Potrebno je: 4 šnicle od goveđeg mesa, 2 šargarepe, 2 žute paprike, 100 g dimljene slanine, 3 kisela krastavca, 8 komada kapara, 5-6 kašika ulja, 2 ravne kašike brašna, 1/4 čaše kisele pavlake, 5 kašika supe, 2 kašike senfa, so, biber, brašno za posipanje.
Priprema: staviti šnicle između folije i dobro ih izlupati batom za meso. Krajeve šnicli malo zaseći oštrim nožem, posoliti, pobiberiti i svaku blago premazati senfom. Slaninu i krastavce iseckati na tanke tračice (oko četiri milimetra) papriku, šargarepu na kockice i staviti preko senfa. Zaviti rolnice, pričvrstiti ih čačkalicama i uvaljati u brašno. Na zagrejanom ulju propržiti rolnice i izvaditi ih na tanjir. Na ulju gde su se rolnice pržile, propržiti sitno iseckani luk, dodati brašno, zaliti supom ili vrućom vodom, promešati, spustiti rolnice i iseckan kapar. Poklopiti i na smanjenoj temperaturi dinstati oko sat i po. Kada je dinstanje završeno, izvaditi rolnice, u sos dodati kiselu pavlaku i, ako je potrebno, još jednu kašiku brašna. Dobro promešati, ostaviti da još dve minute da se kuva i skloniti s ringle. S rolnica skinuti čačkalice, staviti u tanjir i oko njih posuti sos.
Recept dana – Goveđe rolnice
Braća i sestre – rivali ili ne
• Deca na različite načine reaguju na dolazak prinove u porodicu, pa je zato vrlo važno unapred ih pripremiti na promene
Odnos s braćom ili sestrama snažno utiče na naš život. Takav odnos može biti prijateljski i saradnički ili, pak, obeležen snažnim rivalitetom i svađama.
Dok je dete jedino u porodici, sva briga i pažnja usmerene su na njega, ali dolaskom svakog sledećeg deteta događaju se brojne promene. Prva i najočitija posledica prinove u porodici jeste da se roditeljska pažnja deli, roditelji imaju manje vremena i manje pažnje posvećuju starijem detetu.
Deca na različite načine reaguju na dolazak novog deteta u porodicu. Kod neke dece javljaju se regresivni oblici ponašanja (tepanje, mokrenje u krevet, traženje dude, sisanje palca). Neka se, pak, povlače u sebe, manje komuniciraju s roditeljima, gube interesovanje za igru… Neka deca razvijaju agresivne i negativne obrasce ponašanja… Deo dece prilagodi se promeni u porodičnoj dinamici, ponose se time što su starija, samostalnija i uključuju se u aktivnu brigu o bebi. Važno je istaknuti da su promene u ponašanju deteta normalna reakcija na novu situaciju i uglavnom su prolaznog karaktera.
Zato je vrlo važno unapred pripremiti dete na dolazak brata ili sestre. Trebalo bi mu objasniti da se malo dete ne može brinuti samo za sebe i da će mu biti potrebna pomoć roditelja i starijeg deteta, da će roditelji morati mnogo vremena da provode s njim. Preporučuje se da se sve planirane promene u životu starijeg deteta, poput premeštanja u drugu sobu ili polaska u vrtić, sprovedu mnogo pre rođenja sestre ili brata kako bi se sprečilo da se starije dete oseća odbačenim. Važno je da se starije dete uključi i u donošenje nekih odluka, na primer, izbora boje kolica, odeće ili kupovinu igračaka za bebu. Nakon rođenja, starije dete se može uključiti u neke manje obaveze oko bebe, kako bi se osećalo prihvaćeno i prisutno u novonastalim aktivnostima.
Roditelji moraju da prihvate dečiju ljubomoru na sestru ili brata kao normalnu pojavu i da istovremeno zaštite bebu od mogućih štetnih načina izražavanja tih osećanja. Pomoći će postavljanje jasnih i čvrstih granica prihvatljivog i neprihvatljivog ponašanja starijem detetu.
Rivalitet se može nastaviti i kada beba malo odraste. Svađe i sukobi normalna su pojava u svakom odnosu braće i sestara i oni ne znače da u tom odnosu nema ljubavi i iskrenog prihvatanja. činjenica je da deca ne razumeju razlike u godinama i sposobnostima između sebe i mlađeg brata ili sestre, pa često, kada se od njih zahteva da učine nešto zato što su starija (da daju svoju igračku, da popuste, da pospreme igračke), to doživljavaju kao nepravdu ili dokaz da roditelji više vole mlađe dete. Važno je da roditelji naprave dobru ravnotežu između zahteva koje postavljaju starijem detetu i prostora da ono pokaže kompetenciju i vlastite potrebe.
čokoladni pehar
Potrebno je: 1 kesica pudinga od čokolade, 200 ml slatke pavlake, 400 ml mleka, 200 g oceđenih višanja iz kompota, 3-4 kašike likera ili soka od višanja, 4 puslice od belanaca, 3 kašike prženih seckanih badema.
Priprema: pomešajte mleko i slatku pavlaku, pa stavite da se kuva. Prašak za puding izmešajte sa šećerom i dve, tri kašike hladnog mleka. Kuvano mleko i slatku pavlaku maknite s vatre, dodajte mešajući razmućeni prašak za puding i kuvajte oko dva minuta. Pred kraj kuvanja u puding umešajte pržene seckane bademe. Na dno čaša složite višnje, nakapajte ih likerom (sokom). U sredinu svake čaše stavite puslicu i prelijte je pudingom. Kad se ohladi, puding ukrasite umućenom slatkom pavlakom i višnjama.
