Da li mobilni telefoni loše utiču na zdravlje

6. јул 2012.

Još od 1920god. naučnicima je poznato da radio talasi mogu da izazovu zdravstvene probleme. Ljudi koji su radili sa uređajima koji emituju snažne radio talase su se žalili na lošije pamćenje i smanjenu sposobnost rasuđivanja kao i povremeni gubitak kontrole nad telom i ubrzan rad srca.

Tada je zaključeno da radio talasi izazivaju zagravanje kože što može da deluje na nervni sistem. Na osnovu ovih saznanja uvedene su nacionalne sigurnosne mere za rad sa uređejima koji emituju snažne radio talase.

Međutim sve se ovo nemože porediti sa emisijom radio talasa mobilnih telefona. Mobilni telefoni, pre svega zbog postizanja niže cene i efikasnosti, imaju najmanje moguće napajanje a rezultat je mala emisija radio talasa, koje koriste radi prenpšenja signala.

Radio talasi pretstavljaju tek deo elektromagmetnog spektra, koji obuhvataju mnogo poznatije talase, kao što su rendgenski, infra crveni, ultravioletni zraci. Spektar zraka je podeljen u različite grupe prema njihovoj frekfenciji i meri se u Hz, koji predstavljaju gustinu zraka u sekundi. Frekfencija zraka mobilnih telefona je na granici između radio i mikro talasa.

Sve grupe elektromagnetnog spektra su opisane kao radiacija, ali nisu svi tipovi radijacije isti. Na vrhu skale je jonizujuća radijacija (nastaje usled razlaganja radioaktivnog materijala i rengenski zraci), koji imaju sposobnost da menjaju materiju, uključujući i ljudske ćelije. Imaju visoku energiju koja može da promeni molekularnu strukturu i tako izazove ozbiljne posledice kao što je promena strukture DNA, koja dovodi do mutacije i u nekim slučajevima prouzrokuje ozbiljna oboljenja.

Radio talasi, koje između ostalog emituju i mobilni telefoni, su na drugom kraju spektra. Imaju veoma malu energiju i nemaju sposobnost da menjaju materiju pa su veoma blizu ne jonizujućoj radijaciji.

Prema Rejnoldsovom izveštaju iz 2000-te godine, koga je sačinila komisiona grupa sačinjena od nezavisnih naučnika, publikovani su sledeći zaključci:

Nema nikakvih dokaza o nepovoljnom zdravstvenom efektu prouzrokovanom radio talasima koje emituju mobilni telefoni po važećim sigurnosnim limitima. Ipak rupe u sadašnjim saznanjima ne dozvoljavaju da se mobilni telefoni proglase sigurnim za zdravlje. Radio talasi mogu delovati na ćelije, ali to nemora da znači da će izazvati oboljenje.

Deca bi trebalo ograničeno da koriste mobilne telefone, samo za kratke i važne razgovore. Kod njih se još uvek razvija lobanja pa radio talasi lakše dospevaju do mozga. Razvijaju se i ćelije pa apsorbuju više radiacije nego kod odraslih, ovo naročito važi za tkiva mozga, s obzirom da je nervni sistem veoma osetljiv tokom razvoja.

Preporuka je da bazne stanice ne budu blizu škola kao i da proizvođači štampaju uz mobilne telefone takozvanu SAR vrednost koja označava koliko emituju radio talase.

Od 2000-te godine nekoliko puta godišnje se publikuju novi izveštaji koji upozoravaju da bi mobilni telefoni mogli da nose rizik po zdravlje mada ni jedna studija nije definitivno to dokazala. Ima više razloga zašto je teško doći do konačnih rezultata. Različite studije imaju različite čak oprečne rezultate. Razlog može da leži u tome što je efekat radio talasa veoma različit u zavisnosti od tipa elektromagnetne radijacije, GSM i GPRS (2,5G) koriste pulsnu radiaciju tj. nivo raste i opada veoma rapidno. 3G telefoni koriste kontinuirani nivo radio talasa.

Neki naučnici smatraju da pulsna radijacija ima snažniji uticaj na ćelije. Različite studije su proučavale različite tipove radijacije pa je možda to objašnjenje za neke zbunjujuće i oprečne izveštaje.

Neke studije su rađene na životinjama, kao ona iz 2003-će, gde su pacovi bili izlagani kratkotrajnom dejstvu radio talasa i kod kojih su izazvali uništenje ćelija mozga važnih za memorisanje, učenje i pokrete a takva vrsta oštećenja je dovodila i do preranih simptoma Alchajmerove bolesti.

Ovakve studije ne mogu da se primene nad ljudima jer se efekat radio talasa proučava nad tkivima mozga uzetim biopsijom, ova procedura bi kod ljudi mogla kasnije da izazove epilepsiju, trajno oštećenje mozga ili moždani udar.

Studija rađena u Australiji je utvrdila da izlaganjem pacova pulsnoj radijaciji 2 puta povećava verovatnoću od oboljevanja od raka mozga. Ovakva istraživanja rađena nad životinjama se nemogu primeniti na ljude jer su životinje osetljivije na radio talase od ljudi.

Studije o štetnom dejstvu mobilnih telefona na zdravlje ljudi, gde su ispitanici bili ljudi za svoje rezultate tvrde da samo ukazuju na mogući problem ali nisu definitivni jer su rađene na malom uzorku kao npr. skorašnja studija rađena u Švedskoj, čiji su rezultati da ljudi koji žive u ruralnim predelima imaju veći rizik od oboljevanja od kancera mozga nego ljudi iz gradskih područja, najverovatnije zbog manje gustine baznih stanica.

Iz cele ove zbrke generalno gledano mogu se izvesti zaključci da:

Najveći rizik korišćenje mobilnih telefona u saobraćaju, naročito tokom vožnje zbog mogućih saobraćajnih nesreća.

Za sada dokazi da mobilni telefoni kod ljudi deluju na podizanje krvnog pritiska i da zagrevaju mozak, smatraju se kratkoročnim efektima koji najverovatnije ne izazivaju nikakav zdravstveni problem kod većine ljudi u dužem vremenskom periodu.

Za sada ne postoje čvrsti dokazi da radio talasi koje emituju mobilni telefoni prouzrokuju moždane tumore ili poremećaje u memoriji. Iako zračenje mobilnih telefona kod većine ljudi nosi izuzetno mali rizik za zdravlje trba imati u vidu da su neke osobe osetljivije.

Pomeranjem mobilnih telefona od uveta za samo 10cm., drastično smanjuje radiaciju pa je za preporuku korišćenje mikrofona i slušalica.

Dosadašnje studije ipak ukazuju hitnost jednog sveobuhvatnijeg ispitivanja dejstva mobilnih telefona na zdravlje, zbog njihovog masovnog korišćenja.

Krv u urinu – hematuria

6. јул 2012.

Krv u urinu – hematuria je veoma čest simptom koji nekada i ne zahteva lečenje a nekada je simptom veoma ozbiljnog zdravstvenog problema.

Prisustvo krvi u urinu nije uvek vidljivo. Kada je količina crvenih krvnih zrnaca u urinu mala ona izgleda normalno. Ova se zove mikroskopska hematurija jer su eritrociti vidljivi samo pod mikroskopom. Obično se otkriva tokom pregleda mokraće zbog nekog drugog razloga.

Kada je krv u urinu vidljiva, mokraća može izgledati rozikasto, tamno braon (kao čaj) ili crvena. Potrebna je veoma mala količina krvi u mokraći da bude vidljiva otprilike petina kafene kašičice krvi na pola litre urina.

Tragovi krvi u mokraći je normalna pojava. Zdrava osoba sa zdravim urinarnim traktom izlučuje oko 1 milion crvenih zrnaca sa urinom dnevno. Ova količina krvi nije vidljiva i ne smatra se hematurijom.

Velika količina krvi u urinu može biti akutna (javlja se iznenadno) ili hronična (pojavljuje se u dugom vremenskom periodu). Više od 10% ljudi ima hematuriju, 3% razvija intenzivnu.

Uzroci hematurije

Krv se može pojaviti u urinu zbog bilo kog oboljenja koje kao rezultat ima infekciju, zapaljenje ili povredu urinarnog sistema.

