Reci mi šta jedeši reći ću ti koje će te bolesti snaći

6. јул 2012.

1. STRESNI TIP – zbog nedostatka vremena poseže za svim što mu se nađe pri ruci. Obožava snack, preterano konzumira alkohol, cigarete, puno kafe. Jede neredovno, a voće i povrće su mu nepoznati. Previše masti – pre svega životinjskih, nedostaje mu vitamina, minerala, biljnih masti i balastnih materija.

Posledice : Slobodni radikali, slab imunitet, povećana mogućnost oboljenja od raka, virusnih infekcija. Imunološki sistem ne može normalno funkcionisati zbog povećanog nivoa hormona stresa, alkohola i nikotina.

2. PROSEčAN TIP – ne pravi greške, ali na žalost ni ništa ispravno. Obožava namirnice bogate proteinima – meso, kobasice, pavlaku, umake, puno šećera i soli. Kao i prethodnom tipu nedostaje mu vitamina, minerala i balastnih materija.

Posledice : oksidacionii procesi oštećuju imunološki sistem, a preterana težina vodi do privremenog infarkta, prehrana bogata belančevinama do gihta.

3. SPORTSKI TIP – naporni trening ubire svoj danak. Iako se ovaj tip u načelu hrani zdravo – meso, voće, povrće – i on pati zbog nedostatka vitamina i minerala.

Posledice : Neverojatno, ali istinito: zbog forsiranja organizma telo sportista je sklonije infekcijama nego telo lenjivaca. Telo se preterano grći, stvara veliku količinu molekula slobodnih radikala, i izlucuje puno hormona stresa (maraton).

4. GOJAZAN TIP – 20 posto Evropljana je gojazno. Ove dobričine čiji živci nisu istanjeni vole puno ugljenih hidrata, masti, malo povrća, voća i žitarica.

Posledice : bolesti krvotoka, srca, a posebna opasnost za ove tipove je ako sprovode česte dijete. Zbog jo-jo efekta oni pate od poremećene ravnoteže vode u organizmu, a odbrambeni mehanizam gotovo da i ne postoji.

5. TIP U GODINAMA- svaki šesti Evropljanin ima preko 65 godina. Seniori najčešće jedu premalo svežih namirnica, a zbog slabih zuba i problema sa varenjem često vrlo jednoličnu hranu. Nedostaje im vitamini B6, C, E, folne kiseline, cink, selen.

Posledice : premalo antitela i limfocita za odbranu organizma od infekcija, česte depresije koje dodatno pogoršavaju stanje organizma.

6. FUNKCIONAL FOOD TIP – želi sve da čini po pravilima, pa preteruje. Jede sve što na etiketi ima spisak vitamina i minerala – obogaćene i oplemenjene namirnice, ABC kulture i ostale probiotike i mikrokulture.

Posledice : opasnost da se bioaktivne supstance međusobno pobiju i oslabe delovanje susednih, a vrlo često dolazi i do prestimulacije pojedinih imunoloških mehanizama.

7. HRONIčNO BOLESTAN TIP – ko je bolestan nema volje da ide u kupovinu, kuva, pa ni jede. Jede uglavnom prekuvanu hranu, izbegava meso, voće i povrće, obožava pirinač, testeninu.

Posledice : kržljaju mu mišići, često je anemičan i ima poremećenu ravnotežu vode u organizmu. Standardne bolesti – sva moguća zapaljenja i prečesti proljevi.

8. FANATIK DIJETA – jedne nedelje suvi hleb i recite vašem imuno – sistemu doviđenja. Ovom tipu nedostaju gotovo svi važni sastojci iz hrane potrebni da bi organizam kako tako funkcionsao.

Posledice : ovaj tip je ugrožen od svih mogućih boleština, poseduje totalno poremećen imunoloski sistem, nema dovoljno B i T-limfocita. Jedino što ga još spasava jeste njegova ideja da živi zdravo i da dobro izgleda.

Šta uraditi kada teče krv iz nosa

6. јул 2012.

Deci, pogotovo onoj živahnoj, često teče krv na nos. Razlozi tih krvarenja su najčešće bezazleni npr. dete je udarila lopta u glavu ili je primilo nezgodan udarac, našlo se u tučnjavi. Nosna sluzokoža je veoma osetljivo podrueje. I pri najmanjoj povredi, prejakom pražnjenju nosa u maramicu ili kopanju prstom nosa sićušni krvni sudovi popucaju pa dolazi do krvarenja iz nosa.

Uglavnom su ta krvarenja bez većih psledica, mada mogu izgledati zastrašujuće. Lekari upozoravaju da ništa ne treba stavljati u nozdrve. Da bi se izbegle povrede nosa najbolje je dete što ranije naučiti da samo briše nos.

Neke uobičajene bolesti isto tako mogu uzrokovati krvarenje iz nosa. Tokom virusnih bolesti, kao što su boginje, ili obična prehlada, kapilari nosne sluzokože se šire pa to može izazvati krvarenje. Visoka temperatura isušuje sluzokožu nosa, što je može učiniti još osetljivijom. Kapljice za nos mogu potstaći krvarenje a aspirin je poznat po svom antikoagulacionom dejstvu, pa može i on potstaći krvarenje iz nosa.

Neka krvarenja iz nosa nastupaju posle dugog izlaganja suncu, inače se češće dešavaju leti. Činjenica je da se kapilari koji učestvuju u regulisanju telesne temperature, šire pod uticajem vrućine. Leti suvi vazduh zagađen prašinom nadražuje sluzokožu nosa. Zato deca koja pate od alergijskih kijavica vrlo lako krvare iz nosa.

Suv vazduh pogoduje pojavi krvarenja iz nosa pa je potrebno redovno provetravati prostorije u kojima dete boravi a idealna temperatura u sobama bi trebala da bude između 18 i 19 stepeni Celzijusa.

Kako zaustaviti krvarenje iz nosa

Stavite dete da sedi, uspravne glave ili malo nagnute prema napred. Nagovorite ga da isprazni nos u maramicu kako bi izbacilo sve eventualne krvne ugruške iz nosa.

Recite mu da pritisne nozdrve izme?u palca i kažiprst i da ih drži evrsto stisnute barem 5 do 10 minuta. Nikad ne stavljajte u nozdrve vatu jer ona širi nozdtve umesto da ih stegne, a od vate ostaju koneiai u oštećnom tkivu i spreeavaju uspešno zarašaivanje povrede sluzokoć.

Ako je krvarenje obilno ili je u pitanju vrlo malo dete u nozdrve nežno umetnite hpmeostatski tampon, (koji može da se kupi u apoteci), pa nežno nos prstima da bi ste zaustavili krvarenje. U normalnim slueajevima krvarenje prestaje za nekoliko minuta.

Ako krvarenje dugo traje, odvedite dete kod lekara, on ć staviti u nozdrva tampon od veoma tanke presavijene gaze, koje ć dete držati nekoliko sati, pa i duže prema savetu lekara.

Visok krvni pritisak i posledice

6. јул 2012.

Srce pumpa krv u arterije koje je nose u sve delove tela, snabdevajući sva tkiva i organe kiseonikom i hranjivim materijama. Krvni pritisak je pritisak koji krv vrši nad zidovima arterija. Svaki put kada srce otkuca (oko 60-70 puta u minuti u stanju mirovanja), ono upumpava krv u arterije, u tom trenutku je krvni pritisak najviši i zove se sistolni a kada se srce odmara između dva otkucaja je najniži i zove se diastolni. Važnai su i sistolni i diastolni a normalnim krvnim pritiskom se smatra vrednost 120/80 mmHg.

Visoki krvni pritisak koji nije praćen komplikacijama se obično javlja bez simptoma, zbog čega je hipertenzija nazvana tihim ubicom. Drugim rečima bolest se može razvijati bez simptoma sve dok se ne razvije u jednu ili više fatalnih komplikacija kao što su moždani udar ili infarkt.

Visokim krvnim pritiskom se smatra ako je kroz duži period krvni pritisak 140/90mmHg i viši.

Visoki krvni pritisak se mora redovno kontrolisati i držati pod kontrolom jer nekontrolisan u dužem vremenskom intervalu izaziva komplikacije.

