najviše toplote gubimo preko glave.
Toplotu gubimo preko bilo kog nepokrivenog dela tela, čime se temperatura tela
proporcionalno smanjuje. Prema tome, ako je napolju hladno, utoplite telo, a da li ćete staviti kapu, odlučite sami.

Mit broj 9:
Povišeni holesterol izaziva srčana oboljenja.
Uvreženo je mišljenje da je visok sadržaj holesterola u krvi jedan od faktora razvoja oboljenja srca. Mnogi lekari, međutim, ne dovode u vezu povišeni holesterol sa srčanim oboljenjima. Oni ističu da je glavni krivac najčešće povišen krvni pritisak, koji često ide ruku pod ruku sa povišenimholesterolom, čime se može objasniti ovaj mit.
To ne znači da treba da se trudite da povećate holesterol(izuzev dobrog HDL holesterola), ali ako se bojite da ne dobijete srčani udar, imajte na umu da povišen holesterolnije prvi nagoveštaj problema.

Mit broj 10:
Opasno je probuditi mesečara.
Istina je da je opasno ne probuditi mesečara, ali su ljudi vekovima verovali u ovaj mit,
možda zato što su nekima od njih iznenađeni mesečari zalepili šljagu kada su ih probudili. Mesečari se obično iznenade ako se ne probude u svom krevetu. To kod njih izaziva zbunjenost i strah, pa je pomenuta reakcija sasvim prirodna.
Ipak, bezbednije je da se uplaše nego da ih pustite da hodaju kud god im padne na pamet. Najbolje je da ga samo usmerite tamo odakle je i krenuo

Monitor muti oči

31. август 2012.

Vid i kompjuter

Simptomi takozvanog sindroma kompjuterskog vida obuhvataju zamor očiju, suve oči ili preterano lučenje suza, crvenilo i peckanje, osetljivost na jako osvetljenje, mutan vid, usporeno fokusiranje objekta, glavobolje, poremećaj percepcije boja…

Mnoge je zabrinuo obelodanjen podatak do kojeg su došli stručnjaci iz Kembridža da između 60 i 90 odsto onih koji svakodnevno koriste kompjuter po nekoliko sati naprežu očne mišiće što može da pogorša vid i da smanji vidno polje. Ima, istini za volju, i istraživanja koja ukazuju da rad na kompjuteru ne kvari vid, međutim, oni večno sumnjičavi tvrde da iza tih podataka stoji veoma jak lobi kompjuterske industrije. Ali, i u njima se ne poriče da se prirodni sloj suza, čija je uloga da štiti oko, isušuje, pa oči počinju da peckaju i da se brže zamaraju. Stoga predlažu češće treptanje ili korišćenje takozanih veštačkih suza.

S obzitom da je oko čoveka prilagođeno za gledanje na daljinu, a ekran monitora nam zakuje pogled na tačku koja je udaljena manje od jednog metra, sedamdeset odsto onih koji duže rade na kompjuteru ima manje ili veće probleme. Simptomi takozvanog sindroma kompjuterskog vida obuhvataju zamor očiju, suve oči ili preterano lučenje suza, crvenilo i peckanje u očima, osetljivost na jako osvetljenje, mutan vid na blizinu i daleko, usporeno fokusiranje objekta, glavobolje, poremećaj percepcije boja… Zbog toga se onima koji duže sede pred kompjuterom preporučuje da bar jednom godinje provere vid kod lekara specijaliste.

A, u međuvremenu savetuju da duže vreme ne držite pogled na ekranu, već da ga s vremena na vreme skrenete i pogledate u neku udaljenu tačku ili kroz prozor. Na taj način ćete da istežete očne mišiće i da prenebregnete neke od problema. U slučaju da vam je radni prostor mali, ili bez prozora, na monitor stavite ogledalo i povremeno pogledajte u njega. To će da ima iste efekte kao da ste gledali u daljinu.

Monitor računara, kažu stručnjaci, trebalo bi da bude udaljen 45-60 santimetara od očiju. Ekran neka bude tačno ispred vas jer bilo koji položaj levo ili desno nepotrebno napreže očne mišiće. S obzirom da ekran već emituje svetlost osvetljnje u radnoj sobi ili u kancelariji bi trebalo da bude slabije. Potrudite se i da vam vam se sunčeva svetlost ne reflektuje sa ekrana jer i to oštećuje vid. To ćete da spečite ako ekran okrenete od prozora, a ako je to nemoguće, refleksiju onemogućite roletnama ili zavesama. Naprezanje očiju ćete da smanjite ako posle svakih 60 minuta provedenih pred ekranom napravite pauzu od pet minuta. To iskoristite da se protegnete, udahnete duboko i pokušate da se opustite. Stručnjaci, takođe, savetuju da, dok gledate u računar, trepćete što češće da bi se oko oblagalo suzama.

……………………..

STRADAJU I ZGLOBOVI
SIGNALI ZA UZBUNU

Svakodnevan rad za računarom iziskuje bezbrojno ponovljanje istih pokreta mišem i tastaturom. Takvi pokreti zamaraju zglobove, a naročito one u korenu šake, i mišiće. Taj zamor je najčešće akutan ali vremenom može da se akumulira i pređe u nešto opasnije. Kod onih koji dugo rade na kompjuteru problemi se javljaju u rukama, laktovima, ramenima, vratu i leđima, a signali za uzbunu su bol, trnci u rukama, bockanje, ali i upale, crvenilo, ukočenost, bol u nekim tačkama.

Koje ljude treba da udaljite iz svog života?

31. август 2012.

Ako u životu imate u blizini ljude koji na bilo koji način negativno utiču na vas, treba da ih udaljite od sebe. Psiholozi kažu da ćete na taj način sačuvati psihičko zdravlje i unaprediti kvalitet svog života.

KOLEGINICA TRAČARA
Nekada je zanimljivo da čujete „poslovne“ informacije, ali pripazite da ne uživate previše u njima. Da biste to sprečili izbegavajte tračare na poslu. Ako previše vremena provodite u društvu takve osobe, upozoravaju stručnjaci, i vas će brzo doživljavati kao osobu koja voli da ogovara.

Savet: Preterana izloženost takvim informacijama ugrožava i vaš osećaj samopoštovanja, navode psiholozi.

BIVŠI LJUBAVNIK
Kako objašnjavaju psiholozi, žena koja drži u blizini bivšeg jer želi na taj način da održi seksualne odnose s njim zapravo sama sebi onemogućuje istinsku sreću.
Savet: Bivši treba da ostane bivši da bi i vi svoja stara osećanja ostavili u prošlosti i da bi se „otvorili“ za nove muškarce.

„USISIVAČ“
Imate prijateljicu koja vam se baš i ne sviđa, ali se družite s njom zbog osećaja krivice? Činjenica je da to ne koristi ni vama, a ni njoj. Vi se s druženja s njom vraćate iscrpljeni i umorni. Ništa čudno s obzirom na to da se takve osobe najčešće nazivaju „ususivači energije“. Takve osobe stalno se žale, nikad im ništa ne odgovara i sve vide crno.
Savet: Družite se s osobama koje će u vama buditi sreću i pružati vam podršku. To ne znači ako je neko trenutno loše od vaših prijatelja da treba da ga izbegavate.

PRIJATELJ NEPRIJATELJ
Ona vam je prijateljica, ali i neprijateljica. Kako je to moguće?! Umesto podrške od nje ćete dobiti takmičenje, kad ste tužni, ona će reći nešto što će vas još više rastužiti, a kad joj govorite o svojoj novoj ljubavi, ona će nastojati da je što više ocrni.
Savet: Neke žene veruju da je to normalan oblik prijateljstva, jer su na to možda navikle. Ali, to nije normalno i zato učinite svoj život lepšim i uklonite takvu osobu iz svoje blizine.

PRIJATELJ KOJI LOŠE UTIČE
Prijatelj s kojim vam je jako zabavno, vrlo često budi ono najgore u vama. Ako se posle druženja pitate šta se to događa s vama, onda je to signal da to i nije baš najbolja osoba za vas. U redu je ako nekada uradite nešto nepromišljeno, ali ako se svako druženje završava lošim situacijama, postoji opasnost da steknete loše navike. Savet: Okružite se ljudima koji bude ono najbolje u vama.

PIJATELJ KOJI JE UVEK BEZ PARA
Bilo da je reč o prijatelju koji uvek očekuje da platite piće ili mu često pozajmljujete novac, to nije osoba na koju treba da trošite vreme.

Savet: To su prijatelji koji vas samo iskorišćavaju, a taj osećaj nikako nije dobar.

Salata sa povrćem i mocarela sirom

31. август 2012.

Potrebne namirnice:

Jedna vezica crnog mladog luka
1-2 šargarepe
250 g mocarela sir
1 krastavac
2-3 paradajza
1 crvena paprika
1 žuta paprika
rukola salata

Sos

1 kašičica soli
beli biber
1 kašičica vegete
2-3 kašike sirćeta
2-3 kašike maslinovog ulja
malo svežeg peršuna
malo vode

Priprema:

Operite sve sastojke i iseckajte po vlastitoj želji. U jednoj teglici napravite sos za salatu, promešajte kašikom, pa onda zatvorite teglicu i promućkajte nekoliko sekundi.

Prelijte sos preko salate, dobro promešajte i na kraju izrendajte mocarela sir.

Po želji možete dodati i maslinke.

Sremuš

31. август 2012.

Priča korisnika:

Sremuš je biljka koju sam otkrila tek pre par godina, na pijaci kod žene koja mi ga je preporučila kao nešto izuzetno ukusno i lekovito. Od onda ga redovno kupujem svakog proleća u ovo vreme, jedino što sam ga do sada uvek koristila samo za salatu, ali zahvaljujući mom drugaru Žiletu i njegovim receptima, počela sam da pravim i neka druga jela.

Za početak priče, šta je u stvari sremuš?

Sremuš ili kako se još zove divlji beli luk, medveđi luk ili latinski Allium ursinum (allium=beli luk, ursinum=medved), je biljka iz porodice lukova, ima duguljaste, lepe tamno zelene, listove, raste po listopadnim, bukovim šumama i ima karakterističan miris belog luka. Za razliku od belog luka, ovaj miris i ukus je mnogo blaži.