Tipično, mikroskopska hematurija ukazuje na oštećenje gornjih delova urinarnog trakta – bubrege, dok vidljiva krv u mokraći ukazuje na oštećenje donjih delova urinarnog trakta -ureteri, bešika i uretra, mada ovo nije uvek slučaj.
Najčešći uzrok kod ljudi mlađih od 40 godina je kamen u bubrezima ili ureterima i infekcija urinarnog trakta. Ovo može da izazove hematuriju i kod ljudi preko 40 godine života ali je tada mnogo veća verovatnoća da je uzrok rak bubrega, bešike i prostate.Ponekada hematurija nastaje kao posledica više uzroka od kojih su neki bezazleni a neki nisu.
Dobro poznati uzroci hematurije su:

Kamen u bubrezima, infekcije urinarnog trakta ili genitalnih organa (češće kod žena), blokade najčešće uretre kamenom, tumorom, pritiskom tkiva koje ih okružuju, rak bubrega, bešike ili prostate, oboljenja bubrega, poremećaja krvnog pritiska, povrede, neki lekovi kao što su antibiotici-rifampin, analgetici kao aspirin, antikoagulansi kao varfarin, benigno uvećanje prostate često kod starijih muškaraca, hronične bolesti kao dijabetes, hipertenzija i anemija, virusne infekcije, zapaljenje bubrega.

Urin može biti rozikast, crven ili tamno braon zbog razlga koji nemaju veze sa krvarenjem u urinarnom traktu:

Hrana: cvekla, borovnica ili raven, boje za kolače

Lekovi: neki laksativi i lekovi protiv bolova

Oboljenja jetre koja takođe mogu da budu ozbiljna oboljenja.
Mnogi ljudi sa hematurijom nemaju drugih simptoma, osim krvi u mokraći. Drugi simptomi su povezani sa bolešću koja je izazvala hematuriju.

Kamenje u bubrezima može da izazove pored hematurije i ove simptome:veoma jak bol u donjem delu leđa ili donjem delu trbuha, mučninu i povraćanje, obično temperatura nije povišena, često mokrenje, osećaj peckanja tokom mokrenja, uznemirenost zbog bola.

Simptomi kod urinarne infekcije mogu biti slični prethodnim sem što ih često prati groznica i povičena temperatura, osećaj hitnosti mokrenja a da nema puno mokraće, mutna mokraća.

Kada treba otići kod lekara?

Kad god se pojavi krv u mokraći ili simptomi neke bolesti urinarnog trakta , kada se pojavi kombinacija krvi u mokraći, groznica i bol u leđima trba se hitno obratiti lekaru, jer bi to sve mogli biti simptomi infekcije bubrega.

Lečenje

Ukoliko vam se pojavi krv u mokraći ne pokušavajte da se sami lečite, obiđite lekara. Ukoliko je krvarenje nastalo zbog infekcije, lekar će vam prepisati antibiotike koje će te piti narednih 3 do 14 dana u zavisnosti od toga koji je deo urinarnog trakta zahvatila infekcija.

Mnoga stanja koja izazivaju pojavu krvi u mokraći ne zahtevaju lečenje i najčešće nestaju bez lečenja.

Ukoliko imate kamen u bubrezima pijte puno vode kako bi pomogli da kamen prođe i kako bi ste sprečili nastanak novih.

Infekcije urinarnog trakta, otkriva se bakterija koja je izazvala infekciju i zatim se leči odgovarajućim antibioticima.

Ponekad je dovoljno eliminisati neke vrste hrane koje iritiraju prostatu ali je nekada neophodno lečenje.

Blokada urinarnog trakta usled tumora najčešće se eleminiše operacijom.

Ako lekovi izazivaju hematuriju treba ih izostaviti uz saglasnost lekara i odgovarajuću zamenu.

Lečenje povreda zahteva ili operaciju ili neku drugu proceduru kojom se zaceljuje povreda.

Kamen u bubregu

Prolećno čišćenje ili detoksikacija

6. јул 2012.

Proljeće je doba godine kada treba napuniti baterije i osloboditi telo od otrova i ponekog suvišnog kilograma.U proljeće naše telo prolazi kroz proces detoksikacije ili eliminacije otrova, u kome učestvuju organi poput debelog creva, jetre, bubrega, pluća, limfnih
čvorova i kože. Otrovi modernog doba – zagađenje, hemikalije i druge otrovne materije – nakupljaju se uglavnom u masnom tkivu.
Tokom proleća i naša ishrana trebalo bi da bude laganija, a idealno bi bilo provesti pročišćavajuću kuru od nekoliko dana kako bi se organizam koliko-toliko oslobodio toksina nakupljenih od teške zimske hrane i premalo kretanja. Prolećna hrana neka u svakom slučaju bude sezonska, prilagođena podneblju u kojem živite.
Time ne samo što ćemo poboljšati zdravlje nego ćemo se i osetiti puni energije, a o lepoti, naročito kože, da se i ne govori. To je i dobar način borbe protiv stresa, glavobolje, gripa…

Od žitarica prednost dajte ječmu, prosu, heljdi i raži, a smanjite proizvode od belog pšeničnog brašna. Svakako bi trebalo što češće konzumirati zeleno lisnato povrće (ali i sve ostalo), prema mogućnostima začinjeno svežim korenom đumbira.
Od voća odaberite jabuke, šipak i drugo sočno sveže, ali i suvo voće. Mlečni proizvodi neka budu sa manjim procentom masti, a crveno meso pokušajte ovog proleća da što manje konzumirate.
Izbor pravih namirnica ključ je uspeha, ali ništa manje važna nije ni njihova pravilna kombinacija. Tako voće nikako nemojte jesti iza glavnog jela, već bar 2 sata nakon njega.
Ono neka vam bude zaseban obrok. Isto tako, mleko nikako nemojte piti nakon mesnog ili ribljeg obroka, već ga kombinujte sa hlebom, zdravim kolačima i drugim žitaricama.

Osim pravilnog izbora namirnica i njihovog kombinovanja, bitna je i količina konzumirane hrane. Velik deo ljudi ne oseća refleks sitosti, već nakon obroka trpi težinu u želucu
i celom telu, tromost i mentalnu tupost. Ali baš suprotno, hrana je tu da se osećamo ispunjeni novom energijom, te je treća stepenica u pravilnoj probavi i iskorišćenju materija i adekvatna količina koja ne bi trebala prelaziti 2/3 ispunjenog želuca. Od toga, deo neka svakako bude voda koju u gutljajima možete ispijati tokom obroka.

Jedan sat pre i nakon jela ne treba piti nikakvu tečnost jer ona razređuje sokove za varenje i usporava je. To se pogotovo odnosi na hladne tečnosti koje su jedan od najvećih
neprijatelja pravilnog varenja. Dajte prednost korenastom povrću poput rena, celera, cvekle, šargarepe, rotkvica, kelerabe – to su namirnice koje se tradicionalno opisuju kao moćni čistači jetre, bubrega i krvi. Kombinacija peršuna i celera služi kao prirodni diuretik, a posebno je delotvorna kod povišenog nivoa mokraćne kiseline (koju regulšu bubrezi).

Ekstrakt korena maslačka i čaj od sleza pomažu pri izlučivanju otpadnih materija iz bubrega, a biljka Uva ursi od koje se priprema tradicionalni uvin čaj odličan je diuretik i čistač urinarnog trakta.
Detoksikacija organizma i regeneracija metabolizma može se jednostavno sprovesti pridržavate li se sledećih saveta:

-U prvoj polovini dana konzumirajte pretežno ugljene-hidrate i svakako doručkujte. Doručak je obrok koji regulše osećaj gladi tokom celog dana.

-U drugoj polovini dana dajte prednost proteinskoj hrani, posebno ribi i belom mesu , i izbegavajte obilne večernje obroke.

-Supe vam mogu biti posebno korisne prilikom detoksikacije. Ne zaboravite na jednostavan način uklanjanja suvišne masnoće iz supe. Jednostavno ostavite supu da se ohladi i na površini će se stvoriti tanki sloj masti. Ovaj sloj treba ukloniti i baciti.

-Nemojte preskakati obroke i izbegavajte duže gladovanje toekom dana. Ovakvo će ponašanje izazvati nepotrebno prejedanje.

-Uživajte u maštovitim povrtnim salatama, one osiguravaju celi niz visokovrednih materija koje pomažu metabolizam, jačaju odbrambenu sposobnost tela i čiste organizam od otrova. Salate začinite kvalitetnim maslinovim uljem.

-Visokovredni fermentirani mlečni proizvodi koji sadrže probiotike potstaći će varenje i ojačati imuni sistem. Ne zaboravite na jogurt, acidofil i kiselo mleko!

-Povrće i voće neka bude temelj vaše ishrane.

-Nekoliko puta dnevno pijte biljne čajeve i dosta vode.

Vakcinom protiv pušenja

6. јул 2012.

Eksperimentalna vakcina protiv nikotina pomaže pušačima da se odviknu od cigareta, obavestili su u subotu švajcarski istraživači.

Premda su još potrebna opsežnija istraživanja, prvi testovi pokazuju da se 40 posto pušača uspelo odviknuti od pušenja u roku od šest meseci nakon primanja vakcine, rekli su istraživači.

Biotehnološka fabrika Cytos iz Ciriha planira treću fazu ispitivanja koja bi trebala da finalizira vakcinu, koje bi trebala da se pojavi na tržištu do 2010, koja nije samo sigurna nego i delotvorna, rekao je direktor Cytosa dr. Wolfgang Renner.