Visok pritisak vremenom oštećuje arterije. Zdrave arterije su elastične, snažne i fleksibilne. posledice visokog krvnog pritiska na arterije su:

Arterioskleroza: stalni povišeni pritisak na arterije izaziva da vremenom zidovi arterija postaju zadebljale i neelastične. Proces zadebljanja zidova arterija se zove arterioskleroza. Ovakve arterije mogu da ometaju dotok krvi u srce, bubrege, mozak i ekstremitete. Ovakvo oštećenje vremenom može izazvati bol u grudima (angina), infarkt, otkazivanje bubrega, moždani udar, bolesti perifernih arterija i aneurizme.

češći oblik arterioskleroze je zadebljanje i sužavanje arterija usled naslaga koje se stvaraju na njihovim zidovima.

Aneurizma: konstantni povišeni pritisak krvi na oslabljene arterije može na nekim delovima izazvati da se one uvećaju i stvara se izbočina-aneurizma. Ona može da pukne, čime dolazi do opasnog po život unutrašnjeg krvarenja. Aneurizma se može stvoriti na bilo kojoj arteriji u bilo kom delu tela, ali je najčešća na aorti koja predstavlja največu arteriju u telu.

Oštećenja srca:

Koronarne bolesti: One su izazvane promenama na arterijama koje snabdevaju srce krvlju, ako su one sužene javlja se bol u grudima (angina). Kada su arterije koje snabdevaju srce krvlju sužene može doći do infarkta ili aritmije.

Uvećanje leve strane srca: uvećan krvni pritisak preopterećuje srce, što prouzrokuje da se leva ventrikula uvaćava. Ovako uvećana ventrikula gubi sposobnost da se dodatno širi i potpuno se puni krvlju koju ne može potpuno da ispumpa u arterije. Ovakvo stanje povećava rizik od infarkta i iznenadnog otkazivanja srca.

Otkazivanje srca: dugogodišnjim delovanjem povišeni krvni pritisak slabi srčani mišić i sve je manje efektivno.

Oštećenja mozga: kao i srce tako i mozak zavisi od dotoka kiseonika i hranjivih materija putem krvi kako bi normalno funkcionisao. Komplikacije usled visokog pritiska:

Moždani udar nastaje kada mozak nije snabdeven kiseonikom i hranjivim materijama, što izaziva smrt ćelija mozga. Nekontrolisani visoki krvni pritisak može dovesti do moždanog udara oštećujući i slabeći krvne sudove mozga, tako što zadebljavaju ili pucaju. Takođe visok krvni pritisak može prouzrokovati stvaranje aneurizme na nekom od krvnih sudova mozga, što može dovesti do moždanog udara.

Prolazni ishemični napad je kratkotrajna privremn zastoj u snabdevanju mozga krvlju. često je upozorenje da ste pod rizikom od moždanog udara.

Visoki krvni pritisak koji se javi u mladosti ili u srednjem životnom dobu sa godinama često vodi do demencije. Vaskularna demencija koja se ogleda u gubitku pamćenja, gubljenju sposobnosti za rezonovanje, problemima u govoru i kretanju najčešće nastaje usled opstrukcije arterija koje snabdevaju mozak krvlju.

Visoki krvni pritisak vremenom oštećuje bubege koji su odgovorni da filtriraju i izbacuju produkte metabolizma iz krvi. Otkazivanje bubrega može nastati usled oštećenja velikih arterija koje vode krv do bubrega tako i najsitnijih krvnih sudova glomerula u bubrezima. Oštećenje ovih krvnih sudova onemogućava ili otežava proces filtracije krvi od otpadnih materija, što može da prouzrokuje povećanu koncetraciju ovih materija u krvi. Moguće komplikacije su skleroza bubrega i aneurizma nekog krvnog suda bubrega usled koje može da nastane opasno unutrašnje krvavljenje.

Visoki krvni pritisak može da ošteti oči i vid, zato što se ovaj organ snabdeva krvlju iz veoma fine mreže osetljivih krvnih sudova. Moguće komplikacije su retinopatija, optička neuropatija.

Do komplikacija prouzrokovanih visokim krvnim pritiskom ne mora da dođe ako redovno kontrolišete krvni pritisak, redovno uzimate lekove.

Viagra u novom svetlu

6. јул 2012.

Ono što već znamo o Viagri je da je ona prvi oralni lek, delotvoran protiv muške inpotencije, koga je međunarodna organizacija za lekove FDA odobrila 1998 godine. Pilula deluje tako što selektivno širi krvne sudove penisa, pospešuje cirkulaciju krvi čime omogućava normalan seksualni odnos.

Efektivana je u intervalu od 60 do 90 procenata u zavisnosti od uzroka inpotencije. Najdelotvornija je kod ljudi koji imaju umereni oblik impotencije uzrokovan kako psihološkim problemima tako nastao kao posledica hroničnih bolesti i lekova (naročito lekova protiv povišenog krvnog pritiska i depresije). Delotvorna je kod ljudi kod kojih je inpotencija nastala usled dijabetesa i srčanih oboljenja, ili onih koji su imali operaciju prostate usled kancera ili zbog uvećane prostate.

Ono što je novo je da lekari u bolnici Henry Ford u Detroitu počinju ispitivanje Viagre kao mogućeg leka u lečenju pacijenata posle moždanog udara.

Ispitivanja koja su vršena nad pacovima su pokazala da ovaj lek može da poboljša memoriju i pokrete, pomažući da povređen mozak stvara nove ćelije i krvne sudove. Pacovi koji su imali moždani udar i koji su tretirani Vijagrom su mogli u testovima da pronađu skrivena vrata za beg, bolje su hodali i mogli su da se kreću u oba pravca za razliku od pacova koji nisu tretirani Viagrom. Korišćenjem magnetne rezonance i nekih drugih testova istraživači su otkrili da se u moždanim udarom povređenom mozgu kod pacova tretiranim Viagrom razvijaju nove moždane ćelije, novi krvni sudovi i nove električne veze u blizini povređenog dela mozga.

Do skoro se smatralo da smo svi rođeni sa određenim brojem nervnoh ćelija koje ne mogu da se regenerišu. Danas se smatra da je mozak veoma prilagodljiv i sposoban za preuređivanje.

Buduća istraživanja će se vršiti nad ljudima, koji su doživeli ishemičan oblik moždanog udara (ovaj tip moždanog udara je u 90% od ukupnog broja) koji je izazvan blokadom arterija i koji izaziva dugogodišnju nesposobnost. U ranoj fazi istraživanja će biti obuhvaćeno 84 pacijenta između 18 i 80 godina, sa komplikacijama od 3 dana do 3 meseca posle moždanog udara. U ovoj fazi će biti ispitivano kako dejstvo tako i sigurnost uzimanja Viagre. Pacijenti će biti podeljeni u 7 grupa i davaće im se doze od 25 do 150 miligrama Viagre u zavisnosti od toga kako pacijenti podnose lek. Tipična doza Viagre koja se koridti protiv inpotencije je 50 miligrama.

Od ovog istraživanja se očekuje da će efekat koji Viagra ima nad pacovima biti sličan i kod ljudi tj. da je moguće da se mozak remodeluje pomoću novih ćelija, novih krvnih sudova i novih veza između moždanih ćelija, čime će biti omogućen kvalitetniji oporavak posle moždanog udara i manji stepen motoričke onesposobljenosti.

Sve što škodi lepoti

6. јул 2012.

Pušenje, kafa, alkohol, stres i sunce deluju nepovoljno na zdravlje i liniju, a i na lepotu kože.

Kafa – više od tri šoljice kafe na dan može usporiti prirodne procese čišćenja kože. Dve šoljice na dan, pozitivno utiču na koncentraciju, korisne su za liniju jer kofein ubrzava metabolizam i potstiče sagorevanje masnoće tj. potrošnju kalorija unetih hranom.

Ako pijete više od tri šoljice kafe dnevno pređite na zeleni ili crni čaj. On je blago pšotsticajan bez pratećih štetnih efekata a i potstiče regulisanje holesterola u krvi.

Stres – ukoliko ste uvek u gužvi sa vremenom i pod pritiskom, zaustavite se i ukradite par sati za odmor koji će prijati i duši i telu. Stres nije uvek negativan. U manjim količinama je čak i pozitivan jer potstiče na aktivnost. Kada ga je previše izaziva umor.