Novosti u lečenju hronične opstruktivne bolesti pluća
Posle višegodišnjeg istraživanja uskoro treba da budu objavljeni završni rezultati UPLIFT studije koja treba po prvi put da potvrdi efikasnost jednog leka u usporavanju toka hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP)
Početkom oktobra biće objavljeni prvi rezultati studije UPLIFT čiji je cilj da utvrdi da li lek tiotropijum usporava tok hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP). U ovoj značajnoj studiji čiji se rezultati s nestrpljenjem očekuju, učestvovalo je 5.993 obolelih od HOBP iz 37 zemalja.
Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) je oboljenje organa za disanje koje se moze prepoznati po sledećim simptomima: nedostatak daha, kašalj, zviždanje i povećan nastanak ispljuvka.
HOBP predstavlja jedan od glavnih uzroka smrti i invalidnosti širom sveta, a prema poslednjim procenama Svetske Zdravstvene Organizacije (SZO) u svetu ima 210 miliona ljudi koji boluju od ove bolesti. Od HOBP-a je u 2005. god. umrlo više od 3 miliona ljudi, što predstavlja 5% svih smrtnih slučajeva u svetu. Prema predviđanjima SZO do 2030. godine HOBP će postati četvrti glavni uzrok smrtnosti u svetu.
Najveći faktor rizika za dobijanje ove bolesti je pušenje cigareta, zatim zagađenje, čak i zagadjenost u zatvorenim prostorima usled primene čvrstih goriva za pripremu hrane i grejanje, kao i profesionalna izloženost brojnim zagađivačima.
Kako bolest napreduje, pluća sve slabije funkcionišu, zbog čega fizička aktivnost postaje veoma ograničena, ometajući sposobnost bolesnika da vodi normalan život i obavlja svakodnevne obaveze. Sem toga, dolazi do pogoršanja stanja, kada se bolesnik mora hitno zbrinuti i lečiti u bolnici. Napredovanjem bolesti pogoršanja su sve češća.
Sve ovo kod obolelih i lica koja se o njima brinu izaziva osećaj straha, uznemirenosti, frustracije, izolovanosti i depresije.
Zbog toga je veoma važno da se bolest na vreme otkrije i pokuša da se tok bolesti uspori, te da pacijenti ostanu sto duže samostalni i sa manje komplikacija i pogoršanja.
HOBP predstavlja i značajno ekonomsko opterećenje u društvu, slično opterećenju koje predstavlja rak dojke, moždani udar i čir na želucu. U većini zemalja, najveći deo troškova odlazi na bolničko lečenje.
Usled svega ovoga poslednjih nekoliko godina medicina ulaze napore da utvrdi da li pojedini lekovi mogu da uspore tok HOBP.
Sponzori studije UPLIFT su farmaceutske kompanije Boehringer Ingelheim i Pfizer Inc. Studija ce biti završena do kraja 2008.godine.
Vesti iz kompanije Boehringer Ingelheim
Stres ima pokretačku snagu
• Preterana izloženost napetim situacijama je opasna, dok umeren stres deluje kreativno i pokreće nas
Stres u stvarnosti nije onakav kakvim ga u svakodnevnom govoru smatramo: kad kažemo da smo pod stresom, tada ga stavljamo u negativnu konotaciju.
Međutim, stres može da deluje i stimulativno. Samo preterana izloženost stresu je opasna, dok nas umeren stres pokreće i deluje kreativno.
Naučnici su odavno napravili podelu na dobar i loš stres.
Dobar stres poboljšava naše sposobnosti, preuzimamo izazove u savladavanju novih zadataka. Koncentracija nam je poboljšana, a ovakva vrsta stresa proizvodi hemijske reakcije koje tumačimo kao sreću i zadovoljstvo.
Loš stres koči kreativnost, vodi ka preuzbuđenosti, razdražljivosti, umoru i izaziva hemijske reakcije koje tumačimo kao nezadovoljstvo.
Zavisno od toga kakav je naš životni stil i kakva raspoloženja u našem životu preovlađuju, naučnici su nas kategorizovali u različite stresne tipove:
•Uspešne: oni koji žive život pun izazova, a pri tome im stres uopšte nije pretnja, već način života, hrane se stresom, zadovoljni su i nisu u zdravstvenoj opasnosti.
•Tip A: ljudi koji stalno žive u stresu, on ih pokreće, ali na drugačiji način nego uspešne: kad dostignu jedan cilj, pred sebe postavljaju novi, u najvećoj su opasnosti od srčanih bolesti.
•Tip B: ljudi koji unutrašnju mirnoću i zadovoljstvo doživljavaju važnijima nego spoljne faktore, uspehe i statusne simbole i nisu u opasnosti.
•Stresni tip: perfekcionisti koji sebi uvek postavljaju nerealne zahteve. Zdravlje im je ugroženo stalnim lošim stresom.
Životni izazovi
Stres je prirodna reakcija organizma na opasnosti, zapravo na sve spoljne promene. Koliko nam je stresa potrebno, a koliko nam šteti, zavisi od mnogo faktora.
Stres je deo života kao spavanje i hodanje. Kao što je našem telu potreban kiseonik, hrana i voda, za psihičku stabilnost potrebna nam je dinamika – stalna razmena informacija s okolinom. Bez određenog stepena pritiska, stalnih iznenađenja, zadataka koje moramo savladati, život bi nam se činio besmislen, a mozak se ne bi razvijao. Dakle, određena količina stresa potrebna je da bismo uživali u izazovima i u životu.