Na sastanku Američkoga društva za kliničku onkologiju dr. Jacques Cornuz iz Sveučilišne bolnice u Lausannei rekao je da se vakcina temelji na bakteriofagima, vrsti virusa koja napada bakterije.

Cytos je osmislio vakcinu u koju je ugrađen deo proteina virusa koji je genetički reprogramiran tako da izaziva imunoreakciju na nikotin. Pacijenti koji dobiju vakcinu razvijaju antitiela koja neutralizuju nikotin. Više nemaju osećaj da će se nakon cigarete osećati bolje, rekao je Cornuz.

Budući da se u drugoj fazi istraživanja ispitivala sigurnost vakcine,Cornuz i njegovi saradnici ispitali su 341 pušača od kojih je 239 izbegavalo nikotinsku terapiju poput guma za žvakanje i flastera.

Dve trećine ispitanika dobile su pet različitih doza vakcine u periodu od četiri meseca. Trećina je dobila placebo. Svima je savetovano da prestanu da puše. Svi pušači koji su dobili vakcinu razvili su neku vrstu imunoreakcije. Nijedan pušač koji je dobio placebo nije proizveo antitiela na nikotin.

Renner je napomenuo kako njegova fabrika želi da proizvodi i vakcine za lečenje visokog krvnog pritiska i Alzheimerove bolesti.

Pušenje izaziva zavisnost i u proseku je potrebno 11 pokušaja za odvikavanje. Duvan je najveći uzročnik raka i srčanih bolesti koji, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije ubije 5 miliona ljudi godišnje.

Zašto deca mrze povrće?

6. јул 2012.

Zašto deca okreću nos kada in servirate karfiol ili brokule i traže sladoled? Za ovakvo ponašanje su možda krivi geni. Studija koju su radili istraživači sa Monel hemijskog centra za istraživanje čula iz Filadelfije je pokazala da je gen nazvan TAS2R38 odgovoran za averziju dece prema gorkim ukusima.

Svako od nas nosi po dva ovakva gena. Postoje dve različite vrste ovog gena, gde jedan nosi veću osetljivost prema gorkom ukusu od drugog. Ako je prisutan jedan ili oba TAS2R38 gena, dete će odbijati sve što ima i najmanje gorkast ukus. Tokom odrastanja ova faza se prevazilazi pod uticajem vaspitanja, kulture i okruženja u kome se dete nalazi.

Studija je obuhvatila 143 dece i njihove majke. 80% dece je imalo jedan ili oba gena koji izazivaju povećanu osetljivost na gorak ukus. Interesantno je da prisutnost ovog gena ima mnogo veći uticaj na to koju hranu deca neće voleti nego majke. Izbor koji su njihove majke imale u odnosu na hranu je više bio pod uticajem kulture, etničke pripadnosti i rase.

Rezultat ove studije pokazuje da će 80% dece biti veoma teško nagovoriti da jedu bilo koje povrće a razlog leži u povećanoj osetljivosti prema gorkom ukusu.

Treba ipak naglasiti da je povrće veoma važan sastavni deo ishrane. Zbog svojih dragocenih sastojaka kao što su vitamini, minerali, antioksidansi, povrće je neophodno za normalan rast i razvoj deteta. Mnogi nutricionisti smatraju da bi se većim unosom povrća i voća moglo sprečiti 70% kancera koji se javljaju kasnije tokom života.

Prema tome, ako vaše dete uporno odbija povrće, probajte da ga servirate sa slatkim ili slanim sosovima, presno kao salate, u obliku sokova. Ako sve to ne pomogne, servirajte detetu više voća, sve dok ne prevaziže ovu fazu.

Veza između bakterijske infekcije i srčanog udara kod mladih ljudi

6. јул 2012.

Studija grupe naučnika sa univerziteta u Vinskonsinu je izvršila istraživanje koje je potvrdilo vezu između bakterijske infekcije izazvane bakterijom Chlamidia pneumonić i srčanog udara (infarkta miokarda), kod mlađih ljudi.

Chlamidia pneumonić je rođaka mnogo poznatije grupe bakterija – klamidia, koje izazivaju bolesti koje se prenose seksualnim putem.

Chlamidia pneumonić izaziva pneumoniju ili bronhitis, ređe faringitis, laringitis i sinuzitis. Sve ove infekcije se ispoljavaju u veoma širokom spektru, od asimptomatskih i lakih oboljenja disajnih puteva do veoma teških infekcija koje zahtevaju hospitalizaciju. Infekcija se prenosi putem vazduha kao i svka druga kapljična infekcija. Najčešće zahvata školsku decu i preleži je oko 50% ispod 20- te godine života.

Do sada se smatralo, mada nije dovoljno naučno dokazano, da je ova infekcija povezana sa arteriosklerozom, astmom i nekim oblicima artritisa.

Istraživači iz Vinskonsina su svojom studijom obuhvatili 600 ispitanika, između 30 i 50 godina žibota, zaposlenih u vojsci.

Od 600 ispitanika, 300 ih je hospitalizovano zbog doživljenog srčanog udara dok je drugih 300 služilo kao kontrolna grupa. S obzirom da su svi ispitanici bili zaposleni u vojsci, ispitivani su njihovi uzorci krvi, koji se inače prikupljaju i čuvaju u odeljenju odbrane. Poređeni su uzorci krvi osoba od 1 do 5 godina pre nego što su doživeli srčani udar. U svim uzorcima krvi ispitanika koji su doživeli srčani udar pronađen je visok nivo antitela Chlamidia pneumonić.

Vođa ovog ispitivanja profesor Kristina Arkari ipak oprezno izjavljuje da su ovo samo preliminarna ispitivanja i da je potrebno jedno sveobuhvatnije istraživanje da se veza između bakterijske infekcije i srčanog udara potvrdi. Takođe nije jasan mehanizam na koji bakterija Chlamidia pneumonić potstiče ili izaziva srčani udar. Ovo istraživanje je takođe pokazalo da se lečenjem ove infekcija antibioticima nemože sprečiti veoma moguć srčani udar.

Prema tome, buduća istraživanja bi trbalo da budu usmerena na sakupljanje podataka o samoj infekciji i kako da se ona spreči.

Maska za lice – formula lepote

6. јул 2012.

Maske za lice se smatraju dodatnom negom kože ali su važne jer izvlače na površinu kože njenu unutrašnju lepotu i brišu sve ono što šminkom pokušavate da prikrijete.

Postoje dve osnovne grupe maski za lice: ‘ površinske’ maske za prvu pomoć, koje odmah poboljšavaju izgled kože, i maske koje prodiru dublje, poboljšavaju kvalitet kože i imaju dugotrajniji efekat. Izbor i upotrebu maske olakšava činjenica da se sve maske međusobno dopunjuju, pa se mogu koristiti naizmenično, prema trenutnim potrebama kože.

Za bolju strukturu kože – trenutni lifting
Učinak maski površinskog delovanja je odmah uočljiv jer sadrže veliki procenat aktivnih materija. Za razliku od krema,, losiona i seruma za svakodnevnu negu, koji postepeno otpuštaju aktivne sastojke od kojih se većina ne topi u vodi već u ulju (sebumu kože), maske su topljive u vodi i zato inaju brzo dejstvo. Koža potpuno upija sve njihove korisne sastojke.

Ako želite brzo da podmladite kožu i zategnete opušteno lice površinske maske su odličan izbor, mada po pravilu imaju samo kratkotrajno dejstvo. Izbor bi mogao da bude:

Masque Raffermisant, Clarins, koja zahvaljujući biljnim sastojcima trenutno zateže kožu i ima produženo dejstvo.

Intesif Masque Re-Nutriv Lifting, Estee Lauder, savr[eno prijanja uz lice a svi njeni sastojci deluju tako da daju zategnutu i blistavu kožu.

Za svetliji ten – protiv mrlja na koži: ovi preparati sadrže aktivne materije koje osvežavaju kožu kao što su biljni i morski ekstrakti, vitamini i oligoelemenita a pored njih neke od tih maski čiste kožu a druge sadrže materije koje izbeljuju kožu. Ako vam je cilj prozračna, svetla koža ujednačene boje a u isto vreme zategnutija, nanesite masku na čisto lice, ostavite da deluje dve do tri minute a zatim isperite. Ako želite da odstranite mrlje tamnog pigmenta i koži vratite sjaj, odaberite masku protiv mrlja koja ima dubinski efekat. takva maska treba da se nanosi redovno tokom 2 meseca, dva puta nedeljno kako bi ste dobili trajne rezultate.

Clear The Way Mask, Elizabeth Arden, sadrži ekstrakte algi, vitamin C, nanu i mikročestice koji odstranjuju mrtve ćelije kože.