Načini za opuštanje mogu biti da se okupate u vodi u kojoj ste dodali par kapi lavandinog eteričnog ulja ili samomasaža. Na jagodice prstiju stavite par kapi eteričnog ulja lavande ili narandze i masirajte koren nosa, zatiljak i slepoočnice blagim kružnim pokretima, oko dve minute.

Sunce i smog doprinose preranom starenju kože, pa je treba zaštititi od atmosverskih zagađenja i uticaja suncačevih zraka. UV zraci i štetni sastojci iz atmosvere narušavaju zdravlje kože i usporavaju obnavljanje ćelija. Kožu je zato uvek potrebno (čak i kada je oblačno) zaštititi kremama koje sadrže UV filtere.

Za one koji žive u gradu postoje kozmetički preparati koje čiste i otstranjuju toksične materije iz kože, ublažavaju štetno dejstvo zagađenog vazduha i omogućuju da se prirodne funkcije odvijaju normalno. Takve kreme su: Hydra Detox Biotherm, Weather Ethique Christian Dior, Everything Clinique.

Brza hrana: sendviči, hamburgeri, slatkiši, gazirana pića ukoliko se često unose gomilaju kilograme a s obzirom da je ovakva ishrana siromašna vitaminima i mineralima čini kožu ugaslom a kosa gubi sjaj.Da bi izbegli prejedanje ovakvom hranom držite u frižideru zalihe zdrave hrane kao što je supa od povrća, kuvane mahunarke, salate, nekada je dovoljno pojesti samo jednu bananu.

Ako se pretera sa alkoholom lek je da sledećeg dana popijete 2 litra mineralne vode ili čaja od koprive, što će brže rasteretiti jetru

Pušenje uništava kožu, samo 5 popušenih cigara dnevno, lišava ćelije potrebne količine kiseonika, a jedna cigareta odutima 25mg vitamina C. Ženama pušačima je potrebana dvostruka količina vitamina C u odnosu na one koje ne puše. Takođe, treba obnoviti kiseonik u ćelijama koje su oštećene pušenjem što se može delimično postići upotrebom kozmetike koja sadrži vitamin C. Od bogate ponude ovakve kozmetike na tržištu možete odabrati: Oxigen Lancome, Reti C Vishy Force C. Helena Rubinstein. U ishranu treba uvrstiti namirnice bogate C vitaminom, kao što su peršun, paprika, brokule, kivi i agrume.

Uspavane ćelije raka, postoji li nada

6. јул 2012.

Naučni tim na čelu sa Džonatanom Urom istraživao je uzorke krvi 36 žena kojima je pre najmanje sedam godina amputirana dojka zbog raka i kod kojih se otada bolest nije vratila.Neke od pacijentkinja bile su operisane i pre više od dve decenije.Zatsrašujući rezultat istraživanja: kod 13 žena, dakle gotovo trećine ispitanica, otkrivene su u krvi žive zloćudne ćelije raka.

Pošto ćelije koje kruže u krvotoku imao veoma ograničeni životni vek istraživači smatraju da negde u organizmu mora da postoji izvor ćelija tumora.Jedna od pretpostavki jeste da su negde u organizmu ostali neotkriveni sićušni tumori.Time bi se moglo objasniti i zašto se rak ponekad vraća posle mnogo godina.

Kako se ni kod jedne od 13 ispitanica bolest nije ponovo pojavila, naučnici zaključuju da organizam ima i odbrambene mehanizme kojima blokira ćelije tumora koje kruže u krvi.

Istraživači sa Majo klimike su indentifikovali dva ćelijska proteina za koje smatraju da ako se njihovom manipulacijom izmeni njihova interakcija može doći do revolucije u načinu lečenja raznih oblika kancera.

Interakcija ćelijskih proteina Skp2 i FOX01 je važna da ćelije raka prežive i da se razvijaju. Korišćenjem hemikalija izmenili su reakciju ova dva proteina tako što su zaustavili Skp2 da potstiče FOXO1 na destrukciju.

Ova saznanja bude veliku nadu da će biti pronađen efikasan lek u borbi protiv raka prostate, raka dojke, raka limfnih žlezda, kolo-rektalnog raka i raka usta. Ipak se smatra da će proći još godinu dana dok ne počne ispitivanje na ljudima.

Istraživači sa univerziteta u Hjustonu smatraju da su potrebna nova istraživanja, o tome kako organizam uspostavlja miroljubivu koegzistenciju sa zloćudnim čelijama raka.Osim toga, mora se utvrditi u kojim okolnostima ćelije raka kod mnogih ljudi ponovo izazivaju bolest.To bi omogućilo da se osobe sa povećanim rizikom stave pod poseban nadzor.

Zašto treba jesti banane?

6. јул 2012.

Zemlja porekla banane je Indija. Arapski i Grčki pisci su je često nazivali rajskim voćem, a verovatno prvi Evropljanin koji ih je probao je bio Aleksandar Veliki. Arapski trgovci su je preneli u Izrćl, Egipat i Afriku. Danas se banane takođe gaje i u severnoj i centralnoj Americi i Indiji.

Banane su dostupne tokom cele godine i spadaju u jeftinije namirnice.

Bogate su vitaminima i drugim hranjivim materijama kao što su proteini, amino-kiseline, minerali kao što su: magnezijum, kalcijum i gvožđe. Ima veliku energetsku vrednost zahvaljujući fruktozi a ona se lako asimiluju u procesu varenja.

Pomažu kod:

Anemije- banane sadrže gvožđe a takođe stimulišu produkciju hemoglobina pa mogu da pomognu kod anemije.

Poboljšava pamćenje: istraživanje je vršeno u Engleskoj gde su učenici uzimali za užinu i posle večere po bananu tokom godinu dana, na kraju godine su pokazali bolje rezultate a zaključak je bio da kalijum koga sadrže banane poboljšava sposobnost koncentracije.

Bogata je celulozom pa sprečava i poboljšava stanje kod konstipacije.

Pomaže i kod depresije zahvaljujući triptofanu – vrsta proteina, koji se tokom varenja pretvara u serotin – za koga je poznato da poboljšava raspoloženje, opušta i generalno daje osećaj sreće.

Pomaže kod gorušice jer sadrži prirodne materije koje smanjuju kiselost.

Posle uboda komarca ili nekog drugog insekta, namažite to mesto unutrašnjim delom kore od banane, smanjuje otok, svrab i iritaciju.

Zahvaljujući vitaminu B koji deluje povoljno na nervni sistem, smiruje nervozu.

Banane mogu da pomognu ljudima koji pokušavaju da ostave pušenje, visok sadržaj vitamina C, A1, B6 kao i kalijum i magnezijum, pomažu da se telo oporavi od zavisničkog efekata nedostatka nikotina.

Prema istraživanju objavljenom u engleskom medicinskom žurnalu redovnim konzumiranjem banana može se za 40% smanjiti rizik od moždanog i srčanog udara.

Ecstasy i Speed put do pakla

6. јул 2012.

Po istraživanjima najmanje 50 % mladih, uzrasta od 16 do 20 godina je bar jedanput probalo neku drogu.
Ecstasy po upotrebi je najnovija droga u grupi amfetaminskih halucinogena. Njegova glavna supstanca je MDMA koju je patentirala jedna farmaceutska kompanija kao lek za smanjivanje apetita, ali nikada nije plasirana na tržište zbog svojih negativnih efekata na zdravlje uključujući i oštečenja mozga.

Proizvodi se u tajnim laboratorijama a pojavljuje se na tržištu u obliku pilula raznih boja sa utisnutim raznovrsnim logoima: probodeno srce, propnuti konjić ferrarija, mitsubishi, slonić, zec, ptica, Versace, bik, srp i čekić i brojni drugi. Po znaku može se (ne uvek!) znati način delovanja, na primer, ferrari je jak, dugo traje, daje više energije – manje ljubavi i prisnosti., crveni Versace (može biti i druge boje), kraće traje, ali ima u sebi mnogo MDMA i zato daje mnogo sreće i ljubavi itd.
Simptomi uzimanja Ecstasy su: hiperaktivnost, preterano raspoloženje, razdražljivost, gubitak apetita, nesanica, široke zenice, ubrzani puls, suva usta i nos, grčenje mišica.