Supa od šargarepe
Potrebno je za četiri osobe: 3 kašike maslinovog ulja, 150 g crnog luka, 1 čen belog luka, 700 g šargarepe, 200 g krompira, 1/4 kašičice suvog timijana, 1/4 kašičice suvog majorana, 2 kašičice vegete, 1 l vode, 1 kašika cvetnog meda, 1/4 kašičice narendanog muskatnog oraščića, so, biber.
Za posluživanje: 200 ml jogurta.
Priprema: na zagrejanom ulju propržite naseckani luk, dodajte protisnuti beli luk, oguljenu i na kockice iseckanu šargarepu i krompir, timijan, majoran, vegetu i zalijte vodom. Kuvajte oko 40 minuta na laganoj vatri. Povrće usitnite električnom seckalicom tako da dobijete gustu supu. Na kraju umešajte med, muskatni oraščić, po potrebi posolite, pobiberite i pustite da supa provri. Toplu supu poslužite sa kašikom jogurta.
Svetski dan srca
Na Svetski dan srca potrebno upozoriti da je svako dužan da napravi analizu sopstvenog rizika, kaže ministar zdravlja Tomica Milosavljević.
Milosavljević je, na Kalemegdanu gde je započelo obeležavanje Svetskog dana srca pod motom Da li znaš svoj rizik, rekao da zdravi stilovi života jesu fizička aktivnost, izbegavanje gojaznosti, duvana i alkohola, pri čemu je lična odgovornost na prvom mestu jer tek onda zdravstveni sistem može da pomogne.
Promocija zdravlja i prevencija su naš primarni zadatak, a potom sledi sekundarna prevencija, odnosno rano otkrivanje bolesti, kazao je ministar dodajući da zdravstveni sistem ima baze podataka, postoje vodiči dobre prakse i stoga je u narednih nekoliko godina važno da se preokrene zdravstvena slika građana Srbije.
Pre početka šetnje od Kalemegdana do Doma sindikata prisutne su pozdravili atletičarka Olivera Jeftić i košarkaš Vlade Divac koji je istakao da je zdravlje najveća sreća u životu.
Akademik Miodrag Ostojić je ukazao na važnost prevencije koja podrazumeva kontrolu najbitnijih parametara među kojima su način ishrane i održavanje idealne težine, fizička aktivnost, psihosocijalni faktori.
On je rekao da su zdravi parametri predstavljeni u takozvanoj šifri zdravlja 0 – 3 – 5 – 140 – 5 – 3 – 0, koja podrazumeva da se ukine pušenje, da se svakodnevno šeta tri kilometara, uzima pet dnevnih obroka voća i povrća, da krvni pritisak bude 140, ukupan holesterol ne sme biti viši od 5, takozvani loš holesterol (LDL) ne sme biti viši od 3 i mora se održavti idealna telesna masa.
Ministarka omladine i sporta Snežana Samardžić-Marković apelovala je na mlade da na vreme povedu računa o zdravlju svoga srca i izbegavaju faktore rizika.
Promocija zdravog stila života i uticanje na svest mladih pravi je način za prevenciju bolesti srca, kazala je ona.
Povodom obeležavanja Svetskog dana srca, građani su na promotivnim štandovima u holu Doma sindikata mogli da daju uzorak krvi da bi im se odredio nivo šećera i masti i gde su mogli da se informišu o prevenciji bolesti srca i krvnih sudova.
U Domu sindikata priređen je zabavni i edukativni program kojim su građani detaljno informisani o rizicima po zdravlje srca.
Tokom naredne nedelje, i u svim većim gradovima Srbije će biti organizovane edukativne akcije povom obeležavanja Međunarodnog dana srca.
Kako do zdravog srca
U Srbiji od bolesti srca i krvnih sudova obolevaju sve mlađi ljudi. Granica se sa 60 spustila na 35, a ima i mlađih od 20 koji su doživeli infarkt. U Srbiji je, kako tvrde stručnjaci, izražena nebriga o zdravlju. Oboleli se lekaru javljaju tek kada bolest uznapreduje, ili dožive srčani udar.
Revolucionarna metoda ugradnje stenta, metalne mrežice koja širi suženi krvni sud i omogućava protok krvi, prepolovila je smrtnost i umanjila komplikacije. U Kliničkom centru Srbije, godišnje se ugradi oko 4.000 stentova, od toga 27 odsto stentova sa lekom. Netačni su napisi u pojedinim medijima da ova vrsta stenta uvećava smrtnost.
U poređenju sa običnim metalnim stentovima, stent sa oslobađanjem leka ne dovodi do povećanja smrtnosti, ne dovodi do povećanja učestalosti infarkta miokarda, a smanjuje potrebu za ponovnim intervencijama. Stent sa oslobađanjem leka se ugrađuje kod onih bolesnika koji su pod najvećim rizikom za pojavu ponovnog suženja, kaže Dejan Orlić, kardiolog Kliničkog centra Srbije.
Procenat umiranja od bolesti srca i krvnih sudova mogao bi se znatno umanjiti, pre svega prestankom pušenja, redovnom kontrolom krvnog pritiska i pravilnijom ishranom.
Mi smo nacija koja se hrani jako masnom hranom, gde je procenat gojaznosti jako visok čak i kod dece, školske omladine. Mi smo jedna od retkih nacija u kojoj vlada običaj da kad čovek smrša kažu propao je, a kad se ugoji kažu popravio se. Samo kod nas je debljina nešto za šta kažemo ‘popravio se’. Naši ljudi uglavnom vole da kažu ‘znate, meni je to genetski, umro mi je otac, umro mi je stric i deda i baba’. Nema te genetike u kojoj je zapisano da srčani udar, odnosno moždani udar, treba da se jave pre 80-te godine, kaže kardiolog Vladan Vukčević.