Masque-Cure Unifiant Precision, Chanel sadrži kaolin, sladić i provitamon C koji deluju na proces stvaranja tamnog pigmenta u koži.

Za nou kožu – Peel – off: ove se maske čim se nanesu na kožu pretvaraju u tanki elastični film na koji se lepe mrtva ćelije kože a u isto vreme ispuštaju sastojke koji potstiču njenu obnovu. ove maske su odlični peelinzi za umornu kožu bez tonusa i sjaja.

Peel & Reveal, Elizabeth Arden, nanosi se debelom četkicom, a kada se posle 20 min. oljušti sa lica, koža blista.

Anew Alpha Peel Off, Avon, sadrži kompleks kiselina dobijenih iz jabuke, grožđa i manga. Lak svrab koji se oseća posle nanošenja ove maske, znak je da tanki film sa površine kože privlači mrtve ćelije kože a aktivne materije posvetljuju i ujednačavaju boju tena.

Oblozi protiv umora: kada je potrebno da hitno oporavite umornu kožu i ublažite bore, možete da koristite obloge u obliku flastera. Oblikovani su tako da se jednostavno nanose ispod očiju, oko usta, na obraze i čelo. Ublažavaju bore, brišu znake umora i smanjuju jastučiće .

Formula jean Klebert, lifting flasteri, posebno su anatomski oblikovani za deo oko očiju, usana i vrat.

Maske za osetljivu, nadraženu kožu osutu crvenim mrljama, suvu i kožu sklonu alergijama. Obično su to maske bogate kremaste strukture ili su u obliku prozirnih gelova, vraćaju koži mekoću, vlažnost i ujednačenu boju.

O2 Re- Oxigen, lancaster, hladi i smiruje kožu, zateže je i odnosi tragove stresa i umora.

Accept, Masque Apaisant Peaux Sensibles, Phytomer, sadrži ulja kamilice i mimoze koje smiruju crvenilo, peckanje i svrab, namenjen je koži koja lako bukne.

Hidrantne maske: treba ih izabrati kada je koža suva, napeta, kada svrbi i crveni bez razloga a sadrži hidrantne materije rastvorene u nosivom ulju koje ne dozvoljavaju dehidrataciju kože.

Immediate Moisture power, Kanebo u obliku je kreme za negu suve i osetljive kože oko očiju ili kao intezivna maska. Briše otoke ispod očiju.

Bio-Elita Aquamasqua, Ingrid Millet, osvežavajuća maska sa 23% hidrantnog kompleksa, održava optimalni vlažnost i elastičnost kože.

Masqua Anti-Soif Multihidratant, Clarins sa morskim algama i hidrantnim biljnim ekstraktima odlično nadohnadjuje vlagu koži.

FITNES: Istezanje za stolom

6. јул 2012.

Istezanje je vrlo jednostavno, ali ono može biti na pravilan i ne pravilan nacin. Pravilan nacin je lagano istezanje u kome prevashodno slušamo svoje telo. Nepravilan nacin istezanja (a tako se vecina ljudi i isteže) je istezanje sa trzajima, cimanjima, sve do tacke bola pa i dalje, a takva istezanja više štete nego što koriste. Uživajte u istezanju, ono uvek mora da vam prija.

1. * Ruke ispružite u visini ramena, prste isprepletite i dlanove okrenite prema gore
* Istegnite se prema napred, dlanovima gurajte napred
* Ako stojite, da biste pojacali istezanje podvucite karlicu ispod sebe
* položaj zadržite 10-15 sekundi, opustite se, a zatim ponovite vežbu.
Vežbom se istežu mišici ramena, srednjeg dela leda, prstiju i rucja.

2. * Ustanite ili sedite ,a ruke opustite pored tela
* Spuštajte glavu prema grudima, a zatim vracajte nazad, ali nikako ne zabacujte glavu unazad tj. ne idite bradom na gore. A ako vec mislite da morate da uradite da bi ste se osecali bolje, onda uradite to bez cimanja, polako i kontrolisano, cuvaj te se jer tu na zadnjoj stani vašeg vrata nalazi se vecina najvažnijih centara za normalno funkcionisanje vašeg organizma!
* Oba položaja zadržite oko 5 sekundi
* Vežbu ponovite 1-3 puta
Vežbom istežete zadnje mišice vrata.

Ljudsko telo je neuporediv instrument, caroban mehanizam koji diše!
Nastavlja se…

Vaša Jelena

Klaric Jelena
viši sportski-fitnes trener
instruktor crobika
tomic.jela@gmail.com

Kako izbeći loš brak?

6. јул 2012.

Od svih odluka koje treba da donesete u životu, samo par su veoma važne kao ona koga će te odabrati da živite sa njim ili da se venčate. Ako napravite loš izbor možete provesti mnoge dane i noći venčani sa osećajem da ste nesrećni ili anksiozni i depresivni što ne utiče samo na vaše mentalno zdravlje već potkopava i opšte zdravlje.

Možete biti žrtva ekonomske nestabilnosti ili predmet fizičkog ili verbalnog maltretiranja. Ili naći sebe kako se posle razvoda borite da sami odgajite decu. Posledice lošeg izbora , lošeg funkcionisanja braka ili razvoda se daleko protežu, nekada kao loš primer i do sledeće generacije.

Zato učinite sebi uslugu i budite sigurni da ste mudro odabrali partnera. Da, potrebne su vam neke osnovne veštine za uspešnu vezu a to su komunikativnost, sposobnost rešavanja problema i konflikta. Potreban vam je takođe partner koji je spreman da se angažuje oko svih životnih problema u kojima se nađe živeći sa vama i tako stvara ono što nam je svima potrebno, osećaj bliskosti i sklada sa drugom osobom.

Ljubav nije ni najmanje slepa. Zdravi odnosi se ustvari grade na ljubavi, poverenju, intimnosti, privrženosti i odanosti.

Prvi korak: sretnete nekog ko vam se sviđa i što je još važnije nekog koji pokazuje da je taj osećaj uzajaman. Ono što treba da radite je da korak po korak razvijate bliskost kako bi ste imali mogućnost da upoznate i istražite stavove i ponašanja koja mogu da pretskažu budućnost Za ovo je potrebno vreme.

Kako sve više upoznajete nekoga definišete šta vi želite i možete , i da li možete da se oslonite na partnera koga ste odabrali da ispunite vaše potrebe. Kako vreme protiče razvijate određeni nivo privrženosti a kao kruna na kraju u romantičnoj vezi postoji i seksualna hemija.

Ovo su osnovne snage koje jačaju vezu a zamka je što ova osećanja moraju da narastaju uzajamno i uravnoteženo . Morate da održite vaša osećanja i razum u harmoniji.

Neophodno je da ostanete u sigurnosnoj zoni dok god se učvršćuje vaša veza a osnovno pravilo ostajanja u sigurnosnoj zoni je da ne dopustite da nivo dinamike veze ne prevaziđe prethodni.

Zato, nikada ne idite dalje u seksualnom dodiru od nivoa vaše privrženosti i nikada ne formirajte odanost izvan one za koju pouzdano dokazuje i vaš partner. Nikada nemojte tražiti od vašeg partnera da ispuni vaša očekivanja izvan onih za koje ste proverili da on može da ih pruži. Nemojte nikome verovati više od onoga što pouzdano znate o njemu.

Ako iskoračite iz sigurne zone previdećete i minimalizovati probleme u vezi, a sve u ime ljubavi. Ako verujete nekome pre nego što ga stvarno dobro upoznate ili stupite u seksualne odose pre nego što to nivo baše uzajamne privrženosti potvrđuje , počećete da minimalizujete probleme sa vašim partnerom, stvarajući kompromise sa vašim sudom i pripremati scenu za stalno razočarenje. Biće suviše kasno kada otkrijete da je vaš partner nešto sasvim drugo nego što ste očekivali od njega.

Postoji pet glavnih oblasti koje treba ozbiljno da proučite do trenutka dok ne izaberete partnera za bračnu vezu:

Porodicu iz koje potiče i njegovo detinjstvo

Ponašanje , zrelost i savesnost

Koliko se međusobno slažete, dopunjavate i koliko ste međusobno spremni na kompromise

Šablone i iskustva drugih uspešnih bračnih veza

Jačinu vaše veze i uzajamnu spremnost da ona bude još kvalitetnija

Sve su to oblasti koje pretskazuju kakva će osoba biti kao bračni partner. Koristeći ovaj pristup možete pratiti svoje srce ne gubeći razum.

Fitoestrogeni kao pomoć u prelaznom periodu života

6. јул 2012.

Sedam od 10 žena tokom klimakterijuma ima probleme kao što su valunzi, noćna znojenja, promene raspoloženja. Priroda pomaže u ovim slučajevima biljnim materijama – fitoestrogenima, koji su najbolja alternativa hormonskom lečenju.