U narodnoj medicini ga smatraju lekom. Navodno ga smatraju čak i zdravijim od belog luka zbog materije zvane alin koja se pod dejstvom kiseonika pretvara u alicin (ma šta to značilo). Ova materija navodno podmlađuje krvne sudove, čini ih elastičnijim i sprečava aterosklerozu. Takođe, postoji uverenje u našem narodu da nijedna biljka ne čisti tako dobro sistem za varenje i krv kao sremuš. Ima jako dejstvo protiv crevnih parazita, sprečava infekcije i upale sluzokože creva, snižava visok krvni pritisak, a i dobar je za odbranu od gripa i prehlada, otklanja nesanicu i nesvesticu, itd…

U proleće se beru mladi listovi, a kada cvet pređe u seme koristi se njegova lukovica. Takođe kažu, da je ovu biljku lako zameniti za otrovni mrazovac, đurđevak ili čemeriku, a da je najbolji način prepoznavanja sremuša miris belog luka kada se list protrlja. Ukoliko ga sami berete vodite o tome računa.

Sremuš kao lek:

Žena od koje kupujem sremuš mi je dala recept za pripremu esencije, eliksira, ne znam kako to da nazovem, za snižavanje holesterola u krvi. Ona mi je rekla da 600 g isečenog lišća sremuša (bez onog donjeg, belog dela stabljike) treba preliti sa litrom domaće, prirodne rakije, najbolje lozovače i ostaviti da stoji dve nedelje. Posle tog vremena treba svako jutro u 1 dl obične vode sipati desetak kapi ove esencije i piti ujutru na prazan stomak. Navodno posle tri nedelje ove „terapije“ krvna slika se značajno poboljšava. Danas sam napravila ovu mešavinu, za dve nedelje ću početi terapiju, a rezultate ću videti za tri nedelje 😉

Zdrava ishrana – uravnotežena ishrana

31. август 2012.

Šta znači zdrava ishrana?

Da li ste i koliko puta sebi postavili ovakvo pitanje? Većina, ipak o ovome ne razmišlja dok ih nužda (čitaj: bolest) na to ne natera. Stara je izreka da „zdrav bolesnom ne veruje“, i zato ljudi u najvećem broju slučajeva ne razmišljaju o tome da „zdravlje na usta ulazi“. Nemam nameru da ovde pišem o naučnim raspravama i dokazima za ili protiv određene vrste hrane ili načina ishrane. Ovo je moj pokušaj da pre svega naučim sebe, a možda i one koji budu čitali ovaj tekst, nekim osnovnim opšteprihvaćenim principima zdrave ishrane. Pisaću o svojim pogledima i mišljenjima na ovu temu, a verovatno će se i ta razmišljanja menjati kako vreme bude prolazilo i kako bude tekao napredak u ovom vidu mog „usavršavanja“.

Moram da kažem i to da sam mnogo tvrdoglava osoba, i da me je teško ubediti u nešto u šta ja ne verujem, mogla bih sebe nazvati empiristom (iako ne volim nikako da se deklarišem), jer verujem u sopstveno iskustvo, sve ostalo „može bit’, a i ne mora“. Poštujem tuđe mišljenje, ali je njegovo prihvatanje neka sasvim druga priča. Ovo pisanje je možda i jedan od mogućih načina kako sebe da menjam na bolje, makar kada je zdrava ishrana u pitanju. Pošto je ovo veoma opširna tema, naravno da ne mogu sve napisati u jednom članku, zato ću pisati u nastavcima, kako budem imala inspiraciju. Ipak sam ja žena u „najboljim godinama“ kojoj je krajnje vreme da razmišlja o zdravom načinu života.

Dakle, evo prvi krajnje uopšten i skraćen tekst o osnovama pravilne ishrane:

Za početak: Šta je uravnotežena ishrana?

Na ovo pitanje, najbolji odgovor je dao još davno Hipokrat: „Sve što hranom unosimo u naš organizam gradi nas i menja, od toga zavisi naša snaga, zdravlje i život. Neka hrana bude tvoj lek, a ne lek tvoja hrana.“

To znači da su još u davna vremena ljudi znali da su sastojci hrane ono što može da nas učini zdravim ili bolesnim. Da ne bih previše zalazila u tako daleku prošlost , objašnjavajući kako je Hipokrat došao do tog zaključka (nije poenta u prošlosti nego u našoj budućnosti), reći ću samo da je savremena medicina takođe utvrdila i potvrdila da je jedan od uzroka čovekovih bolesti upravo hrana koju jede ili ona koju ne jede. Poznato je da ni jedna namirnica pojedinačno ne sadrži u sebi sve elemente koji bi omogućili čovekovom organizmu pravilno funkcionisanje, što znači da je raznovrsna ishrana jedan od osnovnih preduslova zdrave ishrane. Problem se javlja kada treba odrediti kolika je količina tih neophodnih elemenata. Nisu svi ljudi isti, nije svakom potrebna ista količina hrane, nemamo svi isti metabolizam, ne živimo svi istim načinom života… Preteranim unosom pojedinih namirnica, ili suprotno, neunošenjem potrebnih namirnica, trujemo svoj organizam, uništavamo telo (a samim tim uništavamo i svoj duh), skraćujemo mu vreme trajanja, odnosno život.

Ranije sam već spominjala savete iz knjige Srce, o ispravnoj ishrani za zdravlje srca, uglavnom isti princip važi i za opšte zdravlje: treba jesti raznovrsnu hranu, treba održavati optimalnu težinu, smanjiti unošenje zasićenih masnih kiselina (masti životinjskog porekla), povećati unos polinezasićenih masnih kiselina (nerafinisana hladno ceđena ulja, puteri od semenki – kikiriki, suncokret, susam, badem,…), smanjiti unos holesterola (svinjska mast, masne vrste mesa, masni sirevi), povećati unos složenih ugljenih hidrata i dijetetskih vlakana (povrće, voće, integralne žitarice), unositi dovoljno tečnosti: voda, čajevi, prirodni sokovi, smanjiti unošenje rafinisanih šećera – zameniti ih medom, smanjiti unos soli, smanjiti unos kafe i alkohola.

Ali… nigde ne piše da se treba odreći i jedne vrste jestivih namirnica, osim ako bolest već nije ta koje određuje hranu koju smemo da uzimamo, ili ako smo netolerantni prema određenoj vrsti hrane, odn. ako imamo alergiju ili sl. Genetika je jedan od osnovnih faktora zdravog života, na koji nažalost ili na sreću ne možemo da utičemo, jer pojedine nasledne bolesti nam takođe određuju način života ili ishrane.

Dakle, prva tačka pravilne ishrane – raznovrsnost

Bez obzira koliko se mnogi trudili da dokažu da je čovek po svojoj prirodi vegetarijanac – čovek je svaštojed. Predodređeni smo da jedemo raznovrsnu hranu, odnosno da budemo svaštari. Kako razna arheološka ispitivanja dokazuju, čovek je jeo meso od kako postoji. Možda je baš i zbog te sposobnosti prilagođavanja i u ishrani, čovek uspeo da se izdvoji od svih ostalih bića na planeti. Nažalost, možda bi bilo bolje da se čovek nije toliko izdvojio od ostatka živog sveta. Bolje da je ostao da živi u skladu sa njim, ali to je već neka druga filozofija koja samo donekle ima veze sa načinom ishrane, jer mnogi vegetarijanci izbegavaju meso iz moralnih pobuda, odn. ne žele da jedu meso drugih životinja. Biološki i nutritivno ne postoji razlog da ga ne jedemo.

Takođe, mnoge religije zabranjuju određene vrste namirnica. Naravno da i u tim zabranama postoje i neka sasvim ovozemaljska i prirodna obrazloženja, kako bi se zaštitile pojedine vrste životinja ili kako bi se stanovništvo zaštitilo od pojedinih bolesti koje bi se lako mogle proširiti gajenjem i konzumiranjem mesa određenih životinja u neprikladnim uslovima. Postovi ili uzdržavanje od hrane, su takođe vremenom i naučnim dokazima proglašeni za korisne, jer se postom čisti organizam od raznoraznih otrova, ali naravno post se preporučuje samo zdravim osobama i to na strogo određeno vreme.

Činjenica je da su nam za svakodnevnu ishranu neophodni: UGLJENI HIDRATI, MASTI, BELANČEVINE, VITAMINI i MINERALI.

One size doesn’t fit all!

Oni koji me poznaju, znaju koliko volim muziku, i za njih neće biti neobično sledeće poređenje: Frank Zappa je napisao i odsvirao odličan album (inače moj omiljeni) pod nazivom One Size fits all, ali u slučaju hrane ne postoji jedna idealna šema za svakog pojedinca: One size doesn’t fit all! Kako smo svi različiti, svakom je potrebna drugačija količina i vrsta namirnica. Naša fizička aktivnost treba da utiče na to šta i koliko jedemo. Pošto kod nas, odnosno za naše prostore, ne postoje ovakva vrsta istraživanja i preporuka, moram se poslužiti Američkim dijetetskim vodičem, koje je izdalo Američko ministarstvo poljoprivrede (USDA Unated States Department of Agriculture), tzv.piramida ishrane http://www.mypyramid.gov/pyramid/index.html. Inače ova piramida ishrane osmišljena je još davne 1992. godine i podložna je promenama. Od čega je sastavljena ova piramida? Ona slikovito prikazuje od baze prema vrhu količinu pojedinih vrsta namirnica, potrebnih za naše pravilno funkcionisanje. Na pomenutom sajtu ako unesete tražene podatke, možete dobiti plan ishrane za vas. Više ne važi istopravilo za sve, nego za svakog pojedinca u zavisnosti od godina, težine i fizičke aktivnosti dobićete drugačiji plan ishrane:

1. Baza piramide su namirnice koje treba da budu osnovna hrana, žitarice, hleb (od celog zrna žita), krompir, testenine i kukuruzni proizvodi. Najveći deo dnevnog unosa hrane treba da bude iz ove grupe namirnica.
2 i 3. Voće i povrće su sledeći red piramide, odn. namirnice bogate vitaminima, mineralima, antioksidansima i dijetnim vlaknima.
4. Obrano mleko i mlečni proizvodi (kao npr. jogurt) bogati kalcijumom a siromašni zasićenim mastima i holesterolom.
5. Meso, riba, jaja i punomasni sirevi bogati proteinima, osnovne gradivne materije u organizmu i važni su za rast i razvoj.
6. Vrh piramide (hrana koju treba jesti najmanje) čine masti, ulja, slatkiši i grickalice. To su koncentrovani izvori energije i samo mala količina ovih namirnica potrebna je za dobro izbalansiranu ishranu.