Za zdravo srce nužna je i redovna fizička aktivnost, a u ishrani, stručnjaci preporučuju više ribe, povrća i voća.
Preporuke Svetske federacije za srce za zaštitu pojedinaca i njihovih porodica od infarkta i šloga:
1. Prenesite svoje pravilne navike u ishrani na sve koje poznajete: posavetujte ih da u svojoj ishrani koriste što više voća i povrća, nemasna mesa i ribu (pripremljena kuvanjem u vodi ili na pari, grilovanjem ili pečenjem bez masnoća), mahunarke (grašak, pasulj, boranija, sočivo) i proizvode sa malim sadržajem masti.
2. Potrudite se da u svakom obroku bude zastupljeno voće i povrće, najmanje pet puta dnevno.
3. Umesto gaziranih sokova svojoj porodici i prijateljima ponudite vodu, sveže ceđene sokove bez šećera ili mleko sa niskim sadržajem masti.
4. Obavezno uključite povrće i voće u užinu ili ručak koji deca nose u školu. Razgovarajte sa drugim roditeljima i posavetujte ih da urade isto za svoje dete. Tražite podršku od učitelja i nastavnika u vidu časova posvećenih pravilnoj ishrani.
5. Potrudite se da ne unosite previše soli, naročito kroz industrijski proizvedenu hranu (suhomesnati proizvodi, konzervisana hrana…).
6. Planirajte da sa porodicom provedete svoje slobodno vreme aktivno u prirodi.
7. Neka vaš dom bude nepušačka zona! Kao nepušač daćete odličan primer svojoj deci. Naučite ih da se izbore za okruženje bez duvanskog dima.
8. Ograničite vreme provedeno uz računar i televizijski program. Potrudite se da vaše dete što više slobodnog vremena provede napolju fizički aktivno. Prošetajte sa detetom do škole ili zajedno vozite bicikl, rolere, igrajte fudbal, basket, odbojku, badmington….
9. Ako ste nepušač, pravilno se hranite i redovno ste fizički aktivni, dajete najbolji primer svojoj porodici i okolini.
10. Ako mislite da je bilo ko u vašoj bližoj ili daljoj porodici pod rizikom za pojavu bolesti srca, posavetujte ga da se obratiti svom lekaru za savet i pomoć.
Za više informacija o Svetskom danu srca posetite sajt: www.worldheartday.com.
SMS servis za trudnice
Buduće majke moći će ubuduće da dobiju informacije o svim aspektima trudnoće putem SMS poruka Mobilne telefonije Srbije.
Ukoliko pošalju SMS poruku na broj 3377, trudnice će za ukupno 80 dinara tokom devet meseci dobiti do 170 poruka, u kojima će saznati sve o trudnoći, rizicima koje treba izbegavati i koje kontrole da urade da na svet donesu zdrave bebe.
Buduće mame trebalo bi da upišu – PRE, razmak, ime i prezime, nedelju trudnoće (bez navodjenja brojeva 064 i 065), i da pošalju poruku.
Informisanje trudnica putem SMS-a deo je Nacionalnog projekta Beba dolazi, za unapredjenje zdravstvene zaštite trudnica i njihovo edukovanje modernim sredstvima komunikacije i internet tehnologija.
Mobilna telefonija Srbije saopštila je da se priključila projektu koji su 20. novembra pokrenuli Ministarstvo zdravlja, Evropska agencija za rekonstrukciju, Crveni krst Srbije, Narodna kancelarija predsednika Republike, uz pomoć velikog broja domaćih kompanija.
Lekovito bilje – Kamilica delotvorna kod alergija
Statistike pokazuju da od svih alergija disajnih puteva najmanje 50 odsto čini alergija na polen.
Ljudi se žale da od antihistaminika koji se prepisuju kod ovih alergija postaju pospani, ali takva nuspojava nije primećena kod korišćenja prirodnih preparata za ublažavanje simptoma alergije.
Kod ovih problema mogu da pomognu preparati na bazi kamilice, cveta zove, koprive… Osim što pomažu u čišćenju disajnih puteva, umanjuju i iritiranost sluzokože i curenje iz nosa.
Kamilica sadrži nekoliko aktivnih sastojaka koji, prema istraživanju, smanjuju upalu, a pomažu i jačanju sluzokože nosa.
Ledeni desert
Potrebno je: 1,8 l mleka, 1 tegla kompota od višanja, 2 pudinga od vanile, 180 g šećera, 120 g griza, 2 kašičice narendane pomorandžine kore, 2 vanilin šećera, 2 kašičice limunovog soka.
Za ukrašavanje: šlag.
Priprema: stavite da proključa 1 l mleka i dodajte 120 g šećera. Posudu s mlekom maknite s vatre, umešajte griz i narendanu pomorandžinu koru. Nastavite da kuvate na laganoj vatri pet minuta uz stalno mešanje. Griz malo ohladite, umešajte oceđene višnje iz kompota i limunov sok. Lagano promešajte, a zatim istresite na pleh, koji ste prethodno isprali vodom. Prašak za puding pomešajte s preostalim šećerom (60 g) i sa 100 ml hladnog mleka. Preostalo mleko (700 ml) stavite da provri, sklonite s vatre, umešajte razmućeni puding sa šećerom, vanilin šećer i nastavite da kuvate, stalno mešajući, još oko dve minute. Topli puding istresite na griz. Polasticu ohladite, narežite na parčiće i poslužite sa šlagom.