Fitoestrogeni su biljni hormoni koje sadrže raličite biljke, posebno soja i mahunarke. Sadrže materije slične hemijske strukture kao kod estrogena, ženskog polnog hormona koji reguliše menstroalni ciklus pa mogu da imitiraju njihovo dejstvo.

Fitoestrogeni se dele na tri velike grupe: izoflavonoidi, lignani i kumestanini. Izoflavonoidi se nalaze u mahunarkama posebno soji, sočivu, grašku i pasulju.Lignane sadrže žitarice, voće i povrće. Najviše ih ima u semenkama lana, pšenici, žitu, ječmu, hmelju, pirinču. Kumestanini se nalaze u klicama.

Tri velika i ozbiljna istraživanja u Izrćlu, Australiji i Italiji su pokazala da ishrana namirnicama bogatim fitoestrogenima, smanjuje učestalost valunga kod žena u klimakterijumu za 40 do 45%.

Znatno mogu da smanje i tegobe kao što su promena raspoloženja, nervoza, nesanica, povoljno deluju na vlažnost vagine. Smanjuju nivo lošeg holesterola u krvi, pomažu pri održavanju telesne težine i povoljno deluju na elastičnost kože.

Kada se radi o ozbiljnim zdravstvenim problemima koji se češće javljaju u menopauzi, a to su kardiovaskularne bolesti i osteoporoza ti su problemi direktno direktno prouzrokovani smanjenim nivoom estrogena a nastaju određeni broj godina nakon prestanka menstroacije. Istraživanja potvrđuju da fitoestrogeni pomažu u prevenciji tih bolesti. Fitoestrogeni štite zidove krvnih sudova, deluju kao antioksidanti, smanjuju količinu LDL holesterola što rezultira smanjenoj učestalosti kardiovaskularnih bolesti kao što su koronarne bolesti srca, moždani udar i infarkt srca.

Takođe je potvrđeno da Kineskinje i Japanke, koje tradicionalno jedu soju imaju čak deset puta ređe rak dojke nego žene sa zapada. To je navelo naučnike na zaključak da je jedan od činioca koji dovodi do raka dojke način ishrane. Kako je glavni sastojak ishrane žena sa Dalekog istoka e soja i proizvodi od nje, sve upućuje na to da fitoestrogeni kojim su ove namirnice bogate imaju zaštitnu ulogu kada je reč o raku dojke.

Kao zaštitne materije protiv raka i drugih bolesti fitoestrogene treba početi uzimati što ranije još u detinjstvu, povećanim unosom soje, mahunarki, voća i povrća. Ako tih namirnica nije bilo dovoljno u mlađem životnom dobu, pravo vreme za delovanje je oko 40-te godine života pa do kraja života.

Ako fitoestrogenima želite da suzbijete tegobe u klimakterijumu, nije uvek dovoljno povećati samo unos soje i mahunarki. Preporučene doze su 60mg. izoflavonoida na dan i 25gr. sojinih belančevina.

Fitoestrogeni se preporučuju svim ženama koje se približavaju menopauzi od početka klimakterijuma i gojaznim ženama

Predmenopauza

6. јул 2012.

Predmenopauza je period u kome telo počinje sa promenama do menopauze. ovaj period može da traje od 2 do 9 godina uključujući još jednu godinu posle poslednje menstroacije. Predstavlja prirodnu fazu starenja koja negoveštava kraj reproduktivnog perioda života.

Tokom predmenopauze nivo polnih hormona estrogena i progesterona neujednačeno raste i pada. Menstrualni ciklusi se postepeno produžuju a sve češći su oni u kojima nema ovulacije. Simptome predmenopauze ili predstojeće menopauze mnoge žene primete oko 40-te godine, mada ovaj period može veoma da varira.

Tokom predmenopauzalnog perioda u telu se odigravaju kako jedva primetne tako i veće promene. Najčešći simptomi su:

-Neregularne menstroacije između kojih period može da bude duži ili kraći. Krvarenja mogu da budu od oskudnih do veoma obilnih, kao što je moguće da po neka menstroacija izostane.y be scanty to profuse, and you may skip some periods. Kako ovulacija postaje nestalna i smanjena količina progesterona može da dovede do obilnijih i dugotrajnijih krvarenja tokom menstroacije.

-Oko 75 do 85 žena doživljava valunge uz koje se javljju problemi sa spavanjem i nesanice vezano za valunge tokom noći i noćno znojenje.

-Promene u nivou hormona dovode i do promena raspoloženja, pa su česte depresije kao i nervoza.

-Česti su vaginalni problemi i problemi sa bešikom. Kada se smanji količina estrogena tkiva vagine postaju suva i gube elastičnost, što dovodi do toga da polni odnost postaje neprijatan ili čak bolan.

-Smanjuje se plodnost ali treba imati u vidu da dok uvek imate menstroaciju da je moguća trudnoća, pa je potrebno koristiti sredstva za kontracepciju sve dok ne proođe 12 meseci od zadnje menstroacije..

-Gubitak libida. Tokom perioda predmenopauze moguć je značajan gubitak seksualne želje premda za to nisu isključivo krivi hormoni već i drugi stresovi kao i negativan stav prema starenju

-Kako pada nivo estrogena smanjuje se masa mišića a često povećava telesna težina.Body and skin changes. Smanjena koncentracija estrogena takođe uzrokuje da iz kože nestaje kolagen zbog čega ona postaje tanja i manje elastična.

-Povećava se rizik od osteoporoze jer se usled manjka estrogena više koštane srži gubi nego što se stvara.

-Menja se nivo holesterola u krvi, tj. stvara se veća količina lošeg holesterola što povećava rizik od srčanih bolesti.

Za većinu žena su simptomi tokom perioda predmenopauze minimalni i lako se prevazilaze. Faktori koji utiču da predmenopauza nastane ranije su: genetska predispozicija, ako je vaša majka ušla u menopauzu oko 45-te godine velike su šanse da i kod vas ona ranije nastupi. Žene koje puše ranije ulaze u menopauzu kao i neuhranjene žene ili one koje se ne kvalitetno hrane.

Veza između raspoloženja i načina ishrane

6. јул 2012.

Odmah posle vode, proteini sačinjavaju najveći deo mase našeg tela. Mišići, organi, nokti i ligamenti su između ostalog sačinjeni od proteina, pa je očigledno zašto su proteini važan sastojak ishrane.

Mnogo složenija situacija je kod mozga čiji su dugački neuroni izgrađen od masnoća, a ipak komuniciraju međusobno preko proteina koje unosimo u organizam ishranom. Hormoni i enzimi koji prouzrokuju hemijske reakcije i kontrolišu sve procese u organizmu su sačinjeni od proteina.

Da li ste primetili da vas obrok obilan ugljenim hidratima čini tromim, ili da ako unesete heanu bogatu proteinima tokom dana postajete budniji tokom popodneva? Ćelije mozga komuniciraju međusobno preko hemijskih prenosioca nazvanim neurotransmiteri, koji su uglavnom sačinjeni od amino kiselina, od kojih su izgradjeni proteini.

Ono što pojedete utiče na to koja će nervna hemikalija biti dominantna u mozgu, što opet utiče kako će te se osećati. Ugljeni hidrati potstiču osećaj pospanosti jer povećavaju nivo amino kiseline triptofana u mozgu, koji potstiče mozag da smiri neurotransmiter serotinin. Serotinin je važan za normalan san, krvni pritisak, učenje i apetit pored njegovih mnogih drugih funkcija.

Unošenjem proteina povećava se nivo druge amino kiseline tirozina, koji potstiče mozak da stvara norefinefrin i dopamin, vrstu hemijskih prenosioca koji nisu dobro proučeni ali izazivaju veći stepen spremnosti i aktivnosti i daju osećaj energije.

Ipak to ne znači da ako želite da imate osećaj da imate više energije treba da jedete uglavnom proteine. Mozak proizvodi na hiljade neurotransmitera koji su potrebni za njegovo normalno funkcionisanje gde su bitni proteini ali su potrebni i ugljeni hidrti kao energetska materija i drugi nutritijenti za normalno funkcionisanje ćelija mozga.

Preporuka za ishranu je da se tokom dana unosi 2 do 3 manja obroka bogata proteinima koja bi sačinjavala oko 12% od ukupne količine kalorija koju je potrebno da unesete tokom dana. Pileće meso, morska hrana, krta crvena mesa su najbogatiji izvor proteina kao i koštičavo voće i semenka. U manjim količinama proteini se nalaze i u povrću i žitaricama.

Nije uvek dovoljno paziti na vrstu namirnica koje će mo unositi tokom dana,količina dopamina koji doprinosi osećaju zadovoljstva i uspešnosti se smanjuje stresom ili nedovoljnim snom, pa su mozgu pored zdravog načina ishrane potreban zdrav načn života.

Infekcije izazvane Ešerihijom koli

6. јул 2012.