Još jedna stvar je važna kod uravnotežene ishrane a to je: rasporediti sve ove namirnice na 5 obroka dnevno: doručak, ručak, večeru i dve užine. Proređivanjem dnevnih obroka usporavamo metabolizam.

Do sada sam napisala mnogo informacija koje bi trebalo zapamtiti i kojih se pridržavati, ali to je sve teško za pamćenje. Ispada da je mnogo komplikovano nešto što bi trebalo da nam bude urođeno, nešto o čemu nema potrebe da razmišljamo.

Raznobojna hrana

pastrmka_sajtKako sve ovo uskladiti? Mnogima će ovo biti smešno, ali za mene osnovni vodič za zdravu ishranu su: BOJE!

Kako boje?

Nisam to ja izmislila, samo sam prihvatila ideju kao najzanimljiviju i najprihvatljiviju za mene, što opet ne znači da je to najbolje rešenje. Ako ništa drugo, vaša deca (ako ih imate) će je najbolje prihvatiti i najlakše ćete ih naučiti na da jedu sve.

Prema kineskom verovanju, hrana se deli po bojama: crvena, zelena, žuta, bela i crna, gde svaka od njih odgovara jednom našem organu. Zelena boja pospešuje rad jetre, crvena srca, žuta slezine, bela pluća, a crna bubrega.

Zelena hrana (jabuke, kivi, salata…) poboljšavaju vid i sprečavaju oštećenje ćelija.

Crvena hrana (paradajz, višnje, trešnje…) sprečava nastanak raka i poboljšava rad bubrega.

Žuta (kukuruz, bundeva, kajsije…) jača krvotok i imunološki sistem

Bela hrana (beli luk, banane…) efikasna protiv upala.

Po istom verovanju najzdravija je crna hrana, a to su pre svega crni čaj, zatim šljive, kupine, crno grožđe, crna soja (pomaže u razgradnji masnoća), crne ribizle (odličan antioksidans), crni susam (prirodni lek za bubrege i jetru), crne pečurke (prirodni preparat za jačenje imuniteta) i crno vino (poboljšava cirkulaciju).

Ukratko moja teorija zdrave ishrane: ukoliko su nam u tanjiru zastupljene sve boje znači da se pravilno hranimo. Nema razloga da ne verujemo drevnim Kinezima. Ako ništa drugo, ova njihova teorija je i najjednostavnija za primenu u praksi. Čak i ako ne verujete ni u ovu ni u sve ostale teorije, ovakvim kineskim načinom ishrane možete doprineti vizelno lepšoj i ukusnijoj hrani.

10 novih zdravih navika u ishrani

31. август 2012.

U današnje vreme, kada svi stalno nekuda jurimo, ne stignemo mirno da pojedemo normalan obrok niti da se pobrinemo da on bude zdrav. To, naravno, dosta šteti organizmu. Profesor doktor Kristof Bamberger, endokrinolog i direktor Medicinskog centra za prevencije u Hamburgu, predlaže deset pravila koja će vam olakšati zdravu ishranu, a istovremeno osigurati dovoljan unos antioksidanata i vlakana u organizam, kao i minimalan unos životinjskih masti.

1. Glavne obroke i međuobroke uvek uzimajte otprilike u isto vreme. Potrudite se da svaki dan doručkujete otprilike u 7, ručate oko 13, a večerate pre 19 časova. Prvi međuobrok (recimo, jabuka) uzmite u 10, a drugi (jogurt) oko 16 časova.

2. Doručak bi trebalo da se sastoji od više namirnica. Najbolja kombinacija su musli s voćem i nemasnim mlekom ili hleb od integralnog brašna sa medom, marmeladom ili svežim sirom i paradajzom. Klasični doručak, prema makrobiotičkim načelima, uključuje miso supu, kašu od žitarica i šolju čaja.

3. Idealan međuobrok je sveže sezonsko voće, našeg podneblja. U proleće birajte jagode, maline i trešnje, a šljive, kruške, grožđe u jesen. To je bolji izbor od nekog egzotičnog voća sa drugog kraja sveta.

4. Ako volite da jedete u restoranima, umesto pice naručite jela s povrćem.

5. Upotpunite toplo jelo svežom salatom, a masni preliv zamenite maslinovim uljem i jabukovim sirćetom.

6. Umesto deserta ili poslastice, na kraju obroka popijte kafu jer podstiče probavu, za razliku od čaja.

7. Iako nisu zabranjene, namirnice poput mesa, viršli ili kolača, na vašem stolu ne bi smele da budu češće od dva puta nedeljno, jer nisu dobre za probavu.

8. Dva puta nedeljno za večeru jedite samo kuvano povrće (ili salatu, ako dobro podnosite sirovu hranu uveče), komadić manje masnog sira i popijte malo vina.

9. Tokom celog dana pijte nisko kalorične ili beskalorične napitke, negaziranu vodu ili zeleni čaj.

10. Ukoliko volite vino ili pivo, jednom dnevno možete se počastiti čašom omiljenog pića.

Kuglof sa espresso kafom i čokoladom

31. август 2012.

Za ovaj kuglof potrebni su sastojci koje je možda teže naći u našim prodavnicama, ali to za prave sladokusce neće predstavljati prepreku. Konačni rezultat zaista vredi malo truda.
Mera za ovaj kolač je nešto veća, stoga se možete odlučiti za pola mere,
što će odgovarati kalupu promera 20 cm.

Ovaj kuglof možete servirati u svim, posebno svečanim, prilikama i uz njega poslužite kafu, liker ili neko žestoko piće.

Potrebni sastojci:
Testo:
• 500 g brašna
• 1 kašičica sode bikarbone
• 1 kašičica praška za pecivo
• ½ kašičice soli
• 250 g butera
• 110 g šećera
• 225 g smedjeg šećera
• 110 g kakaa
• 1 supena kašika fino mlevene espresso kafe
• 3 jaja
• 1 kašičica ekstrakta vanile
• 225 g ohladjene espresso kafe
• 225 g drobljene crne čokolade

Preliv:
• 110 g vode
• 110 g šećera
• 1 supena kašika Kahlua likera (liker od kafe)
Prah šećer za posipanje
Espresso krem:
• 2 kafene kašike vruće vode
• ½ kafene kašike instant espresso praha
• 225 g hladne slatke pavlake
• 2 supene kašike prah šećera

Spojiti brašno, sodu bikarbonu i prašak za pecivo u jednoj posudi i ostaviti sa strane. U drugu posudu staviti kakao i fino mlevenu espresso kafu i preliti polovinom otopljenog i još toplog butera. Izmiksirati u glatku masu i ostaviti sa strane.
Mikserom, srednjom brzinom, miksirati drugu polovinu butera, dodati beli i smedji šećer i nastaviti miksiranje srednjom brzinom oko 6 minuta. Dodati jedno po jedno jaje, ekstrakt vanile, kakao masu i sve dobro izmešati.
Smanjiti brzinu miksiranja i dodati smesu brašna,
sode bikarbone i praška za pecivo,
ohladjenu espresso kafu i na kraju drobljenu čokoladu.
Kalup za kuglof dobro namazati rastopljenom masnoćom i posuti prezlom. Kuglof peći u zagrejanoj rerni na 175°C oko 60 minuta. Gotov kuglof izvaditi iz rerne, ostaviti u modli oko 5 minuta i prevrnuti na tacnu.

U medjuvremenu, u manju posudu staviti vodu i šećer. Na srednje tihoj vatri kuvati dok se šećer ne otopi, a zatim pustiti da kuva oko 1 minut. Skinuti sa vatre i dodati Kahlua liker. Vrućim prelivom premazati ceo kuglof i ostaviti da se ohladi na sobnoj temperaturi.
Po želji, kuglof pospite prah šećerom pre služenja.

Espresso krem:
U posudu za miksiranje stavite espresso i vruću vodu. Mešajte dok se prah ne rastvori. Dodajte šećer i slatku pavlaku i miksirajte električnim mikserom dok ne dobijete kremu. Kremu stavljati na isečene kriške kuglofa neposredno pre služenja.
Napomena: U nedostatku Kahlua likera, možete koristiti domaći liker od kafe, umesto espresso krema, savršeno će poslužiti ulupana slatka pavlaka ili šlag.

ŠEĆERNA BOLEST: ISHRANA – DORUČAK

31. август 2012.

Ne izbegavajte doručak!

Tokom noći se sve životne funkcije usporavaju, a najbolje vreme za buđenje organizma, regulaciju apetita i razmene materija je jutro.

Zato dan obavezno počnite doručkom. Zašto je ovaj obrok toliko važan i kojim namirnicama je najbolje da počnete dan?

Zaobiđite pekaru
Naš želudac alarmira da je prazan, osećamo nagli pad šećera u krvi.
Šta radimo?
Instinktivno odlazimo u obližnju pekaru utoljavajući glad pecivima na bazi belog brašna. Belo brašno je osiromašeno (obrađeno) uklanjanjem dragocenih biljnih vlakana koja sporije oslobađaju ugljene hidrate. Upravo će omiljena lisnata pogačica ili krofna brzo da nam da neophodnu količinu šećera, ali i pokrene začarani krug.
Unosimo neophodan šećer koji automatski poziva na dozu insulina, a insulin višak šećera pretvara u masti. Ovaj ciklus brze nadoknade energije ponavlja se više puta u toku dana, jer nivo šećera u krvi pada više od vrednosti s kojom se probudimo, a sve počinje preskakanjem doručka.

Izbegnite brzu hranu
Doručak je najvažniji obrok, koji nikako ne smete da preskačete. Njime u svoj organizam unosite čak 30 odsto osnovnih i odbrambenih hranljivih materija. Savršeno vreme za prvi dnevni obrok je u periodu do dva sata posle buđenja. Na taj način pokrećete svoj metabolizam i omogućavate pravilno funkcionisanje dnevnog ciklusa organizma.