Posledice:razvoj zavisnosti, psihičke promene, depresija po uskraćenju doze, moguće psihotične reakcije, iscrpljenost organizma, mršavljenje, rizik prelaska na još opasnije droge koje smiruju (heroin), fiksanje droge povećava rizik zaraze hepatitisom ili AIDS-om. Prema najnovijim sananjima ecstasy se pokazao opasnijim nego što se do skoro mislilo jer napada DNK i izaziva mutacije i oštećenja na naslednom materijalu. To može ostaviti teške posledice na buduće naraštaje.

Speed (brzina) ulični je naziv za prilično širok spektar hemijske porodice metamfetamina koji deluju na centralni nervni sistem jače od amfetamina. Danas se na ilegalnom tržištu speed pojavljuje najčešće u dvija oblika, kao amfetamin (prah amfetamin sulfata) i metamfetamin (prah metamfetamin hlorida – naziv, crank). Standardna pakovanja prozirne su najlonske vrećice sa prahom ili sa kristalićima. Prodaje se i u obliku tableta, masne stvrdnute paste i kapsula. Delovanje speeda počinje posle 15 – 30 minuta. Trajanje je različito (od 3 sata do čak 12 sati, ice i do 30 sati) i zavisi od čistoće i dodataka, ali i o osobina konzumenta (težina, tolerancija i dr.).

Simptomi su: povećana živahnost, povećana agresivnost, isušena usta, povećan pritisak, raširene zenice, moguće povraćanje.

Posledice teški poremećaji bubrega i pluća, oštećenje jetre, neishranjenost, pojave čireva, smanjeni imunitet, srčane smetnje, nesanica, oštećenje mozga. Dugotrajno uzimanje velikih doza može dovesti do psihoze, koja uključuje halucinacije, opsene i paranoju. Mogući su smrtni slučajevi.

Paradentoza

6. јул 2012.

Parodontopatija je, posle karijesa, najrasprostranjenija bolest savremenog sveta.To je oboljenje potpornog aparata zuba, hroničnog karaktera bez burnih kliničkih simptoma, koje vremenom dovodi do klimanja i gubitka zuba .
Parodont je jedna funkcionalna celina pojedinih tkiva koja podupire zube, a sastoji se od gingive, dezmodonta, cementa zuba i alveolne kosti.
Gingiva (desni) je deo sluznice usne šupljine koja prekriva vrat zuba i čvrsto prianja uz zub.
Dezmodont (periodontni ligament) je vezivno tkivo bogato kolagenim vlaknima, koje okružuje koren zuba pokriven cementom i pričvršćuje zub za alveolu, održavajući funkcijske odnose između njih.
Cement je mineralizirano vezivno tkivo slično kosti u kojem su učvršćena dezmodontna vlakna. Prekriva koren zuba od caklinsko-cementne granice do apeksa, gdje delom ulazi u korenski kanal.
Alveolni nastavak je deo vilične kosti u kojem je formiran zaštitni prostor zubnih korenova.

Uzroci paradentoze se mogu svrstati u 3 glavne grupe:
1. marginalnu infekciju parodonta,
2. funkcionalne smetnje,
3. endogene smetnje.

1. Marginalna infekcija je stvaranje bakterijskih naslaga-plak koji se smatra najvažnijim uzrokom gingivitisa i parodontitisa. Nakupljanja zubnog plaka i kamenca , u najblažem obliku dovodi do iritacije gingive i gingivitisa . Gingiva menja boju iz ružičaste u crvenu, bolna je, otečena i na svaki dodir krvari. Zubni kamenac se ne stvara ako se ne stvara zubni plak . Sastoji se pretežno od mrtvih mineraliziranih bakterija, koje više nisu sposobne da stvaraju enzime i tako izazivati zapaljenje, međutim mineralizacijom mikroorganizama plaka dolazi do stvaranja grube površine što pospešuje zadržavanje živih mikroorganizama, a time i zapaljenje gingive i parodonta. Supragingivni zubni kamenac odlaže se na površinu zuba uočavamo ga iznad ruba gingive u obliku beložutih umereno tvrdih naslaga. Subgingivni zubni kamenac se taloži na površini zuba ispod ruba gingive. Tamno smeđ je, vrlo tvrd i čvrsto prianja uz površinu korena zuba.
Nelečeni i zanemareni gingivitis pre ili kasnije, u zavisnosti od imuniteta domaćina, progresijom zahvata dublja tkiva parodonta i prelazi u paradentozu. Karakteriše je propadanje periodontalne veze na vratu zuba, resorpcija alveolne kosti koja obuhvata zube, stvaranje parodontnog đepa. Ima hroničan progresivan tok , koji uglavnom kod nelečenih slučajeva završava potpunim gubitkom potpornih struktura zuba, njegovim klimanjem i gubitkom.

2.Funkcionalne smetnje: ljudi koji stišću i škripe zubima razvijaju jake žvačne sile koje oštećuju potporne strukture zuba i čine ih podložnijima razvoju paradentoze

3. Dobro je poznato da su neke opšte bolesti i smetnje u metabolizmu uvek propraćene gingivitisom i progresivnom destrukcijom parodonta. Najveći rizik od parodontnih oboljenja imaju dijabetičari kod kojih je prisutna visoka koncentracija proteina koji oštećuju parodont, a ujedno u pljuvački i veća koncentracija polisaharida koji služe kao idealno hranilište za bakterije. Isti tako, u jednu od najvećih rizičnih skupinu spadaju pušači kod kojih je učestalost parodontnih oboljenja čak četiri puta veća nego kod nepušača. Hemijski spojevi iz duhanskog dima štetno djeluju na parodontna tkiva na način da smanjuju njihovu prokrvljenost i obrambene mehanizme, te pogoduju smanjenu oksigenaciju. Posledica svega je i nakupljanje većeg broja bakterija i brzo uznapredovanje bolesti kod pušača do klimanja i ispadanja.
Jednako je ugrožena i grupa ljudi s bolestima imunog sistema, osobe sa genetskom predispozicijom. Na tu sklonost se nadograđuju uslovi okoline(plak, pušenje, menopauza…) i zajedno uzrokuju paradentozu. Istraživanjima je dokazano da 30% Evropljana ima genetski visoku predispoziciju za razvoj paradentoze (genotipom IL-1), kod njih se paradentoza javlja pet puta češće.

Starenje : ispitivanja dokazuju da skoro polovina žena starijih od 55 godina boluje od paradentoze. U starijem dobu smanjeno lučenje estrogena izaziva osteoporozu svih kostiju a time i potporne kosti zuba. Smanjuje se lučenje pljuvačke koja štiti sluznicu usta.

Rana dijagnoza parodontnih bolesti od izuzetne je važnosti za uspeh njenog saniranja. Sprovodi se na temelju anamneze, kliničkog pregleda, prilikom čega se određuje stepen prisutnosti plaka, zubnog kamenca, stepen zapaljenja gingive, dubina đžepova, pokretljivosti zuba, i nestanak kosti prema rentgenskom snimku. Parodontna bolest se smatra bolešću plaka tako da je kontrola plaka u terapijskom smislu ključ njenog uspjeha. Cilj joj je zaustaviti zapaljenje, ukloniti parodontne đžepove, zaustaviti resorpciju kosti i osigurati takvo okruženje usne šupljine koje će bolesniku omogućiti održavanje njene higijene bez prisutnosti plaka.

Ishrana i zdravlje zuba

6. јул 2012.

Ishrana igra veoma važnu ulogu kako za opšte zdravlje tako i za zdravlje zuba. Što je način ishrane lošiji to je i veća verovatnoča da će te patiti od bolesti zuba i desni. Većina namirnica prouzrokuje da bakterije u ustima stvaraju kiselu sredinu u kojoj se stvarju zubne naslage – plak. Plak su lepljive naslage koje se talože na zubima i oko nji i kod odraslih dovode do kvarenja zuba (karjesa),oboljenja desnih i gubljenja zuba.

Namirnice koje sadrže šećer i skrob loše utiču na zube.
Da bi zuubi bili zdravi u ishrana treba da bude raznovrsna i zastupljene svih 5 glavnih vrsta namirnica.