Ešerihija koli je uobieajena bakterija koja živi u organima za varenje kako kod ljudi tako i kod mnogih životinja kako divljih tako i domaaih. Korisna je u procesu varenja nekih namirnica.U normalnim uslovima Ešerihija koli ne prouzrokuje oboljenja. Neki tipovi Eeerihije koli nazvane O157:H7 koja je delimieno virulentna izaziva infekcije najeešć sistema za varenje a bolest se manifestuje kroz krvave prolive i bolove u stomaku. Ponekad infekcija Ešerihijom koli prlazi bez dramatienih simptoma praćna groznicom.

Hrana životinjskog porekla komtaminirana Ešerihijom koli, može da dovede do infekcija urinarnog trakta kod žena, prema novim istraživanjima bakteriologa.

Otkrivene su urinarne infekcije nastale unošenjem hrane kontaminirane Ešerihijom koli, a ova bakterija izolovana kod pacijenata se genetski podudara sa Ešerihijom koli izolovanom kod krava.

Svake godine se dijagnostikuje 8 do 10 miliona pacijenata sa infekcijama urinarnog trakta. Žene eešć oboljevaju od ovih infekcija jer bakterije lakše dospevaju do bešike. 40% žena tokom života iskusi makar jednu ovakvu infekciju. Leei se tipieno antibioticima.

Istraživći su otkrili da se E. koli koja prouzrokuje uranarne infekcije kod ljudi poklapa genetski sa primercima E. koli životinjskog porekla. Korišćni su primerci E. koli sakupljenih 40 godina , kako bi uporedili bakterije prouzrokovće urinarnih infekcija kod ljudi sa bakterijama prona?enim u životinjama. Testirali su primerke E. koli primerke iz pasa, ovci, vode i aurki. Zatim su uporedili ove primerke sa bakterijom prouzrokovćem urinarnih infekcija utvrdili da primerak iz krave se savreeno slaže sa ljudskim .

Tako?e su otkrili da E.koli, koja izaziva urinarne infekcije kod ljudi je rezistentna na antibiotike. Ova bakterija je otporna na širok spektar lekova jer se kod uzgoja krava koriste manje doze antibiotika koji potstieu rast kod životinja.

Mleko nije dovoljno za jake kosti

6. јул 2012.

Vlada U.S je preporučila veći dnevni unos kalcijuma, uglavnom zastupljenih u mleku i mlečnim proizvodima na između 800 i 1.300mg za očuvanje zdravih kostiju i kao prevencija osteoporoze.

Međutim prema izveštaju objavljenom u listu Pediatrija u čikagu povećanje unosa mleka ili drugih mlečnih proizvoda nije najbolji način da se obezbede potrebne količine kalcijuma od minimum 400mg. dnevno.

Deca koja su pila više mleka nisu razvila jače kosti, prema zaključcima iz ovog izveštaja za preporuku su fizičke vežbe i umereno unošenje hrane bogate kalcijumom.

Drugi način da se nadohnadi ista količina kalcijuma koja se nalazi u jednoj šolji kravljeg mleka je čaša svežeg soka od pomorandze ili šolja kuvanog kelja ili veza zeleni, šolja zobenih pahuljica ili dve trćine šolje tofu sira ili jedna šolja brokula.

Razmotreno je 37 studija koje su se bavile istraživanjem uticaja unošenja kalcijuma na jačinu kostiju kod dece starije od 7 godina u Physicians Committee for Responsible Medicine u Vašingtonu kod kojih čak 27 ne podržava povećani unos mleka kako bi se povećao unos kalcijuma.

Trenutno dostupni dokazi ne podržavaju dijetetske preporuke koje se fokusiraju isključivo na povećan unos mleka i mlečnih proizvoda kako bi se obezbedile čvrste kosti kod dece i adolescenata.

Nekoliko studija, koje su se fokusirale na čvrstinu kostiju i stopu preloma je zaključilo da su vežbe važnije za jake kosti od povećanog unosa kalcijuma .

Kao dopunu, Frank Greer, pedijatar sa univerziteta u Vinskonsinu, da je idealan način za postizanje jakih kostiju je da deca vežbaju i raznolikim namirnicama unose 1,300mg kalcijuma dnevno

Najlakši način da se obezbedi ova količina kalcijuma je iz mlečnih proizvoda sa smanjenom količinom masnoća a koja sa druge strane sadrže važne nutritijente kao što je vitamin D, koji nije dostupan iz drugih dijetetskih proizvoda..

Recite ne glavobolji!

6. јул 2012.

Jeste li znali da je glavobolja najčešća vrsta bola? Statistički podaci pokazuju da čak 95% žena i 90% muškaraca pati od glavobolje barem jednom u godini dana.

Glavobolja ima preko 100 vrsta, najčešća je tenzijska glavobolja. Od 100 osoba koje pate od glavobolje, 85 ima tenzijsku glavobolju. Ona nastaje kada se zgrče mišići zadnjeg dela glave i vrata, ramena i leđa.

Bol kod tenzijske glavobolje je posledica grčenja (spazma) krvnih žila. Oseća se kao pritisak ili stezanje na čelu, slepoočicama i zadnjem delu glave, poput obruča oko glave. Može trajati nekoliko sati ili dana.

Nastanak glavobolje mogu potstaknuti stres, umor, nepravilno držanje, naprezanje očiju, nedostatak sna, kafa i alkohol, duvanski dim… Kako biste sprečili nastanak glavobolje, pokušajte izbegavati one uzročnike koji izazivaju glavobolju.

Glavobolja je jedan od najčešćih zdravstvenih problema koje možete samostalno lečiti. Ponekad je dovoljno samo se opustiti i masirati potiljak, vrat i ramena. Ako vaša glavobolja ipak potraje, uzmite Neofen. Neofen brzo i delotvorno uklanja glavobolju. Mogu ga uzimati deca već od 12 godina, dojilje i starije osobe. Neofen ne izaziva navikavanje i dobro se podnosi.

Koje namirnica usporavaju a koje ubrzavaju starenje?

6. јул 2012.

Iako postoji nakoliko stalnih zakonitosti u ishrani, prehranbene potrebe se ipak menjaju sa starenjem. Sa godinama se usporava metabolizam a variraju i potrebe za nekim vitaminima i mineralima. Bez obzira na godine starosti uvek je potrebno jesti puno namirnica bogatih antioksidansima (bogate vitaminom C i beta-karotenima), dnevno trba jesti pet porcija voća i povrća i posudicu oraha ili nekih semenki i neglazirane žitarice.

Namirnive koje usporavaju starenje

Namirnice koje usporavaju starenje su pre svega voće i povrće.

Paradajz – bogat je likopenima koji se smatraju snažnim antikancerogenim materijama, može se konzumirati sveže ili u obliku soka, koncentrata, umaka.

Beli luk – snižava krvni pritisak, sprečava srčane bolesti i potstiče odbranbeni mehanizam.

Crno vino – sadrži revesterol koji usporava starenje i flavonoide koji štite srce ali u umerenim količinama (čaša dnevno najviše).

Avokado – dobar izvor esencijalnih masnih kiselina i antioksidanata glutanona koji sprečava starenje. Drugi izvori su šargarepa, paradajz i šparoga.

Brokuli – smatra se da ako ih jedete svki dan pomalo da će te produžiti život za dodatnih pet godina. Bogata je vitaminom C i pikolinatom hroma koji kontroliše insulin i uravnotežuje nivo glukoze u krvi.

Sardine – potstiču rad mozga

čaj – šolja crnog ili zelenog čaja na dan osigurava dovoljnu količinu polifenolne kiseline koja deluje kao odbrana od slobodnih radikala.

Tunjevina – ima zaštitno dejstvo zahvaljujući esencijalnim masnim kiselinama i selenu.

Jabuke – izvrstan su izvor vitamina C i flavonoida. Bogate su i pekinom koji snižava nivo lošeg holesterola u krvi.

Zobene pahuljice – jedan obrok zobenih pahuljica dnevno snižava nivo lošeg holesterola i olakšava apsorpciju hranjivih materija iz drugih namirnica.

Namirnice koje ubrzavaju starenje

Šećer – Rafinirani šećer ima isto štetno dejstvo kao pušenje i sunčanje na starenje. Molekuli šećera se vezuju za belančevine u koži, što ubrzava proces starenja ćelija a samim tim i tkiva. Kada se molekul šećera priljubi za belančevinu, menja strukturu molekula belančevine, oštećuje elastin i kolagen u koži i smanjuje elastičnost kože.

Prženo meso i meso sa roštilja – Masnoće koje sadrži prženo meso ili sa roštilja sadrži veliku količinu slobodnih radikala i stvara naslage na krvnim sudovima. Veruje se da meso sa roštilja sadrži i kancerogene materije pa ga treba izbegavati.