Lignje s pršutom
Potrebno je za dve osobe: 500 g lignji, 100 ml maslinovog ulja, 1 kašika prezli, biber, so, 100 ml belog vina.
Za nadev: 30 g pršute.
Priprema: lignje očistite, operite i osušite. Pršut narežite na tanke parčiće, pa u svaku lignju stavite komadić pršute. U tiganj, na dobro ugrejano maslinovo ulje stavite pripremljene lignje da se prže, a uz njih i krake. Pržite ih kratko s jedne i druge strane, pa ih zatim posipajte prezlama, pobiberite, posolite i zalijte vinom. Odmah složite lignje i krakove na tanjir, pa ih prelijte umakom. Kao prilog, uz njih možete poslužiti kuvani pirinač.
Akutni i hronični prostatis
Upala prostate (prostatitis) je često uzrokovana bakterijama. Simptomi akutnog bakterijskog prostatitisa su temperatura, bolovi u mišićima, malaksalost, učestalo mokrenje, kao i bol u predelu prostate. Lečenja akutnog prostatitisa se sastoji u mirovanju, uzimanju dovoljno tečnosti, sredstava koja omekšavaju stolicu i, što je najvažnije, primeni antibiotika tokom najmanje mesec dana čime se sprečava da akutni prostatitis pređe u hronični.
Hronični prostatitis može, ali ne mora biti uzrokovan bakterijama. Ako je uzrokovan bakterijskom infekcijom, onda se povremeno javljaju simptomi koji liče na akutni prostatitis. česte smetnje kod bolesnika i s akutnim i s hroničnim prostatitisom su povećani nagon na mokrenje, osećaj nepotpune ispražnjenosti posle mokrenja, otežano mokrenje i mokrenje tokom noći.
Hronični prostatitis koji je uzrokovan bakterijama trebalo bi lečiti antibioticima tokom najmanje šest nedelja, uz primenu toplih kupki.
Ako se radi o prostatitisu čiji uzrok nisu bakterije, najčešći simptom je bol u predelu prostate, a mogućnosti za efikasno lečenje su mnogo manje. U tom slučaju se obično primenjuju lekovi za opuštanje mišića i ublažavanje bola, uz tople kupke.
Dr sci. med. Slobodan Kažić
Žena po meri muškarca
• Osim lepog lica, zgodnog tela, želje da bude vatrena u krevetu, odlična kuvarica i požrtvovana majka, jači pol ima još pokoji prohtev
Iako se ponekad čini da je muškarcima samo do seksa i da nemaju visoke kriterijume, pogotovo kada je reč o provodu za jednu noć, ipak su puno izbirljiviji kada žele ozbiljnu vezu. Lista ženskih osobina koje će muškarca usrećiti može biti vrlo dugačka, a premda će neki od njih relativno brzo pristati na kompromise i sniziti kriterijume, neki će stalno biti u potrazi za svojom savršenom ženom.
Kako muškarci zamišljaju idealnu ženu, nije teško zamisliti. Ali, osim lepog lica, zgodnog tela, želje da bude vatrena u krevetu, odlična kuvarica i požrtvovana majka budućem potomstvu, muškarci imaju još pokoji prohtev.
• Lepo lice stoji na vrhu liste muških prioriteta. Važno im je da je lice koje će gledati pored sebe privlačno, ali lepota je ipak u očima posmatrača. Stoga ne birajte žene koje se sviđaju vašim prijateljima već onu pored koje želite da se budite. Uostalom, zašto kriti činjenicu da nam je lepota svima vrlo važna? Ali isto tako, imajte na umu da je prolazna…
• Zgodno telo – iako to neki muškarci možda neće priznati, ipak im je drago kada vide da se drugi muškarci okreću za njihovom dragom. Zgodna žena – čiji aduti ne prolaze neprimećeno kod suprotnog pola – nateraće osmeh pun ponosa na lice muškarca koji ju je osvojio.
• Šarm – muškarci padaju na šarm – to je jednostavno tako. Zbog njega padaju i na žene koje nemaju lice Džesike Albe ili telo Skarlet Johanson, ali zato imaju ono nešto čemu je teško odoleti.
• Iskrenost i poverenje – prva privlačnost uglavnom se temelji na fizičkoj lepoti, a kada konačno pređemo u drugu fazu, počinju da nas privlače neke druge osobine. Tada tražimo poverenje i iskrenost, što su čvrsti temelji za kvalitetnu vezu. Ali da bi ona uspela, poverenje i iskrenost moraju biti uzajamni.
• Poštovanje – muškarci su osetljivi na kritiku, ali ako je konstruktivna i dolazi od osobe koja ih najbolje poznaje, prihvatiće je. Usrećuju ih žene koji ih poštuju i koje znaju kada bi trebalo uputiti kritiku, a kada je najbolje ćutati. Kao što žena traži da joj muškarac bude oslonac u životu, isto to žele i muškarci od svojih partnerki, mada će to malo teže priznati.
• Smisao za humor – ovo je još jedna osobina na vrhu liste stvari koje muškarce čine srećnima. Muškarci vole žene koje se smeju njihovim šalama, ali pravi dobitak za njih je žena koja uspeva da ih nasmeje. Upravo je humor osobina koju većina žena stavlja na prvo mesto kada je odabir muškarca u pitanju, pa zašto bi onda muškarcima bio manje važan?
• Inteligencija i samopouzdanje – premda neki muškarci žele ženu pored koje će se osećati moćno i koja će učiti od njih, dosta muškaraca je ipak dovoljno zrelo za ravnopravnu partnerku od koje će i oni moći nešto da nauče.