Tako obezbeđujete dovoljno energije, poboljšavate varenje hrane u želucu i sprečavate pojavu masnih naslaga.

Veoma često zbog žurbe ili loše navike preskačemo doručaka, uskraćujući svom organizmu neophodnu dnevnu dozu energije. Ubrzo se suočavamo s napadom gladi, osećamo umor i pad koncentracije. U tim trenucima obično posežemo za prvim namirnicama koje nam se nađu pri ruci, a spas najčešće pronalazimo u brzoj hrani. Ona deluje privlačno, brzo nadoknađuje energiju, ima odgovarajući ukus i kalorijsku vrednost, ali nema potrebnu biološku vrednost i deluje loše na zdravlje.

Preporuka za doručak
Najbolji recept je kombinacija namirnica bogatih belančevinama i složenim ugljenim hidratima koji se sporo razgrađuju dajući energiju koja će da vas pripremi za dnevne aktivnosti. Ovakvi česti i pravilno kombinovani obroci sprečiće napade gladi.

Doručak ne mora da bude obilan. Dovoljno je da pojedete jednu integralnu kiflu, šolju jogurta (izaberite jogurt sa probioticima), meko kuvano jaje i parče sira (oko 100 grama), jednu porciju kukuruznih pahuljica sa šoljom delimično obranog mleka (200 mililitara) i jedno voće (jabuka, banana ili neko drugo sveže voće). Ukoliko ste možda vegetarijanac, uzmite parče tofu sira, integralni tost i salatu od svežeg paradajza.

Ne odmah kafa
Dan najčešće započinjemo, kao i ostatak planete, šoljom kafe. Ne bez razloga. Kafa je napitak koji osigurava osveženje, ima stimulišući i razbuđujući efekat, a pripisana su joj i brojna lekovita svojstva. Ipak, imajte na umu da se konzumacija jedne šoljice kafe dnevno smatra sigurnom za zdrave osobe, dok prekomerna konzumacija može da izazove povišen krvni pritisak, lupanje srca, nesanicu, anksioznost i drhtanje ruku. S ciljem očuvanja svog zdravlja, vodite računa da pre ispijanja kafe doručkujete. Jutarnju kafu ili kapućino popijte uz doručak, a popodnevnu servirajte uz suve kolačiće ili sušeno voće i orašaste plodove.

Bez energetskih napitaka
Energetski napici svakako su efikasno sredstvo za brzo buđenje i povećanje koncentracije. Na svojoj velikoj popularnosti mogu da zahvale kofeinu, kog ima dvaput više nego u kafi ili crnom čaju, ali i plodovima egzotičnih biljaka (guarana, gingseng, ginko i bilboa). Vodite računa o količini, napomenama i upozorenjima koji bi trebalo da budu istaknuti na ambalaži napitka.
Ovi napici mogu da se pokažu kao jaki toksini praćeni simptomima kao što su poremećaj elektrolita, muka, gađenje, povraćanje i nepravilnosti u radu srca.

Umesto energetskog napitka, izaberite šolju zelenog čaja zaslađenog kašičicom meda.

Belo voće i povrće čuva srce

31. август 2012.

Konzumiranje veće količine voća i povrća sa belom kožicom smanjuje za 52 odsto opasnost od srčanih napada, pokazali su rezultati holandskog istraživanja.
Naučnici su došli do tog rezultata nakon desetogodišnjeg ispitivanja uticaja boje konzumiranog voća i povrća na sprečavanje srčanih napada.
Istraživanje je obuhvatilo 20.069 odraslih osoba čija je prosečna starost iznosila 41. godinu i među kojima na početku istraživanja nije bilo srčanih bolesnika.

Svi učesnici su na početku istraživanja popunili upitnik o učestalosti konzumiranja 178 prehrambenih proizvoda.
Konzumirano voće i povrće je sortirano u četiri grupe prema boji: zelena, narandžasta/žuta, crvena/ljubičasta i bela.

Naučncici su tokom deset godina istraživanja registrovali 233 slučaja srčanih napada.
Nikakva povezanost, međutim, nije ustanovljena između konzumiranja namirnica zelene, narandžaste/žute i crvene/ljubičaste boje i srčanih napada, ali je konstatovano da je kod osoba koje u velikoj meri konzumiraju voće i povrće sa belom kožicom opasnost od srčanih napada manja za 52 odsto nego kod onih koji ga konzumiraju u manjoj meri.

Naučnici su ustanovili i da svaka dnevna porcija od 25 grama belog voća i povrća (prosečna težina na primer jabuke je 120 grama) dovodi do smanjenja opasnosti od srčanih napada za devet odsto.
Oni su, takođe, istakli da treba obavezno jesti i povrće i voće drugih boja, jer ono štiti od ostalih hroničnih oboljenja.

Šta se sve nalazi u viršli?

31. август 2012.

Ukoliko ste se ikad pitali šta tačno jedete kad naručite hot-dog, odgovor je prilično jednostavan. Ukratko, radi se svinjskim ostacima pomešanim s kombinacijom pilećih ili ćurećih iznutrica koje se potom istiskuju kroz metalne rešetke i polivaju vodom, prenosi Daily Mail.

U tu smesu zatim se dodaju ukusi i boje, a nakon toga mešavina se pakuje u plastične cevčice, kuva, hladi i stavlja u prodaju. Za mnoge, radi se o prilično gadljivom procesu proizvodnje jedne od, zbog niske cene, najprodavanijih namirnica današnjice.

Poreklom iz Frankfurta, viršla je do danas doživela mnoge mutacije, a američkom tržištu prvi je put predstavljena sredinom 19. veka. Mnogi lekari ne savetuju konzumaciju hrenovki zbog njenih mnogih opasnosti po zdravlje, kao što je rak creva.

Meso

Tradicionalne viršle prave se od svinjskih ostataka, šunke i mesnoće koja se prilikom klanja odstranjuje kao višak. U tu se smesu dodaje piletina ili ćuretina, aroma i boje. Većina hrenovki namenjenih za prodaju, pravi se upravo na ovaj način, dok se tek mali postotak obrađuje mnogo kvalitetnije i zdravije.

Voda

Voda koju sadrži viršla dodaje se kako bi se stvorila prava tvrdoća, odnosno, kako bi se sprečilo njihovo prevremeno raspadanje. Ona je pomešana s mešavinom mesa koja se nakon spajanja s vodom, istiskuje kao kompaktna celina i kuva.

Skrob

Sve viršle, od onih najjeftinijih pa do luksuznijih, prepune su skroba. Obično je to krompirouv ili pšenični skrob koji se meša sa solju kako bi viršle dobile bolji volumen i već prepoznatljivi ukus.

So

Viršle sadrže 2 posto soli, što znači da su u klasi „visokoslanih“ proizvoda. Takođe, to znači da će vam se njihovom konzumacijom povećati rizik od visokog krvnog pritiska, infarkta i srčanih bolesti.

E250 – natrijum nitrat

Unos procesuiranog mesa povećava rizik od raka creva, a najveći krivac za to upravo je natrijum nitrat. On se dodaje u viršle kako se ne bi pokvarile. Konzumacijom samo jedne i po viršle dnevno, rizik od raka creva povećava se za čak 20 posto.

E451 – Kalijum i kalcijum trifosfati

Oni pomažu u održavanju čvrste teksture i sprečavaju kiseljenje. E451 takođe se koristi u deterdžentima kao omekšivač vode, a dodaje se i u antifriz. Ipak, njegova konzumacija, navodno, nema nikakvih nuspojava.

E452 – Polifosfati

Još jedan uobičajeni dodatak hrani. E452 je zapravo stabilizator koji takođe pomaže u održavanju teksture viršle, a sprečava i njeno raspadanje pri kuvanju. Nije opasan po zdravlje.

E301 – Natrijum askorbat

Vrsta vitamina C, koja deluje kao antioksidans i regulator kiselosti. Takođe, sprečava meso da izgubi svoju boju pri kuvanju. Kao sastojak u viršlama ne izaziva probleme, ali u većim dozama uzrokuje iritaciju kože.

E120 – Karmin

Radi se o boji koja se može pronaći u jogurtu, ružu za usne ili glazurama. Može izazvati alergijske reakcije, a kod nekih ljudi i anafilaktički šok.

E160c – Ekstrakt paprike

Još jedna boja za hranu na prirodnoj bazi. Dobija se mešanjem sušenih mahuna i indijskih crvenih papričica. Najčešće se može pronaći u sirevima, gustim sokovima, čipsu i nekim slatkišima.

Recepti za vitalnost

31. август 2012.

Kako se protiv stresa bore u Francuskoj i Grčkoj, kako u Španiji, a kako na Dalekom istoku U različitim zemljama i različitim kulturama koriste se različita sredstva za borbu protiv stresa, za očuvanje ljepote, zdravlja i vitalnosti. Možda ćete i vi među receptima koje vam nudimo naći nešto što će vam se svidjeti.

■ Limunada za raspoloženje: Španci bi vam predložili da, ukoliko ste loše volje, napravite limunadu. Vitamini i kiselina koje ova voćka vedre žute boje sadrži razbuđuju vas, a bude i vaše hormone sreće. Trljanje kože limunom uklanja staračke fleke, rožastu kožu i neprijatne mirise, može poslužiti i za otklanjanje bubuljica, a ako limunov sok nanesete na kosu, učinit ćete je blistavom i malčice svjetlijom.

■ Miris lavande protiv nesanice :U Francuskoj je veoma popularna la¬vanda. Miris ove lijepe ljubičaste biljke opušta i navodi na sanjarenje, pa nemali broj Francuskinja uživa spavajući na jastuku punjenom lavandom. Mnogo se upotrebljavaju i eterična ulja lavande, kao sredstvo za umirivanje i pomoć u borbi protiv nesanice. Preporučujemo tople kupke: U vodu dodajte mješavinu od deset kapi lavandinog ulja i dvije kašike slatke pavlake – takva kupka će vam omekšati kožu i fantastično vas opustiti.