Životinjske masti – treba izbegavati masti životinjskog porekla i namirnice bogate zasićenim masnim kiselinama (kolače, pržene krompiriće, pljeskavice, hamburger), jer povećavaju rizik od koronarnih oboljenja i bolesti srca.

prekomerna količina alkohola ubrzava starenje dok je čaša dnevno čak za preporuku.

Tablete vitamina E mogu biti štetni za zdravlje

6. јул 2012.

Tablete vitamina E (sintetski proizveden vitamin E ), koje su dugo reklamirane kao snažna zaštita od raznih bolesti srca, u stvari nemju nikakvo korisno dejstvo na zdravlje. Prema najnovijem istraživanju kanadskih naučnika, visoke doze vitamina E, zastupljene u raznim tabletama sintetski proizvedenog vitamina E, mogu da povećaju rizik od srčanih bolesti.

Dr. Lonn’s sa medicinskog fakulteta u Hamiltonu savetuje one koji redovno uzimaju tablete vitamina E da ih odmah bace u đubre, jer oni nemaju nikakvo zaštitno dejstvo protiv infarkta i moždanog udara, takođe ne pružaju zaštitu od raka.

Dok jedni naučnici tvrde da ne treba dizati paniku među ljudima koji su koristili tablete vitamina E, već ih treba upozoriti da uludo troše novac, Dr. Eva Lonn tvrdi da one mogu čak biti štetne za opšte zdravlje.

Do sličnih otkrića je došao i Dr. Greg Brown, profesor kardiologije iz Sijetla na osnovu studije koja je obuhvatila 68.000 pacijenata. Prema ovoj studiji veće doze vitamina E nemogu da smanje rizik od kardiovaskularnih bolesti ili raka, čak postoje i neke naznake da svakodnevno uzimanje većih doza vitamina E, povećava rizik od infarkta. Preporučene doze vitamina E su 15mg dnevno. Većina tableta vitamina E ili multivitamina sadrže ga u dozi od 400 do 800mg.

Popularna teorija je da je vitamin E antioksidant koji sprečava oštećenje krvnih sudova i sprečava ćelijske abnormalnosti kao korena nastajanja raka. Dr. Lonn kaže da je ovo tačno ali ako se radi o manjim dozama iz prirodnih izvora-povrća. Kod većih doza vitamina E koje sadrže tablete on može remetiti prirodne antioksidanse i potpomoći pojavu srčanih oboljenja i raka. Prema tome ne postoji magična tableta, tajna dobrog zdravlja je zdrava ishrana, održavanje normalne telesne težina i malo kretanja ili vežbe.

Tim američkih i finskih stručnjaka je posle ispitivanja sprovedenim nad 25.000 muškaraca koji su koristili tablete vitamina E , podeljenih na dve grupe pušače i nepušače, utvrdili da su one u kombinaciji sa pušenjem povećali rizik od raka pluća za 17%. Takođe su otkrili da zaštitni efekat od raka prostate prestaje sa prestankom uzimanja vitamina E.

Struktura prirodnih i sintetski proizvedenih vitamina je identična, ali razlike u njihovom učinku na ljude su velike. U hrani, naročito u povrću i voću, osim vitamina, ima i mnogih drugih sastojaka čija je uloga često odlučujuća. Interakcijom tih različitih materija postižu se rezultati koje sami sintetski vitamini ne mogu postići. Prirodni vitamini koje dobijamo iz hrane deluju bolje i uz manje nuspojava od onih iz pilule ili kapsula. Dokazano je, na primer, da beta-karoten koji uzimamo jedući voće i povrće ima antikancerogeno delovanje, no nema takav učinak kada ga uzimamo u tabletama, a usled još nedovoljno istraženih uzroka može čak biti i opasan.

Kontrolišite bes, pre nego što on počne da kontroliše vas

6. јул 2012.

Svi smo u nekim situacijama doživeli osećaj ljutnje ili besa, kao i osećaj kajanja ako je naša reakcija bila preterana.

Ljutnja je potpuno normalna, najčešće zdrava ljudska emocija. Ali kada se omakne kontroli i postane destruktivna, može prouzrokovati probleme – probleme na poslu, u ličnim odnosima ili u celokupnom kvalitetu života. Može prouzrokovati osećaj da se nalazimo u vlasti nepredvidljivih i snažnih emocija.

Priroda ljutnje

Ljutnja je emocionalno stanje koje može da varira od blage nervoze do intezivnog besa. Kao i druge emocije i ova je udružena sa fiziološkim i biološkim promenama u organizmu. Kada se osoba naljuti srce počne ubrzano da kuca, disanje je ubrzano, diže se krvni pritisak kao i nivo hormona adrenalina.

Ljutnja može biti potstaknuta unutrašnjim i spoljašnjim faktorima. Možete biti ljuti na neku određenu osobu ili događaj (gužva u prevozu, odloženi let, politička situacija), ili vaša ljutnja može biti potstaknuta brigama vezanim za lične probleme. Sećenje na neka traumatska ili frustrirajuća iskustva može potstaknuti ljutnju.

Izražavanje besa

Instiktivan način izražavanja ljutnje je agresivno izražavanje ljutnje. Ljutnja je prirodan adaptivan način na preteće situacije koje potstiču agresivno osećanje i ponašanje, koje nas potstiče da se borimo i branimo kada smo napadnuti. Zbog toga je određen nivo ljutnje potreban za opstanak.

S druge strane, možemo povrediti osobu koja je izazvala naš bes koji može toliko da nas ponese da prekršimo zakon, socijalne ili uobičajene društvene norme.

Ljudi koriste svesne ili nesvesne procese kako bi se izborili protiv besa i mogućih neprihvatljivih ponašanja. Tri glavna načina su izražavanje ljutnje, potiskivanje osećanja ili smirivanje. Izražavanje ljutnje na samopouzdan ne agresivan način je najbolji način da se na najprihvatljiviji način izborimo protiv nje. Da bi tako postupili treba da naučite da vam bude jasno kakvi su vaši interesi i kako da ih ostvarite tako da ne povredite druge ljude. Imati samopouzdanje ne znači biti zahtevan i arogantan već poštovati samog sebe i u skladu sa tim druge.

Ljutnja može biti potisnuta i tada krije opasnost da bude usmerena na drugog. To se dešava kada ignorišete svoju ljutnju, pokušavate da ne mislite na nju i pokušavate da se koncentrišete na nešto pozitivno. Ovde je cilj da ljutnju zaustavite i pretvorite je u konstruktivnije ponašanje. Opasnost je da ako u tome ne uspete ljutnja može da se okrene protiv vas samih. Ovakva ljutnja može da bude uzročnik visokog krvnog pritiska ili depresije.

Ne izražena ljutnja krije druge probleme, može da vodi ka patološkom izražavanju ljutnje kao što je pasivno agresivno ponašanje( nanošenje zla ljudima iza leđa umesto direktno suočavanje) ili promena ličnosti u trajno ciničnu i neprijateljski raspoloženu osobu. Ovakve osobe koje nisu naučile da konstruktivno izraze svoju ljutnju ne mogu da imaju puno uspešnih prijateljstava ili ljubavnih veza.

Na kraju u borbi prema besu možete se smiriti i to iznutra. Ovo ne znači samo kontrolisati svoje ponašanje prema drugima već i kontrolisati svoj unutrašnji odgovor na ljutnju, stišati puls i dozvoliti da osećaj smirenosti pobedi.

Kada ni jedna od ove tri načina za smirivanje kod neke osobe ne funkcionišu kao posledica se dešava da neko bude povređen ili neka stvar oštećena ili uništena.

Kako smiriti bes

Cilj u smirivanju besa je da se smanje intenzitet emocija i fizičke promene koje bes izaziva. Možete da naučite da kontrolišete svoje emocije ili tako što će te izaći na kraj sa njima ili da izbegavate ljude koji izazivaju bes kod vas. Prvi dobar korak je biti svesan da imate problem sa preteranom ljutnjom, jer ako priznate sebi da se u nekim situacijama ponašate izvan kontrole ili čak zastrašujuće bićete svesni da treba da nađete bolji način da se izborite sa besom. Zaista neki ljudi su skloniji ljutnji i besu, mnogo se lekše i intenzivnije razbesne nego drugi prosečni ljudi, ili osobe koje ne izražavaju bes na glasan način ali su stalno nervozni i namćorasti. Ovakve osobe imaju nizak nivo tolerancije prema frustracijama. Oni ne mogu da gledaju na situaciju jedan korak unapred, razbesne se kad god im se neka situacija učini nepravednom, npr. ako su ukoreni zbog neke manje greške. Postoji veliki broj razloga zbog kojih ljudi postaju takvi. Jedan od njih je genetska sklonost, ima dece koja se rađaju preosetljiva, lako ih je razljutiti i takvi ostaju čitavog života. Drugi uzrok je socio- kulturnog porekla, ako bes shvatamo kao isključivo negativnu osobinu, da je u redu izražavati samo depresiju ili anksioznost ali nikako bes, kao rezultat nije moguće naučiti kako da se izborimo protiv ljutnje i konstruktivno je kanališemo.