• Ambicija – muškarci vole žene koje će im podsticati kreativnost, a ambiciozne žene i njih će učiniti ambicioznijima i daće im pozitivnu energiju.
Hoće li vaša izabranica imati sve osobine od gore nabrojenih ili samo neke, ipak će zavisiti od toga koliko ste sami spremni da pružite. Drugim rečima, svakom prema zaslugama.
Recept dana- Riba u pivskom testu
Potrebno je za četiri osobe: 800 g fileta od oslića, limunov sok, so, sveže mleveni biber, ulje za prženje, 1 kašika vegete.
Za pivsko testo: 250 g brašna, 200 ml piva, 2 jaja, 2 belanca, so.
Priprema: riblje filete narežite na tri do četiri centimetra duge komade. Marinirajte ih limunovim sokom, sveže mlevenim biberom, solju i vegetom.
Pivsko testo pripremite na sledeći način: brašno, jaja, so i pivo izmešajte u glatko testo. Posudu pokrijte i ostavite testo 15 do 20 minuta da miruje. Zatim ga ponovno izmešajte i dodajte sneg od dobro ohlađenih belanaca koje niste prečvrsto umutili. Marinirane komadiće ribe osušite upijajućim papirom kako bi testo što bolje prijanjalo uz ribu. Zatim viljuškom svaki komad ribe umočite u testo i stavite da se prži u vrućem ulju. Kad testo poprimi zlatno-žutu boju i postane hrskavo, izvadite ribu na upijajući papir.
Otvorite svoje srce
Ljudi kao da više ne saosećaju sa tuđim sudbinama – što nije dobro • Svi zaslužuju pažnju
Nije lako živeti otvorenog srca u svetu koji nas opterećuje sa toliko zlobe i negativnosti. Takav život nosi mnogo više patnje, razočaranja i tuge. Kada smo takvi, svaku situaciju upijamo srcem, a to zna i te kako da boli. Mnogi nas tada mogu lako iskoristiti…
Naravno da niko ne želi takav život. Kao deca smo možda i bili takvi, ali su nas onda takva iskustva naterala da se zatvaramo, malo po malo, potpuno smo učaurili svoje srce, pa ponekad znaju da prođu i dani, a da baš ništa ne osetimo, da nas ništa zaista ne dirne.
Možemo čuti o strahovitim stradanjima, prijatelji nam puni tuge i boli mogu prepričavati svoja iskustva, a mi, iako želimo da im pomognemo, nećemo osetiti baš ništa.
Na taj način se dovodimo u drugu krajnost. U želji da ne osetimo bol, zatvaramo se, ne osećajući ništa. Upadamo u melanholično raspoloženje, koje nas korak po korak vodi do misli o besmislenosti života. Živimo bez entuzijazma i životnog elana, rutinski obavljajući svakodnevne poslove i čekajući čudokoje će nas usrećiti. Ali to čudo se nikad neće dogoditi, ili možda hoće retkima, dok mi ostali moramo da naučimo da uživamo u životnim sitnicama i živimo život kroz male stvari.
Zbog svega ovoga, dobro razmislite i ipak, pokušajte da otvorite svoje srce. Svako negativno iskustvo će ga sigurno ojačati, ali će zbog toga i pozitivna osećanja biti snažnija.
Sigurno u vašoj blizini postoji bar jedna nevino naivna, neiskvarena osoba koja veruje da je život fer, a ljudi uvek dobronamerni i vredni poverenja. Oni svaku novu situaciju doživljavaju otvoreno, puni poverenja i potpuno se predaju bez obzira na to koliko su se puta razočarali. Od takvih ljudi bismo mogli dosta da naučimo. Ako ništa drugo, vi ćete sigurno biti ono što zapravo jeste, a rizik da se otvorite prema drugima može vam se i višestruko isplatiti.
Zdravi i nasmejani
Ljudi otvorenog srca imaju dečji način razmišljanja. NJihova neiskvarenost i srčano posmatranje situacije oko sebe donosi im veselje i neko unutrašnje zadovoljstvo.
Ove ljude ćemo uvek videti nasmejane i srećne, a po pravilu su vrlo dobrog psihičkog zdravlja.
Recept dana – Tortilje sa piletinom
Potrebno je za četiri osobe: 8 tortilja, ulje za prženje.
Za nadev: 1 l vode, 500 g pilećeg filea, 1 čen belog luka, 5 zrna bibera, 70 g crnog luka, 2 kašike naseckanog peršuna, so, 3 kašike kisele pavlake.
Za sos od avokada: 2 avokada, 1 kašika, soka limete, 1 kašika sitno naseckanog crnog luka, 1 feferona, 250 g paradajza, 1 kašika naseckanog peršuna, so.
Priprema: u kipuću vodu stavite piletinu da se kuva, beli luk narezan na listiće, biber i kuvajte oko 20 minuta, dok meso ne omekša. Pustite da se ohladi i zatim narežite na kockice. Naseckani crni luk pomešajte s peršunom, posolite i dodajte piletini. Na kraju umešajte kiselu pavlaku. Na svaku tortilju stavite po kašiku pripremljenog nadeva, zamotajte i učvrstite čačkalicama. Na zagrejanom ulju u tiganju propržite tortilje do zlatnosmeđe boje. Izvadite čačkalicu i prerežite. Sos pripremite tako da ogulite avokado, odstranite mu košticu, a meso zdrobite viljuškom. Dodajte sok limete, naseckani luk, sitno narezanu feferonu, oguljen i na kockice iseckan paradajz, peršun i so, pa promešajte. Tople tortilje poslužite s umakom od avokada.
Da li redovno uzimate lekove?