Smanjene dnevne količine vitamin C i kalcijuma koje dnevno unosimo hranom, mogu pospešiti razvoj paradentoze. Vitamin C ima važnu ulogu u regeneraciji vezivnog tkiva i antioksidantno dejstvo. Ljudi koji hranom unose manje od dnevno preporučene doze vitamina C ( a ona iznosi oko 60 mg što odgovara jednoj naranži), 1,5 puta su skloniji razvoju paradentoze. Za vreme parodontne bolesti zapaljenje uzrokuje pojačano oštećenje tkiva. Zbog zaštitne i regeneracijske uloge vitamin C usporava napredovanje parodontne bolesti. Posebno je važna zaštitna uloga vitamina C kod pušača jer neutralizira oksidanse iz dima cigarete.
Kalcijum je važan sastojak kostiju pa stoga utiče na mineralizaciju i gustoću kostiju. Jače mineralizirana kost je otpornija na parodontnu upalu.

Treba ograničiti unos grickalica i slatkiša jer povećavaju kiselost u ustima pa bakterije napadaju gleđ zuba već 20 minuta posle njihovog konzumiranja.

Ako se ovakva hrana unosi u okviru redovnog obroka onda je manje štetna jer pljuvačka koja se više luči tokom obroka će pomoći da se zubi očiste od ostataka hrane i da se smanji efekat kiselosti. Preporučuje se da između obroka unosite sir, voće, povrće i jogurt.

Kao što ispravna ishrana povoljno utiče na opšte zdravlje tako utiče i na opšte zdravlje i čvrstinu zuba.

Dobro zdravlje zuba i usta ne znači da treba da izbegavate neke vrste hrane, njihov unos samo treba ograničiti. Za preporuku je da posle svakog obroka detaljno operete zube. Ukoliko niste u mogućnosti da operete zube izbegavajte lepljivu, slatku hranu. Prva pomoć ako ne možete da odolite grickalicama a niste u mogućnosti da operete zube je da usta makar isperite vodom, čime će te isprati ostatke hrane koja se zaglavila između zuba. Gume za žvakanje mogu privremeno da zadovolje vašu potrebu da jedete između obroka, a smo žvakanje može da pomogne da zubi ostanu čisti, luči se pljuvačka, koja neutrališe kiseline iz hrane.

Naravno neophodna je redovna higijena zuba, detaljno pranje zuba makar dva puta dnevno i sistematski pregledi kod stomatologa makar jednom godišnje.

Pušenje loše utiče na inteligenciju

6. јул 2012.

Pušenje je veoma štetno za celokupno zdravlje a prema novijoj studiji rađenoj na univerzitetima u Aberdenu i Edimburgu pušenje ima negativan uticaj na IQ.

Istraživači sa ova dva univerziteta su ispitivali kako se tokom godina menjaju kognitivne sposobnosti pušača u odnosu na one koji nikada nisu pušili.

Krajnji rezultat ove studije je da su pušači pokazali mnogo lošije rezultate u 5 različitih vrsta testova kojima se mere kognitivne sposobnosti.

Istraživanjem je obuhvaćeno 465 ljudi, kojima su prvi put merene mentalne sposobnosti 1947-me godine kada su imali oko 11 godina a drugi put 2002-ge godine u njihovoj 64-toj godini života.

Ovom prilikom prošli su testove kojim se procenjuje nepromenjivo rasuđivanje, pamćenje i brzina učenja, koliko brzo obrađuju informacije, brzina kojom donose odluke u određenim situacijama i aritmetički testovi .

Bivši pušači i oni koji su to ostali su imali lošije rezultate od nepušača, pri čemu je uzeto u obzir IQ koji su imali u detinjstvu, obrazovanje, zanimanje i konzumacija alkohola.

Ovaj efekat je bio najitenzivniji kod pušača, a vidan je bio i kod bivših pušača.

Intelektualni razvoj

Ovi naučnici su istakli mali ali zanačajan negativan efekat, od oko 4%, povezan sa kombinovanim efektom pušenja i oštećenja funkcija pluća.

Pretpostavljaju da bi mogla da postoji veza smanjene funkcije pluća i negativnog uticaja na proces razmišljanje, premda nije sasvim jasan mehanizam ovog procesa.

Dr Lawrence Whalley sa univerziteta u Aberdenu, koji je bio vođa ovog istraživanja, kaže da bi objašnjenje moglo da bude da pušenje izaziva oksidativni stres – kumulativno oštećenje prouzrokovano molekulima nazvanini slobodni radikali koji oštećuju sve organe uključujući i mozak. Kumulativnost ovog efekta se ogleda u tome je da su neuroni koji stare veoma osetljivi na oksidativne stresove.

Odavno je poznato štetno dejstvo pušenja na pluća, ali u određivanju štetnog dejstva na kognitivno moglo bi da bude da nikotin oštećuje mozak na isti način kao što deluje na tkiva pluća.

Amanda Sandford tvrdi da kod mladih koji se još nalaze u razvoju, može da se desi da isto kako pušenje usporava telesni razvitak, isto tako deluje kada se radi o intelektualnom razvoju.

Nasuprot verovanju mnogih da im pušenje može pomoći u razmišljanju u stvari sasvim suprotno ono izaziva haos sa moždanim ćelijama i IQ.

Uzimajući u obzir da pušenje veoma oštećuje zdravlje a prema novim saznanjima smanjuje inteligenciju, razmislite makar danas na svtski dan borbe protiv pušenja da bi trebalo da budete veoma neodgovorni prema sebi da ne pokušate da se odrektnete ove veoma štetne navike.

Šta otkrivaju promene na noktima

6. јул 2012.

Sjajni i čisti nokti ne pokazuju samo kako ih negujemo već i kako se hranimo. Na izgled noktiju puno utiče nedostatak aminokiselina, gvožđa, vitamina H, hranjive materije koje sadrže namirnice životinjskog porekla.

Ako se lome

Ukoliko vam se nokti lako lome pri svakom blažem udarcu ili otporu (npr. pri pokušaju da otkopčate kopču na ručnom satu), to je znak starenja noktiju ali i prekomernog kontakta sa vodom ili proizvodima za čišćenje, čestog korišćenja sredstava za skidanje laka sa noktiju.

Savet je da nokte oblikujete turpijom za nokte umesto da ih podrezujete makazama i da ih masirate kremom za ruke koja će im vratiti eleastičnost. Ukoliko ruke morate da preterano izložite vodi koristite gumene rukavice ispod kojih treba da navučete par tankih rukavica koje će upiti vlagu.

Ako se listaju

Lomljivi su i krhki, suvi i na nekim mestima se neprestalno listaju. Za to je obično glavni krivac voda, koja doprinosi razdvajanju slojeva od kojih su nokti gradjeni.

Savet je da ruke perete redovno, ali ne preterano često i ne u preterano toploj vodi. Nakon svkog pranja na ruke i nokte nanesite hidratantnu kremu. Ako se stanje ne popravi, obratite se dermatologu.

Ako su prošarani prugama

Pruge su povezane sa starenjem noktiju i mogu se uporediti sa borama na koži. Javljaju se spontano, kod nekog ranije a kod nekog kasnije. Ponekad pruge na noktima upućuju na artrozu.

Izbrazdani nokti su i osetljivi pa ih treba oblikovati turpijom za nokte, mažite ih hidratantnim kremama a kao zaštita može da koristi i providan lak za nokte. Najbolje bi bilo prozirni lak za nokte da nosite 5 dana u životu pa da ga odstranite, zatim da se 2 dana odmaraju bez ikakvog laka kada ih treba redovno masirati hidratnom kremom.

Ako su požuteli

Možda ste svoj omiljeni lak za nokte držali predugo, ili ste obojeni lak za nokte naneli direktno na nokte bez zaštitnog sloja prozirnog laka. Pigmenti koje sadrže lakovi vrlo lako oboje keratin noktiju. Uzrok žute boje noktiju mogu biti i gljivice. U tom slučaju nokat osim što požuti izgubi i sjaj.

Možete da polirate površinu noktiju posle čega treba da nanesete specijalan lak koji štiti keratin nokta. U slučaju gljivičnih infekcija, treba ih lečiti lakovima koji sadrže fungicidne materije, koje će vam preporučiti lekar.

Ako imaju crnu mrlju

Ukoliko ste povredili prst, crna mrlja ispod nokta je ustvari modrica. Ako na noktu imate crnu ili tamnosmeđu prugu, možda se radi o mladežu, nedostatku vitamina H ili posledica uzimanja antibiotika koji se u nekim slučajevima propisuju za lečenje akni.