■ Maslinovo ulje za ljepotu: U Grčkoj se puno koristi maslinovo ulje. Upotrebljava se za salate, stavlja na hljeb, na njemu se peče, koristi se prilikom kuhanja… Pored toga što čuva srce, maslinovo ulje može se upotrijebiti i za vanjsku njegu tijela, za masažu, a brojne Grkinje tvrde da lijep ten zahvaljuju upravo ovom ulju. Kupka za ruke od maslinovog ulja ojačat će nokte i kožu obložiti zaštitnim slojem, a malo maslinovog ulja nanesenog na kosu dat će joj zdrav sjaj.

■ Za zdravlje -zeleni čaj Ako bi vas put nanio u Japan, tamo bi vam predložili da redovno pijete zeleni čaj. Doduše, nije da po takav savjet mor¬ate ići do Japana, jer je taj njihov tradicionalni napitak zbog korisnih svojstava po¬stao popularan u cijelom svijetu. Zeleni Čaj sprječava, između ostalog, visok pritisak, infekcije, stomaćne i crijevne probleme… Prilikom pripreme, na litar vode temperature između 60 i 90 stepeni (ne ključale, ni proključale pa ohlađene!) trebalo bi da ide između 11 i 13 grama zelenog Čaja, koji potom treba ostaviti da odstoji najviše tri minute. Procijediti ga i piti mlak.

■ Đumbir za mladalački izgled : U Kini se mnogo koristi đumbir, što Kinezima daje mladolik izgled. Đumbir sadrži hormone koji jačaju srce i imunološki sistem i dobra je ideja malčice svježe narendanog korijena đumbira dodati u svaki obrok. Od đumbira se može napraviti i ukusan čaj tako što ćete tri grama narendanog ili mljevenog đumbira preliti šoljom vrele vode, ostaviti da odstoji deset minuta i procijediti ga.

Slatko od šljiva na dva načina

31. август 2012.

Slatko od šljiva- PRVI NAČIN

Potrebne namirnica:
• 1 kg šljiva
• 1 kg kristal šećera
• 2 limuna
• 250 g kreča
• 4 l za krečnu vodu
• 1 čaša vode za sirup

Priprema:
Najlepše slatko od šljiva kuva se od šljiva madžarki, u septembu, od šljiva koje još nisu prezrele. Druge vrste šljiva pa i one krupne, nekalemljene nisu dobre za slatko. Prvo pripremite krečnu vodu. Kreč razmutite u dve litre vode, a zatim dodajte još dve. Ostavite da se kreč slegne, a voda izbistri. Za to vreme očistite šljive od kožice oljuštite ih vrlo tanko.

Odvojite bistru vodu od kreča i u nju spustite šljive. Ostavite da stoje sat i po vremena, pa tek onda ih isperite pomoću đevđira u nekoliko voda i da izvadite koštice. Pošto su šljive krupnije od ploda trešanja i višanja, ne morate se truditi da košticu vadite a da plod ostane ceo. Najbolje je da šljivu pažljivo rasečete tamo gde joj je bila peteljka i izvadite košticu. Ako su šljive krupnije, možete ih raseći na polovine. Sada u šerpu za kuvanje slatka stavite kristal šećer i prelijte ga čašom vode i skuvajte gust sirup, nešto malo gušće nego za slatko od voća koje ne pušta vodu. Pre nego što je sirup potpuno gotov, spustite u njega kolutove oljuštenog limuna.
Pripremljene šljive lagano izručite u sirup i kuvajte oko 25 minuta. Dodajte sok od drugog limuna, pre nego završitsa kuvanjem. Skinite slatko sa grejnog tela, pažljivo ga openite, i pokrijtčistom mokrom krpom.
Ostavite da stoji nekoliko časova, pa onada sipajte u čiste suve tegle, povežite ih celofanom i ostavite ih na prohladno mesto.
Slatko od šljiva najbolje da sipate u male tegle. Tako da kada se prilikom upotrebe tegla otvori, slatko neće dugo biti izloženo uticaju vazduha.

Slatko od šljiva sa orasima – DRUGI NAČIN

Potrebne namirnice:
• 1 kg pripremljenih šljiva
• 1 kg kristal šećera
• 1 limun
• malo limuntusa
• četvrtine jezgra oraha (brojčano onoliko koliko ima šljiva)
• 250 g kreča
• 4 l vode za krečnu vodu
• 1 čaša vode za sirup

Priprema:
Kreč razmutite u polovinu vode, a zatim dodajte celu količinu. Ostavite da se kreč slegne, a voda izbistri. Šljive sasvim tanko oljuštite. Pažljivo odvojite bistru vodu od kreča i spustite u nju šljive. Posle jednog sata izvadite šljive iz krečne vode i pažljivo ih, pomoću đevđira, operite u nekoliko voda. Svakoj ščljivi izvadite košticu, ali tako da ne pokvarite oblik šljive. Na mesto koštice ubacite četvrtine jezgra oraha.
U šerpu za kuvanje slatka od šećera i čaše vode skuvajte gust sirup, nešto malo gušći nego za slatko od voća koje ne pušta vodu. Pre nego što je sirup potpuno gotov, spustite u njega kolutove oljuštenog limuna. Pripremljene šljive polako spustite u sirup i kuvajte oko 25 minuta.
Pred kraj kuvanja dodajte malo razređenog limuntusa. Skinite slatko sa grejnog tela, pažljivo ga openite i pokrite mokrom čistom krpom.
Ostavite da stoji nekoliko časova pa onda sipajte u čiste, suve teglice.
Teglice povežite celofanom i ostavite na prohladno mesto.

TRODNEVNA DIJETA – vraća energiju i dobro raspoloženje

31. август 2012.

1. dan

Doručak:
1 rendana jabuka, 2 kašike muslija i 20 cl toplog mleka. Pomešajte i uživajte u obroku.
Užina:
1 banana
Ručak:
1 glavicu crnog luka i 2 šargarepe iseći na kolutove i skuvati u supi (od kocke) uz malo kima i kašičicu sirćeta. Posebno obariti 150 gr boranije i 1 krompir. Procediti kuvano povrće iz supe, dodati boraniju i iseckan bareni krompir, posoliti, pobiberiti, dodati kašičicu ulja (može i bez) i posuti rendanim belim sirom.
Užina:
2 kriške prepečenog hleba premazane tankim slojem meda.
Večera:
Salata od 2 paradajza i zelene salate, uz dodatak seckanog peršuna, soli, bibera, limunovog soka i kašičice ulja. Dozvoljena je i 1 kriška crnog hleba ili tanka kriška sira.

2. dan

Doručak:
Sveže ceđeni sok od pola narandže pomešati sa pola šolje kiselog mleka. U to dodati 2 kašike muslija. Drugu polovinu narandže iseckati na komadiće i pomešati sa seckanom jabukom, pa dodajte u musli i kiselo mleko.
Užina:
1 parče prepečenog hleba ili dvopeka premazati tankim slojem dijetalnog margarina i dijetalnog džema.
Ručak:
U 2 dl supe dodati ljute mlevene paprike i kima. Kad provri, dodati seckani praziluk, narendanu šargarepu i 40 gr integralnih rezanaca ili druge integralne testenine, pa kuvati dok testo ne omekša. Zatim u supu dodati 150 gr iseckanog fileta oslića, i kuvati još 10 minuta. Na kraju začiniti seckanim peršunom, biberom i solju.
Užina:
1 narandža.
Večera:
1 narendanu jabuku pomešati sa malo kupusa ribanca. Dodati po ukusu bibera, soli i kašičicu ulja. Dozvoljeno je i 1 parče crnog hleba.

3. dan

Doručak:
2 kriške raženog hleba – jednu premazati dijetalnim margarinom i dijetalnim džemom, a drugu mileramom i seckanim peršunom.
Užina:
Pola sveže ceđenog grejpfruta pomešati sa 2 kašike muslija.
Ručak:
Pomešati 2 kašike suncokretovih semenki sa kašikom seckanog peršuna, dodati malo soli i bibera. U to umešati 100 gr mlevenog mesa, dobro promešati i oblikovati 2 šnicle. Ispržiti na malo ulja. Narendati 1 šargarepu i skuvati je u šolji slane vode. U to mešajući dodajte 7 kašika instant pirea. Naseckati 100 gr šampinjona i izdinstati ih na malo ulja, začiniti solju i biberom i poslužiti uz pire i šnicle.
Užina:
1 parče prepečenog crnog hleba ili dvopeka premazano medom.
Večera:
Očistiti 25 gr šampinjona i iseckati na listiće. Dodati 1 krišku belog sira iseckanog na kockice i preliti sa malo limunovog soka i kašičicom ulja. Začiniti solju i biberom i posuti iseckanim peršunom.

Pre promene uobičajenog načina ishrane konsultujte se sa svojim lekarom

Kako izlečiti agorafobiju?

28. август 2012.

Prevedeno i obrađeno iz knjige Hope and Help for Your Nerves [1]

Ako patite od agorafobije, odnosno imate strah od otvorenog prostora, vrlo je verovatno da ste u prošlosti imali neko zastrašujuće iskustvo negde na otvorenom prostoru, koje vas je uznemirilo i stavilo u jedno opšte stanje tenzije i straha od ponovnog susretanja i suočavanja sa takvom situacijom.

Vi se zapravo ne plašite otvorenog prostora uopšte, npr kad pomislite na prodavnicu napolju, vi se ne plašite te prodavnice. Savršeno dobro znate da, ako odete u prodavnicu, da vam se ništa loše ne može tamo dogoditi. Čega se vi onda bojite? Bojite se osećanja koja se pojave u vama kad pomislite na neku situaciju koja zahteva od vas da izađete napolje. Ta osećanja vas toliko preplave u tom trenutku da vi pomislite da više uopšte ne možete normalno da razmišljate. U tim trenucima vi uošte ne verujete sami sebi, i to je glavni razlog zašto se plašite da izađete napolje.

Zamislite sada da smo vi i ja zajedno krenuli u šetnju. Na tom putu ćemo videti kakve greške pravite i kako da ih ispravite. Ali pogledajte vas samo! Još pre nego što smo izašli iz kuće, vi ste pomislili: „O ne! O, kako ću izdržati, neću uspeti! Šta će se sada desiti!?“ Na ovaj način vi ste sami sebi već stvorili dosta stresa još pre nego što ste napravili jedan korak napolju! Dakle, još niste ni izašli napolje, a već ste uplašeni. Ovo je vaša prva greška.