Pridržavanje pacijenata predloženog terapijskog režima (primena odgovarajuće doze leka dovoljno dugo) naziva se KOMPLIJANSA . Ovo je termin kojeg je teško prevesti, te se koristi sve više i u našem jeziku.
Ovo je pitanje koje Vam često postavlja lekar. Međutim, iskrenost nije uvek potpuna. Pacijenti se ponekad plaše da izgube poverenje svog lekara.
Da bi lekovi mogli da ispolje svoj efekat, potrebno je da se uzimaju redovno, tj. u dovoljnoj dozi (kako pojedinačnoj, tako i dnevnoj) i dovoljno dugo. To znači da treba da postoji dobra komplijansa . Zato je najbolje da budete iskreni prema Vašem doktoru, kako bi na najbolji način doprineli uspostavljanju najbolje terapijske strategije, tj. kombinacije lekova i njihovih odgovarajućih doza.
Postoji nekoliko razloga zbog kojih se pacijenti u potpunosti ne pridržavaju propisanog terapijskog režima: nepoverenje u konačan ishod terapije, odbijanje uzimanja lekova, cena lekova, strah od pojave neželjenih efekata.
Loša komplijansa nije samo prisutna u našoj sredini. To je čest problem i u bogatim zemljama sa razvijenom tržišnom ekonomijom. Jedan od najuticajnijih američkih medicinskih časopisa nedavno je objavio poražavajuće rezultate u vezi sa redovnim uzimanjem lekova koji se primenjuju za smanjenje masnoća u krvi. Naime, ovi lekovi kod osoba sa povišenim vrednostima masnoća u krvi treba da se uzimaju praktično doživotno (naravno, ukoliko je bezuspešno pokušano sa intenzivnom dijetom i promenom životnog stila – na prvom mestu više kretanja, uz prestanak pušenja). Ali, pokazalo se da Amerikanci već posle 6 meseci prekidaju da uzimaju ove lekove u visokom procentu (oko 50%).
Interesantno je da se od nedavno jedan od najčešće primenjivanijih lekova iz ove grupe (simvastatin) može kupiti slobodno u apoteci i bez lekarskog recepta u Velikoj Britaniji, zemlji koja ima veoma strogu regulativu u pogledu primene lekova. Jedna od zabrinutosti stručne medicinske javnosti je upravo nedovoljna komplijansa kada se uzimaju ovi lekovi. Ne može se sa sigurnošću znati da li će osobe koje kupuju ovaj lek takođe i prestati da puše, smanjiti prekomernu telesnu težinu i više se kretati, ili će uzimati lek kao zamenu za ove promene životnog stila.
Nedavno je izvršeno ispitivanje u vezi sa redovnim uzimanjem lekova na velikom broju osoba koje uzimaju lekove zbog različitih dijagnoza (oboljenja). Rezultati ovog ispitivanja mogu se naċ,i na internet adresi: www.healthbanks.com.
Naime, među tri grupe pacijenata – sa onkologije (koji uzimaju lekove protiv malignih tumora), psihijatrije i opšte prakse, postavljeno je pitanje da li redovno uzimaju svoje lekove koje im je lekar propisao. Odgovori pacijenata na postavljena pitanja dati su u sledeċ,oj tabeli: uvek uzimaju svoje lekove prema upustvima – 100% 0nkoloski pacijenti, psihijatrijski 62% a pacijenti opšte prakse 55%, psihijatrijskki pacijenti u 7% slučajeva zaborave da uzmu lekove dok to učinei 20% pacijenata opšte prakse.
Može se zaključiti da su onkološki pacijenti veoma revnosni što se tiče redovnog uzimanja lekova, što se i očekuje s obzirom na to da se radi o najtežim bolestima i velikoj motivisanosti pacijenata da im se produži život i olakšaju poslednji dani.
Sa druge strane, najlošija situacija bila je u opštoj praksi.
Veoma ilustrativan primer loše komplijanse, za koju su podjednako krivi i pacijenti i lekari, jeste uzimanje lekova protiv povišenog arterijskog krvnog pritiska (antihipertenziva). Kaže se da postoji tzv. ‘pravilo polovine’, što znači da je od ukupnog broja osoba sa hipertenzijom (koji nije nimalo zanemarljiv) samo polovina dijagnostikovana (zna da ima povišeni pritisak), a od njih samo polovina uzima lekove. Globalno gledano, za bolje zdravlje i bolji kvalitet života stanovništva od izuzetne je važnosti da se radi na boljoj dijagnostici hipertenzije, kao i na edukaciji obolelih osoba u cilju redovnog uzimanja propisanih lekova. Ovo tim pre kada se zna da je hipertenzija jedan od najvažnijih faktora rizika za nastanak nekoliko čestih kardiovaskularnih oboljenja, kao što su koronarna bolest (angina pektoris, infarkt srca), cerebrovaskularna bolest (šlog) i srčana slabost.