Takođe i porodično vaspitanje igra veoma veliku ulogu. Tipično ljudi koji se brzo razbesne potiču iz poremećenih porporodica u kojima vlada haos i ne postoji dobra komunikacija između njenih članova.

Ljudi moraju da se bore protiv besa. Najbolji način je koristiti metode za relaksaciju, kao što je duboko disanje i zamišljanje mira može da smiri osećaj besa.

U situacijama u kojima morate da kontrolišete navalu besa najjednostavniji su ovi koraci:

Duboko dišite

Polako ponavljajte reči koje će vas smiriti, npr. smiri se, opusti se, samo polako

Pokučajte da zamislite situaciju u kojoj ste uvek smireni bilo iz iskustva ili imaginacijom

Joga vežbe mogu da relaksiraju mišiće i pruže vam osećaj mira.

Ovo se sve vežba kako bi postala automatska reakcija u napetim situacijama.

Važno je zapamtiti da je moguće eliminisati bes. Uprkos svim naporima u životu će se dešavati situacije koje će izazivati bes i to ponekad pravedan bes. Ako ne naučite da pravilno kontrolišete bes život će vam biti ispunjen osećanjima bola, gubitka i frustracije.

Moderni čovek loše zube može zahvaliti – kuvanju

6. јул 2012.

Sledeći put kada sednete za sto, razmislite o ovom: Istraživanja pokazuju da su razvoj kuvanja i prerade hrane možda glavni razlog zašto ljudi imaju najgore zube u životinjskom carstvu.

Ljudska vilica i zubi smanjili su se od vremena kada su zemlju naseljavali praljudi. Njihove isturene čeljusti nama možda ne izgledaju privlačno, ali njihovi zubi bili su bolje razmešteni. Naši su zubi manji, ali su još uvek smešteni u malim, često iskrivljenim čeljustima. Za razliku od drugih sisavaca, naši treći kutnjaci često uopšte ne izrastu jer za njih nema mesta u čeljusti. Antropolog sa univerziteta George Washington Peter Lucas kaže da u ustima modernog čoveka – vlada nered.

To je zapravo postalo pravilo. Zubi nisu u pravom položaju, često su iskrivljeni, pa treba pomoć zubara. U vilici nema dovoljno mesta za zube, a bolesti zubnog mesa su učestale.

Profesor Lucas smatra da je za ovakvu situaciju kriv izum kuvanja i drugih metoda za pripremu hrane, kao što su rendanje i seckanje. To čini naše obroke znatno ukusnijim i mekšima od hrane koju naši rođaci primati jedu u divljini. Kuvanje i drugo pripremanje hrane, rekao je na nedavnoj konferenciji u Washingtonu, koštalo nas je – zdravih čeljusti.

Tehnike pripremanja hrane, koje smanjuju veličinu zalogaja vrlo su brzo dovele do smanjenja prednjih zuba i vilice. Smanjili su nam se i kutnjaci, jer je hrana mekša. To sve se nije dogodilo istovremeno. Prednji zubi smanjuju se brže od zadnjih, što uzrokuje gužvu, objasnio je.

Bernard Wood, takođe antropolog sa univerziteta George Washington, slaže se da se moderni čovek prilagodio mekoj hrani. Takođe ističe, međutim, da je moderni čovek opstao, dok su njegovi preci s jačim vilicama i zubima izumrli.

Upravo ono što nam je omogućilo da opstanemo uprkos malim zubima je ono što je dovelo do problema u rasporedu zuba u vilici. Da danas izgubimo znanje kuvanja, ne bismo više opstali s našim malim zubima, kaže profesor Wood.

Peter Ungar sa univerziteta iz Arkansasa proučava zube fosila da bi doznao više o razvoju ishrane modernog čoveka. Uz pomoć laserskog skenera i mikroskopa, profesor Ungar sastavlja trodimenzionalne karte na kojima se vidi istrošenost zuba, što mu, kako kaže, pomaže da otkrije što su naši preci jeli.

Životinje koje jedu lišće i sličnu tvrdu hranu, obično imaju ogrebotine na gleđi zuba. Primati koji jedu tvrdu, lako lomljivu hranu imaju udubljenja u gleđi koja nastaju dok zubi drobe i melju hranu, kaže naš sugovornik.

Oslanjajući se na lasersku dentalnu topografiju, profesor Ungar se nada da će otkriti razlike u načinu ishrane između raznih ranih primata i naših predaka

Korisna i lekovita šargarepa

6. јул 2012.

Brojna su lekovita svojstva mrkve. Narandžastu boju šargarepi daje karotin, kojeg ni u jednom drugom povrću nema u tolikoj meri. To je susptanca iz koje nastaje veoma važan vitamin A. Vitamin A je odgovoran za zdravu kožu, naročito suvu, kao i lomljive nokte i kosu, vazan je za pravilan rast, zdravu funkciju kože i sluznica, pomaze dobar vid. Povecava imunitet i jaca srce. Blagotvorno deluje na rad jetre. Kaša od kuvane šargarepe izvrsno je sredstvo protiv zatvora.
Karotin je različito iskoristiv u zavisnosti od načina pripreme šargarepe: iz sirove neribane 2%, kuvane 18, a sirove ribane čak 82 %. Šargarepa obiluje i drugim vitaminima. To su pre svega vitamini grupe B (B1, B2, B5, B6) i PP, D, E i H. Zanimljivo je da za razliku od sveg drugog povrća, sadrži vrlo malo vitamina C – svega 6 mg%.

Bogata je mineralnim sastojcima: kalijumom, kalcijumom, jodom, cinkom, kobaltom itd., kao i pektinima (oko 11 mg%) i eteričnim uljima, pa se posebno preporučuje deci jer podstiče telesni razvoj, jača kosti i povećava otpornost prema infekcijama, mladima, rekonvalescentima, trudnicama i starijim osobama.

Mnogi autori preporučuju tzv. prolećnu kuru sa sokom od šargarepe, koja ima svrhu da oslobodi organizam od otrova nagomilanih obilnom i jakom zimskom hranom. Tri nedelje uzima se po 100 grama soka dnevno. On je dragocen eliksir za čitav organizam: čuva nerve od iscrpljenosti i zato se preporučuje svima koji svoj nervni sistem troše preko mere, kao što su menadžeri, osobe s visokom odgovornošću, intelektualni radnici ili ljudi sasvim običnih profesija, zabrinuti za svoj opstanak. Svež sok, takođe, normalizuje telesnu težinu i smanjuje zamor srčanog mišića. Rezultati ispitivanja lekovitosti soka od šargarepe dokazali su da je on efikasno sredstvo protiv bolesti izazvanih poremećajem razmene minerala u organizmu, kao što su osteohondroza i poliartritis.

Za podizanje tonusa i jačanje potencije odličan je sok od šargarepe sa pravim, prirodnim pčelinjim medom. Ovaj eliksir se uvek pravi neposredno pred upotrebu, u razmeri 1:1, a uzima se po dve supene kašike četiri puta na dan.

Veoma je korisno zadržati ovaj sok neko vreme u ustima, jer je njegova moć da ubija bakterije neverovatna. Po sadržaju fitoncida šargarepa se nalazi na trećem mestu među povrćem, odmah iza crnog i belog luka, žvakanjem šargarepe smanjuje se broj mikroorganizama u usnoj duplji, a narodna medicina preporučuje i ukapavanje soka u nozdrve u početnoj fazi kijavice i sličnih infekcija.

Kod anemije, šargarepa u rekordnom vremenu poboljšava krvnu sliku.
Ona pomaze da zaraste cir.
Ako bolujete od žuči, jedite šargarepu, jer smanjuje negativno dejstvo obolele žuči na jetru
Britanski i danski naučnici pronašli su kako komponente u šargarepi smanjuje rizik od razvoja karcinoma za jednu trećinu.

Istraživači s University of Newcastle upon Tyne u Engleskoj i University of Southern Denmark te Danish Institute of Agricultural Sciences, hranili su 24 pacova koji su razvili prekancerozne tvorevine ili sirovom šargarepom ili s falcarinolom, što je prirodni pesticid pronađen baš u šargarepi.

Obe grupe pacova za jednu trećinu su imali manje šanse za razvoj punog tumora u odnosu na kontrolnu grupu. Naučnici se nadaju kako će njihova studija omogućiti eventualni razvoj lekova protiv raka.

Italijanska studija pokazala je da uzimanje suplementa karnitina može poboljšati pokretljivost spermijuma kod muškaraca koji pate od astenozoospermije, stanja koje karakteriše slabija pokretljivost spermija.