Umesto što ste se uplašili i zategnuli mišiće po celom telu, trebali bi ste da uradite suprotno – da probate da olabavite malo, da se opustite koliko god možete pre nego što izađete napolje. Najgore što vam se može desiti napolju jeste da sami sebe uplašite, ništa gore vam se ne može desiti! Ako skupite malo hrabrosti, date sve od sebe da se opustite što je više moguće, ako prihvatite sve što se dešava, ako se prepustite, onda nećete biti toliko preplavljeni osećanjima koja vas varaju i čine vas da se ponašate iracionalno. Predajte se, prihvatite sve. Udahnite duboko, izdahnite lagano, opustite se, ok? Dobro, idemo dalje.

Evo nas na ulici. U daljini vidite vašu prijateljicu koja vam se polako ali sigurno približava. Šta ćete raditi sada? Morate joj se javiti jer vas nije dugo videla. Sve što se više približavate njoj, srce vam lupa sve jače i jače. Praktično možete da osetite to lupanje srca i sve vas više to brine. Ali ne zaboravite da i srce vaše prijateljice koja vam ide u susret takođe brzo kuca, možda isto tako brzo kao i vaše. Ona je uzbuđena jer vas nije videla dugo. Zašto bi onda lupanje vašeg srca bilo tako zastrašujuće? Da li je to uopšte toliko važno što osećate srce kako kuca? Nije bitno. Na kraju krajeva, to brzo kucanje srca ne oštećuje vaše srce. Zato, nemojte se plašiti ako vam srce počne brzo kucati kad počnete da se približavate osobi koja vam ide u susret.

Dok razgovarate sa vašom prijateljicom, u sebi se pitate još koliko dugo ćete morati da pričate sa njom. 10 minuta? Pola sata? Verovatno tada mislite kako ćete verovatno napraviti budalu od sebe i da će ona to primetiti. Savetujem vas da istog trenutka samo malo olabavite, samo se malo opustite, probajte to! Prepustite se, i videćete da ovaj razgovor i nije toliko strašan kao što ste mislili. Čak ćete možda osetiti i određeno olakšanje i biće vam prijatno slušati vašu prijateljicu.. Videćete da vaša prijateljica vas uopšte ne uznemirava, već ste vi sami sebe uznemiravali.

Posle toga, krećete dalje niz ulicu. Stižete do pešačkog prelaza i sada je vreme da pređete ulicu. Ali, još pre nego što ste stigli do tog pešačkog prelaza, vaše noge kao da su se slučajno pretvorile u noge od gume! Zapravo to se nije desilo baš slučajno… Kad ste se približavali ulici, ponovo ste se uplašili, i strah je uticao na to da ponovo lučite adrenalin, koji vam je dao osećaj gumenih nogu. Ovo će proći ako ne nastavite da se plašite tih gumenih nogu. Naravno, vi se i dalje plašite i mislite da vas te gumene noge ne mogu odvesti preko ulice.

[block:block=11]

Ne zaboravite, te gumene noge jesu samo jedan osećaj. One vas mogu odvesti tamo gde želite, ako im to dopustite. To je osećaj, to nije stvarna slabost. Nemojte biti uplašeni zbog gumenih nogu, jer ćete onda lučiti još više adrenalina. Ako se prepustite, vaše noge će vas odvesti preko ulice, budite sigurni u to!

Prešli ste preko ulice uspešno, nadam se. Vidite da to nije bilo ništa strašno. Ali čim ste prešli preko ulice, setili ste se prodavnice! Možda ćete tamo sresti još gomilu ljudi sa kojima treba da popričate i da ih pozdravite. Možda ćete čak i u redu morati da čekate. .. Odjednom osetite ogroman talas straha koji vas preplavi i čak se možda osetite kao da nikakav napredak niste napravili. Dok gledate u tu veliku prodavnicu u koju treba da uđete, odjednom počinjete da se znojite, srce vam lupa ubrzano, čujete žagor ljudi, zgrade oko vas počinju da dobijaju nejasan oblik, vid vam se magli, gubite ravnotežu, nastaje opšti haos u vašoj glavi. Šta raditi sada, kako ovo objasniti? Upravo ovde, na ovom mestu gde vas je uhvatila najgora panika – tu leži ključ vašeg oporavka!

Vidite, velika tenzija u kojoj ste se našli je prouzrokovala pometnju u ravnoteži, tako da imate osećaj da ćete pasti ili izgubiti ravnotežu, pa imate osećaj da se morate zadržati za nešto da ne bi ste pali. Takođe ova tenzija i strah šire vaše zenice, tako da imate zamućen vid, pa vam se okolina možda čini nestvarno. Da li vam sve ovo zvuči poznato? Da li prepoznajete šablon po kome se sve ovo dešava?

Pre nego što pomislite da pobegnete sa mesta dešavanja – sačekajte! Pustite da efekat adrenalina prođe sam od sebe, strpite se samo malo. Čak i kad je vaš strah najveći, predajte se i prihvatite to što vam se dešava. Da! U onom momentu kada vas osećanja preplave, to je trenutak kada se morate apsolutno i bezuslovno prepustiti. Znači nema više: „O ne, ne, samo da pobegnem odavde…. Šta ako se desi…? i sličnih izraza, ovo ovde je prelomni trenutak vašeg oporavka! Ako idete napred, sa razumevanjem toga što vam se dešava, sa svim svojim strahovima i razumevanjem tih strahova, i ako ste spremni da prihvatite sve trikove koje vaši strahovi mogu da igraju sa vama, vaše reakcije će se postepeno smanjivati i videćete kako ćete se polako ali sigurno smiriti. Posle toga vi ćete se osećati fantastično, jer ste sami uspeli da prebrodite svoje strahove. Vaši strahovi biće tada manji od makovog zrna jer vam ne mogu ništa.

Svaki put kad izađete napolje potrebno je da vežbate sve što je ovde opisano. Možda nećete uspeti iz porvog puta, ali nemojte biti obeshrabreni. Nastavite da izlazite napolje i da konstantno vežbate. Još jednom, ne zaboravite, vaš oporavak se ne nalazi kod kuće, vaš oporavak se nalazi napolju, na onim mestima kojih se najviše plašite. Ovo je jedini i pravi način da se izlečite od agorafobije. Ako budete istrajni, uspećete u tome.

Zašto je seks dobar za zdravlje?

28. август 2012.

Zašto je seks dobar za zdravlje?
Kako seks utiče na zdravlje muškaraca i žena?

• 1. Smanjuje rizik od pojave kardiovaskularnih bolesti
• 2. Leči glavobolju i migrenu
• 3. Jača imunitet
• 4. Oslobađa od stresa
• 5. Sagoreva kalorije
• 6. Pozitivno utiče na samopouzdanje
• 7. Jača genitalne organe
• 8. Smanjuje rizik od kancera prostate
• 9. Reguliše menstrualni ciklus
• 10. Garantuje dobar san

1. Smanjuje rizik od pojave kardiovaskularnih bolesti
Razna istraživanja i studije dokazuju da ukoliko imate seks najmanje dva puta nedeljno manje su šanse da doživite infarkt. Prema nedavno objavljenoj studiji, koja se uglavnom odnosila na muškarce, 50 % su manje šanse od srčanog udara, nego kod osoba koje imaju seks manje od jednom mesečno.

2. Leči glavobolju i migrenu
Nakon seksa smanjuje se napetost i glavobolje
Seks poboljšava cirkulaciju krvi, širi krvne sudove u glavi i mozgu, zbog čega se smanjuju glavobolje i napetost. Takođe, žene koje pate od migrene, posle seksa se osećaju bolje, jer bolovi nestaju.

3. Jača imunitet
Istraživanja pokazuju da seks podstiče proizvodnju imunoglobina A, prve obrane imunološkog sistema koji čuva od gripe i prehlade. Prema tome, ukoliko imate seksualne odnose barem jednom-dvaput nedeljno, manje su šanse da se razbolite.

4. Oslobađa od stresa
Seks snižava pritisak i oslobađa od stresa i napetosti. Prema nekim istraživanjima dokazano je da su osobe koje su noć pre određene stresne situacije (nekog važnog događaja, poslovnog sastanka…) imale seksualni odnos, bile daleko uspešnije i opuštenije nego osobe koje su apstinirale.

Takođe, ljudi koji su zadovoljni svojim seksualnim životom nisu depresivni, anksiozni, nasilni i neprijateljski raspoloženi.

5. Sagoreva kalorije
Naučnici tvrde da je seks jedan od najboljih načina vežbanja, jer je koristan kako sa fizičko zdravlje, tako i za psihičko.

Trideset minuta seksa sagoreva od 85 do 150 kalorija, pa su redovni odnosi odličan način da ostanete u dobroj formi.

6. Pozitivno utiče na samopouzdanje
Seks čini da se osećate dobro i pozitivno utiče na samopouzdanje. Takođe, nežan ljubavni odnos, prilikom kojeg žene luče estrogen, rezultira lepšom, nežnijom i sjajnijom kožom, što takođe utiče na samopouzdanje.

7. Jača genitalne organe
Seksualna aktivnost poboljšava prokrvljenost genitalnih organa i muškarca i žene. Takođe, vaginalni mišići kod žene se tokom odnosa rastežu i skupljaju i samim tim jačaju, pa se smanjuje rizik od inkontinencije kasnije u životu.

8. Smanjuje rizik od kancera prostate
Kako su neke studije pokazale, redovni seksualni odnosi mogu da spreče kancer prostate. Muškarci koji u svojim dvadesetim imaju odnose minimum 5 puta nedeljno smanjuju rizik od pojava kancera prostate za trećinu. Takođe, ovo važi i za starije muškarce.

9. Reguliše menstrualni ciklus
Redovni seksualni odnosi olakšavaju menstrualne tegobe
Istraživanja su pokazala da žene koje imaju seksualne odnose bar jednom nedeljno imaju redovan menstrualni ciklus. Osim toga, pokazalo se i da redovan seks olakšava menstrualne tegobe, jer stezanje materice tokom orgazma smanjuje napetost mišića.