Krvni podlivi prolaze nestaju sa izrastanjem nokta, ali sa mladežom budite oprezni jer se može razviti u melanom. Mrlje na noktima ne bi trebalo da tamne ili da se povećavaju.

Kako otkriti da li je dijeta koju držite bezbedna

6. јул 2012.

Postavlja se pitanje kako da odaberete u mnoštvu dijeta za smanjenje telesne težine, onu koja ne samo da daje rezultate nego je i dobra za zdravlje. Možete da započnete time što će te razgovarati sa prijateljima o dijetamo koje su kod njih dale dobre rezultate ali je najbolje na kraju da sami otkrijete šta je najbolje za vas.

Sledeći put kada budete rešili da držite dijetu postavite sledećih 5 pitanja:

1. Da li određena dijeta sadrži sve grupe namirniva? Ako dijeta koju želite da držite isključuje neku od grupa namirnica npr. žitarice, voće, povrće ili mlečne proizvode u opasnosti ste da vam počnu da nedostaju neki važni vitamini ili minerali. Takođe ako hrana koju unosite nije raznolika velika je verovatnoća da se takve dijete nećete moći da držite duži period. Zapamtite da promene u ishrani koje unesete da bi ste izgubili višak kilograma su slične onima koje treba da zadržite kako bi ste zadržali teško stečenu vitkost.

2. Da li dijeta preoštro smanjuje broj kalorija koje treba da unesete? Većina eksperata se slaže da je ženama potrebno makar 1,900 kalorija kako bi ostale zdrave, dok je muškarcima neophodno 2,500 kalorija dnevno. čak i sa ovim brojem kalorija je teško da se postigne zastupljenost svih hranjivih materija potrebnih organizmu. Unošenje 2,000 kalorija dnevno je bezbedna dijeta za bilo koga.

3. Da li dijeta uključuje vašu omiljenu hranu? Na primer, teško je držati dijetu koja potpuno isključuje slatkiše tokom praznika i proslava. Ako u vaša dijeta ne uključuje hranu koju najviše volite, velika je verovatnoća da nećete uspeti da ispoštujete takvu vrstu dijete.

4. Da li se preporučuje i da vežbate tokom dijete? Istraživači naglašavaju da je veoma važna fizička aktivnost tj. vržbe kako za gubljenje viška kilograma tako i za održavanje stečene vitkosti.

5. Da li izabrana dijeta može da se uključi u vaš životni stil i budzet kojim raspolažete? Dobro proučite dijetu koju želite da sledite. Mnogi programi za mršavljenje zahtevaju da kupite specijalne preparate ili hranu, što možete da sledite samo par meseci. Neke dijete zahtevaju specifične namirnice koje mogu da budu veoma skupe. Ukoliko možete sebi da priuštite skuplje namirnice, znači da ste u stanju da se pridržavate takvog načina ishrane na duže staze.

Ako je vaš odgovor na svih 5 pitanja pozitivan tj. da, dijeta koju ste odabrali će vam odgovarati i vredi je probati.

Dodatni saveti koji vam mogu pomoći da odaberete dijetu po vašoj meri su:

Držite dijete kojima se postepeno skida višak kilograma. Sasvim je dovoljno da oslabite 1kg nedeljno, ponekad i mesečno. Ljudima kojima je neophodno da brže izgube višak kilograma, rigoroznijim dijetama se preporučuje da budu pod lekarskom kontrolom. Budite rezervisani prema dijetama koje vam obećavaju brze rezultate do kojih se lako dolazi i koje na zahtevaju promene u načinu ishrane i nivou fizičke aktivnosti.

Ostavite brige po strani

6. јул 2012.

Dane provodite razbijajući glavu, recimo ovako: ‘Šta mi je? Zašto nikada nisam zadovoljna? Jesam li donela dobre odluke u svom životu? E, baš od tog trenutka depresija, nezadovoljstvo i loše ošte stanje gaze vas još brže
Debela sam, loše izgledam, niko me ne razume, nastavak je priče.

Koliko je ovakvo razmišljanje štetno, na šta sve može uticati i kako se boriti protiv negativnih misli.

Zamka ‘preterano razmišljanje’

Svi koji ovako razmišljaju barem delomično smatraju da mogu razglabati o svemu i svačemu – životu, postojanju, braku, karijeri, zdravlju. i uz to smatraju da je to deo njihove životne uloge.

Ipak, nije sve tako jednostavno. Fenomen preteranog razmišljanja jedna je vrsta zamke u kojoj vas preuzimaju negativne misli i emocije, a morbidno meditiranje deo je svakodnevice i neće vas dovesti do konkretnog rešenja problema.

Takva stanja vas konstantno opterećuju, zavlače se u vašu podsvest i crne misli se nesvesno vraćaju – za vreme vožnje u autu, kuvanja ručka ili pisanja meila.

Dobro, domaćica ste i ovakva razmišljanja možda jesu deo vašeg opisa radnog mesta, ali kako izbeći emotivnu uključenost?

Nikako. Ta razmišljanja mogu dovesti do ekstrema koji se sukobljavaju s našim aktivnostima i donošenjem pravih odluka.

Možemo, na primer, izgubiti dobre prijatelje, ali i ugroziti svoje emotivno zdravlje. Žene, baš kao i muškarci, lako zapadaju u depresivna stanja, a ‘preterana mozganja’ delić su začaranog kruga.

Naravno, ne mora uvek biti tako. Možemo se izdići iz svoje osetljivosti i naučiti da prepoznamo osećanja koja nas mogu zavarati, a zatim i odvesti u loša stanja. I na kraju, možemo naučiti kako ta osećanja prepoznati, odnosno kako ih ispoljavati. Tako ćemo održati mirnoću, iako smo usred nekog sukoba, rastresenosti, haosa ili tragedije. Naučimo li, možemo upravljati svojim emotivnim životom.
Kada dane provodite razbijajući glavu crnim mislima, negativne misli proživljavate po nekoliko puta, ispitujete ih, prevrćete… Tako, prisećajući se svađe s prijateljem, pregledate scene u mislima – Kako mi je to mogao reći? Kako sam trebala reagovati?
Staložena osoba na ovakva pitanja daje brze i jasne odgovore – bila je loše volje, bezveze je to rekla, nije tako mislila – i život nastavlja dalje, bez osvrtanja. No, kod osoba koje će o tome razmišljati vredi pravilo – svako pitanje vodi do novog pitanja. Negativne se misli hrane ovakvim pitanjima, a što više emocija unesemo u svoja razmišljanja to dublje padamo.

Takve osobe su uvek zabrinute i njihovim brigama nema kraja. Uglavnom su opterećene prošlošću, stvarima koje su trebali da obave, a koje nisu obavili, situacijama za koje su htele da se odigraju drugačije i slično. Neprestano brinu da će im se nešto loše dogoditi, a u nekim slučajevima su sigurni da im se loše već dogodilo. Nakon nekog vremena uvereni su da imaju loš posao, brak i da ih prijatelji ne vole i ne poštuju.

Uzroci ovakvih stanja su složeni. Jedna od teorija je da je ljudski mozak sastavljen od međusobno povezanih mreža memorije i osećaja i da samo jedna negativna misao može pokrenuti lavinu. Drugo istraživanje kaže da su ta stanja proizvod stresnog načina života i takmičarskog društva. Mnogo je izlaza, ali kako izabrati najbolje za nas?

Zanimljivo je da je ovaj sindrom svojstven mladima i osobama srednjih godina. U studiji, u koju je bilo uključeno 1,300 odraslih osoba, njih 73 posto, od 25 do 35 godina, i 52 posto, između 45 i 55 godina, ulazilo je u ovu grupu – osoba koje preterano razmišljaju.

Odrasli iznad 65 godine imali su mnogo teškoća u razumevanju pojmova koji su im se spominjali. Uprkos njihovim iskustvima i svega što su prošli u životu – bolesti, poslova, slanja dece u rat, gubitka voljenih – većina ih je delovala zbunjeno na pitanje jesu li ikada u životu na duže vreme razmišljali o tome jesu li nesretni i nezadovoljni životnim izborom.
‘Ne tako često’, bio je najčešći njihov odgovor. ‘To bi bilo korisno?’. Umesto da su upadali u zamke preteranog razmišljanja, odrasli su se služili svojim vrlinama, a uz to se nadali kako će doći bolja vremena za njih, i tako nastavljali dalje.