Takođe je dobro poznata činjenica da postoji loša komplijansa kada se primenjuju inhalacioni lekovi – pumpice (kod obolelih od bronhijalne astme i hronične opstruktivne bolesti pluċ,a). Dva su osnovna razlo ga za to. Prvo, postoji predrasuda da se javlja zavisnost od pumpica kada se jednom počnu koristiti i da se njome leče najteži oblici bolesti ( ‘došao sam do tog stadijuma da moram da koristim pumpicu’ ). Naravno da to nije tačno jer se upotreba pumpica savetuje u najranijoj i najblažoj fazi bolesti. Drugo, jedna grupa lekova koji se primenjuju u obliku pumpica, tzv. preventivni – protivzapaljenski lekovi (kortikosteroidi), treba da se primenjuje dugotrajno (nekoliko meseci) u cilju zaštite disajnih puteva i kasnijeg smanjenja broja pogoršanja bolesti. U vezi sa njihovom primenom, s obzirom na to da se radi o hormonskim lekovima, često postoji i bojazan da može doċ,i do teških i opasnih neželjenih efekata. To nije istina jer je inhalacioni oblik primene lekova (pumpicom) najsigurniji, pošto na taj način minimalna doza leka (nekoliko desetina puta manja od doza koje se koriste pri uzimanju tableta na primer) dođe tamo gde treba – u disajne puteve i zaobiđe sistemski krvotok, te i ne dođe do drugih organa gde bi lek mogao da ispolji eventualno neželjeno dejstvo. Zato je važno pravilno edukovati ove pacijente kako bi se pravilno lečili i smanjili težinu svoje bolesti i broj pogoršanja. Razlog postojanja loše komplijanse kod primene ovih pumpica je i u tome što su to preventivni lekovi koji se daju duže vreme, za razliku od druge vrste lekova (takođe pumpica) koji služe za brzo širenje suženih disajnih puteva (u bronhijalnoj astmi i hroničnom ‘pušačkom’ bronhitisu, na primer). Kada posle izvesnog vremena dođe do poboljšanja simptoma, veliki broj pacijenata prestaje da uzima ove pumpice. Na taj način prave veliku grešku jer njihovi disajni putevi ipak nisu dovoljno oporavljeni.
Za TopVitu:
Prim. mr sc. med. Branislav Gvozdenović, specijalista interne medicine – pulmolog
DR. OETKER – Veseli drugari sa vesele farme
Beograd, septembar 2008. godine – Dr. Oetker „Vesela farma“, originalno iznenađenje za najmlađe sladokusce, okuplja veselo društvo: kravicu, ovčicu, prasence i magarence – vesele drugare, sa vesele farme.
Ovi meki plišani privesci – životinjice iz kolekcije „Vesela farma“, kao pratioci Dr. Oetker pudinga od čokolade i vanile, biće lepi pokloni i verni drugari vašim najmlađima. U pakovanju od 6 pudinga vaših omiljenih ukusa, čeka vas i po jedan član vesele družine. Koji će im od privezaka prvi praviti društvo, da li će ga nositi na ključu ili školskoj torbi, neka odluče upravo vaši najmlađi. Ostaje samo da odaberete kog člana vesele družine ćete prvo usvojiti, a gde je jedan….
Za one koji vole mozgalice, na poleđini pakovanja Dr. Oetker je pripremio i izazov lavirinta koji će vaši mališani sa uživanjem da rešavaju dok njihov puding ne bude spreman.
Ako vam se lavirint dopao kao i novi drugari, još sličnih igara za najmlađe i mnogo zanimljivih recepata i saveta možete naći ukoliko posetite sajt www.oetker.rs.
O Kompaniji
Nemačka kompanija Dr. Oetker osnovana je 1891. godine. Danas je to kompanija sa više od 22.000 zaposlenih i preko sedam milijardi evra prometa u 2006. godini, a zastupljena je u više od 30 zemalja sveta.
Kompanija ima šest oblasti poslovanja: životne namirnice, pivo i bezakoholna pića, šampanjac, vino i alkoholna pića, brodarstvo i transport, finansijske i bankarske usluge. U Srbiji je Dr. Oetker osnovan 1. februara 2001. godine, sa 100 odsto nemačkim kapitalom, kao sestrinska firma Dr. August Oetker Nahrungsmittel KG.
Poslastica – Bajadera torta
Potrebno je: 300 g mlevenog plazma keksa, 375 g margarina 390 g šećera u prahu, 100 g čokolade za kuvanje, 250 g mlevenih oraha, 1 čaša soka od pomorandže, 1/2 l mleka, 2 pudinga od vanile, 2 šlaga.
Priprema prve kore: 300 g mlevenog plazma keksa, 125 g istopljenog margarina, 130 g šećera u prahu, 100 g istopljene čokolade za kuvanje i malo soka od pomorandže. Sve sastojke umutiti i staviti u frižider da se malo stegne.
Druga kora: 250 g mlevenih oraha, 125 g istopljenog margarina, 130 g šećera u prahu i malo soka od pomorandže. Sve sastojke umutiti i staviti u frižider da se malo stegne. Treća kora: dva pudinga od vanile skuvati u pola litre mleka sa četiri kašike šećera. Kada se masa ohladi, dodati 125 g margarina sa 130 g šećera u prahu. Na tacnu staviti prvu koru i oblikovati po želji. Preko prve drugu, zatim treću i preko nje dobro umućena dva šlaga s mlekom
Petlidžan na maslinovom ulju
Potrebno je za četiri osobe: 4 patlidžana (srednje veličine), 4 kašike maslinovog ulja, 1 kašičica bibera, 2 kašičice šećera, 4 čena belog luka, 1 kg paradajza, 1 limun, 2 kašičice soli, 2 l vode, 1 kašika vegete.
Priprema: vodu stavite u širu posudu, dodajte limunov sok i so, a zatim pustite da provri. Patlidžane narežite na parčiće i stavite da se kuvaju sve dok ne omekšaju, a zatim ih ocedite. Paradajz operite, ogulite, očistite od semenki i narežite na kockice. Na maslinovom ulju kratko propržite paradajz, dodajte vegetu, biber, šećer i protisnuti beli luk. Dodajte oceđene patlidžane i kuvajte poklopljene još oko 10 minuta. Patlidžane ohladite i poslužite kao samostalno jelo ili prilog uz meso.