10. Garantuje dobar san
Naučnici tvrde da dobr seks pre spavanja garantuje dobar san, tačnije za to je zaslužan hormon oksidocin, koji se oslobađa tokom orgazma, pa se odmah posle toga oseća pospanost.

Međutim, loš seks i seks na silu, bez orgazma povećava traume i izaziva nesanicu.

Policistični jajnici

6. август 2012.

Bolesti se ispoljavaju kod različitih ljudi različito.
Medicina nije matematika i često se ljudi iznenade kada razgovaraju o svom iskustvu sa nekom bolešću i kažu “…i meni su rekli lekari da imam tu bolest, ali meni nije bilo tako, ja nisam imala te simptome kao ti”.
Primer kako jedna bolest može imati više lica u ginekologiji su policistični jajnici ili tačnije sindrom policističnih jajnika.
Kod nekih žena se to ispolji kao pojačana dlakavost, kod drugih kao izostanak menstruacije ponekad i po 2-3 meseca, kod velikog broja žena je to osnovni uzrok bračne neplodnosti itd.

Priča o policističnim jajnicima…

Sindrom policističnih jajnika (PCOS) je najčešći hormonski poremećaj kod žena u reproduktivnom periodu.
Ime tog stanja potiče od izgleda jajnika. Naime, kod većine žena oboljelih od tog poremećaja jajnici su povećani i puni malih cista koje se nalaze ispod samog omotača jajnika (policistični izgled).

Kod žena obolelih od sindroma policističnih jajnika menstruacije su retke ili dugo traju, javlja se pojačana dlakavost, akne i gojaznost.

Menstrualni poremećaji upućuju na to stanje već u adolescentnom periodu , ali se sindrom policističnih jajnika može otkriti i kasnije.

Tačan uzrok sindroma policističnih jajnika nije poznat. Žene sa sindromom policističnih jajnika obično teže zatrudne zbog neredovnih ovulacije ili zbog izostanka ovulacije. Rano otkrivanje i lečenje sindroma policističnih jajnika može smanjiti rizik od dugotrajnih komplikacija kao što su dijabetes tipa 2, srčana bolest i moždani udar.

Znaci i simptomi sindroma policističnih jajnika pojavljuju se ubrzo nakon prve menstruacije (menarhe). No u nekim slučajevima sindrom policističnih jajnika razvija se kasnije, tokom reproduktivnih godina, na primjer zbog značajnog povećanja tjelesne težine.

Znaci i simptomi, s obzirom na vrstu i težinu bolesti, variraju od osobe do osobe.
Najčešće su to:

Menstrualni poremećaj
– To je najčešći znak ove bolesti. Primjeri menstrualnog poremećaja uključuju menstrualne intervale duže od 35 dana, manje od osam menstrualnih ciklusa godišnje, izostanak menstruacije četiri mjeseca i duže, produženo krvarenje koje može biti slabo ili obilno.
– Povišen nivo muških polnih hormona-androgena – Povišen nivo muških hormona ispoljava se znacima kao što su pojačana dlakavost lica i tijela (hirzutizam), akne u odraslih ili teški oblik akni u adolescenata, muški oblik ćelavosti (androgena alopecija). Ovi znaci zavise i od etničke pripadnosti. Na primjer, žene iz severne Evrope ili žene azijskog porekla ne moraju imati te znakove i simptome.
– Policistični jajnici – Povećane jajnike koji imaju mnogo malih cisti otkrivamo ultrazvukom. Ultrazvukom otkriveni takvi policistični jajnici sami po sebi ne potvrđuju dijagnozu.

Da bi se dijagnostifikovao ovaj sindrom policističnih jajnika, mora žena imati neredovne menstrualne cikluse ili znakove povišenog nivoa muških polnih hormona – androgena. Postoje i žene s policističnim jajnicima koje ne moraju imati sindrom policističnih jajnika, a neke žene koje imaju tu bolest imaju jajnike koji izgledaju normalno.

Stanja povezana sa sindromom policističnih jajnika

– Neplodnost – Žene sa sindromom policističnih jajnika obično teže zatrudne jer imaju rijetke ovulacije ili ih uopšte nemaju. Sindrom policističnih jajnika je najčešći uzrok neplodnosti kod žena.
– Gojaznost-Pretilost – Skoro polovina žena sa sindromom policističnih jajnika je gojazna . Žene koje boluju od ovog sindroma su sklonije prekomernoj težini.
– Šećerna bolest – Predijabetes ili dijabetes tipa 2 – Mnoge žene sa sindromom policističnih jajnika neosetljive su na insulin što smanjuje sposobnost tela da efikasno iskoristi insulin za regulaciju nivoa šećera u krvi. To može dovesti do visokog nivoa šećera u krvi ili šećerne bolesti tipa 2. Predijabetes se takođe naziva slaba tolerancija glukoze.

– Acanthosis nigricans – To je medicinski naziv za potamnelu, baršunastu kožu na vratu , pazušnim jamama, unutrašnjoj strani bedara, vulvi i ispod dojki. To stanje kože znak je neosetljivosti na insulin.

Rano otkrivanje i liječenje sindroma policističnih jajnika može smanjiti rizik od dugotrajnih komplikacija kao što su dijabetes tipa 2, povišeni krvni pritisak, srčana bolest i moždani udar.
Zato pođite kod izabranog lekara ili ginekologa ako imate menstrualne probleme – na primer neredovna menstruacije, dugotrajno krvarenje ili izostanak menstruacije , ako imate pojačanu dlakavost na licu i tijelu ili imate izražene akne i masnu kožu.

Ne zna se uzrok sindroma policističnih jajnika, ali važnu ulogu imaju sledeći faktori:

– Previsok nivo insulina – Insulin je hormon kojeg proizvodi gušterača, a omogućava stanicama da koriste šećer (glukozu), najvažniji izvor energije za vaše telo. Smatra se da višak insulina podstiče jajnike da proizvode više androgena.

– Nasleđe – Ako vaša majka ili sestra imaju sindrom policističnih jajnika, veća je mogućnost da ga imate i Vi.

Dijagnoza ovog sindoma se postavlja na osnovu:

– Medicinska istorije bolesti – Lekar -ginekolog će postavljati pitanja o vašim menstrualnim ciklusima, promenama telesne težine i drugim simptomima.
– Fizikalni pregled – lekar će ovim pregledom doći do i nekoliko ključnih podataka kao što su visina, telesna masa i visina krvnog pritiska.
– Ginekološki pregled – ovi pregledom se često otkrivaju uvećani jajnici, ciste na jajnicima.
– Laboratorijske analize – Pregledom krvi određuje se nivo nekoliko polnih hormona (FSH, LH, E2, testosteron, SHBG) . Dodatne analize mogu uključiti utvrđivanje nivoa holesterola,triglicerida i test tolerancije na glukozu.
– Ultrazvuk male karlice – gleda se izgled i veličina jajnika, oblik i građa materice. Može se raditi folikulometrija (praćenje rasta folikula i utvrđivanje da li postoji ovulacija).

Lečenje sindroma policističnih jajnika uglavnom je usmereno na rešavanje problema kao što su neplodnost, maljavost-hirzutizam, akne ili gojaznost-pretilost.

Redovne kontrole – Vrlo je važno rešavati faktore rizika za kardiovaskularnu bolest kao što su gojaznost-pretilost, povišen nivo holesterola u krvi, dijabetes tipa 2 i povišeni krvni pritisak. Redovnim kontrolama krvnog pritiska, šećera u masnoće u krvi smanjiće se ispoljavanje ovog sindroma.
Menjanje životnih navika – Zdrava ishrana i fizička aktivnost, naročito ako imate prekomernu težinu. Prestanak pušenja. Gubitkom suvišnih kilograma snižavaju se nivo inzulina i androgena, a može se vratiti i ovulacija. Posavetujte se i sa nutrcionistom.
Regulisanje menstrualnog ciklusa – često ginekolozi propisuju kontraceptivne pilule koje regulišu menstruacije, a i smanjuju nivo testosterona. Druga mogućnost je da svaki mesec, 10 do 14 dana, uzimate progesteron. To će regulisati menstruaciju, ali neće poboljšati nivo testosterona- androgena. Endokrinolozi često propisuju oralni antidijabetik koji snižava inzulin. Ovaj lijek poboljšava ovulaciju i dovodi do redovnih menstrualnih ciklusa.
Smanjenje pojačane dlakavosti – obično se daju kontraceptivne tablete kako bi se smanjila proizvodnja androgena ili drugi lijek koji blokira uticaj androgena na kožu. Kozmetička rješenja za uklanjanje dlaka su brijanje, skidanje dlaka voskom i kreme za depilaciju. Rezultati traju nekoliko tjedana, a zatim postupak treba ponoviti. Trajnije rešenje za uklanjanje dlaka pomoću električne struje (elektroliza) ili lasera. Tim postupcima se uništavaju folikuli dlaka i kontroliše neželjeni rast novih dlaka.
Lekovi za stimulaciju ovulacije – Ako se planira trudnoća onda se daju lijekovi za stimulaciju ovulacije . Primer je Klomifen citrat oralni anti-estrogen koji se uzima u prvom delu menstrualnog ciklusa.
Hiruško lečenje – Ako vam lekovi ne pomažu da zatrudnite, kod nekih se žena sa sindromom policističnih jajnika može izvršiti laparoskopski zahvat. Tokom te operacije se pomoću električne struje ili lasera buše rupice u folikulima na površini jajnika. Cilj je da se podstakne ovulacija.

Omlet sa tikvicama

7. јул 2012.

Ovaj ukusan i jednostavan omlet može poslužiti i kao laganiji ručak ili večera.Potrebno je:• 500 g zelenih tikvica
• so, biber
• 2 supene kašike maslinovog ulja
• 1 supena kašika naseckanog svežeg bosiljka
• 2 jajeta
• 1 supena kašika puteraKorak 1:
Odsecite krajeve tikvica i izdubite sredinu. Iseckajte ih u secku, ne previše sitno. Pomešajte tikvice sa kašičicom soli i ostavite da odstoje oko pola sata. Nakon toga odlijte suvišnu vodu, pritiskajući ih kroz cediljku.Korak 2:
Zagrejte malo ulja u tiganju i pržite tikvice dok ne dobiju zlatno-žutu boju, oko 6-7 minuta. Dodajte bosiljak, a zatim sklonite sa vatre i ostavite sa strane da se malo prohlade.
Za to vreme umutite jaja u posudi. Dodajte u jaja prohlađene tikvice, so i biber.