Tri načina za razbijanje ‘začaranog kruga’

Vežbajte i vratite se u formu

Nađete li se u dugom razmišljanju forsirajući sebe na nekoliko ekstra aktivnih minuta ili sati koje bi trebali provesti na dan, vežbanje je izbor za dobru i zdravu razonodu. Vežbanje pomaže baš kao i razni hobiji. Okupiranje hobijima i aktivnostima koje volite razbit će veze između vaših loših misli.

Potražite prijatelja za prijatan razgovor

Taj prijatelj može biti svako, glavno je da vas osoba razume, da je strpljiva i da vi u nju imate poverenja. Okretanje prijateljima često pomaže u rešavanju problema. 57 posto žena u jednoj je studiji kazalo kako su često loše raspoloženje i negativne misli znale da odagnaju ugodnim, prijateljskim razgovorom.

Organizujte se

I to u smislu da organiziujete vreme za razmišljanje tako da ga stalno pomičete u svom svakodnevnom rasporedu. Zaposlenošću i koncentriranjem na hobije i stvari koje vas raduju, sate za razmišljanje predviđene za danas, u svom planeru prebacite za sutradan. Otklanjanjem briga s puta, razmišlja ćete o lepšim stvarima. Mnogi su, isprobavši ovu strategiju, shvatili da kada dođe vrieme za razmišljanje, brige koje su ih pre par dana mučile, više nemaju onoliki značaj.

Ovim ćete tehnikama odstraniti negativne misli i zameniti ih pozitivnim razmišljanjima i napokon naći svoj mir.

Genetska predispozicija i zdravlje

6. јул 2012.

Iako se naše genetske karakteristike ispoljavaju već odmah po rođenju, njihov uticaj uvek je tu odmah ispod površina. Geni nastavljaju da oblikuju naše telo i zdravlje tokom odrastanja. Ipak, tokom odrastanja i u zrelom dobu okruženje igra sve veću i važnu ulogu u određivanju dobrog zdravlja i razvoju bolesti.

Možemo da se rodimo sa genetskim abnormalnostima, koje smo nasledili od naših roditelja, koje se ispoljavaju tek kasnije tokom živoa – verovatno dok nekoliko drugih gena koji učestvuju u sličnom ćelijskom procesu se ne mutiraju. Mnoge bolesti (specijalno rak) su rezultat, makar delimično, kada zdravi geni postanu abnormalni tokom života.

Kako starimo geni imaju sve manje uticaj na našu sudbinu a mnogo veću ulogu ima kvalitet našeg života.

čitanje ljudskog genetskog koda je otvorilo novu eru, koja bi trebala da revolucionarno unapredi medicinu i zdravlje, kakve ih danas poznajemo. Ipak će proći nekoliko desetina godina dok se misterija uticaja gena na zdravlje dovoljno nestvarne da indetifikuju gene i kombinaciju gena i spoljašnjih faktora kod mnogih uobičajenih i manje uobičajenih bolesti.

Postepeno bi trebali da iskoristimo prednosti znanja kako funkcionišu geni. Manipulacijom genima i u interakciji sa našom sredinom i načinom življenja, možda će izazov poboljšanja života tokom starenja i novi tretmani u borbi protiv bolesti biti moćn oružje. Cilj ne treba da bude prosto produžetak života već i bolji kvalitet života sa starenjem.

Mi nismo prosto robovi naših gena, ne moramo da im dozvolimo da vladaju našim zdravljem. Kao ljudi slobodni smo da biramo kako ćemo živeti, i tako imamo slobodu da zaustavimo ili usporimo dejstvo gena i naše okoline zajedno da utiču na našu sopstvenu sudbinu.

Odluke koje mođemo da donesemo a vezane su za naše okruženje i način života kao što su način ishrane, da li pušimo ili pijemo, koliko često vežbamo, da li sebe izlažemo karcinogenim materijama na poslu (naprimer radijacija), ili u slobodno vreme (preterano sunčanje), mogu biti presudne u određivanju koliko će naše genetske predispozicije uticati tokom starenja ili na pojavu bolesti.

Još važnije je da životni stil može da kontroliše stepen na koji će okruženje uticati na zdrave gene. faktori kao što su zdrav način ishrane može da bude preventiva da ne dođe do genetskih mutacija koje se dešavaju kada su ćelije pod udarom karcinogena iz naše sredine, i da pomognu telu da nateraq da abnormalne ćelije funkcionišu normalno.

Stabilna telesna težina makar i povećana, smanjuje rizik od srčanih bolesti

6. јул 2012.

Povećanje telesne težine za 7 i više kilograma tokom nekoliko godina, povećava rizik od razvoja srčanih oboljenja i bolesti nazvanoj metabolički sindrom, dok održavanje stalne telesne težine, čak i kada se osoba smatra punačkom, značajno smanjuje rizik od ovih bolesti. Ovo su rezultati studije Nacionalnog instituta za internu medicinu iz Nju Orleansa, koja je obuhvatila 2,500 muškaraca i žena, koji su na početku ispitivanja imali između 18 i 30 godina a praćeni su 15 godina.

Skoro 80 procenata ispitanika je u periodu tokom koga su praćeni dobili 7 i više kilograma, jedan od 5 iz ove grupe je dobio oboljenje nazvano metabolički sindrom, i imalo povećani rizik od srčanih bolesti, infarkta i dijabetesa. Za razliku od ove grupe ispitivanja samo 4 procenta ispitanika koji su zadržali stabilnu telesnu težinu je steklo metabolički sindrom na kraju petnestogodišnjeg perioda.

Metabolički sindrom karakteriše debljina naročito u predelu stomaka, visok nivo holesterola u krvi, rezistenciju na insulin, netoleranciju prema glukozi ili dijabetes i povišeni krvni pritisak.

Metabolički sindrom se vezuje sa debljinom, fizičkom neaktivnošću i genetskom predispozicijom a sada i sa naglim gojenjem. Ljudi koji imaju najmanje 3 faktora rizika od metaboličkog sindroma imaju 65 procenata veći rizik za dobijanje koronarnih bolesti od ljudi koji nemaju metabolički sindrom, dijabetes ili kardiovaskularne bolesti.

U današnjem društvu je sve veći problem veliki broj osoba sa povećanom telesnom težinom. Preventivne zdravstvene mere bi trebalo da budu usmerene na savetima i pomoći ljudima da zadrže stabilnu telesnu težinu u dugačkim vremenskim periodima. najbolji način da se to postigne je da se smanji unos hrane a povećaju fizičke aktivnosti.

Praziluk čistač organizma

6. јул 2012.

Zahvaljujući posebnim šećerima i kalijumu (u 100g. praziluka malazi se 300mg.), praziluk je snažan diuretik. Sadrži 86 posto vode i olakšava izlučivanje otpadih materija putem bubrega. Sadrži malo soli, odličan je protiv otoka a istovremeno obezbeđuje telu vitamine i minerale.

Pomoć je protiv zimskog umora jer od svih zimskih vrsta povrća sadrži najviše karotena, vitamina C i E, uglavnom u zelenom delu. Povećava imunost, pomaže protiv prehlade i infekcija i štiti ćelije organizma od slobodnih radikala.

Možete ga uključiti u bilo koju dijetu koju držite. Sadrži 35 kalorija u 100gr. vrlo malo masnoća i šećera. Sadrži dosta celuloze i brzo daje osećaj sitosti. Pektin iz praziluka stvara zaštitni film na sluzokoži želutca.

Dodatak dijeti bi mogla da bude ova salata: na pari skuvajte praziluk, šargarepu, tikvice i celer. Pospite naseckanim peršunom kako bi ste obogatili vitaminom C ovu salatu od kuvanog povrća koja zbog male kalorijske vrednosti nipošto ne može da ugrozi liniju.

Praziluk možete koristiti i za lepotu. Supa od praziluka posvetljuje ten. Zahvaljujući diuretičkom učinku, potstiče izlučivanje otpadnih materija iz tela. Sadrži i vitamin E i karotene koji su dragoceni za negu kože.

Protiv povišenog krvnog pritiska dobro je koristiti praziluk i beli luk. Sadrži malo soli a puno kalijuma.

Za bolju cirkulaciju konzumirajte paziluk i losos. Apsorpciju vitamina E iz praziluka poboljšavaju omega-3 masne kiseline koje sadrži losos.

Za bolji rad creva koristite poriluk i .celer. Sadrže celulozu koja pojacava peristaltiku creva.

Gorušica, neugodno iskustvo

6. јул 2012.

Gorušica je jedan od najčešćih simptoma u bolestima organa za varenje, posebno gornjeg dela (jednjak, želudac i dvanćstopalačnog creva). Reč dolazi od grčke reči pyrosis, što u prevodu znači vatra ili oganj. Sam simptom vrlo je neugodan i retki od nas nisu ga osetili kao pečenje u želutcu ili iza grudne kosti, a ponekad se oseća i u grlu i ustima. češće se javljaju kod saginjanja i u ležećem položaju, a učestalija je kod debljih osoba i trudnica.

Uzroci gorušice

Treba naglasiti da treba biti oprezan kod procene bola iza grudne kosti, jer osim kod gorušice, isti bol se javlja kod bolesti srca, lokomotornog aparata i nešto ređe kod bolesti pluća.

Najčešće je uzrok nastanka gorušice oslabljeni donji sfinkter jednjaka koji, kao i drugi sfinkteri u sistemu za varenje, sprečava vraćanje sadržaja u suprotnom smeru. Razlog oslabljenog tonusa može biti u slabijoj inervaciji, uticaju nekih hormona i lekova ili pak urođena ili stečena anomalija.

Ima više poremećaja koji pogoduju nastanku gorušice ili im je ona jedan od simptoma: povećani volumen hrane, to jest preobilnost obroka, posebno pre spavanja, masna hrana, što je opaženo u zimskim mesecima kad ona smanjuje tonus donjeg sfinktera jednjaka i usporava pražnjenje želtuca. Osim toga, gazirana pića i slatka hrana, konzumiranje alkohola i nikotina imaju za posledicu vrlo često gorušicu. Na oslabljeni tonus sfinktera utiče otežano pražnjenje želutca (njegova atonija ili suženje pilorusa – izlaznog dela želutca, koja može biti posledica zapaljenja ili malignog oboljenja).

Stanje kada se operativno odstrani celi želudac takođe je popraćeno gorušicom i izrazitim zapaljenskim promenama jednjaka. Povišena količina sone kiseline i pepsina uzrokuje gorušicu, a to je pak redovna pojava kod gastroduedenalnog ulkusa. Isto tako, i vraćanje alkalnoga soka iz duodenuma pogoduje nastanku te pojave. No, različita oboljenja također mogu biti uzrok gorušice. Na prvom mestu je hijatalna hernija, kada dolazi do prolapsa želtuca u jednjak.

Šta učiniti

Lečenje gorušice vezano je za uzrok. Ipak, postoje neke opšte prihvaćene mere, kao dijeta bez masnoća, česti i mali obroci, ne piti gazirana pića i ne pušiti , smanjiti čaj i kafu, ne jesti nekoliko sati prie spavanja, ne leći posle obroka, pokušati spavati s uzvišenim uzglavljem.

Od lekova se preporučuje upotreba onih koji neutralizuju kiselinu, najbolje kombinacija magnezijuma i aluminijuma, lekova koji oblažu sluznicu jednjaka ili želutca, zatim onih koji snižavaju stvaranje kiseline, pojačavaju tonus donjeg sfinktera jednjaka i lekova koji pojačavaju pražnjenje želutca.

I na kraju, treba naglasiti da se u pojedinim stanjima koja su patološka, a praćena upornom gorušicom, pribegava i operativnom lečenju.

Mamurluk

6. јул 2012.

Da li je raso od kiselog kupusa pravi lek protiv mamurluka koji sledi posle opijanja ili je to još jedna tradicionalna iluzija kakvim podležu svi, pa i naš narod? I zašto, nastaje mamurluk?

Kad posegnemo za čašicom, trebalo bi da znamo da alkohol za oko dva sata dospeva u krv, na kraju u jetru.

Kako je najveći deo alkohola, etil alkohol, kojeg jetra prerađuje prvo u otrovno hemijsko jedinjenje od koga ‘puca glava’, praćeno mučninom, zujanjem u ušima,

Sve su to znaci trovanja alkoholom.
Kada se tako nešto ipak dogodi – šta učiniti?

Prvo se treba rešiti nesnosne žeđi, a najbolji je biljni čaj zaslađen medom sa limunovim sokom.

Dobar je i sok od paradajza ili pomorandže.

A raso? Zdravima će pomoći da se vrate u normalu, ali ljudima sa visokim krvnm pritiskom, srčanim i bubrežnim bolesnicima – se ne preporučuje!

Preporučuje se ležanje, odnosno, mirovanje, čaj, sokovi i mineralna voda. I voće, puno voća.

Ipak, umerenost u svemu, pa i u uživanju alkoholnih pića, prava je umetnost života.

Pijte punog trbuha, pazite što pijete i budite umereni, jer najteže je jučerašnje pijanstvo.

Za srecu i zdravlje u narednoj godini

6. јул 2012.

Nova godina je na pragu pa ako niste zadovoljni nekim stvarima u životu, ovo je pravo vreme da ih promenite.

Za više srece u licnim životu:
Budite licnost: Ne oponašajte niciji stil odevanja ili nacin života. Otkrijte svoj stil i postupajte onako kako vama najviše odgovara. To ce vam podici samopouzdanje i odlucnost.

Budite svesni koliko vredite: Odvojite vreme za sebe, jedan sat dnevno je idealno ali i jedan sat nedeljno je bolje nego nijedan.

Upotrebite svoje vreme na najbolji nacin: planirajte svoj dan, budita svesni koliko vam je vremena na raspolaganju i dobro rasporedite sve svoje obaveze, držite se zadatog plana tako da se pri tom potpuno ne iscrpite.

Osigurajte dobar san: trudite se da uvece ležete u isto vreme, kako bi ste osigurali telu pravilan ritam odmora. Izbegavajte da uvece pijete kafu ili druga stimulativna sredstva kao alkohol i nikotin.

Prestanite da pušite: nova godina je dobar trenutak da donesete takvu odluku. Telo ce se osloboditi nikotina za par dana, postepeno ce vam se vratiti osecaj mirisa i ukusa, za 6 meseci ce vaša pluca povecati kapacitet za 10 %.

Ostanite zdravi: imuni sistem najbolje radi kada smo opušteni i smireni. Mentalno zdravlje je usko povezano sa telesnim zdravljem pa ako ste srecni i uravnoteženi i vaše ce telo slediti taj put.

Za dobro telesno zdravlje

Budite u formi: ne morate se patiti i držati iscrpljujuce dijete, dovoljno je da svakog dana odvojite 20- 30 minuta za fizicke vežbe. Odlucite se za aktivnost koju volite i koja je vama najlakša, to može biti šetnja, vožnja biciklom, trcanje, plivanje.

Redovno kontrolišite zdravlje: jednom godišnje bi trebalo da idete na godišnji sistematski pregled. Vecini ljudi je normalno da voze svoj auto na servis, a ne sete se da bi to trebalo uraditi sa svojim telom i jednom godišnje proveriti krvni pritisak, krvnu sliku, stanje kostiju…

Pijte flaširanu vodu: izbegavajte vodu iz slavine pogotovo tamo gde ima puno kamenca. Opredelite se za flaširanu vodu ili nabavite filtere za vodu.

Jedite sveže voce, pogotovo ujutro na tašte. Istraživanja su pokazala da se hranjivi sastojci iz voca najpotpunije asimiluju u sistemu za varenje onda kada je voce prva stvar koju ujutru stavite u usta.

Pijte mleko sa smanjenim procentom masnoce zbog kalcijuma koji je neophodan kostima, pogotovo je dobro popiti šoljicu obranog mleka pred spavanje jer ono donosi i miran san.

Smanjite unos šecera i masti: ako jedete puno slatkiša i volite prženu hranu razmislite o zdravijim alternativama. Ne zaboravljajte dorucak, za koji je najbolje da izaberete žitarice ili jela bogata celulozom. Da biste na brzinu podigli energiju pojedite bananu umesto cokoladice.