Korak 3:
Zagrejte puter u tiganju, izručite pripremljenu smesu i razlijte je po celom tiganju. Pecite dok ivice jaja ne budu skroz pečene. Smanjite vatru i nastavite da pečete sve dok se jaja ne smanje, ali da budu i dalje meka. Protresite tiganj kako biste omlet lakše izručili u tanjir. Poklopite tanjir tiganjem i okrenite naopako kako biste još malo pekli stanu koja je bila gore. Nakon 1 minuta, vratite ponovo omlet u tanjir i poslužite.
Idealan prilog: sveža, sezonska salata.

Izvor: www.top-shop.rs
Autor: Top-sop

Ideje za brz i zdrav doručak

6. јул 2012.

Odvojte nekoliko minuta svakoga jutra za doručak. Probajte, isplati se. Bićete poletniji, zdraviji, bolje raspoloženi, a na poslu efikasniji.

U savremenom društvu najveći broj ljudi započinje svoj dan ne doručkujući i žureći na posao koji počinje u 8 ili 9 sati ujutru. Ukoliko i doručkuju na putu do posla ili na pauzi predviđenoj za tu svrhu, najčešće odaberu nešto sa repertoara „brze” hrane (pekare, kiosci i sl.).
Doručak je veoma važan obrok i vredi uložiti nešto vremena da obezbedite sebi visokokvalitetan jutarnji obrok koji će obezbediti energiju za naporno pre podne, a neće loše uticati na zdravlje. Zato odvojte nekoliko minuta svakoga jutra za doručak.
Ako samo malo izmenite svoje navike i uložite malo truda, hranićete se zdravo, bez obzira na zahtevnost savremenog načina života. Probajte, isplati se. Bićete poletniji, zdraviji, bolje raspoloženi, a na poslu efikasniji.

Spisak namirnica koje treba imati u kuhinji da biste sproveli u delo vašu novu odluku:

– Jogurt
– Voćni sok
– Tost hleb (najbolje od integralnog brašna)
– Posna šunka
– Niskomasna pavlaka
– Marmelada od voća sa smanjenim sadržajem šećera
– Kornfleks/musli
– Industrijski pravljene pločice od žitarica i voća (bonžita i slični proizvodi)
– Voće (jabuke, narandže, banane, sveže ili sušene kajsije i šljive, suve smokve…
– Paradajz, zelena salata, krastavci (zavisno od sezone)

Nekoliko korisnih saveta koji će dodatno uštedeti vreme i raditi u korist vašeg boljeg zdravlja:

– Napravite mešavinu od kornfleksa, musli i suvog voća i zapakujte ih pojedinačno u kesice u količini 2/3 do jedne šolje. Ovako spakovane ih skladištite u svojoj kuhinji, a nekoliko kesica možete držati i na poslu i u kolima. Sva priprema će se svesti na to da ih prelijete jogurtom ili voćnm sokom.

– Priprema sendviča od tost hleba, pavlake, šunke i povrća ili ako volite slatku varijantu, sa malo putera i marmelade, zahtevaće vrlo malo vremena ako su već „pri ruci“ u kuhinji. Ako ne volite da doručkujete rano ujutru, odmah po buđenju, ovakav doručak možete poneti sa sobom i pojesti ga kasnije.

– Kad već doručkujete, obavezno ponesite sa sobom voće. Tri sata posle doručka, to će biti izvrsna užina i energetska nadoknada za naporan dan. Jabuka, narandža ili banana će stati u svaku tašnu. Za svaki slučaj, ukoliko zaboravite da ponesete voćku, na poslu ili kolima ostavite dovoljno suvog voća kao zamenu.

– Neka vam uvek u tašni, kolima ili na poslu bude nekoliko komada industrijski pravljenih pločica od žitarica i voća (bonžita i slični proizvodi). Ukoliko ste u velikoj žurbi, poslužiće kao obrok.

Nekoliko predloga za brzo pripremljeni doručak:

– Sendvič sa maslacem i marmeladom, šolja jogurta ili voćnog soka (vreme pripreme: 1 minut)
2/3 šolje kornfleksa i/ili musli sa suvim voćem u 200 ml niskomasnog jogurta ili voćnog soka (vreme pripreme: pola minuta)

– Kuvano jaje, parče šunke, tost hleb, čaj (vreme pripreme: 5 minuta),
– Sendvič sa niskomasnom pavlakom, šunkom i zelenom salatom ili paradajzom, čaj ili jogurt (vreme pripreme: 1 minut)

– Industrijski pravljene pločice od žitarica i voća (bonžita i slični proizvodi) i/ili suvo voće, ako ste u baš velikoj žurbi (vreme pripreme: nekoliko sekundi za otvaranje ambalaže)

Pripremite zdrav obrok za posao

Sendvič od integralnog hleba sa tunjevinom, piletinom ili ćuretinom, sa puno salate u njemu, umesto majoneza, obnoviće ispražnjene energetske kapacitete, a obezbediće telu neophodne hranljive materije.

Ukoliko imate mogućnost da naručite hranu ili ukoliko ručate u restoranu odaberite onu hranu koja će dodati energiju organizmu, umesto da je oduzme. Opredelite se za puno povrća, za ćuretinu ili ribu. Izbegavajte pohovanu i prženu hranu, a naročito ne pribegavajte rešenjima pljeskavice u lepinji ili sličnim varijantama brze hrane.

Dr Olga Hadžić
…………………..

A sada, još poneka ideja za doručak

Doručak je sa pravom najvažniji obrok koji unosimo u toku dana. Od samog početka dana teramo naš metabolizam da radi i bude aktivan, dajemo telu neophodnu energiju za funkcionisanje u ostatku dana – ugljene hidrate, proteine – gradivni materijal od kojeg će naši mišići biti izgrađeni, vitamine, minerale… da li obraćate pažnju na to šta jedete ujutru? Da li prvo pospani popijete kafu na prazan stomak i doručkujete tek 2-3 sata nakon ustajanja (ako bi se to i nazvalo uopšte doručkom) ? Da li pojedete na brzinu nešto iz pekare i pregladnite do ručka?

Mnogi ljudi imaju problema sa apetitom ujutru. Moj savet bi bio da smanjite količinu hrane idejepred spavanje, i da pokušate da stvorite naviku jedenja ujutru. Bar po malo, i videćete kako će Vaš ukupan dnevni kalorijski unos biti dosta manji jer ćete biti siti od samog jutra.

Šta doručkovati? Pogotovo ako ste sportista ili ako trenirate kako biste dobili mišićnu masu, smršali, imali više energije u toku dana…
Bilo bi dobro da Vaš doručak sadrži i proteine i ugljene hidrate. Vaše telo je u toku noćnog sna dugo bez proteina koji su odgovorni za izgradnju mišićne mase stoga je od velike važnosti već u prvom obroku uneti protein – za nekoga ko ozbiljno vežba. Ugljeni hidrati (složeni) su tu da nam daju energiju u toku dužeg vremenskog perioda.

Evo nekoliko zdravih ideja:

Žitarice:
Od žitarica bih preporučila ovas, ječam, raž… Ovsene pahuljice su najpopularnije među sportskom populacijom. Ne zahtevaju puno vremena za spremanje, pune su vlakana, vitamina, minerala i sadrže složene ugljene hidrate.

Ovsene pahuljice + whey protein (protein iz surutke)
– omiljena kombinacija bodibildera. Prosto napravite šejk od proteina (sa vodom ili mlekom) dodajte ovsene pahuljice i pustite da malo odstoji.

Ovsene pahuljice + belanca
– napravite kajganu od belanaca i u isti tiganj dodajte ovsene i sve lagano mešajte. Odlična kombinacija proteina i ugljenih hidrata

Ovsene pahuljice potopite u nekom voćnom soku (npr soku od jagode) i ostavite preko noći u fružideru, ujutru dodajte protein (npr isto od jagode) i uživajte u ukusu!

Ovsene pahuljice čiste sa jogurtom ili mlekom su takođe super opcija, ali ova kombinacija je siromašnija u proteinima.

Ako birate musli, tražite da bude bez šećera. Nije strašno ako u prvom obroku uneste malo šećera, ali opet bolje je da taj šećer bude iz voća – npr suvo voće. Ako ste na dijeti, čiste žitarice bez dodataka voća, šećera – su najbolja opcija

Ako sami pravite musli – možete eksperimentisati i dodavati u ovsene i mleko – bademe, lešnike, suvo voće (npr suvo grožđe, kajsije)

Ovsena kaša sa dodatkom meda i cimeta je takođe vrlo ukusan ugljeno hidratni obrok. Prokuvajte ovsene i stavite dodatke po želji.

Ovsene palačinke pripremite tako što ćete samleti ovsene u mlinu za kafu, dodaćete malo mleka i jaja (više belanaca) i zatim napraviti u tiganju kao palačinku. Nadev po želji.

Ukoliko ste navikli na „klasičan“ doručak – običnu kiflu zamenite integralnom. Postoji na tržištu dosta proizvoda od pravog integralnog brašna – tu savetujem oprez, jer mnogi proizvodi nisu integralni iako tako piše. Umesto salame, stavite npr. namaz od Ella sira (nemasni sir) i tunjevine. Slobodno možete popiti i čašu jogurta, zbog probiotskih bakterija.

Voće je ok, pogotovo u prepodnevnom periodu, ako jedete voće uvek ga jedite na prazan stomak, nikako posle obroka.

Umesto pavlake koristite Ella sir, umesto belog peciva integralno pecivo, umesto suvomesnatih proizvoda birajte čisto meso – komad pečenice neće smetati, ali bolje da bude komad ribe ili čak piletine.

www.pansport.rs

Izvor: www.top-shop.rs Autor: Top-sop

Izvor: www.top-shop.rs
Autor: Top-sop